Da bi se izbeglo da projektovanje zavisi isključivo subjektivnog mišljenja projektanta, što često dovodi do loše organizacije prostora, sprovedeno je istraživanje na uzorku od 30 ispitanika. Cilj je bio dobijanje konkretnih podataka o tome kako ljudi doživljavaju različite geometrijske oblike i na koji način ti oblici utiču na njihovo ponašanje, što omogućava da se svaki element u prostoru postavi sa jasnim razlogom.
Analiza kroz pitanja iz ankete
Anketa je sastavljena od pet pitanja i vako od pitanja ima zadatak da reši neki od problema u javnom prostoru:
1. Koliki nivo koncentracije zahteva ova forma?
Šta rešava: Adresira problem zamora. Ovim određujemo da li će forma delovati opuštajuće ili zahtevati napor. To omogućava precizno zoniranje, biranje oblika koji smanjuju opterećenje u zonama odmora ili ga povećavaju u zonama stimulacije.
2. Da li se u postavci elemenata prepoznaje pravilan ritam?
Šta rešava: Rešava problem nejasne organizacije i osećaja nelagode. Ljudi se osećaju sigurnije kada prepoznaju pravila, odnosno gde treba da sednu a kuda da se kreću. Jasno definisan ritam pruža osećaj reda.
3. Kako biste ocenili gustinu?
Šta rešava: Velika gustina elemenata se koristi na mestima gde želimo da zadržimo ljude, da stvorimo osećaj neke izdvojene celine ili da usporimo kretanje. S druge strane, manja gustina ide na mesta koja treba da ostanu prohodna, jasna i pregledna, gde nema potrebe za zadržavanjem.
4. Kako definišete prostorni odnos između elemenata?
Šta rešava: Ovaj odnos nam pomaže da rešimo problem dosadnih i praznih površina. Razumevanjem kako ljudi povezuju elemente u celine, možemo da napravimo ambijent koji nije monoton, već podstiče korisnike da malo više istražuju pogledom dok prolaze kroz prostor.
5. Gde se zadržava pažnja prilikom posmatranja ove forme?
Šta rešava: Nizovi koji nam skreću pogled sa jednog elementa na drugi su oni koji nas teraju da zastanemo i dublje se unesemo u prostor, njih koristimo za zone koje treba da budu dinamične. Forme koje ne zahtevaju dugo zadržavanje pogleda su one koje daju osećaj mira i koristimo ih za prostore gde je fokus na odmoru.
Klasifikacija nizova na osnovu rezultata
Na osnovu analize odgovora, nizovi su podeljeni u tri kategorije koje postaju direktna uputstva za oblikovanje prostora:
1. Zone za relaksaciju (Grupe 1-3: | | | |, — — — —, ○○○○)
Analiza ispitanika: Ovi nizovi su ocenjeni kao vizuelno najmanje naporni. Zahtevaju minimalnu koncentraciju jer jednostavna struktura omogućava mozgu da obradi celinu odjednom, što stvara osećaj stabilnosti. Ovi oblici postaju osnova za elemente kao što su klupe u ravnomeru ili nizovi žardinjera koji pružaju osećaj reda i omogućavaju korisnicima da opuste.
2. Zone za usmeravanje (Grupe 4-6: / / / /, Λ Λ Λ Λ, — — ○ — — ○)
Analiza ispitanika: Odgovori ispitanika su jasno ukazali na postojanje pravca. Kose linije i usmereni nizovi vuku pogled da ih prati, stvarajući potrebu za pokretom u određenom smeru. Ovakav način oblikovanja koristi se za definisanje staza i elemenata koji usmeravaju kretanje korisnika ka ključnim tačkama u prostoru.
3. Zone za aktivaciju ( — / — /, — / \ ○ — / \ ○, — \ / ○ \ / — / — )
Analiza ispitanika: Najsloženije strukture zahtevaju najviši nivo pažnje. Zbog odsustva jednostavnog ritma i promenljive gustine, korisnik mora svesno da prati elemente kako bi ih razumeo. Primenjuju se na zone koje treba da stimulišu radoznalost i
snalažljivost.
Zaključak istraživanja kao osnova za dalje projektovanje
Ovakav pristup omogućava da se na arhitektonske elemente, čak i kada su svedeni na jednostavne linije i krugove, više ne gleda kao na usputne detalje, već kao na sredstva za oblikovanje prostora. Glavna prednost je u tome što se rešenja dobijaju direktno iz reakcija korisnika, čime se izbegava nagađanje o tome kako će prostor funkcionisati. Time se dobija jasna osnova za rešavanje konkretnih problema u prostoru, bilo da je reč o usmeravanju korisnika ili kreiranju mesta za zadržavanje. Na taj način prostor postaje logičan i prilagođen ljudima.