U okviru druge faze istraživanja fokus je bio na ispitivanju mogućnosti primene digitalnih metoda za prikupljanje anatomskih podataka korisnika, kao i na početnoj izradi 3D modela personalizovane vratne kragne kroz digitalno modelovanje.
Prvi deo rada obuhvatio je eksperimentisanje sa različitim aplikacijama za 3D skeniranje i fotogrametriju, uključujući Polycam, RealityScani Scaniverse. Primarni cilj bio je testiranje mogućnosti snimanja anatomije korisnika, sa početnom idejom da se izvrši skeniranje ruke kao probni model, a zatim prelazak na planirano skeniranje samog vrata. Međutim, u praksi se pokazalo da ovi alati imaju određena ograničenja u pogledu preciznosti i pouzdanosti u uslovima neidealnog snimanja.
Kod aplikacije Polycam došlo je do problema u prepoznavanju željenog objekta, pri čemu je sistem često hvatao i okolinu, što je dovodilo do nepotpunih i nedovoljno preciznih modela. Takođe, finalni rezultat nije bio adekvatno rekonstruisan, što je onemogućilo dalju upotrebu modela u procesu dizajna. Slični problemi javili su se i u drugim korišćenim aplikacijama, gde su modeli bili nekompletni, sa dupliranim ili deformisanim segmentima, što je uticalo na upotrebljivost dobijenih podataka.
Dodatno ograničenje predstavljala je upotreba besplatnih verzija aplikacija, koje su imale ograničenja funkcionalnosti u pogledu kvaliteta izvoza, preciznosti skeniranja i dostupnih opcija obrade modela. Ova ograničenja su direktno uticala na kvalitet dobijenih rezultata i ukazala na potrebu za alternativnim pristupima u procesu digitalnog prikupljanja anatomskih podataka.
U drugom delu istraživanja prešlo se na rad sa unapred dobijenim 3D modelom, koji je korišćen kao osnova za dalje oblikovanje u softveru za modelovanje. Nakon importovanja modela, definisane su ključne anatomske linije u vidu dve kontrolne krive: jedna u predelu ispod vilice, a druga u zoni prelaza ka ramenima. Na osnovu ovih krivih generisana je površina korišćenjem loft metode, čime je formirana osnovna forma buduće vratne kragne.
Prilikom koncipiranja modela posebna pažnja posvećena je funkcionalnosti i samostalnoj upotrebi, pa je u strukturi ostavljen bočni otvor koji omogućava korisniku jednostavno postavljanje i skidanje kragne bez asistencije druge osobe. Na ovaj način istraživan je odnos između stabilnosti ortoze i praktičnosti upotrebe.
Pored osnovnog 3D modela, urađena je razvojna površina koja predstavlja osnovu za fabrikaciju i izradu prototipa putem 3D štampe. Ovaj segment istraživanja usmeren je ka optimizaciji procesa proizvodnje i prilagođavanju modela realnim tehničkim mogućnostima izrade.
Ova faza istraživanja je pokazala da alati za 3D skeniranje imaju dosta ograničenja, posebno kada se koriste za ovako precizne, medicinske potrebe. S druge strane, rad na 3D modelovanju se pokazao kao pouzdaniji i korisniji pristup, i kao važan korak ka razvoju personalizovanih rešenja.