U Rhino programu modelovani su kubusi, lopt, kupa, piramida i šupalj valjak. Pomoću komponenti Grasshopper-a, odnosno Ladybug-a računa se osunčanost svih delova elemenata, gde plava-ljubičasta predstavljaju najmanje osvetljeni deo elemenata, dok žuta, narandžasta, do crvene predstavljaju najviše osunčane delove elemnata.
OBJAŠNJENJE: Skida se EPW mapa i unose se podaci poput temperature, vlažnosti,… Definiše se period analize (mesec, dan, vremenski period) i zatim se unosi komponenta Sky Dome – vizualizacija neba. Pravi se mreža površinskih poligona za koju će se meriti osunčanost pomoću Incident Radiation, koji uzima svaku tačku i proračunava koliko zraka svetlosti pada u tu jednu tačku.
Međutim, kako Ladybug prikazuje osunčanost spoljašnjeg dela elemnata, pomoću Honeybee-a može se ispitati i ulazak svetlosti u njih.
OBJAŠNJENJE: Definišemo geometriju i površine na osnovu Brep-a koji se unosi, pri čemu se dodatne karakteristike, kao što su vrsta površine ili materijali mogu precizno definisati za dalje istraživanje. Posebno unosimo prozore i vrata, posebno zidove i posebno sivu površinu.
U Drugom delu, definiše se Grid, odnosno mreža tačaka, na kojem će se računati nivo osunčanosti, a pomoću Slidera-a veličina te mreže. Podaci se prosleđuju komponenti za godišnju simulaciju dnevne svetlosti, gde se unosi preko EPW mape i tačna lokacija, što omogućava da rezultati budu precizniji za gradove.
Treći deo bavi se analizom i vizualizacijom rezultata.
