IZBOR SOFTVERA ZA ANIMACIJU
Kako je u prethodnom delu navedeno, sva priprema se vrši na računaru, nije važno poravnanje projektora, sve u prostoru se podešava na osnovu animacije. Te je glavna tema bila naći odgovarajući softver za izradu ovakvog tipa animacije, a najveći problem kako animirati svetlo. Lokalna i svetska praksa govore da se za animacije najviše koriste sledeći softveri: 3ds Max, Blender i Cinema 4D.
3ds Max:
Svi koji se bave modelovanjem i renderovanjem uglavnom imaju iskustva sa ovim softverom, zbog toga je verovatno prvi izbor za ovaj tip animacije. Modelovanje planinskog terena predstavlja dosta jednostavnu upotrebu modifier-a, segmentiranje tog terena izohipsama koje bi same bile svetlosna tela (inspiracija iz prvog dela) i animiranje tog svetla zahteva posebno iskustvo, jer te funkcije nisu direktno dostupne, a nedostatak tutorijala na tu temu dodatno otežava posao.
Blender:
Besplatan softver, vrlo intuitivan. Prema načinu zadavanja funkcija sličan je Grasshopper-u. Pogodan da vas uvede u svet animacije, ali ima znatna ograničenja, naročito što se tiče animiranja svetla i halo particles (led čestica), naime tu se gubi motion blur zbog čega animacija gubi uverljivost. Ovi elementi se delimično mogu zaobići, ali takođe neodstaje dostupnog materijala za izučavanje načina rešavanja ovih problema. Ostaje da je i dalje odličan izbor za motion graphic.
Cinema 4D:
Koristi se u filmskoj industriji, za dizajniranje i kontrolu LED svetlosnih animacija u 3D prostoru. Ovaj program je korišćen i za pravljenje animacije iz prvog dela, koja je poslužila kao inspiracija. Interfejs je sličan 3ds Max-u, ali su opcije za animiranje svetla daleko razrađenije. Naime svetlo se dodaje kao materijal bilo kom modelu, pri čemu ono postaje svetlosno telo (ovo je moguće i u 3ds Max-u dodavanjem opcije V-Ray Mesh Light, ali i dalje ostaje problem animacije svetla). Dalje se pomoću raznih Plain Effector opcija svetlo animira, to je moguće postići i preko Time Effector-a i preko Sound Effector-a, ukoliko želimo da se svetlo menja prema promeni zvuka. Ono što se pojavljuje kod Cinema 4D su motion blur, depth blur i noise. Noise mape za razliku od bump mapa (koje ističu detalje i nisu prostorne modifikacije, te su iz nekog drugog ugla nevidljive), su upravo prostorna smicanja sa svojim parametrima, pomoću njih se daje posebna realnost animacijama.
Blender – 3ds Max – Cinema 4D
Zaključak:
Između prikazanih softvera izabran je Cinema 4D. Za početnika svaki od ovih softvera bi zahtevao određeno vreme za savladavanje, ali verovatno bi se sa Cinema 4D postigli najbolji rezultati u ovom polju. Takođe izrada planinskog terena i izohipsa je dosta jednostavna, tako da ostaje više vremena za istraživanje svetlosne animacije.
