Faza izrade makete – svi elementi iz faze II su uklopljeni međusobno i dobijen je prostorni anamorfozni model:
Anamorfna staklena struktura se sastoji od 24 pločice i slikom koja se može sagledati u celosti iz samo jedne tačke posmatrnja.
Author: BojanaPavlovic
Prostorna anamorfoza – faza II
Kako bi krenuli sa radom potrebno je odrediti dve fotografije koje će se nalaziti na maketi.
U AutoCadu napravljena je podloga I raster po kojem će se ređati dve ravni koje su međusobno normalne. Debljina stakla je 3mm, a staklena pločica je širine 3cm I dužine 20cm. Ukupno ima 24 ovakve pločice. One su poređane tako da broj pločica u jednom redu zavisi od detaljnosti slike koju sadži jedna pločica.
Pošto se celokupna slika moze sagledati iz samo jedne tačke posmatranja, dolazi do sužavanja slike koja se nalazi u poslednjem redu sve kako se ide do prvog. To sužavanje je potrebno izračunati. Računato je na osnovu odnosa stranica dva pravougla trougla.
U Photoshopu napravimo raster od sedam/šest traka, što je ukupan broj pločica u jednom redu na maketi. Vodimo se podlogom koju smo napravili, pločicama, gde se nalaze I u kom mestu u redu I tako sređujemo sliku. Svaki red pojedinačno! Ako u jednoj koloni ima više pločica sliku sečemo na više elemenata koji će se po slobodnoj volji nalaziti na nekoj od pločica. Ujedno prilikom prelaska u nov red sliku skaliramo prema izračunartom suženju.
Sve je sada spremno za štampu i sečenje.
Prostorna anamorfoza
Za rad na predmetu Geometrizacija I vizuelizacija slobodnih formi htela sam da se bavim istraživanjem prostorne anamorfoze.
Rad se zasniva na prostornom modelu, anamorfnoj staklenoj strukturi, koja se sastoji iz rastera staklenih pločica postavljenih u dva pravca. Ideja je da se na tim staklenim pločicama stvara slika koja je uočljiva I tačno definisana iz samo jednog ugla posmatranja. Svaki fragment slike nalazi se na tacno određenom delu staklene pločice. Kako postoje dva pravca u kojima se pružaju pločice, tako bi postojale I dve slike, jedna na frontalnoj a druga na bočnoj strani ove prostorne strukture.
Samo istrazivanje bi se bavilo načinom korišćenja programa za lejersko postavljanje fragmenata slike na pločice, kao I rastera samih pločica.
Inspiracija je rad Tomasa Medicusa – EMULSIFIER (http://thomasmedicus.at/emulsifier/ )
