U ovoj fazi istraživanja fokus je bio na izradi makete od voska. Za samu maketu neophodno je bilo formiranje kalupa u koji će se kasnije izliti vosak. Kalup je napravljen uz pomoć Rhina i 3d štampe. Nakon što sam ištampala elemente, pažljivo sam ih spojila tako da imam stranice, donji i gornji deo. Gornji deo sam postavila na razmaku od 1 cm od donjeg kalupa kako bih imala šupljinu u koju ću moći da sipam vosak. Takođe, na gornjem delu sam probušila rupu kroz koju bih mogla da sipam vosak koji je u tečnom stanju. Model koji je dobijen u celosti je izvađen iz kalupa i ima stabilnu osnovu.
Efekat translucencije
Svetlo, postavljeno veoma blizu makete, je pokazalo kako vosak kao material ima translucentna svojstva i kako može da utiče na prostor i atmosferu u kojem se nalazi. Senke su izrazito difuzne i na prostor deluju umirujuće, nežno i stvaraju blagu atmosferu. Prostor tada deluje toplije, smirenije, bez jakih kontrasta.
Dobijena maketa je zadovoljila stabilnost i estetcki karakter difuzije svetlosti, međutim debljina same makete je premašila debljinu koja je karakteristična za ljuskaste elemente, te se na kraju nije dobio model koji bi zadovoljio krajnji cilj. Iz tog razloga pokušala sam da ponovim model koji će se od primarnog modela razlikovati u tome što će biti 3 puta tanji. Razultat tog modela nije bio zadovoljavajući jer je konstrukcija bila previše krhka. Model se lomio na delovima koji su bili relativno tanki i uski, zbog čega nisam uspela da izvedem ceo model. Iako je metoda izrade bila ista kao kod prvobitnog modela, u ovom slučaju se jasno ispoljilo lomljivo svojstvo voska kada je u tankim slojevima, što je značajno uticalo na stabilnost i izvodljivost forme.
Kako bih upotpunila ovo istraživanje htela sam da identifikujem savremeni materijal koji bi simulirao estetske karakteristike voska. To sam pokušala da uradim uz pomoću istog kalupa koji sam već imala, a od materijala sam koristila gips i plastične elemente.
Plastične elemente postavljam unutar kalupa, a zatim ih prelivam gipsom i pritiskam gornjim delom kalupa, kako bih ujednačila strukturu. Međutim, za razliku od onoga šta sam očekivala, da će gips popuniti praznine i samo proći oko plastičnih elementa, on je popunio celu unutrašnju strukturu. Na taj način dobila sam maketu koja nema isti efekat kao što ima i prva maketa, a to je translucentnost.
Zaključak istraživanja
Rezultati treće faze pokazuju da se vosak vrlo dobro pokazao kao material koji se može lako i efikasno koristiti u svrhe pravljenja manjih modela. Svojstvo koje se u ovom modelu veoma dobro pokazalo jeste translucentnost, odnosno to da model može jako lepo da širi svetlost pri čemu se stvara prijatna atmosfera. Sa druge strane, vosak kao materijal nije moguće koristiti u realnim uslovima za strukture koje će biti većih razmera. Maketa koja je izvedena od gipsa je tehnički stabilna, međutim nije u potpunosti ispunila očekivanja u pogledu estetskih karakteristika. Gips nije omogućio željeni stepen prozračnosti, što je bio jedan od osnovnih ciljeva ovog dela eksperimenta. Takođe, moguće je da bi rezultat bio drugačiji ukoliko bi se koristili manji komadi plastičnih elemenata ili ukoliko bi gips prilikom izlivanja bio ređe konzistencije. U takvim okolnostima postoji potencijal da bi materijal drugačije reagovao i da bi se željena prozirnost bolje ispoljila. Ipak, u okviru ovog procesa i primenjenih uslova do takvog rezultata nisam uspela da dođem, što nam ukazuje na potrebu za daljim eksperimentisanjem i prilagođavanjem parametara izrade.