Cilj ovog dela istraživanja je da kroz različite forme objekta i slučajeve dizajna istražimo alate koje bi smo koristili tokom ispitivanja. Programi koji su korišćeni podelio bi na dve kategorije
- Programi za modelovanje – ArchiCAD (BIM) i Rhino (NURBS)
- Programi za parametrisko modelovanje – Grasshopper
- Plug in konekcija – ArchiCAD+Grasshopper Live Connection
TEST 1:
Proces modelovanja započinjemo u ArchiCAD-u gde imamo veću preciznost i mogućnost modifikacije građevinskih elemenata tj. u ovom slučaju zidova. Nakon postavke zidova u ArchiCAD-u, zidove prebacujemo preko Live Connectiona u Grasshopper koji dalje konvertuje zidove u okruženje Rhino softvera. I tim povezivanjem smo omugućili vezu između programa gde bi svaka promena zida bila prikazana u oba programa.
Dizajn koji sam odabrao za ovaj test jeste konstruisanje brisoleja u prazninu između dva zida (simulacija terase ili lođe zgrade). Kako bi konekcija i promene bile uspešno izvršene potrebno je na početku parametarskog modelovanja dobro raščlaniti element koji je uvezen iz ArchiCAD-a. U ovom slučaju ja sam koristio liniju vodilju zida, koja mi je dala početnu i krajnu tačku moje krive po kojoj će se ređati brisoleji. krivu pravimo preko Graph mapper-a, što nam kasnije daje veće mogućnosti u promeni dizajna. Napravi sam još jednu krivu koja će biti gornja vodilja brisoleja i ona će biti povezana sa visinom zida. sledeći korak je podela krivih na željeni broj tačaka koje prestavljaju broj brisoleja (bitno je podeliti obe krive na isti broj tačaka). I kao završetak procesa koristimo opciju pravljenja stubova unutar Grasshopper-a kojom povezujemo tačke, zadajemo željeni poprečni presek i ostale atribute, koje ćemo izvesti u ArchiCAD.
Time smo završili proces postavke brisoleja i proces je vremenski trajao slično kao proces koji bi radio u jednom programu (približno 10-15 min). Slika ispod predstavlja povezan dizajn.
Ali potom u želji da promenimo dizajn dešava se da proces koji podrazumeva rad samo u jednom programu bi svaka promena trajala opet 10-15min pošto bi svaki brisolej morali ručno da pomeramo. Dok preko dvosmerne komunikacije ArchiCAD+Grasshopper mi možemo da promenimo artibute u oba programa i sinhronizovano dobijamo promenjen dizajn, i to u vremensko roku od 2-3 sekunde. Što nam govori da je proces optimizacije uspešan, vreme sačuvano a proces dizajna dobio nove mogućnosti. Slika ispod pokazuje izmenjeno rešenje gde je razmak između zidova poveđan, visina zida povećana, broj brisoleja i poprečni presek promenjen, i krive vodilje imaju drugačiji izgled.
TEST 2:
Drugi test ima isti princip i tok kao i test 1. Samo što u ovom slučaju radimo na konstuisanju fasadnog zida od opeka za željenim patternom ređanja opeke.
U ovom slučaju uvozimo iz ArchiCAD-a samo prozor, jer kada se prozor raščlani on u sebi ima podatke o zidu u kome se nalzi. I tako isto kao u testu jedan pravimo krivu pomoć početne i krajnje tačke zida. Dobijamo dve krive na početku i kraju visine zida. Od te dve krive dobijamo površinu preko loft-a koja služi kao pattern za ređanje opeke. Nakon podele i postavljenje opeke (dimenzije opeke isto možemo da menjamo) na tačka mesta dobijamo pattern zida koji smo želeli u izvedbi sa slogom opeka. Dodatak koji se dodaje u ovom procesu jeste prošupljenje zida za prozor, to radimo preko podele prozora na solid i iz tih solida dobijamo oblik koji će preko bulovih operacija da prošuplji slog opeke. Slika ispod predstavlja dobijen izgled fasadnog zida.
Promena sloga i pattern u jedno programu bi trajala satima. Dok bilo koja promena preko dvosmerne konekcije traje u proseku 6-7 sekundi u zavisnosti od kompleksnosti promene. Slika ispode prikazuje proemnu patterna sloga, promenu lokacije i veličine prozora, i ptoces promene je trajao 7.4 sekunde.
Uvidom i analizom smo došli do rezultat koje smo želeli i možemo da primenimo proces na projektovanju ulične fasade zgrade primenom ovih tehnika. Uvideli smo da proces postavljanja na početku zahteva približno isti vremenski period kao i proces u jednom programu ali gde je usledila velika ušteda vremena i mogućnost veće dizajnerske slobode jeste u mogućnosti modifikacije i brzine za koju se ta modifikacija desi. Što dodatno olakša proces projektovanja i štedi vreme.