Test simulacija realnog toka procesa projektovanja:
U ovom delu istraživanja smo primenili tehnike i način rada iz predhodnih testiranja, na objekat koji je u procesu projektovanja kako bi dobili što tačnije rezultate uticaja dvosmerne komunikacije između ArchiCAD-a i Grasshopper-a u procesu projetovanja.
Za test smo isprojektovali objekat spratnosti P+4, sa uvučenim prizemljem. Ovaj objekat se nalazi u nizu zgrada što mu ostavlja samo jednu vidljivu uličnu fasadu. Kao rešenje za tu fasadu odabrano je da to bude fasada od fasadne opeke koja se ređa po krivudavom šablonu i u delu uvučenog prizemlja konstruiše levak koji korisnike dovodi do ulaza.
Proces idejnog rešenja osnova smo započeli u ArchiCAD-u, i to smatramo kao početak procesa. Nakon toga povezujemo ArchiCAD i Grasshopper+Rhino gde nam je korak modelovanje fasade od opeke koja će biti sinzronizovana unutar oba programa i tako omogućiti veći nivo modifikacija. U Grasshopper ubacujemo elemente prozora, vrata i krajnih zidova iz ArchiCAD-a. Proces počinjemo raščlanjavanjem elemenata tako da od tih elemenata uzmemo samo protrebne solide (npr. leva spoljnja okapnica prozora) ili informacije (npr. visina zida). Nakon toga možemo da kreiramo željenu krivu površinu, tj. šablon po kojem će se ređati opeke, pomoć krajnjih tačaka konstruišemo krivu i njene iteracije pomeriti za visine spratova. Nakon toga preko lofta ili network surface dobijamo željenu površinu na koju pomoć kontura sa distancom koja je vezana za dimenziju visine opeke delimo tu površinu. Nakon toga preko divide delimo konturne krive za dimenziju dužine opeke. i tako dobijamo mrežu tačaka koje predstavljaju poziciju opeke koju uzm pomoć orient dovodimo na tu poziciju i dobijamo željenu fasadu. Jedan među korak je taj na pomoć Splittree opcije kažemo da svaki paran red pomerimo za pola dužine opeke, time dobijamo klasičan slog opeke, koji smo i mi u jednom delu fasade želeli. Dok je deo u prizemlju ostao slog poravnat po vertikali. Kao završni deo ovog projektovanja je taj da fasadu od opeke prošupljimo sa prozorima, to radimo pomoć trim solid jer smo iz prozora izvukli brep-ove. tako smo dobili željeni izgled fasade koja je sinzronizovana u oba programa.
Proces kreiranja ove fasade je trajao približno 3 sata. Približno bi trajalo i postavljanje manje komplikovanije fasade samo u ArchiCAD-u . Ali kao rezultat dvosmerne komunikacije dobijamo rezultate modifikacije i promene na fasadi koje sa konekcijom iznose prosek 87 sekundi (zavisno od performansi uređaja). Dok bi za svaku promenu posebno taj proces u ArchiCAd-u trajao opet približno 3 sata. Ako bi to prebacili u računicu, dobijamo rezultat da je proces sa dvosmernom komunikacijom između programa brži čak 124 puta. Što je značajma ušteda vremena u procesu projektovanja.
Zaključak:
Istraživanje je pokazalo da dvosmerna komunikacija između ArchiCAD-a i Grasshopper+Rhino, daje odlične rezultate u polju idejnog projektovanja, razvijanju više prototipova i uštedi vremena u odnosu na standardan proces projektovanja. Jedini problemi koji se javljaju jeste nedovoljno znanje Grasshopper-a i njegova primena i problemi tehničkih karakteristika vašeg uređaja, što može znatno da utiče na efikasnost i uštedu vremena.