Za rekonstrukciju je izabrana osnovna škola „Nikolaj Velimirović“ u Šapcu. Postojeća postavka dvorišta ne odgovara potrebama korisnika i trenutno je to uglavnom prazan prostor bez jasne namene. Deca u tom uzrastu veliki deo dana provode u zatvorenom prostoru, pa je boravak na otvorenom ključan za njihovu koncentraciju i energiju. Radi bolje organizacije, dvorište je podeljeno na četiri celine. Svaka od njih je menjana u skladu sa rezultatima ankete kako bi se dobilo rešenje prilagođeno deci i roditeljima
Prostorna celina 1: Zona za odmor
Za ovaj deo je izabran geometijski niz iz prve kategorije- zone za relaksaciju (— — — —) koje ne zamaraju pogled i daju osećaj reda. U ovom delu ranije nije bilo mesta za sedenje, pa đaci viših razreda nisu imali adekvatan prostor za boravak tokom odmora. Budući da im je nakon nastave i aktivnosti u sali potreban mir, dobijen je prostor koji je logičan i prijatan za zadržavanje.
Prostorna celina 2: Centralna zona za zajednički boravak
Ovo je centralni deo dvorišta gde je takođe primenjen niz iz prve kategorije- zone za relaksaciju, ali u formi krugova (○○○○). Glavni problem ovog dela bio je nedovoljan broj mesta za sedenje s obzirom na broj dece koja se tu okupljaju, ali i nedostatak prostora gde bi mlađa i starija deca mogla da provode vreme zajedno na kvalitetan način. Zamenom prethodne postavke dobilo se više prostora za odmor, a da se pritom ne narušava slobodno kretanje.
Prostorna celina 3: Zona aktivacije
Desni deo dvorišta, uz zid koji odvaja teren, uređen je pomoću niza iz treće kategorije- zone za aktivaciju. Tu je primenjen niz koji traži više pažnje i podstiče na stalni pokret (— \ / ○ \ / — / — \ / ○). Dosadašnje stanje dvorišta nije nudilo nikakav namenski prostor za igru mlađih đaka. Zato su ovi složeniji oblici postavljeni baš ovde, kako bi se neiskorišćen prostor zamenio sadržajem koji deci drži fokus.
Prostorna celina 4: Zona za čekanje
Ispred ulaza za mlađe razrede ponovo je korišćen geometijski niz iz prve kategorije- zone za relaksaciju (— — — —). Prethodno je problem predstavljao nedostatak mesta za roditelje koji čekaju decu, zbog čega se stvarala velika gužva. Ulazni deo sada izgleda urednije, a deca mogu nesmetano da izlaze iz škole.
Sinteza analize i prostornog rešenja
Glavni cilj ovog rada bio je da pokaže kako odabrani geometrijski oblici mogu da promene način na koji koristimo prostor. Kroz primere u dvorištu škole „Nikolaj Velimirović“, vidi se da nije potrebno mnogo intervencija da bi se jedno dvorište transformisalo u funkcionalno mesto koje tačno odgovara potrebama dece i roditelja. Umesto slučajnih rešenja, dobili smo zone koje su logične, ovakav pristup projektovanju dokazuje da su nekada najjednostavnije linije i krugovi dovoljni da prostor postane prijatniji, bezbedniji i sadržajniji za svakodnevni boravak.
Fotografije prethodnog stanja dvorišta
