Predmet mog istraživanja je razvoj pokretne fasade koja se ne doživljava kao statičan omotač zgrade, već kao dinamičan i adaptivan sistem koji se transformiše u skladu sa promenama okruženja i potrebama prostora. Ideja je da se fasada preispita kao granica između enterijera i eksterijera — da postane aktivni element arhitekture, sposoban da reaguje na svetlo, toplotu i pokret.
Savremena arhitektura već nudi brojne primere kinetičkih sistema, poput The Shed centra u Njujorku ili Al Bahar Towers u Abu Dabiju. Međutim, ovi projekti najčešće se oslanjaju na jedan princip pokreta – klizanje, rotaciju ili preklapanje – što ograničava vizuelni i funkcionalni potencijal površine. Uočila sam da u tim rešenjima fasada, iako pokretna, ostaje jednosmerna u svom ponašanju. Upravo iz tog razloga želim da istražim mogućnost spajanja više tipova kretanja panela u jedinstven, parametarski kontrolisan sistem.
Cilj mog istraživanja je da razvijem hibridnu fasadu koja kombinuje klizne, rotacione i preklopne panele, čime se dobija složen, ali logičan sistem transformacije. Takva fasada može da se otvara, zatvara, preklapa ili zakloni određene delove objekta, stvarajući različite nivoe transparentnosti, osvetljenosti i ventilacije. Na taj način, arhitektonska površina postaje živa membrana koja diše, pomera se i menja zajedno sa prostorom koji obavija.
Parametarski pristup omogućava da se ponašanje svakog panela definiše kroz skup pravila i odnosa — ugao, osa kretanja, ritam i ograničenja pokreta. Korišćenjem programa Rhino i Grasshopper moguće je simulirati različite scenarije i precizno pratiti interakciju panela tokom transformacije. Na taj način, digitalni model postaje alat za razumevanje i kontrolu složenog sistema pokreta, ali i za oblikovanje njegovog estetskog izraza.
Cilj projekta nije samo razviti tehnički funkcionalnu fasadu, već i istražiti vizuelnu dinamiku koja nastaje promenom gustine, orijentacije i nagiba elemenata. Fasada tako postaje medijum između tehnologije i umetnosti – površina koja spaja funkcionalnost, ritam i svetlo u savremeni arhitektonski izraz.
U daljim fazama projekat će biti razvijan kroz parametarsko modelovanje, testiranje mehanizama pokreta i izradu digitalnog prototipa, čime će se ispitati izvodljivost i estetski potencijal sistema. Konačni cilj je da se potvrdi hipoteza da parametarski dizajn može stvoriti fasadu koja je istovremeno prilagodljiva, funkcionalna i vizuelno jedinstvena — fasadu koja više ne miruje, već aktivno komunicira sa svojim okruženjem.