Početna ideja istraživanja bila je stvaranje stola koji se sklapa u zidni panel, ali koji u zatvorenom stanju ne izgleda kao obična ploča, već kao dekorativni element sa umetničkom vrednošću. Tokom istraživanja tržišta, uvidela sam da postojeća rešenja uglavnom teže isključivo praktičnosti ili dekorativnosti, ali retko kombinuju oba aspekta.
Polazeći od toga, želela sam da postignem formu koja je fluidna, nalik talasu u pokretu, koji se vizuelno i funkcionalno prilagođava korisniku. Prilikom modelovanja javljali su se brojni tehnički izazovi — posebno u razradi same strukture talasastog panela koji treba da bude savitljiv, ali i dovoljno stabilan.
U početnim fazama eksperimentisala sam sa letvicama pravougaonog preseka, ali su prilikom savijanja dolazile do preklapanja i narušavanja kontinuiteta površine. Kada sam isprobala letvice polukružnog preseka, problem je bio suprotan – površina je gubila ravnost i stabilnost potrebnu da funkcioniše kao ploča stola.
Rešenje sam pronašla kroz oblikovanje hibridnog preseka koji omogućava veću pokretljivost i fleksibilnost, dok istovremeno održava ravnotežu između mekoće forme i tehničke stabilnosti. Takav presek omogućava da se panel savija bez preklapanja i deformacija, stvarajući kontinualnu talasastu liniju.
Tokom istraživanja analizirani su i postojeći primeri transformabilnog nameštaja koji koriste vođice i mehanizme usmeravanja kretanja elemenata. Uočeno je da takva rešenja unapred definišu smer pokreta, čime se ograničava sloboda korisnika u prilagođavanju forme. Moj cilj, nasuprot tome, bio je da razvijem sistem u kojem bi korisnik mogao sam da određuje način transformacije — da element reaguje na njegove potrebe i želje, bez fiksiranog smera pomeranja.
Kako bi se obezbedila stabilnost u različitim pozicijama, planirano je da magnetni dodaci omogućavaju fiksiranje elemenata u trenutku kada je sto u funkciji površine za obedovanje. U toj poziciji, gornji deo bi bio konzolno oslonjen na donju strukturu, pri čemu su na skicama prikazani pregibi i spojevi koji omogućavaju dobru mehaničku vezu i prenos opterećenja.
Pored funkcionalnog aspekta, cilj je bio da ceo komad ima i umetnički karakter – zato je predloženo da površina letvica bude oslikana ili teksturalno obrađena, čime bi se panel u zatvorenom stanju transformisao u zidnu skulpturu.
Konačni rezultat istraživanja bilo bi dobro ispitati kroz izradu fizičkog modela koji bi omogućio eksperimentalno ispitivanje svih parametara – transformabilnosti, stabilnosti spojeva, ponašanja materijala i odnosa estetike i funkcionalnosti. Time bi se utvrdila uspešnost razvijenog koncepta i njegova potencijalna primena u savremenom dizajnu multifunkcionalnog nameštaja.