На крају истраживања и примене обе методе креирања 3Д фотографије моје скромно мишљење је да друга реализација (склапање помоћу провидних фолија) јако лоше изгледа готово на нивоу да га је радило дете други разред основне школе. Прво штампа на тој фолији није испала ни близу онога што сам мислио да ће бити, а помотом мој начин паковања тих фолија супер лепком на панеле од балсе је те фолије запрљао и умазао тако да се комплетна фотографија може сагледати само под јачим осветљењем, али се под тим осветљењем виде и моји отисци прстију као и трагови и брљотине од лепка. Прва реализација која је заснована на штампи на хамеру и сечењем лејера, а потом паковање истих на позадину на различитим удаљеностима је јако добро испала. У ову технику нисам много нада полагао, али заправо је та она која је била боља. Има дубину, може се посматрати из више углова и то је заправо оно што сам желео да постигнем.
први метод
други метод
