METODE ISTRAŽIVANJA
1. Postupak na papiru
Prvo smo morali da saznamo kako se boja ponaša na papiru kako bismo to mogli da reintepretiramo u programu.
Analiza
Da li se razlikuje trag koji ostane na papiru u odnosu na količinu boje?
Prilikom razvalačenja boja se uvek širi pod istim uglom. Od količine boje zavisi kada će boja prestati da se razvlači pod tim uglom i nastaviti da se razvlači ravno, kao i koliko će se dugo razvlačiti.
SLIKA 1
Kako se mešaju boje, ako se postave na papir jedna pored druge?
SLIKA 2
Ukoliko ravno povlačimo boje se neće mešati.
SLIKA 3
Ako povlačimo ukrivo boje će se preklapati.
SLIKA 4
Kako će se boje ponašati ako ih stavimo jednu ispod druge?
Prva boja će početi da se razvlači, dok ne naiđe na drugu, zatim će druga boja početi da se razvlači sa prvom oko sebe sve dok prva boja ,,ne pojede” drugu.
SLIKA 5
Kada se potroši sloj prve boje koji je pojeo drugu one dalje nastavljaju zajedno ( pomešano) da se razvlače.
SLIKA 6
2. Postupak u programu
Rađeno je u programima Rhino i Grasshopper. Postavljena je proizvoljna tačka na koju bi se stavila boja.
SLIKA 7
Parametarski je dodata je zapremina boje kako bi mogla da se modifikuje.
SLIKA 8
S obzirom na to da prilikom razvlačenja od zapremine dobijamo određenju površinu na papiru je to bio sledeći korak i u programu. Imamo parametar pomoću kojeg izaberemo koliko jako želimo da pritisnemo boju o podlogu odnosno debljinu razvučene boje. On direktno utiče na površinu koju ćemo dobiti na papiru.
SLIKA 9
Pomoću rezultata istraživanja na papiru uočen je sablon. Boja se širi do 1/4 ukupne dužine, zatim se razvlači ravno 1/2 dužine i na kraju opet sužava 1/4 dužine. Drugi zaključak je bio da je odnost dužine i najveće širine razvučene boje uvek isti.
SLIKA 10
SLIKA 11
Uz površinu koja nam je poznata možemo da dobijemo potrebne dužine A i B ( gore sa slike). Sada možemo jednostavnim funkcijama pomeranja i preslikavanja da reintepretiramo trag koji ostavalja boja po papiru.
SLIKA 12
SLIKA 13
