Oblast rada: Slaganje 2D crteža na određenom rastojanju tako da kao krajnji rezultat dobijamo 3D model.
Inspiracija: 
Problem: Izdvajanje 2D crteža iz odabranog 3D modela drveta.
Pri izradi koristiće se Rhinoceros i Photoshop.
Kao krajnji rezultat očekuje se 3D model koji će izgledati što približnije modelu sa fotografije koji je služio kao inspiracija.
Tema istraživanja-Portret od krivudavih linija
Prilikom istraživanja putem interneta sam došla do zaključka da Photoshop kao program ima svoje efekte pomoću kojih se može postići željeni cilj, s tim što je većina tih efekata zaključana.
Photoshop efekat-patchwork
S tim što ovaj efekat i nije pravo rješenje, jer je sliku izdijelio u gomilu malih kocki.
Link- https://www.youtube.com/watch?v=Rcjs8K6ugpk&vl=en
U linku je objašnjen postupak dobijanja linijskog efekta slike, preko rectangle alatke se napravi i duplicira niz pravougaonika, a ispod njih se postavi slika s tim što ni ovaj način nije baš idealan jer prvougaonik mora imati svoju odredjenu debljinu tako da se ne može pretvoriti u tanku.
Istraživala sam i mogućnosti u Archicad-u, s tim što bi se sve radilo preko prečica, korak po korak što definitivno iziskuje mnogo vremena.
U drugom linku je objašnjenje koje je približno tome što sam ja željela postići, s tim što je finalna slika napravljena od niza krugova različitih dimenzija, a u daljem istraživanju sam naišla na tutorijal programa Grasshopper preko kojeg ću pokušati da dobijem željeni cilj.
Tema istrazivanja-
Nacini za postizanje teselacije i koji od nacina je najbolji da se primjeni kako bi se teselacija napravila od jednog lika sa paterna Keith Haringa. Na njegovim slikma ljudi su na neki nacin spojeni i na pojedinim djelima to i izgleda kao teselacija, ali zapravo nije. Tako sam se odlucila da uzmem konture jednog od likova i da pokusam da od njega napravim plocicu koja ce moci da popuni jednu ravan u svim pravcima.
Jedan od linkova sa kojih sam istrazivala tesealaciju i primjeri na kojima sam uvidjela na koji nacin da to primjenim na svom radu .
Istrazivanjem vidjela sam da postoji vise metoda kojima moze da se dobije teselacija, translacijom, rotiranjem, dodavanjem i oduzimanjem dijelova od jednog pocetnog oblika (kocka, heksagon…)
Istrazivala sam bas oblik covjeka na koji nacin moze da se dobije i ovo su neki od nacina.
Na svom radu sam zeljela da pokusam da primjenim neku drugu metodu i da vidim koji cu rezultat postici.
Danas sam istrazivao kako bih mogao portret sa fotografije prevesti u jezik geometrijskih oblika i tijela. To je inace nesto sto mi je blisko kroz pop-art, a i kroz stamparski ofsetni raster. Inace to mi je jako zanimljivo i mislim da ima bezbroj mogucnosti cak i kako jedan isti portret uraditi sa istim ili razlicitim oblicima, to dalje kroz matematiku moze dovesti do prave umjetnosti.
Krenuo sam od photoshop-a svoje istrazivanje, ali njegovi filteri nisu vizuelno bili atraktivni i to nije bio taj rezultat koji sam htio postici.
Zatim sam se prebacio u archicad koji koristi vektore i mogao bi izvesti ovako nesto ali samo korak po korak, krug po krug i to naravno ne bi bilo precizno i tacno.
Onda sam na kraju otvorio Rhino po prvi put, ali sam od ranije znao da je to program u kojem se moze iyvesti mnogo toga pogotovo u kombinaciji sa grasshoperom i na kraju je tu i dobijen trazeni rezultat. Uz pomoc Marka je sklopljen algoritam koji je dao trazeni rezultat u grashoperu. To je definitivno plag in koji sa rhino-om cini cuda…
Tutorijal koji sam nasao i koji je bio neka osnovna smjernica je na linku https://www.youtube.com/watch?v=ym_jI0BSD6M
Tema istraživanja- Pravljenje 3d modela lica pomoću razvlačenja struna.
Videli smo da nema dovoljno istraživanja na tu temu i onda smo smislili način na koji se može rešiti to.
Planiramo da ubacimo 3d model lica u Rhino,nađemo mu ključne tačke koje bi podigli i na taj način dobili prostorne smernice na kojim mestima da provučemo strunu i na kojim visinama se postavljaju ekseri. Ubacivanjem frontalne slike lica dobijamo skalu boje koju ćemo koristiti za broj poteza u razvlačenju strune.
Radio i Nikola Erić au70-14.
Modelovanje se svodi na:
dimenzionisanje i modelovanje spram ljudske glave (uz pomoć frontalnog i profilnog prikaza iste)
sferizacije početnog poly-a (kocke) kako bi se očuvao četvorougaoni mesh
ručno podešavanje pojedinih tačaka da se dobije finiji dizajn
scale niza graničnih vertexa
postavljanje geometrije tako da vizir prati češalj (podužnu ivicu šlema)
Research:
https://cdn.webshopapp.com/shops/32318/files/243966326/600x600x2/16th-century-sallet.jpg
https://www.google.com/url?sa=i&source=images&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwifmp-Pj8jhAhWSZlAKHRXHCWIQjRx6BAgBEAU&url=https%3A%2F%2Fwww.medievalcollectibles.com%2Fp-17278-deep-visored-sallet-helmet.aspx&psig=AOvVaw3rIDwML5GvWK5tpivD47lZ&ust=1555074774877681
https://www.youtube.com/watch?v=4Gvuo5Xmcp0
Tema i oblast istrazivanja:
Akustika u arhitekturi
Problem kojim se bavim:
Problem kvaliteta zvuka u sakralnim objektima.
U fazi II ispitivanja akustike je otpocet rad u Grasshopperovom plugin-u Dolphin Acoustic, odradjene su inicijalne pripreme za njegovo koriscenje. Vecina tutorijala i template file-ova koji se mogu naci na internetu nisu bili narocito korisni, a i bilo ih je nekolicina.
Kako bi rad u Autodesk ECOTECT-u zahtevao mnogo vise vremena, jer nema adekvatan nacin parametrizacije elemenata koji su podlozni modifikaciji, ostajem pri koriscenju Dolphin-a, sa tim da je potrebno izvrsiti dodatna istrazivanja na temu tog plugin-a i njegovog nacina koriscenja.
Uopsteni model crkve je postavljen i u Grasshopperu su parametrizovani glavni elementi podlozni menjanju:
Nakon finisiranja modela, i ubacivanja izvora zvuka pomocu Dolphina, pomocu alata „Slider“ dimenzije parametrizovanih elemenata mogu biti menjane i na taj nacin se moze pratiti rasipanje zvuka u razlicitim uslovima.
Kreirani su svodovi, oltarska apsida pomocu alata Arc i Extrude, a Sphere za apsidalnu polukupolu je Trimovan pomocu Plane-a po XY i XZ osama.
Izabran portret za izradu:Problem kojim smo se bavili jeste "Kako uraditi portret od struna u kombinaciji više boja" Istraživanjem i bavljenjem ovim problem u programima Processing i Grasshoper, došli smo do zaključka da se portret od struna ne može uraditi u kombinaciji više boja. Takođe smo došli do zaključka da je proces izrade portreta od struna daleko jednostavniji i brži u Processingu, nego u Grasshoperu. Stoga smo mi uradili prikaz portreta u klasičnoj kombinaciji crne i bele boje u Processing-u. Takođe smo pokušal8i preko programa Photoshop da dobijemo željeni rezultat preklapanjem 3 boje i 3 dela: zelena (kosa), crna (oči) i crvena (usta), ali ni to nije moglo da se odradi onako kako smo želeli.
Probali smo više primera i slika kako bismo dobili najrealniju sliku Joker-a, a takođe i koji broj struna je dovoljan kako bi se stvorila realna slika. Za naše slike je potrebno minimum 2000 struna. Vidaković Tamara, Petković Nikola
Na osnovu istrazivanja putem interneta dosli smo do nekoliko odgovarajucih tutorijala.
Postoji vise razlicitih nacina pomocu kojih se dolazi do zeljene strukture. Pomocu dva tutorijala upoznali smo se sa principima rada Grasshoppera na ovim panelima.
PRVI SLUCAJ:
Dobili smo osnovnu strukturnu jedinicu koju smo multiplicirali.
DRUGI SLUCAJ:
Iscrtana je cetvrtina kvadrata, koja je mirorovana i dobili smo plocicu koju smo multiplicirali po x i y osi.
SINTEZA:
Iz prvog slucaja je preuzeta osnovna jedinica sa 12 tacaka i po istom principu napravljena druga strukturna jedinica, sekundarni motiv, koja ima cetiri tacke. Cilj je da se dobije mreza naizmenicno redjanih struktura 12,4,12,4 s tim da se dodiruju, ali da su vidljivo sekundarne jedinice manje u odnosu na primarne. Iz drugog slucaja smo koristili kvadratnu mrezu po kojoj je izvrseno multipliciranje po x i y osi.
Tema istraživanja je način pravljenja strukture od papira.
Interesantna stvar je što strukture koje su na izgled nepomične zapravo se pomjeraju, mogu da se razvlače , uvijaju i savijaju.
Način pravljenja ovih skulptura je poprilično jednostavan, prave se koristeći hiljade listova papira koji su ručno zalijepljeni jedan na drugi u obliku saća omogućavajući tako da se slojevi izvlače i istežu kao harmonika. Zatim se hrpe papira onda sijeku i izrađuju pomoću električne pile.
https://www.youtube.com/watch?v=aw6FIqJa8Ak
Ideja je da u nekom programu (3D Max, Rhinoceros..) izmodelujem vaznu, primjenjujući princip spajanja u obliku saća.
Posle odredjenog vremena ulozenog u pracenje tutorijala i uporednog modelovanja dolazi se do zakljucka da Revit iziskuje dosta truda i koncetracije kako bi se ispratila sama logika modelovanja.
Program sa svakim sledecim korakom otkriva nove mogucnosti i pristupe.
I sa svakim korakom se otrkiva nova neistrazena oblast. Dosla sam do zanimljivog zapazanja prateci tutorijal https://www.youtube.com/watch?v=NF2IiY2NmHw
na delu gde se zapocinje modelovanje ljuske referentna linija koja je pokazana u 3 koraka teoretski moze direktno da se napravi iz splajna. Potrebno je dalje istraziti da li je zapazanje tacno i ako nije sta postizemo kompleksnim postupkom koji je prikazan u tutorijalu.
Istrazivanje prvog dela je uspesno zavrseno, postavljene su specificne linije presecene ravni koje ce kasnije ucestvovati u modelovanju. Savladana je prostornost, postavljanje ravni kroz osnove i izglede i crtanje u istima.
Za rad na predmetu Geometrija i vizuelizacija slobodnih formi odlučila sam da se bavim prostornom anamorfozom na staklenoj strukturi.
Thomas Medicus (inspiracija za rad)
više informacija : http://thomasmedicus.at/emulsifier/
U okviru ove strukture postojale bi dve slike, koje bi se pojavljivale samo onda kada se objekat posmatra iz pravog ugla, pa iz tog razloga potrebno je i postaviti tačku posmatranja u softveru. Svaki segment slike se postavlja na određene staklene trake koje su postavljene u dva pravca i međusobno su upravne. Primenom Grasshopper-a određuje se njihov raster, veličina i položaj.
U prilogu su date slike koje će se koristiti u daljem istraživanju:
OBLAST ISTRAŽIVANJA:
Morphing teselacija – formiranje oblika pločica koristeći metode translacije, refleksije i rotacije osnovnog oblika, kreiranje algoritma sa parametrima koji će omogućiti njihovu lakšu fabrikaciju.
Teselacija – predstavlja postupak postavljanja geometrijskih oblika u ravni, bez njihovog preklapanja ili praznina među njima. Značajna je na području matematike, geometrije, arhitekture i umetnosti. Koristeći geometrijske principe, ovaj postupak ima primenu u oblasti arhitekture i umetnosti (od popločavanja u eksterijeru i enterijeru, do raznih umetničkih dela i iluzija – npr. Figure-ground reversal).
Deleći teselaciju na geometrijske motive i figurativne reprezentacije, fokus ovog istraživanja je figurativna reprezentacija, i prelazak iz jednog oblika u drugi.
PROBLEM:
Pronaći i primeniti metodu teselacije koja će za rezultat imati oblik pločice koji prelazi iz jedne figure u drugu. Uzimajući u obzir širok dijapazon motiva na raspolaganju u okviru figurativne teselacije, potrebno je imati na umu reprezentativnost i prepoznatljivost oblika. Nakon konačnog odabira, kroz različite strategije za teselaciju odabrane figure – osnovnog polaznog oblika i transformacije, utvrditi najbolju metodu kojih se mogu postići željeni estetski rezultati.
METODE:
Postoje različite metode za dobijanje različitih rezultata, u zavisnosti od osnovnog polaznog oblika (pravilni – kvadrat, trougao, pravilni šestougao/ nepravilni – oblici sa različitim dužinama stranica) i primenjenih mera transformacije (translacija, rotacija, refleksija, glide reflection).
U Rhinoceros-u postaviti osnovni polazni grid iz kog će proizaći finalni oblik. Primenom odgovarajućih mera transformacije kreirati oblik koji će se ponavljati. Pomoću grasshopper-a je moguće menjanje parametara koji će uticati na finalni oblik – oblik stranica, veličina pločice, broj pločica…
CILJ:
Stvaranje oblika pločica u kom jedna figura prelazi u drugu, sa ciljem omogućavanja olakšane fabrikacije istog.
Oblast:
2D animacija pokretnog treksta u Adobe After Effects-u/ u Rough Animator-u
Problem:
Razlika u procesu kreiranja odnosno količini vremena i znanja potrebnih za izvođenje istog produkta na dva različita softvera. Rough Animator je program kreiran od strane freelancer-a koji je po struci animator i koji je želeo na tržiste da izvede jednostavan softver sa naglaskom na dizajn i jednostavnim interfejsom za upravljanje. Za razliku od njega Adobe familija donosi zbunjujući interfejs za koji je potrebna određena podolga znanje da bi se korstio. Drugim rečima, Rough Animator na prvi pogled izgleda kao pandan Paint-u, odnosno ima izgled nečega što bismo nazvali animation for dummies. Pitanje koje se postavlja je, da li je ovako jednostavan program dovoljan da se u njemu izvede isto što i u softveru koji nudi mnogo veći izbor opcija, i da li je zapravo toliko lak za korišćenje koliko se čini.
Interfejs After Effect-a
Interfejs Rough Animator-a
Metod:
Kreiranje dva identična pokretna teksta u dva različita softvera sa različitim workflow-om.
Cilj:
Ušteda vremena korišćenjem različitih programa i njihovim kombinovanje, bez smanjenja kvaliteta i redukcije izgleda planiranog dizajna.
Reference:
Rough Animator: https://www.youtube.com/watch?v=4FsZeJ4YNsM
Adobe After Effects: https://www.youtube.com/watch?v=zSlXOIsfjLY
1 ) референтна слика
2) добијени модел
Метод : Моделовање почињемо увођењем референтне слике која нам показује основну профилну контуру модела . Да би се одредио прецизан облик уведен је модел чапље из ,, Sketcup 3d wherehouse ” који је такође служио као референца . Модел је био подељен по сегментима (глава,врат,тело,ноге и канђе) који су почињали као једноставни облици који су се током интервенција усложњавали .
Линк модела : https://3dwarehouse.sketchup.com/model/41c002793fb78ecd73b3b0e3e8724599/A-3D-Whooping-Crane
Проблем : Ако не постоје одговарајуће референте информације моделовање је знатно отежано јер је задавање димензија недовољно објективно .
Циљ : Развијање методе моделовања у ,, Sketchapu ” ради упоређивања са методама из других програма .
Радован Милинковић
Направио сам свој модел чапље методом полигоналног моделовања.
Модел сам радио преко референтне слике са интернета.
У току моделовања уочавају се проблеми као што су детаљност модела који директно зависи од количине “вертекса”. “Вертекси” се могу додавати али то додатно отежава после њихово померање због њихове количине. Битна ставка у овом процесу је на самом почетку моделовања где треба добро поставити почетне “вертексе” и после их “екструдовати” на адекватан начин тако да формирају довољно тачака које ће испратити контуре чапље.
Крајњи циљ овог метода је да се дође до развијене папирне форме полигоналног модела и упореди са методом у “Скечапу” коју ради колега Радован Милинковић.
Samo pravljenje igrice smo podelili na 3 dela. 2d grafika, animacija i programiranje. Prvi deo je crtanje karaktera i scene u 2d pomoću programa Photoshop. Drugi deo je rad na uvodnoj špici igrice, ona se radi u Blenderu. Dok je treći deo projekta programiranje i pokretanje karaktera u programu Unity.Samo pravljenje igrice smo podelili na 3 dela.
Koristeci blender za modelovanje glavnog karaktera u prvoj fazi radi, i za kretanje i animiranje u drugoj fazi rada potrebno je napraviti into za video igru i objastiti njenu radnju. Blender kao program omogucava brzo i efikasno modelovanje i kretanej kroz prostor kao i br prelazak iz 3d grafike u 2d.
blender linkovi za modelovanje
Samo pravljenje igrice smo podelili na 3 dela. 2d grafika, animacija i programiranje. Prvi deo je crtanje karaktera i scene u 2d pomoću programa Photoshop. Drugi deo je rad na uvodnoj špici igrice, ona se radi u Blenderu. Dok je treći deo projekta programiranje i pokretanje karaktera u programu Unity.
Pomoću programa Photoshop sam nacrtala prvu scenu video igrice, zajedno sa svim pokretnim elementima i karakterom. Postoje programi koji se koriste za pravljenje 3d modela i iz njih se mogu izvući 2d crteži, ali oni zahtevaju više vrmena, stoga je Photoshop bio jednostanije i brže rešenje za crtanje 2d crteža.
Cilj istraživanja je da se postigne funkcionalna scena video igrice,čija se metoda kasnije ponavlja na svim ostalim scenama.
photoshop-kreiranje karaktera i scene
Samo pravljenje igrice smo podelili na 3 dela. 2d grafika, animacija i programiranje. Prvi deo je crtanje karaktera i scene u 2d pomoću programa Photoshop. Drugi deo je rad na uvodnoj špici igrice, ona se radi u Blenderu. Dok je treći deo projekta programiranje i pokretanje karaktera u programu Unity.
Na prvoj radionici sam istražio način na koji sam Unity funkcioniše. Koje skripte su potrebne da se unesu i način na koji se unose kako bi se pokrenuo sam karakter i kako bi se unela osnovna fizika igrice.
Oblast istazivanja je uporedjivanje dve metode modelovanja. Jedna je koriscenje Blender programa za dobijanje zeljenog rezultata a druga je koriscenje SketchUp programa.
Problem metode preko Blendera je nivo detaljnosti u pocetnom modelu. Sto znaci da za veci nivo detaljnosti modela treba odvojiti vise vremena i koristiti vise alatki. Osnovni problem metode preko Sketcupa predstavlja nepoznavanje y-ose ako imao granice modela u x-osi .
Ovim istazivanjem uporedjujemo dve metode preko dva razlicita programa da bi utvrdili efikasnost i detaljnost konacnih modela. Kao i specificni koraci za resavanje zadatka.
Gavrilo Grgurevic AU 84-15
Radovan Milinkovic AU 106-15
Koristeći izglede došao sam do izrade 3d modela haube u Rhinoceros programu.
Renderi:
Koraci koje sam koristio:
Metode i programi
priprema za ispitivanje, crtanje podloge za izradu modela ogledala u AutoCad-u
Modelovanje ogledala u 3ds Max-u
Ubacibanje modela u scenu u 3ds max
ispitivanje vizuelnih efekata ogledala, menjanjem karakteristika okruženja i primenom različitih formi ogledala.
korišćeni programi AutoCad, 3ds Max i V-Ray render
Za drugu fazu koriscen je program Grasshopper. Na osnovu iscrtanog 3D modela u programu Rhinoceros, napravljena je waffle struktura za pravljenje kalupa .
Kalup se sastoji iz dva dela, donji deo koji sluzi kao postolje a sa druge strane prati oblik i zakrivljenost haube. Gornji deo kalupa je kao cep koji ce da zada odredjeni oblik i debljinu materijala koji se koristi za izlivanje haube.
Priprema za secenje , i sema uklapanja ploca za formiranje waffle strukture.
Odabir nameštaja koji se modeluje u odabranim programima, u pitanju je polica.
Modelovanje u SketchUp, Rhinoceros i 3ds Max-u.
Renderovanje,analiza rada i finalnih rendera.
Softveri: SketchUp sa Addonima
1.Nacrtati zid i rasporediti krugove po njemu:
2. Sakriti zid i docrtati zeljeni obim na postojeci krug,ponoviti za sve krugove:
3.Koristeci Fallow me opciju pretvoriti krugove u -Krofnice-:
4.Zatim pomocu opcije Solid Tools spojiti Krofnicu sa zidom:
5. Zatim koristiti Slicer5 Addon :
6.Prikaz finalnog zida iskoristenog u prostoru:
Fabrikaciji sasije automobila od ravanskih formi
Softver: Blender
1. Ubacio sam slike sa prednje, bocne i gornje strane.
2. Crtao sam mrezu i prati oblik haube.
3. Dobio sam oblik koji delimicno lici na pravi .
4. Na kraju sam korigovanjem i pomeranjem tacaka dobio zeljeni oblik, zatim sam koristio miror i dobio celu haubu.
.
Koraci koje sam koristio pri radu.
https://www.youtube.com/watch?v=FMlNNj4eZiE
Danas je uradjena prva scena koja se sastoji od 8 lejera. Svaki lejer je sacuvan kao Png file i importovan u Sketchupu gdje smo napravili 3D model prve scene . Svaki lejer je na odredjenom rastojanju kako bi stvorio 3d efekat. Takodje svaki lejer se sastoji od okvira i stvari koji su vidljive na prilozenim slikama.
Potreti od struna su se uvek prikazivali u kombinaciji 2 boje, i to je obično crno-bela varijanta, dok je naš plan da uradimo sliku u boji, tačnije u kombinaciji 3-4 boje: crvena, zelena, žuta, i crna.
Kao metode koristićemo već postojeći kod u Processoru 3 i bojenje u Grasshoperu.
Cilj je da uradimo prepoznatljiv portret Joker-a u kombinaciji više boja.
Reference: http://artof01.com/vrellis/works/knit.html
https://github.com/christiansiegel/knitterT
amara Vidaković, Nikola Petković
Problem
Male prostorije kao sto su projektni studiji imaju potrebu za efikasnim površinama koje ce raširiti refleksije zvuka na adekvatan nacin. Kako bi rešili ovaj problem, koristimo naprednu primitivnu teoriju brojeva korena kako bi dizajnirao dvodimenzionalnu prostornu difuznu površinu. Smetnje refleksije mogu se kontrolisati apsorpcijom ili difuzijom. U malim prostorijama, često je poželjno kontrolisati interferirajuće refleksije i obezbediti ambijentalno zvučno polje pomoću difuzije umesto apsorpcije. Kada su površine prostorije relativno blizu slušatelju, potrebna je vrlo efikasna difuzna površina. Difuzor ravnomerno rasipa incidentni zvuk tako da je akustični odsjaj u svim pravcima sveden na minimum.
Absorcija
Čvrsto jezgro ekspandiranog polistirena pruža korisnu apsorpciju niske frekvencije.
Difuzija
Ujednačenost difuzije karakteriše standardna devijacija polarnog odgovora od 1/3 oktave, za dati ugao upada. Za svaki od 37 uglova upadanja, 37 impulsnih reakcija povratnog raspršivanja su napravljene u koracima od 5 ° između skiac0 ° i 180 °. Difuzni koeficijent je srednja standardna devijacija za sve uglove upada, normalizovana na standardnu devijaciju delta funkcije (1 jednaka idealnoj difuziji). Podaci ilustruju izuzetnu uniformnost difuzije iznad granice difrakcije (565 Hz = 1130 ft / sec / 2 ‘), koja je povezana sa 2’ dimenzijom panela. Za poređenje je prikazan Koeficijent difuzije ravnog reflektujućeg panela.
Prednosti ovog difuzora
Ovaj dizajn pruža prirodan ambijent zvuka i najefikasniji difuzni nadzor interferirajućih refleksija.Spekularna supresija koju obezbeđuje ovaj dizajn znači da je komponenta refleksije rasipanja smanjena stvarajući difuznije zvučno polje.
Modelovanje
Na osnovu ovog kalkulatora sam modelovao difuzor u Rhinu i Grasshopperu.
Za temu projekta izabrali smo Tv seriju Game of Thrones. Nas cilj je da redjanjem lejera sastojenih od likova iz pomenute serije stvorimo trodimenzionalnu sliku. Odlucili smo da stvorimo dva razlicita svijeta iz serije iz dva razlicita ugla redjanjem lejera unakrsno. Vecina projekta se radi u Photoshopu i Auto Cadu. Jedan clan radi jednu scenu dok drugi radi drugu.
Prva faza projekta je nalazenje slika koje ce koristiti za lejere. Zatim se slike katuju i prave kao png. Nakon svih editovanih slika pravi se skica krajnjeg rezultata a yatim i model u Sketch up-u. Nakon toga slijedi realizovanje samog projekta u maketu.
Scena 1
Scena 2
Layer 3d image
Odabrao sam vise fotografija koje cu koristiti u daljem procesu izrade ove 3d fotografije. Ceo moj proces obrade i kreiranja zasnovan je na fotosopu. Glavni proces je uglavnom rezanje slika i kombinovanjem istih na odredjenoj pozadini koju sam odabrao. Za temu sam uzeo scenu sa kosarkaske utakmice. Akcenat je stavljen na Majkla Dzordana koji je krenuo da zakuca, ali ispred njega sam se nasao ja koji blokiram njegovo atraktivno poentiranje. Nas dvojica se nalazimo u prvom planu i najblizi smo posmatracu. Odmah iza nas su moji i njegovi saigraci, zatim sudija i ono sto je najdalje oku posmatraca jeste publika koja se nalazi na tribinama.
LUMION (8.5)
JEDAN OD NAJBRZIH SOFTVERA ZA 3D RENDERING. REAL TIME. SAMOSTALNI SOFTVER.
V-RAY (3.6 ZA SKETCHUP)
JEDAN OD NAJKORISCENIJIH SOFTVERA ZA 3D RENDERING. PLUG IN ZA PROGRAME ZA MODELOVANJE.
NEOPHODNE SPECIFIKACIJE
LUMION:
V-RAY
NAVGACIJA
LUMION- nov nacin navigacije, teze kontrolisan
V-RAY- navigacija kao u SketchUp-u (tj odgovarajucem programu za modelovanje)
POCETAK RADA
LUMION- model koji se renderuje se mora importovati u program kao COLLADA file (.dae)
V-RAY: rad se pocinje direktno iz modeling softvera
MATERIJALI
LUMION: ima veliku biblioteku postojecih materijala. postojeci materijali lako se modifikuju, a novi lako imporuju ili kreiraju.
V-RAY: ima veliku biblioteku postojecih materijala. Sto se tice modifikacije i kreiranja novih materijala proces je komplekciji nego u lumionu, ali rezultati su realisticniji.
poredjenje I rezultati kreiranja materijala:
PODESAVANJE SCENE
LUMION: nedostatak: losi uglovi prednosti: postojeci presets, I veoma jednostavna podesavanja, mnostvo mogucnosti
V-RAY: nedostatak: kompleksnije podesavanja, manje user friendly nego lumion prednosti: mnogo bolji uglovi I korisniji parametri za podesavanje kamere i scene
RENDERING
LUMION:
V-RAY:
ZAKLJUCAK
Lumion ima razne prednosti i olaksice I veoma je koristan softver kada zelimo dobre rezultate da postigneoma za kratko vreme
V-ray, iako vremenski zahtevan, daje kvalitetnije i fotorealisticnije rezultate
Softveri: Rhinoceros / Grasshopper
2. Na tačke dodati ravni (Perpendicular Frames) i dekonstruisati ih (Deconstruct Plane) kako bismo dobili tačke (početke krakova).
3. Nacrtati liniju i podeliti je (Divide) na onoliko tačaka koliko želimo da imamo krugova u jednom kraku.
4. Liniju iskriviti i pomeriti krugove da linija ne prolazi kroz njihov centar.
5. Nacrtati krugove.
6. Svemu dodati debljinu (Surface, Pipe).
7. Kopirati negativ.
GIF: https://i.imgur.com/plazyEX.gifv
U drugoj fazi rada, ubacio sam sliku “Turnip”-a u Rhinoceros te iscrtao prema slici poligone koje zelim da koristim. Poslije toga sam ispisao slova i locirao ih sa bocne strane iscrtanog oblika “Turnip”-a.
slika/ “Turnip
Zatim sam postavio tacke perspektive za tekst, kao i za oblik “Turnip”-a
Iskucavanjem koda u Grasshopper-u dobio sam presjek u perspektivi ta dva oblika.
Nakon toga sam dobio zeljeni oblik.
Tema i oblast istrazivanja:
Akustika u arhitekturi
Problem kojim se bavim:
Problem kvaliteta zvuka u sakralnim objektima.
Sakralni objekti se pokazuju kao kompleksniji za izucavanje u pogledu akustike, iako je ona u njima jako vazna. Oni moraju simultano ispuniti uslove i koncertne sale i auditorijuma, jer su u njihovom koriscenju podjednako prisutni i govor i muzika, narocito a cappella pevanje u pravoslavnim crkvama. Posebne probleme u tom slucaju prave poseban estetski faktor a takodje i funkcionalni, ukljucujuci i odredjene ustaljene kanone o projekovanju tih posebnih programa.
Kako ti kanoni uvek dozvoljavaju odredjeni stepen slobode, cilj istrazivanja je otkrivanje optimalnih pozicija razlicitih parametara u sluzbi postizanja najboljeg zvuka. Kao pokretni parametri se uzimaju sirine centralnog i bocnih brodova, visina horske galerije, denivelacija poda, pozicije stubova, dodavanje pilastara i lukova, kao i razmatranje uvodjenja zakrivljenih povrsina u svrsi difuzora zvuka.
Naucnom pretragom tekstova, knjiga i radova, utvrdjeno je da je optimalno vreme reverberacije (vreme trajanja zvuka) za ove objekte izmedju 2 i 2.5 sekunde. U oblasti akustike do sada su najcesce koriscene metode Beraneka, Anda, RASTI, metoda impulsa..
Izucavanjem softvera za analizu akustike, medju trenutno najpoznatijim, EASE (Enhance Acoustic Simulator for Engineers), Autodesk ECOTECT, Odeon, SONArchitect, najbolje se pokazao Grasshopper-ov plug-in Dolphin Acoustic, koji izdaje graficki najbolje prikaze za razumevanje prostiranja i akumuliranja zvuka, a takodje i pruza mogucnost menjanja parametara u modelu, koriscenjem Grasshoppera.
Kako modelovati vizuelno primamljive slobodne forme
Primer na kom se vrsi istrazivanje modelovanje jednog od najpoznatijih objekata u savremenoj arhitekturi Heydar Aliyev ZAHA HADID
Organske , slobodne forme predstavljaju izazov za svakog arhitektu danasnjice. Mnostvo programa za modelovanje nam pomaze da razvijemo razlicite logike pri vizuelizaciji istih formi.
BIM MESH
Problem: BIM modeler nije prvenstveno predvidnjen za modelovanje slobodnihi formi koliko je za to predvidnjen 3ds max.
Konretno Revit kao program za BIM modelovanje na samom pocetku iziskuje osnovne infomacije o izabranom obejktu ,sto su onsove i cetiri izgleda.
Po uzoru na tutorial o modelovanju:https://www.youtube.com/watch?v=NF2IiY2NmHw koji traje 20 min uspesno je izvrseno postavljanje ivicnih splajnova u ravni u koje pripadaju. 
Cilj Istaziti razlicite prisupe pri modelovanju slobodnoh formi. Odnos izmenju BIM i MESH modelovanja.
Za izradu oblika korišćen je Grasshopper, softver za parametarsko modelovanje koji koristi algoritme.
Prvi korak u modelovanju je crtanje kraće krive koja predstavlja početak trupa, u osnovi. Onda je potrebno nacrtati nastavak korita, krivu koja predstavlja granicu korita i palube.
Mirror-ovanjem te dve krive i dodavanjem parabole koja ih spaja (zadnji deo broda), dobija se trup u osnovi, a onda se dodaje donja kriva koja ima najnižu tačku i koja definiše dubinu korita.
Oblik svih krivih može da se menja promenom parametara pomoću GraphMapper-a:
dužina, širina, zakrivljenost, dubina korita (donja kriva)…
Radi realnijeg izgleda, potrebno je koristiti Loft i Extrude da bi se formirala površ.
Слика 1. The Flat Vault, AAU ANASTAS
ОБЛАСТ ИСТРАЖИВАЊА: Параметарско пројектовање самоносеће структуре добијене међусобним уклапањем истих елемената употребом геометријских метода за анализу и моделовање.
ПРОБЛЕМ: Формирање елемената геометријском анализом тако да се користе истоветни елементи који се међусобно придржавају без употребе везивних средстава.
ЗНАЧАЈ: Вишевековни проблем прављења таваница од камена може бити решен савременим софтверима и машинама на најразличитије начине, уз значајно проширење и осавремењавање употребе камена у архитектури.
Слика 2. The Flat Vault, AAU ANASTAS
ПРИСТУП: Пројектовање свода (таванице) почевши с једним његовим градивним елементом, који се формира тако да има функцију ношења суседних елемената без настанка лома услед оптерећења (без јако оштрих углова). Након формирања елемента, одређеним начином ређања добија се свод. Потом следи проучавање могућих варијација мењањем параметара који утичу на геометрију основног елемента.
Слика 3. Примери варијација
ЦИЉ: Велики број варијација у геометрији таванице над истом основом што доводи до различитог изгледа, носивости и количине материјала употребљене за таваницу.
МЕТОДЕ: Моделовање у софтверу Rhinoceros (Grasshopper).
Слика 4. Abeille vault, Giuseppe Fallacara
RASKLOPIVI POLIGONALNI MODELI OD PLOČASTIH MATERIJALA
(ŽIVOTINJE)
Usled modelovanja 3D strukture tako da je ona sačinjena iz poligona javlja se problem premalog ili prevelikog broja segmenata, gde prvi ograničava realističnost modela, a drugi komlikuje mogućnost sastavljanja istog. Takođe javlja se problem načina spajanja delova strukture.
Rešavanjem problema broja segmenata dobija se optimalan broj srazmeran veličini modela i takav algoritam je posle upotrebljiv za sve poligonalne modele, a isti ostaju dovoljno realistični.
Način spajanja poligona rešen je njihovim odmicanjem i postavljanjem elemenata pomoću kojih će oni međusobno biti spojeni i postavljeni pod odgovarajućim uglom.
Rešavanjem estetskog, javljaju se problemi vremenskog i ekonomskog ograničenja pa za buduću teselaciju treba odabrati segment koji će biti sastavljan.
Metode istraživanja ovakvih struktura jesu Meshlab, Rihnoceros i Grasshopper, a reference: https://www.instructables.com/id/Create-faceted-paper-objects/, https://www.thingiverse.com/thing:182239?fbclid=IwAR2CMwfG1eYUZRoc-55C-2XAGEnJm_-D8NMTzfi1izP0V3CSde6nTlpaeCs
Tintor Tea, Tintor Sara, Mitrović Velibor
Sa znanjem stecenim iz tutorijala sa prvog dela radionice, isprobane su dve metode savijanja- v folds i paralel folds. V folds se koriste za bocne fasade, tako sto se spajaju dva v folda kako bi se dobila stranica pod pravim uglom. Krov i prednja fasada se dobijaju koriscenjem paralelnog folda. Problem nastaje pri spajanju bocnih i prednjih fasada, taj deo problema nije resen. Baza se koristi i kao pozadina i kao pod. Potrebno je koristiti deblji papir radi lepseg i jasnijeg izgleda.
OBLAST: Teselacija
PREDMET ISTRAŽIVANJA: Ornamentika na panelima u islamskoj arhitekturi
PROBLEM: Kako postići teselaciju islamskih ornamenata na panelu pomoću određenog patterna-a, koji bi se prvo iscrtao u osnovi, a potom bi se preneo na ravansku površ putem planarizacije.
ZASTO JE OVAJ PROBLEM ZNACAJAN: Kada svetlost prodje kroz perforacije na panelima, stvara se divna senka koja je poput ornamenta u enterijeru.
METODE: Predmet istraživanja bi se ostvario pomoću parametarskog projektovanja uz korišćenje 2 software: Rhinoceros i Grasshopper
CILJ: Dobiti panele koji bi bili jedinstveni po svom oblikovanju i ornamentici, koje bih kasnije mogla koristiti u projektima.
TED talks: https://www.youtube.com/watch?v=pg1NpMmPv48
ISTRAZIVACKI RAD:
RAD PO TUTORIJALU: https://www.youtube.com/watch?v=n4LlP0d8nec
ZADATAK:
1. faza: modelovanje površine koja se sastoji iz linijskih elemenata istih dimenzija, nakon čega se iste seku na delovima savijanja.
Oblast: Samonosive strukture
Tema: Teselacija slobodnih formi
Problem:
Osmišljavanje teselacije samonosive strukture i načina primene na bilo kom modelu koji se ogleda u tome da dobijeni mesh pretvorimo u surface koji ćemo potom podeliti na odgovarajući način.
Rešenje problema:
Istraživanjem moguće teselacije samonosive strukture i pregledom dosadašnjih primera došlo se do rešenja. Rešenje se ogleda u primeni kombinacije dva načina teselacije.
Prva podela strukture će biti na ravne panele oblika trougla, dok je druga podela izvršena sa piramidalnim oblikom koji može da se dobije od ravnih panela.
Spoj dve vrste teselacije će se vršiti na mestima spojeva trouglova teselacije ravnim panelima i zarubljenih vrhova piramidalnih oblika druge vrste teselacije. Primer ovog načina spajanja je prikazan na slici ispod. Kod ovog primera korišćen je tanak lim kao primarni materijal, ali ovo izvođenje je moguće i sa nekim drugim materijalom uz odgovarajuću obradu istog.
Za nastavak istraživanja i teselaciju u programu Rhino biće isprobana dva alata. Jedan je podela surface ručno dok je drugi alat evolute tools.
Značaj problema:
Značaj ovog problema se ogleda u pronalaženju načina teselacija samonosive strukture što će doprineti mogućnosti izvođenja ove strukture.
Mogući načini teselacije do kojih smo došli ovim istraživanjem se nalaze na sledećm linku: istraživanje.
Hipoteza jeste da postoji (alternativna) vizuelna forma koja prati proces pretraživanja baze podataka. Uporedna analiza bi bila podrazumevani ali samo prateći deo istraživanja, sa ciljem da se dobijenom statistikom postojećih slučajeva izvede kombinacija koja sadrži “najbolje” a izostavlja “najgore” iz svakog; uz optimizaciju. Projekat po završetku istraživanja treba da izađe iz okvira bespogovorne reciklaže i kompilacije uzoraka istraživanja.
Cilj je omogućiti dizajn koji dozvoljava samogenerisanje, uz vizuelne ekstenzije koje optimizuju korisničko iskustvo. Pogodni software za ovakav vid istraživanja je Rhino+ Grasshopper, uz dalju eksploataciju dizajna u vidu real-time animacije.
Projekat se razvija kroz tri nivoa, sa pretpostavkom da je statistika usvojena i da postoje podaci koji bi se za potrebe ovog prototipa koristili:
Potreba za ovakvim oblikom baze podataka i sortiranja prioriteta se javlja iz ambicije ka bržoj i lakšoj pretrazi.
Ipak, nijedan sistem se nije pokazao kao dovoljno efikasan da zameni standardno sortiranje kroz listu (e.g. Google search engine). Zato, nakon dizajna, postojaće verbalni koncept same upotrebe ovog projekta (search engine, browser extension, information well).
Dizajn u ovom slučaju predstavlja polaznu tačku za razvoj algoritma. “Neuroni” bi se među sobom povezivali na osnovu svojih karakteristika koje bi im bile dodeljene u vizuelnom smislu, a ispraćene algoritmom. Uspešan dizajn bi trebao da bude čitak, dovoljno kompleksan da dozvoli “sinapse” po različitim principima, a dovoljno jednostavan i generičan da omogućava intuitivno korišćenje.
Ukoliko dizajn odgovori na potrebe pretraživanja baza podataka, i u daljem, algoritamskom pristupu, omogući samogenerisanje i regenerisanje, tada se može smatrati relevantnim za dalje ispitivanje i eksploataciju.
Istraživačke reference:
Referentni pojmovi u istraživanju: neural pathways, procedural generation, selfgenerating maps
Način prikaza statistike: https://howmuch.net/articles/the-great-american-debt-bubble
Princip selekcije srodnih sinapsi u softveru: https://vimeo.com/150619066
Prikaz neuro-putanja u Phyton-u: https://enlight.nyc/projects/neural-network/
U nastavku istraživanja se u više navrata provlači specifičan algoritam koji može pomoći pri sortiranju podataka u bazi a uz određene “ekspanzije” i unaprediti sam proces pretrage. Sistem sortiranja se odvija po principu samoorganizovanih mapa (tip AAN- artificial neural network).
Mehanizam: Na osnovu unetih elemenata (e.g. država) i njihovih karakteristika (zdravstveni sistem, edukacija, državni dugovi itd.), algoritam povezuje elemente koji su po najviše navedenih parametara slični drugim, tako da nijedan ne bude izostavljen. Nakon toga elementi se radi preglednosti grupišu po određenoj karakteristici(e.g. boja)
Pogodnost ovog algoritma jeste što se koristi self-learning principom, što bi značilo da osim inputa (informacija) kroz njega ništa drugo nije potrebno provući, na osnovu informacija će sam odrediti prioritetne karakteristike pri sortiranju. Broj output jedinica je (vizuelno) manji u poređenju sa unesenim, ali nikako ne dolazi do gubitka podataka, samo sortiranja po “distriktima”.
Modelovanje perforiranih fasadnih panela kao način zaštite od direktne osunčanosti, što bi dovelo do različitih senki u enterijeru.
*Inspiracija potiče od tradicionalnih mašrabija, kao pasivnih fasadnih sistema.
*Najveći broj interaktivnih fasadnih sistema pokreće se na električni i mehanički pogon, što zahteva veliku energiju i potrošnju novca. (Tessellate system)
*Cilj istraživanja će biti postavljanje panela i perforacija pod određenim uglom kako bi postojao kontrolisani prolaz difuzne svetlosti, što će sprečavati preterano zagrevanje prostorije.
*Alati: Grasshopper, Ecotect
Oblast: Generisanje poligonalnih modela zakrivljenih formi
Problem: Spajanje elemenata modela bez vidljivih tragovi lepljenja, spajanje zatvorenih modela
Pristup problemu: Primena razlicitih strategija razvijanja mreze modela i secenja elemenata kako bi se pronasla najoptimalnija metoda za otvorene odnosno zatvorene modele
Metode: MeshLab, Papakura Designer, Papercraft3D
Reference: https://link.springer.com/article/10.1007/s00530-012-0273-1
OBLAST I TEMA ISTRAŽIVANJA:
Istraživanje prednosti modelovanja nameštaja u 3ds Max-u, SketchUp-u i Rhinoceros softveru.
PROBLEM KOJIM SE BAVITE:
Koji softver je bolji za odabir za modelovanje i zašto.
PROBLEM JE ZNAČAJAN ZBOG:
Reference koje pružaju uvid u rad softvera prilikom modelovanja.
UOBIČAJENI NAČINI ZA REŠAVANJE PROBLEMA:
Odabir poznatog softvera bez želje za istraživanjem i savladavanjem novog.
NA KOJI NAČIN SE PRISTUPA PROBLEMU I KAKO JE ON RAZLIČIT U ODNOSU NA UOBIČAJENE:
Istraživanje modelovanja u odabranim programima, analiza rada i završnog proizvoda.
KAKO ĆETE POREDITI DA LI JE VAŠ POSTUPAK BOLJI OD UOBIČAJENIH:
Istraživanje će biti uspešno ukoliko pruža dovoljno podataka koje će biti od pomoći za odabir softvera.
CILJ ISTRAŽIVANJA:
Istraživanje mogućnosti koje pružaju programi prilikom modelovanja u programu i koji program pruža bolju vizuelizaciju ideje.
KOJE METODE KORISTITE DA BI POSTIGLI CILJ ISTRAŽIVANJA:
Istraživanje rada i opcija prilikom modelovanja koje softveri nude.
ŠTA OČEKUJETE KAO REZULTAT NA KRAJU ISTRAŽIVANJA:
Baza podataka koja će lakše omogućiti odabir softvera, prednosti mane jednog i drugog.
PO KOJIM KRITERIJUMIMA ĆETE USTANOVITI DA LI SU REZULTATI USPEŠNI:
Ukoliko sadrže jasne reference o radu, koji softver sadrži više prednosti za odabir njega prilikom modelovanja i ukoliko se taj krajnji model pokaže kao bolji u odnosti na onaj koji je rađen u programu koji je slabije ocenjen.
Oblast: Samonosive strukture
Tema: Principi modelovanja slobodnih formi
Problem: Definisanje i ograničenja oblika slobodnih formi prilikom formiranja samonosivih struktura
Zasto je taj problem znacajan: Važnost ovog problema ogleda se u samoj upotrebi strukture.
Bitno je postaviti jasan cilj i mogucu funkciju buduce strukture. Da li je u pitanju samo estetska funkcija ili se struktura postavlja sa namerom da se koristi. Uzeta su u obzir sva istraživanja na ovu/sličnu temu prilikom postavljanja problema, radi sprovođenja daljeg istraživanja i postavljanja novih pitanja i rešavanja istih.
Istrazivanje na temu čitavog procesa modelovanja i fabrikacije struktura slobodne forme. https://www.researchgate.net/publication/270429549_Rethinking_structural_masonry_Unreinforced_stone-cut_shells
Analiza formiranja oblika: http://papers.cumincad.org/data/works/att/ascaad2014_027.pdf
Ispitivanje postojeceg paviljona sa Venecijanskog bijenala samo u drugom materijalu https://www.linavestarte.com/Assembly-of-Double-curved-Self-supporting-Structure
Primenom RhinoVault dodatka za Rhinoceros moguce je oblikovati strukturu slobodne forme uz postavljanje odredjenih uslova odnosno parametara koji je definisu. Buduci da ne posedujem znanje iz navedenog programa, korisceni su odredjeni tutorijali.
Oblast i tema
Uporedni pristup fabrikaciji šasije automobila razvojnih zakrivljenih formi.
Proces:
-Proces modelovanja se odvija u Rhinoceros programu. 
Cilj:
-Da se dobije izgled šasije koji je u velikoj mjeri sličan realnoj šasiji automobila.
Primjer:
https://www.youtube.com/watch?v=UiG4q80eLz0&list=PLdSDD0QzTYNub-VSpUbgyjRQEgjvxPT5g&index=15
https://www.youtube.com/watch?v=eOQxarET27g&list=PLdSDD0QzTYNub-VSpUbgyjRQEgjvxPT5g
Uporedni pristup fabrikaciji šasije automobila od ravanskih, razvojnih i dvostruko zakrivljenih formi
Problem kojim se bavimo su dvostruko zakrivljene forme (pravljenje kalupa). Problem je znacajan zbog brzeg, jednostavnijeg i jeftijijeg pravljenja kalupa. U praksi se koriste rucno radjeni kalupi pravljeni od gline kao ceo model automobila.
https://www.youtube.com/watch?v=bYD-it1VbZ4
Nacin na koji bi se mogao resiti i uprostiti pravljenje kalupa je waffle struktura. Kada se ta struktura napravi od precizno isecenih i uklopljenih ploca za ispunu bi se koristio materijal tecne pene koja se nakon nekog vremena stegne, i moze lepo da se oblikuje.
https://www.youtube.com/watch?v=05Cw_QzIRWs
Prilikom izvodjenja i finalnog proizvoda bice utvrdjeno da li je waffle postupak bolji od drugih postupaka.
Oblast i tema
Uporedni pristup fabrikaciji sasije automobila od ravanskih, razvojnih i dvostruko zakrivljenih formi
Problem kojim se bavim
Fabrikaciji sasije automobila od ravanskih formi
Model: volkswagen buba 1975
Zasto je taj problem znacajan
Uprosteni izgled modela koji ,,lici“ na pravi.
Proces
Modelovanje u Blenderu
Cilj
Da se uprosti izgled sasije, da se dobije otprilike oblik automobila, ali oblik nije potpuno identican. Problem se javlja u spojnicama povrsina koje se moraju videti
Primeri
Potrebno je imati ,,konstrukciju“ za kacenje tih elemenata
Oblast: Samonosive strukture
Tema istraživanja: Fabrikacija
Problem: Izbor materijala i način spajanja (pomagala za spajanje, potkonstrukcija, zice)
Uticaj karakteristika materijala (drveta) na samonosivu strukturu:
Jedan od mogućih načina spajanja elemenata:
Problem je značajan zbog: Isplativosti izrade strukture(smanjenje cijene, olakšanje proizvodnje), estetike, sigurnosti upotrebe strukture.
Uobičajeni načini rješavanja problema:
FABRIKACIJA: 3d štampa, lasersko sečenje, kalupi.
UKLAPANJE: Lepljenje, uklapanje, zljebovi.
MATERIJALIZACIJA: Stiropol, drvo, plastika, staklo, metal, guma,…
KORISNI LINKOVI:
Izlivanje betona u kalupe: http://www.arhns.uns.ac.rs/givsf/kalup-4/
Montaža samonosećih struktura/različite varijante i ispitivanje deformacije ukoliko se ukloni jedan deo koji čini strukturu: https://www.youtube.com/watch?v=FayK91mAbQA
Recipročne samonoseće strukture/od linijskih elemenata (vrste uklapanja, isplativost, softver SIGGRAPH 2013) : https://www.youtube.com/watch?v=MJotcz_sTwk
Origami samonosive strukture(od aluminijuma): https://www.youtube.com/watch?v=k23rvtILG98
Kako način fabrikacije i materijalizacija utiču na korišćenje samonosive strukture(environmentally friendly): https://www.youtube.com/watch?v=V17Lp1X0_ao
Kolorizacija nakon fabrikacije: https://www.youtube.com/watch?v=Oz0VDv_ijqs
Korišćenje lokalnih materijala i njihovo prilagođavanje strukturi (opeka i privremeni drveni okvir i zemljište): https://www.dezeen.com/2017/12/07/light-earth-designs-sustainable-cricket-pavilion-self-supporting-parabolic-roofs/ https://www.youtube.com/watch?v=pcC6c29PUWI
Samonosive strukture od prefabrikovanih elemenata: https://www.youtube.com/watch?v=Ui7MuAz1lbA (kocke od šećera)
https://www.youtube.com/watch?v=i0Wiuie-JFc (svod od opeke/preteča samonosivih struktura)
http://designplaygrounds.com/deviants/boxel-pavilion/ (paviljon napravljen od gajbi za pivo)
https://api.ning.com/files/V-2mJxVuFXpP5xL31XRm5KDT2iFXGEJldUSlYpd1wrcVmC3KSxSpj24-LaseEQl-RVh9eRkIOB-I5ZdY0nV96f0gHTSdNlrz/boxel_formfind_05_b.jpg (paviljon od gajbi za pivo/grasshopper)
https://www.recyclart.org/2011/10/batyam-cans-pavilion/ (paviljon od konzervi)
Fabrikacija na licu mjesta (208 -218 ) https://issuu.com/lorenzomirante/docs/2015_12_mirante_b
O samostojecim strukturama: https://issuu.com/roland771/docs/3778_advances-in-architectural-geom
Zakljuci:
Zbog lakse fabrikacije i uklapanja najlakse bi bilo koristiti jedan manje više sličan oblik, ali je onda upitna nosivost cjeline. Jednako je bitan sam šablon koji se koristi za spajanje, koliko i sami djelovi samonoseće strukture.
Ukoliko postoje žljebovi nije neophodno imati šablon za uklapanje, što ga čini pogodnijim rješenjem.
Tema: Anamorphic mirror
Primer: Art+com studios, Anamorphic mirror, 2011
istraživanjem sam dosao do odluke da radim anamorfozom pomocu ogledala, sa ciljem da se instalacija vizuelno menja kako se osoba približava ili udaljava.
Bazirano je na principu anamorfoze-ono što vidiš menja se kako se pomeraš.
Instalacija ce biti od komadica stakla postavljenih pod odredjenim uglovima.
Modelovanje će se raditi u 3ds Max-u.
TEMA: Prostorna (skulpturalna) anamorfoza
*PRIMJER* (Michael Murphy)
Istrazivanjem sam dosao do zakljucka da cu da se bavim dvostrukom prostornom anamorfozom, sto ce reci da ce skluptura imati dva razlicita izgleda iz dva pogleda, tacnije iz jednog pogleda ce se vidjeti slika, a iz drugog tekst. Skulptura ce biti od komadica metala prefarbanog u zeljene boje okacene na tanke niti silka.
Sama skulpturalna anamorfoza pripada umjetnosti pod imenom- perceptual art. Ova umjetnost se bavi proucavanjem perspektive i opticke iluzije, kao i stepenom “zavaravanja” ljudskog oka.
Modelovanje ce se raditi u programima SketchUp i Rhinoceros.
LUMION VS V-RAY
Vizualizacija- poredjenje 2 rendering engina
Istrazivanjem prednosti i mana lumiona i v-raya
Kako bi se formirala baza podataka na osnovu kojih bi se korisnicima olaksao izbor rendering softvera
Korisnici se uglavnom okrecu softveru koji im je poznatiji, uprkos tome sto je za ono sto u datoj situaciji zele da postignu nekada drugi softver pogodniji
Istrazivanjem osobina oba softvera, i uporednom analizom na osnovu koje se dolazi do odredjenih zakljucaka na osnovu kojih se olaksava problem izbora rendering softvera
Ukoliko na osnovu podataka dobijenih analizaom dodjemo do podataka koji ce korisnicima olaksati izbor softvera u odnosu na rezultate koje zele da postignu
Formirnjea baze podataka na osnovu kojih bi se korisnicima olaksao izbor rendering engina, odgovor na pitanje kada je bolje koristiti jedan a akada drugi softver.
Istrazivanje pojedinacnih softvera, Uporednu analizu
9.PO KOJIM KRITERIJUMIMA ĆETE USTANOVITI DA LI SU REZULTATI USPEŠNI?
Ukoliko rezultati zapravo jasno pokazu prednosti i mane oba softvera i olaksaju izbor rendering engina
10. AKO ĆETE POSTUPKE ILI REZULTATE PRIKAZIVATI NA PRIMERIMA, NAVEDITE PO KOJIM KRITERIJUMIMA SU ODABRANI PRIMERI.
LUMION:
-nezavisan od softvera za modelovanje
-real time renderer
-mogucnost pravljenja videa
-jednostavan za koriscenje
-brz
– manja fotorealisticnost rendera
V-RAY:
-plug-in za modeling softvere
-velika mogucnost podesavanja
-komplikovaniji za koriscenje
-spor
– velika fotorealisticnost rendera
KADA KORISTITI KOJI SOFTVER?
Lumion- za brze rezultate dobrog kvaliteta (konceptualna resenja, razrada projekta, nedostatak vremena..)
V-ray- za visoko kvalitetne fotorealisticne rezultate (finalni projekti)
Iako lumion ima broj prednosti u odnosu na v-ray, i moze da da rezultate visokog kvaliteta, nikada nece dati rezultat fotorealistican kao v-ray render, tako da ako zelimo ovakav rezultat treba se okrenuti v-ray-u.
S druge strane, za vreme za koje Lumion moze da izbaci kvalitetan render, u odnosu na v-ray, u brojnim sitacijama je bolji izbor.
Animacija i modelovanje transformersa u 3ds max-u.
Zadatak:Izmodelovati model automobila sa mogucnoscu transformacije u oblik robota.
Istrazivanje:
Istrazivanje treba zapoceti na internetu, na you tube-u treba prvo istraziti kako se pravi biped skelet i kako se podesava. Nakon toga treba treba da se istrazi animacija u 3ds maxu. Sto se tice animacije treba da se shvate osnovni principi animiranja i to bi trebalo da bude dovoljno da se odredjeni skelet iz jednog polozaja prebaci u drugi. Bilo bi pozeljno da se pogleda nekoliko video klipova koji su vezani za dizajn transformersa da bi se lakse shvatilo i uradilo podesavanje skeleta.
Tema: Modelovanje nameštaja sa floralnim motivima
Zadatak je modelovati i uraditi umanjen model stolice “Corba chair” , dizajin stolice je jedinstven , zbog rupa “waffle” stukture stvaraju se senke na podu.
Modelovanje se uobičajeno radi u Rhinoceros-u + Grasshopers, ali postoje i načini modelovanja i u drugim programima kao što su Skechup, Blender, 3Ds max, kao i samostalno Rhinoceros.
Problem stabilnosti i momenta se uobičajeno rešava primenom čvrstih materijala kao što je lamelirano drvo od 4 mm , ali i sama waffl strukruta daje stabilnost zbog podela u dva pravca koji se međusobno uklapaju.
Proces:
1. Modelovanje u Rhinoceros
– snimanje i priprema kao i modelovanje u rhinoceros-u , je prednost u odnosu na ostale softvere
2. Algoritmi u grasshopper
Oblast: Papirne figure zivotinja
Problem: Tokom istrazivanja, uocila sam neke od problema koje smatram bitnim za unapredjenje ove oblasti rada: svaka povrs je velika-dobija se coskasta, nerealisticna figura, problem spajanja ivica(uocavaju se tragovi lepka, trake i ostalih nacina povezivanja delova), monohromatske strukture-nema dinamike
Nacini pristupanja problemu: Potrebno je pronaci model koji ce kasnije biti uvezen u neki od softvera koji omogucavaju pravljenje lowpoly modela, a kasnije i razvijanje mreze. Odabracu jedan segment na kom cu probati da resim neke od problema koje smatram bitnim.
Metode: MeshLab,Papakura Designer,Rhinoceros(Grasshopper)
Cilj: Unapredjenjem ovog nacina, trebalo bi da se dobije realisticniji segment na kom bude radjeno(oko,uho,njuska…), manje vidljivi nacini spojeva, dinamicna figura.
Oblast : dobijanje figura od struna prateci kretanje palneta oko Sunca.
Problem: kako postici zeljenu figuru jednim potezom strune.
Potrebno je definisati: medjusobni polozaj planeta cije se kretanje razmatra, precnik njihove udaljenosti od Sunca, period koji im je potreban da naprave pun krug i broj tacaka na njihovoj putanji, krugu.
Cilj: dobijanje figure od strune prateci kretanje Venere i Zemlje oko Sunca. 
Metod: algoritamski pristup
Reference: https://www.youtube.com/watch?v=TvwloyuM1yc
Oblast: trostruka anamorfoza/rotirajuca struktura
Problem: Problem je kako napraviti strukturu takvu da rotirajuci je pod odredjenim uglom , baca 3 razlicite siluete senki.
Uobicajene Metode: formiranje skulpture koja bace dve razlicite senke.Modelovanje 2 zasebna tela koja bacaju 2 razlicite senke. Jedno telo se u odnosu na drugo rotira za 90 stepeni. Preklope se I radi se intersekcija. Tutorijal
Problem je bitno resiti jer se kod iste metode koja se koristi za preklapanje dva tela, primenjene na 3 tela stvaraju rupe na senkama.
Preko tutorijala sam saznala da formiranjem strukture preko “magicnog ugla” mogu da se uklope 3 razlicita tela.
Planirana metoda: rotiranje kocke tako da njena dijagonala bude vertikalna i ujedno da predstavlja osu rotacije.
Cilj: koristeci navedenu metodu uklopiti 3 tela koja bacaju senke bez rupe.
inspiracija: https://www.jvmuntean.com/gallery-1#photos
Oblast: pravljenje objekta pomoću tehnike savijanja papira
Problem: način pripreme materijala, odnosno tehničkog crteža za savijanje željene strukture
Rešavanje problema: pomoću tutorijala dolazim do osnovnih tehnika i načina na koji mogu da dođem do željenog cilja
Cilj: pop-up knjiga sa četiri objekta, poznatih arhitekata (Glass house-Philip Johnson, Farnsworth house- Mies van der Rohe, Falling water house-Frank lloyd Wright, Villa Savoye- Le Corbusier)
Oblast:
Uticaj oblika trupa broda na njegova aerodinamična i fluidno-dinamična svojstva je sve više značajno u savremenoj brodogradnji.
U istraživanju iz 1986. godine dati su različite metode konstruisanja trupa zasnovana na empirijskim podacima iz tradicionalne brodogradnje. Danas to može detaljnije da se ispita uz pomoć softvera za parametarsko i algoritamsko modelovanje, što olakšava i ubrzava čitav proces konstruisanja.
Darris E. Allison, 1986.
Filippetti Daemon 75
Problem:
Upoređivanje metoda uobičajenog konstruisanja trupa broda u zavisnosti od toga koliko je manje ili više sličan „V“ obliku i utvrđivanje u kom delu počinje zakrivljenje.
Metode:
Prvi korak je modelovanje trupa u Rhino-u i određivanje parametara čije će promene dovesti do više različitih oblika.
Drugi korak je promena tih parametara u Grasshopper-u .
Treći korak je pronalaženje adekvatnog softvera koji će omogućiti simulaciju fluidnih pokreta (vetar talasi…). Onaj koji bi najviše odgovarao jeste Computational Fluid Dynamics (CFD) – Orca3D, zbog toga što detektuje i simultano generiše sve promene urađene u Grasshopper-u .
Orca3D – tutorijal
Značaj problema:
Optimizacija konstruisanja sportskih brodova u cilju postizanja što veće brzine.
Cilj:
Pronalazak optimalnog oblika trupa koji će omogućiti postizanje maksimalne brzine u što kraćem roku, tako da ne dolazi do prevrtanja broda pri toj brzini, čak i kada je on na površini vode ili delom u vazduhu.
Oblast: Kinetička skulptura je vrsta skulpture u kojoj je kretanje osnovni elemenat. U 20. veku kinetičnost (kretanje) je postala bitan deo skulpture i umetnosti uopšte. Mnogobrojne varijacije kinetičke skulpture uključuju skulpture čije se komponente pokreću preko vazdušnih strujanja, magnetizma, elektromehaničkih uređaja ili učešćem posmatrača. U daljem istraživanju fokus će biti na skulpture koje se kreću pomoću vazdušnih struja (aerodinamične kinetičke skulpture)
Problem: Glavni problemi kod modelovanja ovakvih struktura jesu: njihov oblik, koji mora biti analiziran na aerodinamičnost; idealni broj segmenata; postavka ravnotežnih tačaka
Metode: Skulptura se dekonstruiše na manje celine u Rhinocerosu gde se iste celine modeluju (oblik, veličina, broj, simetrija itd.) i sklapaju. Model se posle testira u softveru za simulaciju kretanja (Kangaroo Grasshopper).
Cilj: Model skulpture koja je aerodinamična.
Reference:
Anthony Howe – Shidahiku https://www.youtube.com/watch?v=N2u94K7NJos
Anthony Howe – Looped https://www.youtube.com/watch?v=UEPC-cwkReE
Anthony Howe – Kweebe https://www.youtube.com/watch?v=e1bM-DNJnog
1.Oblast i tema istrazivanja
-Generisanje i fabrikacija talasastih panela za uređenje enterijera
2.Problem
-Izgradnja/Proizvodnja
3.Znacajnost problema
-Smanjenje cijene i olaksanje proizvodnje
4.Metode izrade
Predmet istraživanja bi se ostvario pomoću
projektovanja uz korišćenje 2 software: Rhinoceros i Grasshopper. PRIMJER RADA :
-Moguce koristiti 3Ds Max I Sketchup sa Pluginovima ali sporija varijanta.
TUTORIJALI/REFERENCE
https://www.youtube.com/watch?v=5H3bzFTzivg -Rhino
https://www.youtube.com/watch?v=k0L69su79Hg -3DS Max
U prilogu su date vizuelne reference koje su poslužile u početnom istraživanju:
https://evermotion.org/tutorials/show/10103/how-to-create-a-wavy-wall
http://ba.walldecorpanel.com/mdf-wave-panels/3d-wavy-wall-panels.htm
PRIMJER PROIZVODNEJ ZIDA
https://www.youtube.com/watch?v=uvmfMB0tNZA
CILJ: Dobiti zid/model koji bi bio jedinstven po svom oblikovanju i mogucnosti mijenjanja oblika.
Oblast- istrazivanje i modelovanje difuzora i apsorbera u enterijeru radi postizanja bolje akustike u prostoru.
Znacajnost- postavljanje balansa izmedju difuzije i apsorcije zvuka u prostorima koji su namenjeni za kriticko slusanje zvuka.
2D difuzor koji rasipa zvuk hirizontalno i vertikalno. Daje utisak da je prostorija u kojoj se nalazi veca nego sto stvarno jeste.
Analiziranje pomocu softvera – Odeon.
Oblast – transformabilan nameštaj od linijskih elemenata
1. Rising shell by Robert van Embricqs https://youtu.be/G17_cp3rYrU
– Funkcioniše po principu ravne drvene površine, koja je sačinjena od tankih kvadratnih letvi presečenih na određenim delovima gde dolazi do savijanja. Do savijanja dolazi pomeranjem u dva pravca. Sami krajevi ploče su statični dok su spojnice u centru fleksibilne.
2. U nastavku, da bi se postigao “talas”, sve noge moraju imati žleb, sem spoljašnjih. Da bi se znala tačna veličina žleba, dimenzije se moraju utvrditi dok su noge pomerene. Konkretno u ovom slučaju, dimenzije žlebova se kreću od 5-24cm. Spoljašnje noge imaju samo rupe kroz koje se provlači brezon čime je pomeranje u ovim delovima onemogućeno
– https://www.instructables.com/id/DIY-Rising-Table/
3. U daljem radu, potrebno je pronaći novu formu (oblik) koja će se bazirati na ova dva istraživanja; ukrštanje i “talas”. Samo modelovanje će biti u 3ds Max-u, dok će željeni rezultat biti prikazan kroz maketu od drveta.
– https://youtu.be/4f_LNXmjJ_0
U dijagramu je dat postojeći proces dobijanja waffle strukture i željeni pojednostavljeni proces kome težimo. Zapremine predstavljaju uloženo vreme (ne potpuno proporcionalno).
Možda najveća ušteda vremena se može postići ovde. Umesto smišljanja oblika za obradu, i njegove materijalizacije modelovanjem (što su 2 relativno složena i vremenski zahtevna mentalna procesa), mi samo trebamo da izaberemo oblik koji nam se sviđa i uvezemo ga u program. Uvozimo iz jedne od brojnih besplatnih 3D biblioteka (Free3D, TURBOSQUID, cgtrader, Clara.io, GRABCAD, Sweet Home 3D itd…) Ovaj korak iako ne mora da bude, je zapravo jedna nagodba (tradeoff) željene preciznosti izvedbe za vreme.
Ove osobine modela trebamo izbegavati pri selekciji, ali takođe trebamo se sa njima što bolje izneti i u narednom koraku, smišljanja algoritma, jer se prenose i na njega.
Algoritam nam ubrazava već ustanovljeni proces (proces u Rhnoceros-u) pravljenja waffle strukture na osnovu izabranog modela. U zavisnosti koliko smo loši i spori ili dobri i brzi u korišćenju programa (Rhnoceros), algoritam će nam (Grasshopper) uštedeti više ili manje vremena. :D
Ovo su samo očigledni problemi, svaki od njih će imati određene kompleksnosti o kojima ćemo pričati u završnom postu, a verovatno će biti i nekih neočekivanih.
Korisni linkovi u pripremi za rad (pogledati datim redosledom)
Waffle strukrure su zanimljiv način aranžiranja elemenata, vizuelno neobične, strukturno imaju osobinu da dobro nose silu u skoro svim pravcima, i mogu u zavisnosti od osobina njihovih intersekcija da se spljošte u 2 pravca i da smanje svoj realni, funkcionalni volumen. Takođe u opštem slučaju su relativno jednostavne za izradu. Sa ovim osobinama mogu biti rešenja na brojna pitanja u raznim sferama dizajna i nosećih konstrukcija te imaju realni potetencijal i atraktivna su tema za istraživanje.
Želja studenta ovde je da se ubrza proces generisanja, i pripreme za sečenje “waffle” struktura u programu Rhnoceros.
Lagani uvod u proces pravljenja ovih struktura u sledecem postu… :)
Javljaju se i problemi tipa, pravilnog odabira načina modelovanja pojedinih delova batmobila. Kao što je točak. Pitanja koja dolaze su, koji metod je najbolji za dobijenje oblika točka. Daljim sagledavanjem dolazi se do dva najpogodnija rešenja:
a.)Modelovanje točka iz jednog elementa: “cilinder”, “tube”.
b.)Modelovanje točka tako što se izmodeluje deo točka koji se dalje umnožava pa “attach-uje”, velduje i uz pomoć alatke”bend” savije po osi tako da dobijemo željeni oblik. U ovom slučaju iscrtan je deo točka sa kramponima putem alatke “plane”, zatim je pomoću linija dobijen zakrviljeni deo točka, putem opcije “array” kopiran deo trideset puta, “attach-ovani elementi pa “weld-ovani” verteksi, nakon toga upotrebljena alatka “bend” čime se cela struktura savija i dobija željeni oblik.
– Suprtono od načina rešenja za točkove je rešenje za auspuh. Kao najpogodnija metoda pokazala se metoda modelovanja auspuha iz elementa “sphere”. Čiji se verteksi pomeraju u skladu sa pogledima u osnovama/izgledima kako bi se dobio željeni oblik, da bi se na kraju izudvni deo napravio, obeležavanjem poligona 6×6 + korišćenjem alatke “spherify” za dobijanje pravilne kružnice. Daljim manevrisanjem vertexima i linijama uz kombinaciju alatke “extrude“ se dobija finalna cev iz kružnice koja se zatvara alatkom „cap“.
– Drugačiji pristup modelovanja korišćen je za telo/limariju automobila, gde se kao optimalno rešenje pokazala podela tela na veći broj delova. Koristi se alatka “plane” koja se podeli na prethodno pretpostavljen broj potrebnih poligona za dobijanje datog elementa. Dalje se u najvećem procentu manevriše verteksima u skladu sa pogledima u osnovama/izgledima do dobijanja željenog oblika elementa. Svaki sledeći element tela se radi na isti način. Nakon toga se attach-uje jedan za drugi, velduju se verteksi i dobija se gotova limarija-telo batmobila.
2.) Zbog pomenutih ograničenosti dolazi do potrebe za improvizaciojom teško ili nikako sagledivih delova. Što kada se završi modelovanje i sagledava automobil u celosti, ne predstavlja problem jer su improvizacije slabo vidljive sa daljine.
3.) Za sticanje jasnije slike o tome kako koji deo treba da izgleda i kako da bude pozicioniran potrebni su višestruki podužni i poprećni preseci automobila, vizure iz različitih uglova, izgledi sa uklonjenim delovima na autu (npr. izgledi bez prednjih i zadnjih točkova)
PRAVLJENJE ANIMACIJE U CINEMA 4D SOFTVERU
1. Modelovanje terena opcijom Landscape. U Object meniju se podešavaju parametri. Da bi se dalje moglo raditi sa objektom potrebno ga je pretvoriti u editable.
Landscape
Editable Landscape
2. Opcijom Plane Cut se prave izohipse. Sa leve strane se otvori meni sa podešavanjima, broj, razmak, ravan sečenja… Čekirati Select Cuts. Konvertovanjem Edge to Spline dobija se novi objekat za rad, izohipse.
Plane Cut
Edge to Spline
3. Tačkasto LED svtelo. Prvo se napravi jedna LED svetiljka (opcija Cube), a opcijom Fillet se zaoble ivice. U Material Editor prozoru se podese opcije: Luminance (boja), Transparency (texture plexiglas), i Glow. Materijal se dodeli svetiljki preko Drag&Drop-a. Zatim se iz MoGraph menija doda Cloner u koji se prevuče Cube (svetiljka) i time se omogući umnožavanje LED svetiljki. Umnožavanje je po difoltu linerano, ali kako Cloner ima svoj prozor sa podešavanjima, u meniju Object, Mode promeniti u Object i u opciju Object prevući izohipse odnosno Landscape Spline, čime će se Led svetla rasporediti po izohipsama, tu se dalje podešava broj, razmak svetiljki…
Cube, Material Editor, Mograph, Cloner
4. Animiranje LED svetiljki pomoću efektora. Iz MoGraph menija izabere se Plain Effector i prevuče u Effectors tab Cloner-a, na taj način svetiljkama se dodeljuju osobine Effector-a. Zatim se Plain Effector-u dodeli Falloff (regija i oblik uticaja, u ovom slučaju Cone). U parametrima Effector-a postoje razne transformacije, pomeranja, rotacije, skaliranja, u ovom slučaju ideja je bila da se pomeranjem Effector-a u vertiklnom pravcu LED svetiljke pale i gase po regiji koju zahvata Cone. To je postignuto tako što je u Transform tabu Cloner-a, Color podešen na crnu boju (što bi značilo da su LED svetiljke ugašene), dok je Parameter tab Effector-a, Color beo, odnosno upaljen. Što bi značilo da će tokom animacije svetiljke biti ugašene dok ih Cone regija Effector-a ne upali. Takođe je potrebno da u Material Editor-u osposbimo Alpha kanal i u Texture izaberemo MoGraph Color Shader. Za animaciju podesimo prvi i poslednji Key frame, odnosno početnu i krajnju poziciju Effector-a.
MoGraph – Plain Effector, Falloff – Cone, Plain Effector dodeljen Cloner-u
Parameter tab Effectora, Color beo=upaljen, Alpha kanal
5. Senčenje terena. Prvo se na čitav teren aplicira materijal u vidu osenčene boje (Color Shader). Zatim se kreira drugi lejer materijala kao Luminence, gde se podesi Gradient, boja, i linearni način prostiranja. Zatim se te osobine Gradient-a kopiraju u Alpha kanal, da bi svetlosni lejer mogao da se animira. Podesi se još i Glow efekat i materijal se dodeli terenu. Pomeranjem Offset V svetlo se pomera po terenu, i to je upravo ono što se animira (podesi se prvi i poslednji Key frame, sve između program sam proračunava), u tom tabu se može podesiti i intenzitet, širina, i način pomeranja svetlosnog lejera. Zatim se u uvede jedno opšte svetlo da bi se ugasilo svetlo u sceni, na taj način se vidi samo svetlosni lejer i deo terena koji on osvetljava. Svetlo u sceni se gasi tako što se Intensity stavi na nulu.
Materijal terena
Materijal svetlosnog lejera, Offset V, Projecton
Ugašeno svetlo u sceni
6. Render Setttings. U Render Settings-u je važno dodati Glow iz Effects opcije, tu se može dodatno pojačati isijavanje. Takođe je za animaciju važno staviti Renderer na Physical i podesiti u njemu opcije za render animacije je, ne png fajla.
Render Settings
7. Loop efekat u Adobe After Effects se postiže linearnim slaganjem filmova na Timeline-u, a tip Timeline-a se uvodi iz Composition menija. U Adobe After Effects se vrši i ostala postprodukcija animacija napravljenih u Cinema 4D.
Adobe After Effects
8. FINALNA ANIMACIJA: https://www.youtube.com/watch?v=4HN_5eyFheg
Sledeći korak bi podrazumevao projektovanje animacije preko crteža izohipsa na ravnoj površini, sa idejom da se iluzija planine, pokrenutost crteža i dubina, postignu senčenjem svetlosnim lejerima.
IZBOR SOFTVERA ZA ANIMACIJU
Kako je u prethodnom delu navedeno, sva priprema se vrši na računaru, nije važno poravnanje projektora, sve u prostoru se podešava na osnovu animacije. Te je glavna tema bila naći odgovarajući softver za izradu ovakvog tipa animacije, a najveći problem kako animirati svetlo. Lokalna i svetska praksa govore da se za animacije najviše koriste sledeći softveri: 3ds Max, Blender i Cinema 4D.
3ds Max:
Svi koji se bave modelovanjem i renderovanjem uglavnom imaju iskustva sa ovim softverom, zbog toga je verovatno prvi izbor za ovaj tip animacije. Modelovanje planinskog terena predstavlja dosta jednostavnu upotrebu modifier-a, segmentiranje tog terena izohipsama koje bi same bile svetlosna tela (inspiracija iz prvog dela) i animiranje tog svetla zahteva posebno iskustvo, jer te funkcije nisu direktno dostupne, a nedostatak tutorijala na tu temu dodatno otežava posao.
Blender:
Besplatan softver, vrlo intuitivan. Prema načinu zadavanja funkcija sličan je Grasshopper-u. Pogodan da vas uvede u svet animacije, ali ima znatna ograničenja, naročito što se tiče animiranja svetla i halo particles (led čestica), naime tu se gubi motion blur zbog čega animacija gubi uverljivost. Ovi elementi se delimično mogu zaobići, ali takođe neodstaje dostupnog materijala za izučavanje načina rešavanja ovih problema. Ostaje da je i dalje odličan izbor za motion graphic.
Cinema 4D:
Koristi se u filmskoj industriji, za dizajniranje i kontrolu LED svetlosnih animacija u 3D prostoru. Ovaj program je korišćen i za pravljenje animacije iz prvog dela, koja je poslužila kao inspiracija. Interfejs je sličan 3ds Max-u, ali su opcije za animiranje svetla daleko razrađenije. Naime svetlo se dodaje kao materijal bilo kom modelu, pri čemu ono postaje svetlosno telo (ovo je moguće i u 3ds Max-u dodavanjem opcije V-Ray Mesh Light, ali i dalje ostaje problem animacije svetla). Dalje se pomoću raznih Plain Effector opcija svetlo animira, to je moguće postići i preko Time Effector-a i preko Sound Effector-a, ukoliko želimo da se svetlo menja prema promeni zvuka. Ono što se pojavljuje kod Cinema 4D su motion blur, depth blur i noise. Noise mape za razliku od bump mapa (koje ističu detalje i nisu prostorne modifikacije, te su iz nekog drugog ugla nevidljive), su upravo prostorna smicanja sa svojim parametrima, pomoću njih se daje posebna realnost animacijama.
Blender – 3ds Max – Cinema 4D
Zaključak:
Između prikazanih softvera izabran je Cinema 4D. Za početnika svaki od ovih softvera bi zahtevao određeno vreme za savladavanje, ali verovatno bi se sa Cinema 4D postigli najbolji rezultati u ovom polju. Takođe izrada planinskog terena i izohipsa je dosta jednostavna, tako da ostaje više vremena za istraživanje svetlosne animacije.
Dobijeni rezultat nije u potpunosti precizan.
Propusti se vide u djelovima crne boje, pokusano ispraviti gresku pomjeranjem panela, bezuspjesno.
Zakljucak: Matematicki se moze izracunati odnos izmedju velicine fotografija, njihovog medjusobnog razmaka i udaljenosti tacke postmatranja. U ovom slucaju mzda nije najbolje koristiti 3ds Max posto rezultati nisu dovoljno precizni.
Za analizu zvuka u Ecotect-u nije bilo dovoljno da samo ubacim izvor zvuka. Morao sam da po gabaritu modela napravim takozvanu zonu unutar koje Ecotect vrši analize. U početku sam imao problema sa postavljanjem zone odgovarajuće visine, ali nakon malo istraživanja na internetu, našao sa instrukcije za upravo to.
Nako stvaranja zone po gabaritu modela, ubacio sam izvor zvuka i sproveo analizu na prvom modelu. Rezultate koje sam dobio bili su sledeći:
Nakon što sam dobio rezultate isti postupak sam ponovio na modelu sa različito rotiranim površinama.
Uzevši u obzir da su ove povšine, u suštini rotirana strana kubusa, te da je ovaj tip difuzora još komplikovaniji, očekivao sam da postignem bolje rezultate sa ovim modelom. Rezultate koje sam dobio nakon analize bili su sledeći:
Po detaljnijoj analizi uvideo sam da su rezultati daleko od optimalnih (oko 2 sekunde) u oba slučaja. Postoje razlike u rezultatima između ova dva modela, ali su razlike isuviše male. Nisam siguran da li je u pitanju problem sa samim softverom ili postoji još neki korak koji je trebalo preduzeti kog nisam bio svestan.
Do odgovora na ova pitanja verovatno neću doći. Ecotect je zastareo softver koji nije izbacio novu verziju od 2011. godine. Učinio je zadatak kome sam se iskreno radovao nepodnošljivim i nadam se da ni jedan budući student neće ponoviti moju grešku i opredeliti se za analizu u njemu.
U poslednjoj fazi je bio neizbežan povratak na pravilan šestougao, mada je i on teško primenjiv kao takav, jer ima veći broj dodirnih stranica nego na primer trougao, pa bi se i kod pravilne kupole, tačnije polusfere mogla videti neusklađenost elemenata.
Ovo je trenutno maksimalan odgovor na zadatu temu. Uz iskustvo, znanje i dovoljno izdvojenog vremena smatram da bi se moglo doći do bolje realizacije zamišljenog rešenja.
U prilogu je postepeno dobijanje zamišljenog pattern-a čiji će koraci biti objašnjeni kroz usmenu prezentaciju rada.
![screen-03.44.41[22.10.2018]](http://www.arhns.uns.ac.rs/givsf/wp-content/uploads/2018/10/screen-03.44.4122.10.2018.jpeg)
detalji vezani za izradu lampe:
-koristimo izmodelovani abažur umjesto postojećeg stakla (dimenzije staklenog cilindra -prečnik 11cm,visina 23cm,rastojanje od donje ivice do rupice 2cm,prečnik rupice 1cm).
lampa i njen postojeći abažur
-priprema za sječenje i graviranje u AutoCAD-u (crtež je eksportovan kao linijski: djelovi iscrtani crnom bojom se sjeku,dok se djelovi iscrtani crvenom bojom graviraju)
VERZIJA I
VERZIJA II
VERZIJA III
VERZIJA IV
-fizički proces izrade lampe (formiranje i spajanje svih elemenata)
VERZIJA I
VERZIJA I
VERZIJA II
VERZIJA II
VERZIJA III
VERZIJA III
VERZIJA IV
VERZIJA IV
koraci pri modelovanju:
VERZIJA I
1.korak
-napravili smo pravougaonik koji je bio dimenzija djela koji će biti perforiran
2.korak
-napravili smo površ koja je ograničena tim pravougaonikom (Boundary Surface)
3.korak
-tu površ smo podjelili na dijamante (rombove) – Diamonds iz panela Lunch Box
(plug in za Grasshopper). Tu smo pomoću slidera odredili kolika nam je podjela u U i V pravcu.
4.korak
-skalirali smo rombove u odnosu na njihov centar za određen faktor.
Centar je centar svakog romba iz alatke Area, a faktor je 0,8 – može da se mjenja na slideru.
5.korak
-treba skalirti svaki taj romb u Y pravcu tako da najudaljeniji od centra površi budu najmanje visine, a najbliži centru površi budu najveće visine.
Koristimo alatku Scale UN.
Faktor je Remap.
Distance – rastojanje između centra (težista) površi i svakog centra romba.
Remap – rastojanja između centra težista površi i svakog centra romba podešavamo da ide po novom domenu koji smo zadali (Constract domain), a bio je Bounds koji sortira te dužine po veličini.
Taj Remap je faktor skaliranja – on skalira rombove tako da najudaljeniji budu najmanji po visini.
grasshopper shema – VERZIJA I
rhino shema // kreirani patern odnosno izmodelovani abažur – VERZIJA I
VERZIJA II
1.korak –napravili smo pravougaonik koji je bio dimenzija djela koji će biti perforiran 2.korak -napravili smo površ koja je ograničena tim pravougaonikom (Boundary Surface) 3.korak -tu površ smo podjelili na dijamante (rombove) Diamonds iz panela Lunch Box (plug in za Grasshopper). Tu smo pomoću slajdera odredili kolika nam je podjela u U i V pravcu. 4.korak -skalirali smo rombove u odnosu na njihov centar za određen faktor. Centar je centar svakog romba iz alatke Area, a faktor je 0.8 – može da se mjenja na slideru. 5.korak -treba skalirati svaki taj romb u Y pravcu tako da najudaljeniji od centra površi budu najveće visine, a najbliži centru površi da budu najmanje visine. Koristili smo alatku Scale UN. Faktor je Remap. Distance – rastojanje između centra (težišta) površi i svakog centra romba. Remap – rastojanja između centra težišta površi i svakog centra robma podešavamo da ide po novom domenu koji smo zadali (Constract domain), a bio je Bounds koji sortira te dužine po veličini. Taj Remap je faktor skaliranja – za razliku od VERZIJE I gdje su rombovi skalirani tako da najudaljeniji budu najmanji po visini u VERZIJI II je promenjen start i end domain i sada su najudaljeniji rombovi najveći, a najbliži centru, odnosno tački od koje mjerimo udaljenje, najmanji.
grasshopper shema – VERZIJA II
rhino shema // kreirani patern odnosno izmodelovani abažur – VERZIJA II
VERZIJA III
1.korak –napravili smo pravougaonik koji je bio dimenzija djela koji će biti perforiran. Napravili smo pravougaonik vertikalne orijentacije i njega referencirali 2.korak -napravili smo površ koja je ograničena tim pravougaonikom (Boundary Surface) 3.korak -tu površ smo podjelili na dijamante (rombove) Diamonds iz panela Lunch Box (plug in za Grasshopper). Tu smo pomoću slajdera odredili kolika nam je podjela u U i V pravcu. 4.korak -skalirali smo rombove u odnosu na njihov centar za određen faktor. Centar je centar svakog romba iz alatke Area, a faktor je 0.8 – može da se mjenja na slideru. 5.korak -treba skalirati svaki taj romb u Y pravcu tako da najudaljeniji od centra površi budu najmanje visine, a najbliži centru površi da budu najveće visine. Centar površi smo dobili pomoću alatke Area. Koristili smo alatku Scale UN. Faktor je Remap. Distance – rastojanje između centra (težista) površi i svakog centra romba. Remap – rastojanja između centra težista površi i svakog centra robma podešavamo da ide po novom domenu koji smo zadali (Constract domain), a bio je Bounds koji sortira te dužine po veličini. Taj Remap je faktor skaliranja – i on kod VERZIJE III skalira rombove tako da najudaljeniji budu najmanji po visini.
grasshopper shema – VERZIJA III
rhino shema // kreirani patern odnosno izmodelovani abažur – VERZIJA III
VERZIJA IV
1.korak –napravili smo pravougaonik koji je bio dimenzija djela koji će biti perforiran. Napravili smo pravougaonik vertikalne orijentacije i njega referencirali 2.korak -napravili smo površ koja je ograničena tim pravougaonikom (Boundary Surface) 3.korak -tu površ smo podjelili po vertikali i horizontali na određen broj segmenata. Dobili smo tačke oko kojih smo napravili krugove. 4.korak -skalirali smo krugove 5.korak -treba skalirati svaki krug u odnosu na udaljenost tačke koju smo dodali i centra svakog kruga Koristili smo alatku Scale. Faktor je Remap.
grasshopper shema – VERZIJA IV
rhino shema // kreirani patern odnosno izmodelovani abažur – VERZIJA IV
Upotrebom fotografija napravljenih namjenski za ovaj projekat se rjesavaju problemi razlike kontrasta i boja, ali se pojavljuju i novi problemi : pri horizontalnom kretanju se mijenjaju osvjetljenje i fokus, sto prozivodi efekat kidanja sekvence. Ovo se moze rijesiti time sto ce se u horizontalnom kretanju koristiti video,ili upotrebom mnogo vise frejmova kombinovanih sa motion blur efektom. Blur je takodje trebalo koristiti pri prelasku iz jedne scene u drugu cime bi se imitirala promjena fokusa i prelaz nacinio fluentnijim nego onim koji se postigao promjenom opacity-ja. Treba obratiti paznju i na grid prilikom fotografisanja, postaviti kadrove tako da je centar svake fotografije u istoj ili priblizno istoj tacki koriscenjem stativa i grida na kameri.
U posednjoj fazi nam je ostalo da unwrappujemo model i primenimo teksture. Na sledecim fotografijama videćemo probleme do kojih je došlo kao i neka rešenja.
Selekcijom svih drvenih ramova i njihovim unwrappovanjem dobili smo jednu veliku UV mapu. U tabu UVs iskoristili smo opciju Average Islands scale koja nam je skalirala sve mape kako bi tekstura na svakom od njih bila jednaka. Sa jedne strane ova primena je validna opcija ali sa druge strane ni jedan objekat na ovakvoj mapi ne moze da se oslika posebno jer se svi preklapaju.
Stoga se napravi jos jedna uv mapa koju smo dobili koristeci pack islands koja ih scalira i poredja da se ne preklapaju ili preklopi sam objekte koji su potpuno isti kako bismo optimizirali texture space.
Koriščenje pack island-a za (kamen kojim oblažemo objekat) je prošlo bez problema i napravio je uv mapu.
Ovaj deo objekta nije mogao da se razdvoji kako treba. Postoje veliki problemi u unwrappovanim delovima. Pokusaj menjanja seamova preko kojih smo uwrappovali model donekle je bio uspešan i rešio je problem u nekim delovima dok u ostalim nije bio uspešan. Pokušala sam da sredim ove uv mape metodom koju ću prikazati dole ali je ovde i taj način bio bezuspešan. Jedino što mislim da preostaje jeste da se taj deo modela koji pravi problem ponovo modeluje i reši nekako drugačije.
Prikaz loše i sređene mape pomoću scale-ovanja vektora po osama, selektovanjem face-a i unwrappovanjem po njemu. Ceo map se onda ispravi i bude bez deformacija.
Prikaz jednog od načina shade-ovanja preko node editor-a i tekstura koje smo uradili kao i prikaz finalnog modela.
Model ima dosta detalja stoga je komplikovanije objasniti ceo proces rada. Kako bismo počeli sa modelovanjem prvobitno je potrebno namestiti što sličniju poziciju scene i kamere u odnosu na referentnu ilustraciju.
Podešavamo rezoluciju u odnosu na veličinu referentne fotografije, shortcut-om “N” otvaramo meni sa ovom opcijom, u istom meniju čekiramo background images i unesemo referentnu fotografiju sa obeleženom perspektivom. Pomerajući naš radni prostor pokušamo da gridne linije pozicioniramo što bliže obeleženim linijama, smanjimo i focal length kamere na 18.
Koristeći opciju add (shortcut shitf+A) dobijemo meni na kome biramo mesh i kocku. Rotiramo je i namestimo u odnosu na referencu. Referenca nema skroz tačnu perspektivu stoga ne nameštamo objekat idealno tačno u odnosu na nju već približno. Najbitnija stvar na početku jeste prelazak iz object u edit mode koji nam omogućava dalju transformaciju mesha. U edit modu selektujemo face i po osama ih pomeramo i povećavamo. Istom selekcijom možemo i da scalujemo po odgovarajućoj osi kako bismo dobili iskrivljeniji izgled objekta. Selektujući face, koristeći opciju Extrude (shortcut “E”), skalirajući ga po odgovarajućoj osi dobijamo krov objekta. Isti princip se primenjuje za njegove ostale delove. Objekat moze da se slice-uje koristeći slice (shortcut ctrl+r) , biramo koliko želimo slice-ova koji nam dalje olakšavaju rad na modelu. Prikazan je prvi problem rada a to je opcija extrude-ovanja koristeći region koji nam ne daje prav rezultat već se umesto njega koristi opcija individual faces. Ova dva face-a povežemo opcijom create face/edge (f).
Za modelovanje stepeništa i ograde koristimo iste opcije koje su gore opisane. Unet je ljudski model kako bi se pratilo scale-ovanje objekta. Bitna napomena je da u čitavom modelu svaki objekat mora imati scale 1 jer će inače tekstura i unwrappovanje modela biti na veoma lošem nivou.
Ravan krova smo duplicate-ovali i pomerili van ravni, slice-ovali, i krivili pomoću opcije proportional editing object mode. On nam pomaze da kontrolišemo kako, kojim obliko i u kolikoj meri želimo nešto da zakrivimo. Sledeći problem je korišćenje modifajera mirror. Blender koristi cursor (na fotografijama se vidi kao crveno beli krug sa vertikalnim i horizontalnim linijama) za pozicioniranje i apply-ovanje mnogih modifajera. Koristeci RBM mi njega pomeramo često stoga je bitno obratiti pažnju gde ga pozicioniramo pre apply-ovanja modifajera. Da bi krov bio uspešno mirror-ovan mora se postaviti na dobru poziciju, a cursor vezati za sredisnji deo objekta kako bi mirror bio centralno postavljen u odnosu na objekat a ne izmešten. Kada se koristi ova opcija pomeranje mirror-ovanog dela nije moguce i sve modifikacije na originalnom objektu se izvršavaju i na mirror-ovanom.
Krov sa dve strane spajamo opcijom aktiviranjem W i bridge edge loops. Povecanjem broja cut-ova dobijemo površinu koja je zakrivljena kao na referenci i prelazi preko ugla objekta.
Selektovanjem edge-ova i opcijom bevel ( ctrl+b) dobijemo prosirenje jednako sa obe strane edge-a. Povecanjem broja cutova povećava se geometrija dobijene povrsine. Za prozore je br. cutova bio 1. Selektovanjem face-ova koji su iznad naseg prozora i njihovim skaliranjem po odgovarajućoj osi dobije se kosi deo prozora. Ovaj pristup je primenjen za sve prozore ovog tipa. Pravougaoni prozor je dobijen selekcijom face-a i insertovanjem povrsine (I) i extrudovanjem.
Add-ovanjem plane-a, kruga, extrudovanjem po z osi dobili smo izbačeni zakrivljeni deo objekta. Problem u ovom slučaju se stvara pogrešnim kačenjem kruga na uneti plane, kao i spajanjem dobijenih površina. Kako bismo izbegli n-touglove korišćena je opcija create face/edge.
Problem mirror-ovanja već gore pomenut. Pomeranje cursora je neminovno stoga treba obratiti pažnju na ove probleme.
Postavljanjem mesha plane, brisanje njegovih vertexa sa opcijom delete (x) dobijamo mogućnost da nacrtamo osnovu litice opcijom alt+ctrl+LMB koja se extruduje i scale-uje.
Krovni prozor je rešen na sledeći način: Slice krova, bevel edge-a sa 2 slice-a, scaliranje gornjih face-ova kako bi dobili kosi deo, extrudovanje face-ova, posebnim skaliranjem ( unosi se scale, osa i 0) koje poravna deo, extrudovanjem van ravni krova.
Problem koji sam ja teško uočila je da kada pokušate da esc prekinete extude on ostavi površinu za sobom. Ovo utiče dosta na geometriju objekta i njegovo unwrappovanje. Isto se odnosi i na duplicate.
Početak pravljenja drvenih ramova je isti kao za prethodne stvari. Unosimo kocku, scale-ukemo. Za drveni ram koristimo opciju mark seam. Način selekcije edge-ova i pravljenje seam-a je od velike važnosti i predstavlja jedan od najvećih problema ako se uradi pogrešno. Pomoću tog seama se unwrappuje model i za drveni ram povećava mean crease.
Selektovanjem edge-ova i njihovim rotiranjem se rešavaju svi problemi sklapanja drvenih ramova jedan sa drugim. Najbitnija stavka u kojoj se ne sme grešiti iz koje proilazi veliki problem u teksturisanju jeste primena scale-a i unwrappovanje. Kada unesemo kocku i scaleujemo po nekoj osi moramo obavezno iznova apply-ovati scale ( globalni scale za ceo model koji je 1) i unwrappovati model. Onog trenutka kada zakrivimo uglove stranica kao na gornjoj slici to prestajemo da radimo jer nastaje veliki problem prilikom teksturisanja.
Modelovanje terase i ulaznih vrata: Unos plane, apply-ovanje subdivision modifajera i njegovo linijsko izvlacenje proportional editing mode-om.
Kako bismo napravili teksturu kamena koji se nalazi na donjem delu kamena primenili smo sculpt mode i brushove u njemu. Kako bismo takav izobličeni model unwrappovali normalno uneli smo jedan mesh (kocku) koju smo bevel-ovali, primenili shrinkwrap modifajer kako bi ona poprimila delimičan oblik skulptovane teksture i unwrappovali uspešno.
Da bismo iskoristili teksturu skulptovanog modela moramo ga bake-ovati. U prozoru za render u opciji za bake moramo sacuvati image sa 3 razlicita bake-a. Bake type normals, ambient occlusion i displacement. Te image-e exportujemo i sacuvamo jer se koriste kasnije u node editoru. Na slici vidimo pojavu crnog dela u slici za ambient occlusion koji se javio kada nismo povecali ray distance.
Modeli koji su preostali posle shrinkwrap-a se redjaju na objekat i skulptuju kako nam odgovara da se uklopi. Za stvaranje crepa primenjuje se ista tehnika.
Oblast istraživanja: Modelovanje objekta koji se može koristiti u gaming industriji. Oduvek me je zanimao postupak stvaranja ovakvih objekata zajedno sa problemima do kojih može doći.
Problem: Modelovanje sa izbegavanjem stvaranja površina koje imaju više od četiri ugla.
Metoda: Modelovanje u programu Blender.
Cilj: Krajnji izgled objekta što bliži zadatoj referenci.
Referenca:
Treća faza istraživanja odnosi se na doradu modela u ZBrush softveru. Kombinovanjem različitih četki dorađeni su detalji koji su nedostajali na modelu koji je uvežen iz Agisoft-a.
Na ovaj način je dobijen digitalni model koji je generisan na osnovu modela od gline. ZBrush softver je vrlo pogodan za dalje dorađivanje i istraživanje istog. Uvoženje modela iz Agisoft-a predstavlja vrlo dobru osnovu za modelovanje objekata kompleksne geometrije.
Faza 3 sadrži postavljanje izohipsi terena na papir ,štampa i sečenje ( ručno ) i formiranje makete.
Kao finalni rad za maketu je odabran model – layered solid
Na ovom modelu se mogu primeniti dve tehnike formiranja makete.
Jedan način je iseći izohipse terena ,i izmedju svake izohipse postaviti neku formu “razdelnika”, koji će dati visinsku razliku terenu.
“razdelnici” – isečeni delovi forexa debljime 3 mm
isečene izohipse sa ucrtanim položajem razdelnika
Svaka izohipsa se slaže jedna na drugu, sa razdelnicima postavljenim između. Prednost ove metode je da se na ovaj način može uraditi veliki deo makete, izohipse se mogu numerisati i grupisati na papir, tako da se uštedi na materijalu.
Druga , više eksperimentalna metoda je korišćenje niza istih izohipsi, povezanih međusobno ,koje se previjaju na isti način kao i harmonika-vrata :
Tim načinom se dobija deo modela koji je realističniji u odnosu na prošlu metodu , za koji nije potreban razdelnik.
Za ovu metodu je potrebno formirati šablon izohipsi po kojem će se seći i savijati. Cilj je ceo deo makete koji se pravi postaviti na papir :
Prednost ove metode je dobijanje realističnijeg dela makete, ali ovaj način oduzima dosta vremena, i potrebna je velika preciznost sečenja papira kao i savijanja izohipsi. Ono što je takođe mana je to što se mogu praviti samo mali delovi makete, jer za niz izohipsi većih dimenzija ne bi bilo mesta na papiru.
Finalna maketa je sačinjena većinski od prve metode, sa određenim delovima rađenim na drugi način.
S obzirom na to da je kroz istraživanje utvrđeno da je problem primećen u početku nerešiv, odnosno, da je fabrikacija Omoshiroi block-ova veoma spor i delikatan proces koji se ne može ubrzati i uprostiti, odlučeno je da se još malo pomučimo i probamo napraviti jedan ovakav blokčić.
Po uzoru na glavni motiv ovih blokčića u Japanu, za motiv našeg blokčića odabrana je takođe jedna reprezentativna i znamenita građevina – Brašovanova zgrada Banovine u Novom Sadu.
Prvi korak je izrada modela Banovine, pri čemu je korišćen 3ds Max.
Slika 1: završen model u 3ds Max-u
Prilikom modelovanja, bilo je potrebno unapred voditi računa o tome da sva ispupčenja i udubljenja na fasadi (na primer – prozori, vrata) ne budu manja od 1.5mm u datoj razmeri, da ih kasnije prilikom sečenja laser ne bi “progutao”, te da bi se jasno videla.
Takođe, s obzirom na to da je teren u Novom Sadu ravan i time poprilično nezahvalan za “stapanje” u ivice blokčića, umesto toga izvršeno je “stapanje” dveju fasada u ivice blokčića. Ove fasade su produžene i van gabarita objekta, čime je omogućeno lako cepkanje listova budućeg blokčića.
Drugi korak je, kao i u fazi 2 na radionici, ubacivanje modela u Rhinoceros, gde je izvršeno njegovo sečenje na horizontalne ravni. Svaka ravan predstavlja jedan listić u budućem blokčiću.
Slika 2: model u Rhinoceros-u, isečen na horizontalne ravni
Sledeći korak je priprema za lasersko sečenje. Svaka ravan, odnosno listić, sastoji se iz tri vrste linija – plave, crvene i zelene.
Slika 3: Priprema listića za štampu u Rhinoceros-u – tri vrste linija
Plave linije prestavljaju spoljašnje ivice blokčića. One će laserom biti potpuno prosečene.
Crvene linije predstavljaju ivice unutar blokčića, tačnije, fasade objekta, koje će laserom takođe biti potpuno prosečene. Do ove odluke je došlo usled razmere objekta, preciznije, zbog velikog broja sićušnih prozora na fasadi (oko 1.5mm širine), koji se ne bi baš dobro ponašali prilikom cepkanja.
Konačno, zelene linije predstavljaju perforirane ivice blokčića, odnosno mesta iz kojih će se listići cepkati.
Nakon ovoga, potrebno je listiće pozicionirati na listove A3 formata, na kojima će biti izvršeno lasersko sečenje.
Slika 4: listići složeni na A3 format, spremni za lasersko sečenje
Na svaki list A3 formata staje po šest listića budućeg blokčića dimenzija 20x9cm. Po dva vertikalno orijentisana lista A3 formata puštana su zajedno na sečenje. Ovaj postupak bilo je potrebno ponoviti 40 puta da bi se dobio jedan kompletan blokčić Banovine.
Slika 5: lasersko sečenje listića
Nakon sečenja, sledi poslednji korak – složiti isečene listiće po redu jedan na drugi i zalepiti ih po ivicama blokčića.
Slika 6: Slaganje i lepljenje listića
Finalni rezultat:
III faza predstavlja pripremu modela za rad na nekoj mašini.
Za izradu makete koristiću lasersko sečenje.
Bitno je pripremiti podatke tako da mašina pravilno očita naredbe kao i numerisati elemente kako ne bi došlo do greške prilikom sklapanja.
Numerišemo elemente na 3d modelu kao i elemente pripremljene sa sečenje komandama PointList i TextTAG.
Elemente, koje sam prethodno pretvorila u linijske, pomeram na mrežu (Rectangular RecGRID) redom.
Dobijene linijske elemente stavljamo u odredjenu boju (plava seče, crvena gravira), kako bi laserski sekač prepoznao da li seče ili gravira po odredjenoj putanji.
Nakon zavrsene makete, sledeći korak bi bio izvodjenje u 1:1 razmeri. Potrebno je istražiti koji materijal bi bio najpovoljniji kao i način rada CNC masine.
Takodje, smatram da je waffle structure zanimljiva tema koja se može iskoristiti u različitim projektima, od enterijera do paviljona različitih dimenzija, podkonstrukcije, te na kraju i zanimljivog nameštaja koji je moguće sklopiti u kućnom okruženju.
3D prikaz fotelje
Ovaj deo realizacije rada ostavljam za buduće istraživanje.
II faza rada je rad u softverima Rhinoceros i Grasshopper, modelovanje željenog oblika.
Parametrijskim modelovanjem moguće je dobiti, veoma brzo, više različitih primera.
Proces modelovanja waffle struktura je poprilično sličan u svakom pristupu:
U Rhinoceros-u modelujem površ / Surface, dobiljam željena zakrivljenja pomeranjem konturnih tačaka.
Kada postignem željeni oblik, površ prebacujem u grasshopper.
U Grasshopper-u tok rada je sledeći:
Površ delim na konture u željenom pravcu koje predstavljaju broj rebra, komandom Contour.
Projektujem dobijene konture na željenu ravan na zadatom rastojanju.
Spajanjem kontura i njihovih projekcija komandom Ruled Surface dobijam površ izmedju linija koje su ujedno i dubina elementa.
Komandom Cull Index sam izdvojila prve i poslednje elemente u nizu, zbog estetike.
Debljinu rebara dobijam komandom Extude.
Kako bi čitava konstrukcija bila izvodljiva potrebno je napraviti zareze, tačnije, mesta preseka medjusobno upavnih površi.
Komandom Brep I Brep (BBX) dobijam presek površi. Kreiram četvorougaonike u tačkama preseka. Tačke se nalaze na sredini presečnih linija. Veličina četvorougaonika odgovara debljini elemenata. Komandama Extrude i Cap Holes dobijam zatvorene površi koje su potrebne kako bih našla presek tj. razliku (komanda Solid Difference ) izmedju rebara i dobijenih kvadrata.
Na taj način dobijam elemente koji su zasečeni tako da se mogu medjusobno spojiti.
Pomoću slajdera se može menjati broj rebara – razmak izmedju njih, njihova debljina kao i visina citavog elementa i na taj način dobiti više različitih rešenja.
Takodje, sličnim postupkom rada u Grasshopperu moguće je dobiti varijacije waffle struktura u zavisnosti od toga kakav oblik želimo da postignemo.
( fotografija 06: linije extrudovane u pravcu Z ose, fotografija 07: linije projektovane na XY ravan. )
Fotografija 06
Fotografija 07
Željeni rezultat je fotelja tako da ću se zadržati na ovom obliku i baviti se pripremom za izvodjenje.
Cilj rada je dizajn i fabrikacija komada nameštaja primenom tehnike waffle structure.
I faza: Istraživački deo. Postojeći primeri i tehnike oblikovanja. Odabir oblika.
II faza: Parametrijsko oblikovanje pomocu softvera Rhinoceros, Grasshopper.
III faza: Priprema za fabrikaciju, lasersko sečenje i sklapanje modela.
U I fazi rada sam istražila postojeće primere, od Metropol Parasol paviljona u Spaniji do jednostavnijih primera u enterijeru i komade nameštaja. \
Fotografije primera:
Inspirisana waffle strukturom, odlucujem se za komad nameštaja manjih dimenzija od dostupnog materijala, sa ciljem što ekonomičnijeg izvodjenja.
Ištampala sam nove šablone i koristila ih na hameru. Možete naići na razne primere, a u ovom slučaju, crvena linija služi za savijanje na unutra (valleyfold), plava ka spolja (mountainfold), i njih samo malo zasečete, a puna linija se seče do kraja.
Zaključak je da su prednosti običnog papira taj što su pregibi papira jasniji i precizniji, a mane su kao što sam navela, lako cepanje. Prednost hamera je čvršća i jasnija struktura, a mana teže savijanje i na osnovu toga estetski lošiji izgled.
Nakon svega formirati konačan izgled, postaviti svetlo iza i igrati se sa raznim oblicima i senkama.
Tokom procesa sam primetila da se običan papir lakše pocepa pri sečenju i savijanju. Dobro ga je iskoristiti kao vežbu ali je preporuka koristiti hamer radi stabilnije strukture. Obično ćete naći šablone koji odgovaraju A4 formatu ali je bolje da se ištampaju veći, jer će neki sitniji detalji lepše izgledati.
Kao što sam već pomenula u uvodnom postu, mislim da je svaki pojedinačan problem drugačiji, ali svakako postoje određene metode koje se mogu preuzeti iz različitih ranijih rešenja, a koje su primenjive na konkretnu situaciju.
Prilikom ovog rada zaključila sam da je mnogo jednostavnije isteselirati početnu geometriju na što jednostavnije delove, koje kasnije možemo isključiti iz upotrebe ili uključiti po potrebi, nego naknadno dodavati podelu kada zatreba, što izaziva određene komplikacije.
U Grasshopperu se pomoću opcije HexGrid formira površ sastavljena od pravilnih šestougaonika(5×5 ćelija), koje dalje treba deliti na manje segmente spajajući temena sa središtem ćelije.
Biraju se temena šestougaonika (preko index-a) i spajaju se sa središtem površi. Dakle, imamo dve putanje:
1.temena
Explode – razbijamo ćelije na tačke, linije, površi;
Construct domain – biramo temena koja želimo;
removeDuplicatePts – brišu se duple tačke kod temena; Ostaju pojedinačne tačke sa svojim karakteristikama koje će se dalje spajati sa centrom ćelije.
Area – biramo središta poligona koja predstavljaju početnu tačku prave
Dalje se povezuju središta sa odgovarajućim temenima.
Preko Item liste biramo temena pomoću indexa i postavljamo ih za krajnje tačke linije.
Ovde se javlja problem nepoklapanja strukture podataka dobijenih iz opcije defPT i liste sa središtima koji rešavamo opcijom graft. Komanda “graft” razbija parametar na potreban broj podataka.
Posle opcije graft: 
Dalje se spajaju podaci opcijom flatten u jednu krivu i dalje se krive spajaju u jedinstvenu liniju (Join curves) kojom se seče površina na fragmente (Surface Split). Offsetuje se ivica na unutrašnju stranu (Scale) i izvuku se okviri i unutrašnja površina i opcijom Solid Difference se odbaci nepotreban deo. Na taj način dobija se željena geometrija.
Prilikom biranja temena i njihovog spajanja odrađena je teselacija trouglovima, ali je u ovom slučaju nevidljiva. Dakle, pri tom koraku je bitno pažljivo odabrati indexe tačaka (potrebno je više lista koje možemo isključiti) kako bi kasnije bila lakša manipulacija geometrijom i kako bi se mogle ubaciti linije po potrebi.
Sve je veći broj istraživanja na temu aproksimacije zakrivljenih površi u cilju optimizacije odnosa različitih parametara koji utiču na njihovu fabrikaciju i lakše izvođenje, a što je u direktnoj vezi sa ekonomskom isplativošću ovakvih struktura.
Problem kojim sam se bavila bio je pronalaženje zadovoljavajućeg odnosa estetike i cene sa osvrtom na mogućnost realizacije teorijskih ideja u praksi.
Iz mog prethodnog istrazivanja aproksimacije geometrije opštih formi planarnim panelima, kao i odnosa njihove estetike (ovde se podrazumeva da je ’’dobra’’ estetika ona koja je najpribližnija zamisljenom modelu slobodne forme ), cene (fabrikacija panela, izbor materijala, potreba za dodatnim elementima potkonstrukcije, izvođenje i održavanje ukoliko postoje određeni zahtevi) i mogućnosti realizacije (stabilnost elemenata i cele strukture, predviđene veze elemenata) zaključila sam da postoje različita optimalna rešenja za svaki pojedinačni slučaj, stoga bi prilikom procesa stvaranja ovakvih struktura trebalo svaki put ispitati koje je zapravo pravo rešenje za taj problem.
Metodologija koju sam koristila prilikom ispitivanja forme bila je uporedna analiza geometrije dobijene različitim vrstama teselacije, pri čemu sam krenula od šestougaonih panela, preko četvorugaonih i na kraju završila trougaonom podelom. Krenuvši od najsloženijih oblika dobija se gruba krajnja geometrija, a svodjenjem na manje panele polako se prelazi ka približnijoj formi. Takodje, moguće je primeniti veće panele i složenije oblike za neke delove ljuske, a sitnije i jednostavnije za određene zone gde je to potrebno. U zavisnosti od materijala i pozicije može biti potrebna i potkonstrukcija većih panela, što se može izvesti daljom teselacijom istih. Dakle, ideja je bila da se izvede teselacija do najjednostavnijih oblika- trougla, a ostavi se prostor za korišćenje većih panela gde je to moguće i isplativije.
Problematika izložena u daljim postovima se tiče same ideje usitnjavanja prethodne podele jedne ravne površi, što je bilo prva faza mog rada, i prikaz problema koji se mogu javiti prilikom ovog procesa u Grasshopper-u.
Rad na mapiranju makete fasade se može pogledati u videu:
Kao što je već naglašeno, ovo istraživanje je početak upoznavanja sa tehnikom 3D mapping-a, pa je s toga bilo potrebno prvo izučiti neke osnovne pojmove i definicije.
Dakle, projection mapping (video mapping, spatial augmented reality) je tehnologija kojom se realni objekti ili scene pretvaraju u “platna” za projekciju kompjuterski generisanih slika, videa, itd. Koristeći specijalizovane softvere, dvodimenzionalni ili trodimenzionalni objekti, kao realno okruženje na koje će se projektovati, su prostorno mapirani. Najčešće je projekcija audio-vizuelna, pri čemu se u vizuelnom domenu koriste razne tehnike kao što je manipulacija oblicima i dimenzijama površi odabranih objekata, optička iluzija, itd.
U istraživanju se došlo do zaključka da je ovaj vid reklame, animiranja prostora za lične ili potrebe kolektiva, kao i (umetničke) interakcije sa publikom u razne svrhe dostigao visok nivo produkcije.
Međutim, izbor besplatnih programa i ograničeno korišćenje projektora pomoću kojeg će se projekcija isprobati i modifikovati na delu, ipak u velikoj meri određuje rad početnika. Tako je za ovaj nivo istraživanja izabran program VPT7 (Video Projection Tool), koji je najviše odgovarao postavljenim kriterijumima, a pitanje projektora je jednostavno u smislu korišćenja jer nikakva instalacija nije potrebna, međutim, treba izdvojiti sredstva za kupovinu ili iznajmljivanje aparata.
Program VPT7 je dovoljno download-ovati i spreman je za korišćenje, potpuno je besplatan (nije ograničena, tj DEMO verzija), a interface je jednostavan, naročito uz pomoć mnoštva „literature“, kako u vidu diskusija na forumima, zvaničnim sajtovima, tako i u vidu tutorial-a.
Za ovo istraživanje je instalirana verzija VPT7 BETA (sa linka: https://groups.google.com/forum/?hl=en#!topic/vpt-forum/nWoCY7Hazoo), jer su u njoj omogućene funkcije koje su mnogim korisnicima, pa i u mom slučaju, predstavljale problem u prvobitnoj verziji. Za više informacija se mogu pogledati sledeći linkovi:
Istraživanje programa:
Slika 1.
Početna Ideja je bila da se izvede sto u pravoj veličini. Zamišljeno je da materijalizacija nogu bude drvo (izvedba pomoću CNC struga), a ploča od livenog teraca kako je i prikazano na vizualizaciji.
Maketa stola izrađena je u razmeri 1:3. Noge su izvedene pomoću 3d štampe a zatim prefarbane, dok je ploča laserski isečena od belog pleksiglasa.
Tensegrity metod je primenjen tako što su krajevi štapova (nogu) vezani kanapom jedan za drugi kako bi se proizveo adekvatan položaj štapova i samim tim čitav sistem bio u ravnoteži.
Nakon vezivanja, pokazalo se da 3d štampa za ovaj primer nije najsrećnije rešenje, jer plastika lako puca pod naponom koji je u jednom trenutku vezivanja i sprezanja štapova bio neizbežan.
Nakon nekoliko pokušaja, maketa je uspešno izvedena.
Zaključuje se da je drvo u svakom slučaju najpogodniji materijal za noge, međutim takva izvedba nije bila isplativa.
Nakon uradjene kose i sredjenog lica, povecao sam rezoluciju modela alatkom DynaMesh, kako bih sredio najsitnije detalje. Za bore oko ociju koristen je Standard Brush.
Pri modelovanju lica i detalja na licu koristena je simetrija po X osi, dok je za modelovanje kose simetrija bila iskljucena. Neophodno je konstantno paziti na geometriju modela, i osvezavati je sa DynaMesh-om.
Za oci koristen je novi subtool, sfera, koju sam opcijom Mirror and Weld i Transpose umnozio i postavio na odgovarajuce mesto.
Za modelovanje kose potrebno je maskirati zeljeni oblik i sacuvati ga kao novi subtool, kako bi zasebno mogli da radimo na kosi, nezavisno od glave.Nakon izdvojene pozicije kose, alatkom build clay napravio sam grubu siluetu na koju cu dodavati pramenove kose. S obzirom da je lik iskarikiran, nisam koristio Zbrush Groom tool (predvidjen za pravljenje kose, krzna…) jer daje previse realan izgled. Umesto groom tool-a, koristio sam Curve Strap Snap, gde sam zadao odredjen oblik mojih “pramenova”, i postavio ih po povrsini kose, pocev od nizih ka visim (zbog preklapanja vlasi).
Prvobitni 3D model je izveden ručno na osnovu sheme uradjene u autocadu koji je ujedno bio i probni, pomogao je da shvatim faze kretanja kompleksne forme.
Drugi model je izveden u progrmu Rhinocheros i grasshopper-u. Model smo izveli bez problema, ali je problem usledio kada smo dosli do faze pokretanja modela.
Treći i finalni model je izveden ručno od malo čvršćeg materijala, nisam koristila shemu uklapanja, već sam izrezala 42 kvadrata i 2 pravilna šestougla i povezala ih da zajedno grade 3D kompleksni model.
Zaključak: Nakon istrazivanja i rada na ovom 3D modelu shvatila sam da je rucna izrada 3D forme najbolje pokazala moju celokupnu ideju.
– Pri završnom, praktičnom istraživanju na maketi, bazirala sam se na fotografisanje sa različitih udaljenosti, počevši sa najbliže od 10cm od najistaknutije tačke makete do 35cm najdalje, sa intervalima od po 5cm.
– Prva i najbliža fotografija prikazuje nerealne izglede koji važe kao neuspeli, ostale fotografije koje su urađene sa sve većim udaljenostima su mnogo kvalitetnije i prikazuju realnije stanje “prostora” na maketi. Što znači da je zarubljena piramida po ovom istraživanju i dalje najbolje rešenje za prikazivanje nekog prostora na maketama. Moguće je i na nešto izduženijoj istoj piramidi ali tu se već gubi kvalitet zbog centra posmatranja našeg oka.
– Takođe kod ovakvih modela jako je važna “igra svetlosti i senke”. Ako se osvetli gornji deo koji važi na maketi kao “plafon” onda je fotografija mnogo boljeg kvaliteta i izgleda realnije nego kada se osvetli donji deo koji važi kao “pod” na maketi.
-Poslednja stvar koju sam još dodatno uočila jeste to da silueta čoveka koja se ubacuje kao (izdužena) fotografija može da stoji samo u jednoj ravni. Ako se prebaci nešto malo na drugu ravan gubi se iluzija i može da se razume da to više nije 3D nego 2D, i to da je ispupčeno a ne da je udubljena maketa.
– Istraživanje je sprovedeno na što više načina i najkorisnije informacije sam dobila upravo iz praktičnog rada sa maketom, ali željeni rezultati ipak nisu postignuti.
Nakon dobijenog modela u Rhinoceros-u i izgleda njegove razvijene površine, dobijenu mrežu sam ištampala na papiru A3 formata i započela sečenje modela. Samo isecanje mreže trajalo je 4 sata, s obzirom na veliki broj stranica odabrane sfere, oblika ranije pomenutog petougaonog heksakontaedra (60 strana). Model se kasnije nije pravilno uklapao, ivice su bile nesrazmerne i neuredne, a veoma puno vremena je utrošeno.
Kako bih smanjila vreme izrade same figure i povećala njen kvalitet, odlučila sam se za sferni oblik sa znatno manjim brojem stranica – Pentagonalni Ikositetraedar (pentagonal icositetrahedron), sfere sa 24 stranice oblika nepravilnog petougla, čime sam zadržala temu prvobitne ideje, ali postigla željeni cilj. Vreme izrade je bilo znatno kraće, ali zbog povećanja dimenzija (a jednakog utroška materijala), model je urediji i mnogo lakši za obradu.
Najzad, na dobijenom modelu napravila sam proreze nepravilnih oblika i dimenzija kroz koje bi se, prilikom prolaska svetlosti, dobile dinamične senke.
Uočeni problem u finalnoj izradi modela bio je upotrebljeni materijal i boja modela. Papir koji sam upotrebila za izradu lampe je prilično transparentan, a tome doprinosi i bela boja, te senke koje se formiraju kroz otvore na stranicama nisu dovoljno istaknute.
Predlog: upotrebiti čvršći materijal (lim ili tanje drvo) u tamnijoj boji.
Exploring Trusted Slot Game API Malaysia 2025: Your Gateway to iGaming Success
Discover the Best Whitelabel Casino Platform in Southeast Asia for Your Business Success
Inside the Vault: How a Trusted Casino API Provider Shapes the Future of Online Gaming
Modelovanje i printovanje ergonomskog i estetski privlačnog korseta - faza III
