Razvoj parametarske spojnice
Tokom prethodne faze istraživanja fokus je bio na razvoju modularnih elemenata i istraživanju različitih tipova spojeva koji bi omogućili fleksibilnost, transformaciju i jednostavnu montažu konstrukcije. Kroz testiranje različitih modularnih sistema, kao i različitih sistema povezivanja, zaključeno je da je osnovni problem kod većine modularnih konstrukcija ograničena prilagodljivost spojeva, prvenstveno zbog unapred definisanih uglova povezivanja i ograničenih mogućnosti transformacije sistema. U trećoj fazi istraživanja fokus se pomera sa samih modula na razvoj univerzalne parametarske spojnice koja postaje osnova modularne logike sistema.
Nova spojnica razvijena je kao sferni čvor sa višestrukim pravcima povezivanja, omogućavajući formiranje različitih prostornih konfiguracija kroz isti konstruktivni princip. Geometrija spojnice definisana je parametarski u Grasshopper-u, gde se broj otvora, prečnici, međusobni odnosi, snap-fit prstenovi mogu automatski menjati kroz kontrolu osnovnih parametara.
Za razliku od prethodno istraživanih sistema zasnovanih na magnetima i klasičnim žljebovima, konačno rešenje koristi snap-fit mehanizam povezivanja. Ovakav sistem omogućava brzo i jednostavno sklapanje bez upotrebe lepka, šrafova ili dodatnog alata, uz ostvarivanje stabilnog i čvrstog spoja između elemenata. Snap-fit prstenovi integrisani su direktno u otvorima spojnice i parametarski su definisani, tako da se mogu menjati dimenzije otvora, razmak između prstenova, njihova veličina i materijal. Time sistem postaje fleksibilan za različite razmere i načine fabrikacije, uključujući 3D štampu i izradu prototipova.
Poseban fokus istraživanja bio je na mogućnosti skaliranja i prilagođavanja sistema. Zahvaljujući parametarskom pristupu, ista logika spojnice može se koristiti u različitim veličinama i funkcijama — od malih edukativnih modela i arhitektonskih maketa, do modularnog nameštaja, rasvete i prostornih instalacija.
U procesu razvoja korišćen je AI plugin unutar Grasshopper-a za generisanje i organizaciju parametarske mreže sistema. AI je služio kao alat za ubrzano istraživanje geometrijskih konfiguracija i optimizaciju odnosa između elemenata, dok je finalna geometrija spojnice dodatno manuelno korigovana i usavršavana.
Razvijeni sistem nije ograničen samo na jednu funkciju ili tip proizvoda. Modularna logika omogućava kreiranje:
• modularnog nameštaja,
• geodetskih struktura,
• rasvete i visećih lampi,
• edukativnih sistema za geometriju,
• arhitektonskih maketa,
• prostornih instalacija i privremenih konstrukcija.
Na taj način istraživanje prelazi iz okvira pojedinačnog proizvoda u razvoj adaptivnog parametarskog sistema povezivanja koji može generisati različite prostorne strukture kroz isti konstruktivni princip.
Zaključak: Istraživanje je pokazalo da parametarski razvijena spojnica uspešno omogućava formiranje različitih prostornih struktura kroz jedan univerzalni konstruktivni element. Funkcionalnost sistema ostvarena je kroz snap-fit mehanizam povezivanja, koji omogućava brzo i jednostavno sklapanje elemenata bez upotrebe lepka, šrafova ili dodatnog alata, uz stabilan i čvrst spoj između komponenti. Fleksibilnost sistema ogleda se u mogućnosti parametarskog prilagođavanja dimenzija otvora, snap-fit prstenova, razmaka između njih, dimenzije samog elementa u odnosu na različite funkcije i razmere konstrukcije. Estetski kvalitet proizilazi iz geometrijske jasnoće i modularne logike sistema, dok mogućnost skaliranja i digitalne fabrikacije otvara potencijal za primenu u nameštaju, rasveti, edukativnim modelima i prostornim instalacijama.