Da bi slike izgledale što realnije,renesansni slikari su se služili “vazdušnom perspektivom”,odnosno predstavljanje iluzije dubine na slici pomoću boje i tonova. Da se nisu koristili geometrijom i da je prporcija na slici iluzija,možemo i dokazati.
Kamera je postavljena na dva načina;na prvoj slici je postavljena tako da se ljudi i hram “poklapaju” sa ljudina na originalnoj slici,a druga tako da se pogloga uklapa sa originalom.
