U trćoj fazi izmodelovani prmer prilagođavamo ergonomskim dimenzijama.
Primer 1
-Visina štapova je podešena na 80cm. U ovom slučaju ugao zaokretanja štapova ostaje na sredini, i na taj način je dobijena ergonomski tačna visina sedišta. Ali dubina sedišta je preduboka.
1) Menja se ugao naslona za 20°, a ugao sedišta ostaje isti. Dobijen je ergonomski tačan ugao od 110°.
2) Menja se ugao sedišta za 10° i ugao naslona za 15°. Tako da se dobije ukupni ugao od 105°.
Primer 2
-U ovom primeru je promenjena visina štapova na 60cm, da bi se dobila ergonomski tačna dubina sedišta. Ali u ovom slučaju se pojavljuje preniska visina dela za sedenje.
-Da bi se izbeglo ovo ugao zaokretanja štapova se treba pomeriti sa sredine.
1) Menja se ugao naslona za 20°, a ugao sedišta ostaje isti. Dobijen je ergonomski tačan ugao od 110°.
2) Menja se ugao sedišta za 10° i menja se ugao naslona za 15°. Tako da se dobije ukupni ugao od 105°.
Zaključak:
-Po urađenom primeru zaključeno je da ova klupa nije ergonomski tačna. A tokom podešavanja ergonomski tačnih dimenzija u svakom od datih primera je žrtvovana estetika. Prvi primer je estetski približniji originalnoj klupi, ali nije ergonomski tačan zbog sedišta koje je preduboko. U drugom primeru u potpunosti je žrtvovana estetika i dobijena je ergonomski tačna klupa.
