III faza istraživanja
Dok je rad na prvoj fazi podrazumevao istraživanje svih nemogućih figura, iluzija koje se mogu stvoriti menjanjem ugla posmatrača i razmatranjem koji program je najadekvatniji za rad, a druga faza služila za sam proces rada, kao i dalje istraživanje na ovim nemogućim figurama i sklapanje više jednostavnih iluzija u jednu veći i kompleksniju, u trećoj fazi istraživanja je došlo do finiliziranja celokupnog rada, uvođenjem animaicije i donošenjem zaključaka.
Nakon modelovanja nemoguće figure na kojoj je uočljivo nekoliko iluzija, uvedene su tri kuglice koje se kreću kroz celu figuru. U 3dMax-u iscrtane su putanje kretanja kuglica, uvedeno je ne samo linearno kretanje kuglica po datoj putanji, već i rotacija, radi stvaranja boljeg i prirodnijeg efekta kretanja. Animacija je nameštena tako da istovremeno gornja loptica, koja se kreće po Escherovim stepenicama, pravi dva kruga, dok donje dve loptice prave pun krug oko svoje date putanje kroz celu figuru. Finaliziranje datih rendera iz 3dMax-a i njihovo spajanje u jedan celovit video uradjeno je u Photoshop-u.
Zaključak:
Da li je postignut željeni efekat iluzije? Trebalo bi da jeste. Doduše, iako je cilj bio stvaranje kompleksne figure sa nekoliko iluzija kroz koju ćemo uvesti kuglice koje se kreću, možda se previše toga dešava u videu da bi se oko posmatrača usredsredilo na samu iluziju. Da li bi statična fotografija ove figure više doprinela osećaju iluziju i izvrnute perspektive u posmatraču, ili je neophodno uvođenje objekta koji se kreće radi kreiranja odnosa sa statičnom figurom i stvaranje većeg efekta iluzije? Takođe, iako jednostavnije, figure sa jednom ili dve iluzije više doprinose osećaju iluzije kod posmatrača, jer je oko više fokusirano samo na jednu stvar, kod koje jasno primeti da nešto ne valja. Kompleksnu figuru sa kuglicama koje se kreću oko prihvati kao takvo, i navikne se na ovu izvrnutu perspektivu koja je veštački stvorena, tako da čak i deluje prirodno.
Samim tim, iako postoji neograničen broj zanimljivih i kompleksnih figura koje se mogu stvoriti korišćenjem nekih od iluzija, radi stvaranja što boljeg efekta, nekad je bolje zadržati se na jednostavnijim figurama ili figurama kod kojih se ponavlja samo jedna vrsta iluzije.
Zaključak do kog smo došli i u drugoj fazi jeste da će osećaju iluzije (barem kod nemogućih figura) više doprineti izometrijsko prikazivanje date figure, nego je prikazivati u perspektivi.
