U prethodnim fazama istraživanja definisan je teorijski i metodološki okvir rada, kao i principi formiranja organskih i biomorfnih struktura kroz digitalno modelovanje. Analizirani su savremeni pristupi oblikovanju inspirisani prirodnim sistemima, sa posebnim fokusom na mogućnosti translacije kompleksnih organskih geometrija u procese aditivne proizvodnje. Na osnovu toga uspostavljena je metodologija eksperimentalnog istraživanja odnosa između digitalno generisane forme, načina proizvodnje i njene fizičke realizacije, čime je formirana osnova za praktični deo rada.
Treća faza istraživanja obuhvata proces digitalnog modelovanja, pripreme za proizvodnju i realizacije dve verzije vaze primenom tehnologije 3D štampe. Cilj ove faze bio je da se kroz eksperimentalni postupak ispita odnos između složenosti digitalnog modela, konstruktivnog principa i efikasnosti procesa proizvodnje, uz istovremeno sagledavanje mogućnosti očuvanja vizuelnog identiteta organske forme. Poseban akcenat stavljen je na istraživanje potencijala optimizacije procesa izrade kroz alternativne metode modelovanja i štampe, bez značajnog narušavanja estetskih i prostorno-vizuelnih karakteristika objekta.
Digitalno modelovanje realizovano je u softveru Autodesk 3ds Max, koji omogućava kombinovanje poligonalnog modelovanja, proceduralnih operacija i modifikatora u cilju generisanja kompleksnih trodimenzionalnih struktura. Korišćenjem ovih alata omogućeno je eksperimentalno istraživanje različitih pristupa oblikovanju perforiranih biomorfnih površina inspirisanih prirodnim sistemima, poput korala, ćelijskih struktura i saća pčela.
Prva verzija vaze razvijena je kao integralna cilindrična forma sa kompleksnom organskom površinom. Proces modelovanja započet je formiranjem osnovnog cilindričnog volumena, koji je potom konvertovan u Editable Poly radi detaljnije kontrole nad geometrijom modela. Korišćenjem alata Polygon Modeling – Generate Topology generisana je organska mrežasta struktura inspirisana prirodnim morfološkim sistemima, primenom Hive obrasca ostvarena perforirana biomorfna površina. Operacijama Insert i Detach dodatno je definisana segmentacija forme, dok su Shell i Turbo Smooth modifikatori korišćeni za formiranje debljine i omekšavanje površine. Na taj način dobijena je kompleksna organska struktura pogodna za realizaciju putem 3D štampe.
Druga verzija vaze razvijena je sa ciljem optimizacije procesa proizvodnje kroz drugačiji konstruktivni pristup. Modelovanje je započeto ravnim pravougaonim segmentom, odnosno Plane objektom, koji je nakon konvertovanja u Editable Poly oblikovan korišćenjem alata Polygon Modeling – Generate Topology. Time je zadržana vizuelna sličnost sa prvom verzijom vaze, uprkos drugačijem principu izrade. Daljim oblikovanjem dodat je Hive obrazac, kojim je ostvarena perforirana ćelijska struktura inspirisana prirodnim sistemima. Operacijama Insert i Detach definisani su otvori i segmentacija površine, dok su Shell, Tesselate i Turbo Smooth modifikatori korišćeni za formiranje debljine, usložnjavanje mreže i postizanje kontinuiteta forme. Kako bi se simulirala finalna cilindrična forma i ispitao odnos spoja između ivica, na model je privremeno primenjen Bend modifikator, kojim je ravan segment savijen u cilindrični oblik. Ovaj korak nije predstavljao završni model za štampu, već vizuelnu i konstruktivnu proveru ponašanja forme nakon sklapanja. Za samu proizvodnju model je zadržan u ravnom stanju, čime je omogućena jednostavnija priprema za štampu, smanjena potreba za potpornim strukturama i značajno kraće vreme realizacije.
Po završetku procesa modelovanja obe verzije eksportovane su u STL format, standardizovani format za pripremu modela za aditivnu proizvodnju. Eksperimentalna analiza procesa štampe pokazala je značajne razlike između dve metode izrade. Prva vaza, realizovana kao jedinstvena kompleksna forma, zahtevala je 1 čas i 47 minuta štampe usled složenosti geometrije, većeg broja detalja i kontinualne trodimenzionalne strukture. Druga verzija, štampana kao ravan segment, realizovana je za 49 minuta, uz manju potrošnju materijala i znatno jednostavniju pripremu procesa proizvodnje.
Oba modela izrađena su kao makete dimenzija 10 cm visine i 3 cm prečnika, što je uticalo na relativno kratko vreme realizacije. Analizom proporcionalnog uvećanja modela na standardne dimenzije funkcionalne vaze, približno 20 cm visine i 6 cm prečnika, ustanovljeno je da bi vreme štampe poraslo približno osam puta, s obzirom na kubno povećanje zapremine i količine materijala. U tom slučaju, prva verzija vaze zahtevala bi približno 14 časova i 16 minuta štampe, dok bi druga verzija bila realizovana za približno 6 časova i 32 minuta.
Nakon završetka procesa štampe, drugi model je manuelno savijen i spojen u cilindričnu formu, čime je završena njegova fizička realizacija. Upravo ovaj postupak predstavlja ključni eksperimentalni segment istraživanja, jer ukazuje na mogućnost postizanja značajne optimizacije procesa proizvodnje promenom konstruktivnog principa i metode realizacije, uz očuvanje dominantnih vizuelnih karakteristika organske forme.
Završna analiza ukazuje da izbor metode modelovanja i pripreme za proizvodnju ima direktan uticaj na trajanje procesa štampe, potrošnju materijala, konstruktivnu logiku i efikasnost realizacije. Poređenjem dve eksperimentalne varijante može se zaključiti da optimizovani pristup, zasnovan na ravnom segmentu i naknadnom manuelnom formiranju cilindrične strukture, omogućava značajno racionalniji proces proizvodnje uz minimalan kompromis u pogledu estetskog i prostorno-vizuelnog kvaliteta forme.
Rezultati istraživanja potvrđuju mogućnost primene alternativnih strategija digitalnog modelovanja i aditivne proizvodnje u cilju optimizacije procesa realizacije kompleksnih organskih struktura. Time se otvara prostor za dalja istraživanja odnosa između forme, tehnologije, konstrukcije i efikasnosti proizvodnje u kontekstu savremenog dizajna proizvoda i digitalno generisane arhitektonske morfologije.