U drugoj fazi rada, istraživani su različiti načini modelovanja blatobrana, sa fokusom na pronalaženje metode koja omogućava veću kontrolu nad formom i fleksibilnost u daljem razvoju modela. Nakon isprobavanja više pristupa, zaključila sam da je najefikasnije koristiti parametarski pristup modelovanju u Grasshopper-u, uz pomoć ToSubD opcije u Rhino-u.
Princip modelovanja isprobala sam na manjoj površini, koja je poslužila kao uzorak za ispitivanje. Nakon formiranja osnovne geometrije, povezanih pravougaonika, pomoću Grasshopper-a sam dobila perforacije na površini, zatim sam model konvertovala u SubD površinu korišćenjem ToSubD opcije u Rhino-u. Ovaj korak je omogućio dobijanje glatke, kontinuirane površine, pogodnije za dalje oblikovanje i finalizaciju modela. SubD modelovanje mi je dodatno omogućilo lakšu kontrolu ivica i prelaza, što je posebno važno kod oblikovanja blatobrana koji zahteva mekane i fluidne forme. Perforacije je moguće uraditi i bez Grasshopper-a, pomoću alatke trim koja bi omogućila stvaranje perforacija u vidu krugova na površini, ali bi ovaj korak bio dosta sporiji nego optimizacija u Grasshopper-u.
Na osnovu ovog istraživanja zaključila sam da kombinacija Grasshopper-a i ToSubD pristupa predstavlja najefikasniji način modelovanja za moj projekat. Ovaj metod omogućava parametarsku kontrolu, fleksibilnost u procesu dizajna i kvalitetniju završnu geometriju, što će značajno olakšati dalji razvoj i razradu blatobrana.