Sledeće istraživanje bazira se na mogućnosti i efikasnosti korišćenja alata za CFD analizu aerodinamičnosti različitih struktura u okviru arhitektonske prakse. Kako se kretanje vetra u velikoj meri razmatra pri projektovanju različitih objekata, kako zbog korišćenja kretanja vazduha za prirodnu ventilaciju i stvaranja prijatnih uslova za boravak unutar i oko objekta, tako i za mogućnost upotrebe njegovog potencijala za proizvodnju elektične energije. Aerodromi su objekti koji pored standardnih, zahtevaju dodatne analize vazdušnog kretanja kako bi stvorili pogodne uslove za nesmetano sletanje i poletanje aviona, te postaju specifična tema ovog istraživanja. U ovom slučaju aerodinamičnost formi koje ne narušavaju glavnu funkciju objekta su ključna stvar za njihovo adekvatno projektovanje, te se u te svrhe često koristi analiza dinamike fluida kako tokom oblikovanja tako i sa ciljem provere.
Računarska dinamika fluida – Computational Fluid Dynamics (CFD) – je metoda za analizu i simulaciju strujanja vazduha oko objekta realizovana digitalnim alatima. U praksi se ranije primenjivao vazdušni tunel za potrebe testiranja ovog tipa, ali je CFD metoda brži i često jeftiniji način za dobijanje ove analize. Sprovodi se kroz različite softvere koji se baziraju na sličnoj logici, kao na primer: Butterfly (u okviru Ladybug plugin-a za Grasshopper u Rhinu), Eddy 3D, Aerosim, Airshaper, Sim flow… Najčešće se koristi u automobilskoj industriji kako bi se postigla aerodinamika automobila, kao i u avio-industriji u kojoj predstavlja neizostavan deo.
Iako se u pomenutim sferama koristi za analizu i oblikovanje struktura namenjenih za kretanje, u nastavku će osvrt biti na njegovoj primeni u statičkom projektu arhitekture gde bi se zajedno sa klimatskim, uključio kontekst kao dodatni faktor.
