U ovom delu sam krenula od najjednostavnije moguće postavke – dva kruga različitih prečnika koji definišu dno i otvor vaze.
Od početka mi je bilo bitno da vaza ima dva različita karaktera. Gornji deo treba da ima ravnije segmente, kako bi lale mogle da stoje stabilno i da se lepo rasporede, dok donji deo treba da bude zaobljen i da zapravo služi kao prostor za vodu.
Kroz rad sa ta dva kruga i njihovim odnosom dobila sam zakrivljenu formu između njih. Nisam unapred crtala oblik, nego sam pustila da se forma razvija kroz odnose i pomeranja.
Kako sam menjala način povezivanja, forma je počela da dobija tu malo uvijenu strukturu, koja mi je bila zanimljiva jer istovremeno deluje dinamično, a opet može da organizuje stabljike.
U ovom trenutku sam najviše isprobavala različite varijante – menjala sam visinu, odnos prečnika, zakrivljenost, gustinu… više kao istraživanje nego kao pravljenje konačnog modela.
Gornji i donji deo sam posmatrala odvojeno, jer imaju različitu ulogu. Gornji je više kontrolisan, dok je donji slobodniji i tu sam pokušavala da vidim kako može da primi vodu kroz samu formu, a ne da se nešto dodatno ubacuje.
Tokom rada mi se javila i ideja za tanjirić za vodu, ali to još nisam modelovala. Prva ideja je bila da bude širi od vaze, ali mi to nekako nema smisla ni vizuelno ni funkcionalno.
Mnogo mi je logičnije da bude manji i da ulazi u samu vazu, tako da se spolja ne vidi, a da i dalje može lako da se izvadi i promeni voda. To ću dalje da razrađujem.
Ovaj način rada mi je pomogao da ne razmišljam o formi kao o nečemu što treba da „nacrtam“, nego kao o nečemu što nastaje dok menjam parametre i odnose između elemenata.