3. Kovanje novčića:
Ručno kovanje se još iz doba Rimskog carstva pa sve do Renesanse radilo na način da se donji kalup „ukopava“ u panj. Na ukopani kalup se postavljao blanko novčić, preko kog ide gornji kalup – udarač okrenut na dole, i udarom čekića o udarač utiskujemo reljef na novčić.
Proces kovanja možemo videti ovde: Our first visit to the York Stamp and Coin Fair 2023 | with Dominic Chorney Ancient Coin Specialist
Za potrebe kovanja osmišljen je poseban čelični nosač kao savremeni doprinos tradicionalnom načinu ručnog kovanja. Nosač je osmišljen da bi smanjili pojavu grešaka, pojednostavili sam proces i najbitinije da bi kovačnici dali mobilnost. Sa ovim nosačem kovačnica nije vezana za jedno mesto i ne zauzima velik prostor. Da stabilnost kalupa ne bi zavisila od snage kovača, nosač vrši tu funkciju i proces postaje jednostavniji i precizniji. Na slici je model nosača koji je proizveden od čelika.
Na bazi čeličnog nosača je zavaren kružni držač u koji će se smestiti kalup za revers, okrenut ka gore. Na njega ide blanko kalajni novčić, preko novčića ide kalup udarač na kom je avers novčića, okrenut ka dole. Kada se sve smesti u nosače potrebno je udariti čekićem po gornjem kalupu. Sam izgled kalupa i sistem je isti kao u tradicionalnoj metodi. Što je jači udar čekićem to će reljef biti dublji.
Finalni rezultat:
Tehnička ograničenja ovog procesa su vidljiva i na fotografijama finalnog rezultata. Pri slabijem udaru desi se da je reljef plići. Takođe može da se desi da novčić pri postavljanju između kalupa ne bude centriran ili da udarac bude iz nekog ugla pa je takođe i sam reljef decentriran. Većina novčića koja je pažljivo postavljena u kalup ima reljef centralno otisnut ali manji procenat istih može da ima neke decentrične nedostake kao na primerima sa slike. Sa istim problemom su se susretali i kovači srednjeg veka. Ove nepravilnosti zapravo daju autentičnost i karakter samom proizvodu, i čini ih sličnijim originalu.
4. Ispitivanje proizvoda kroz anketu:
Verodostojnost i autentičnost ovog proizvoda je ispitana i analizirana kroz anketu. Anketa je sačinjena od nekoliko opštih pitanja koja su nas uputila samom ispitaniku (pol, starosti i delatnost kojom se bave). U anketi je učestvovalo 54 ispitanika, najviše ispitanika (68,5% ) je bilo između 15 i 35 godina, skoro podjednako i muškog i ženskog pola.
Drugi deo ankete je bio vezan za sam proizvod. Rađena je procena i ocena verodostojnosti reprodukta, procena zainteresovanosti i cena koju su ispitanici spremni da izdvoje za ovakav primerak.
Na pitanje da li bi kupili ovakav proizvod 44, 4% ispitanika je reklo da, 31,5% bi reklo možda i 24,1% je reklo ne. Novac koji su ispitanici spremni da izdvoje kreće se u rangu između 500 i 3000 dinara po novčiću. Po ocenama ispitanika replika novčića je verodostojna originalu i dobila je srednju ocenu 3,98. Opšti utisak je veoma visok, ocene 4 i 5 u zbiru čine preko 70%. Obzirom na rezultate smatra se da je replika verno izrađena.
Zaključak:
Ovo istraživanje je dosta uspešno pokazalo da se primenom 3D sofvera, kroz modelovanje, i laserskog graviranja može izvesti ekonomičan i vizuelno verodostojan reprodukt srednjovekovnog dinara, čak i bez direktnog pristupa originalnim kovanicama. Finalni proizvod nije u potpunosti metrički precizan i treba ga posmatrati kao približnu vizuelnu reprodukciju sredjnjevekovne kovanice.
Proces fabrikacije koji obuhvata izradu čeličnih kalupa i ručno kovanje kalajnih novčića, pokazao se kao efikasan i ekonomski isplativ metod. Iako sam proces kovanja ima tehnička ograničenja koja stvaraju određene nepravilnosti, one ne umanjuju kvalitet, već doprinose autentičnosti finalnog proizvoda. Takođe, proces kovanja je takav da omogućava interaktivnu fabrikaciju gde kupac ima ulogu posmatrača ili učesnika u završnom koraku izrade reprodukta kao suvenira.