KRETANJE — GEOMETRIJA — ODNOS — SVETLOST — TRANSFORMACIJA
Kako se panel kreće? → Kako se elementi povezuju? → Koji oblik to omogućava? →Kako od pojedinačnog pokreta panela doći do jedinstvenog, promenljivog fasadnog sistema? → Šta promena fasade donosi prostoru?
U ovoj fazi istraživanja fokus je postavljen na kinetičke fasadne sisteme. U nastavku ćemo kroz studiju slučaja posmatrati primere različitih tipova pomeranja fasadnih panela na izgrađenim objektima.
- translatorno
Vitićev Neboder (Zagreb, Hrvatska) – Ivan Vitić
Vitićev Neboder će nam poslužiti kao najosnovniji primer pokretne fasade, drvene žaluzine
koje se pomeraju klizanjem po šinama i na taj način pružaju zaštitu od direktnog upada
sunčevih zraka.
The Bund Finance center (Šangaj, Kina) – Foster + Partners
Ovaj objekat je okružen sa tri reda čeličnih cevi koje vise sa poslednjeg sprata i kreću se oko objekta i stvaraju efekat zavese koja ga obuhvata. Ovaj vid translacije je nešto složeniji od Vitićevog, budući da se ovde koriste elektromotori za pokretanje elemenata.
- rotaciono
Ovaj objekat navodim kao najjednostavniji primer rotacije panela
University of southern Denmark (Odens, Danska) –
Henning Larsen Architects
Institute du monde arabe (Pariz, Francuska) – Jean Nouvel
Fasadu instituta arapskog sveta sačinjavaju klapne koje se mehanički otvoraju/zatvaraju i na taj način povećavaju/smanjuju upad svetlosti u zavisnosti od vremenskih prilika. Ove klapne u kombinacijama manjih i većih i u pravilnom rasporedu sačinjavaju prepoznatljiv izgled koji podseća na arapske motive i na taj način pomiruje funkciju i estetiku.
- kombinovano
Kiefer Technic Showroom (Bad Gleichenberg, Austrija) Ernst Giselbrecht + Partners
Na ovom primeru možemo videti panele koji se pomeraju translatorno (gore – dole) i rotiraju se (oko svoje duže stranice)
Al Bahar Towers (Abu Dabi, UAE) – Aedas
Fasada se sastoji od trouglastih panela postavljenih ispred staklenog omotača zgrade koji se automatski otvaraju i zatvaraju u
zavisnosti od položaja Sunca. Kretanje panela kontroliše računar pomoću senzora i parametarskog modela. Tokom dana paneli na
osunčanoj strani zgrade se zatvaraju kako bi sprečili prekomerno grejanje objekta, dok se otvaraju na delovima manje izloženim sunčevim zracima. Noću se svi paneli skupljaju, pa fasada ostaje potpuno otvorena.
Cilj analize nije bio samo prikazivanje postojećih primera, već prepoznavanje osnovnih principa kretanja koji se kasnije mogu preneti u sopstveni parametarski model.
Nakon analize primera, pažnju smo usmerili na pitanje kako različite vrste kretanja možemo objediniti u jedan sistem.
Od samog početka ideja nije bila da napravimo samo pokretan element, već fasadu koja će svojim oblikom i promenom položaja panela imati izražen arhitektonski karakter. Želeli smo da kretanje postane deo identiteta objekta, tako da se izgled fasade menja tokom vremena, a ne da ostane potpuno statičan.
Istovremeno, kretanje panela treba da ima i funkcionalnu ulogu. Promenom njihove otvorenosti moguće je kontrolisati količinu direktne svetlosti koja prodire u unutrašnjost objekta. Na taj način fasada postaje posrednik između spoljašnjih uslova i unutrašnjeg
prostora — sa jedne strane utiče na izgled objekta, a sa druge na svetlosni ambijent enterijera.
Traganje za oblikom panela
Početna ideja bila je da oblik panela bude jedinstven i inovativan. Krenuli smo od slobodnije geometrije i pokušaja da kroz više iteracija pronađemo formu koja bi mogla da se ponavlja, rotira i uklapa sa susednim elementima.
Međutim, tokom tog procesa pojavili su se problemi sa međusobnim uklapanjem panela, preklapanjem prilikom kretanja i definisanjem jasnih tačaka i osa oko kojih bi elementi mogli da se pomeraju.
Kroz dalje pojednostavljivanje geometrije ponovo smo došli do trougla kao osnovne jedinice sistema.
Zaključkom druge faze definisan je osnovni karakter sistema. Oblik panela je usvojen i geometrija fasadne mreže je zaključena, kao i osnovna logika kombinovanja različitih tipova kretanja. Time je završena faza oblikovnog i konceptualnog istraživanja.
Cilj je da se definisana forma prevede u funkcionalan i kontrolisan mehanizam. Zaključak oblikovnog istraživanja doveo je do toga da za oblik panela koristimo trougao, osnovni geometrijski oblik kroz koji ćemo predstaviti našu ideju. Složenost sistema ne pokušavamo da dobijemo komplikovanjem oblika jednog panela, već različitim odnosima između jednostavnih oblika panela.
Insolacija postaje aktivan i ključan deo projektantskog koncepta, jer se promena fasade direktno očitava kroz promenu svetla i senke u enterijeru, a time dobijamo i razigranost fasade;
Zaključkom druge faze definisan je osnovni karakter sistema. Oblik panela je usvojen i geometrija fasadne mreže je zaključena, kao i osnovna logika kombinovanja različitih tipova kretanja. Time je završena faza oblikovnog i konceptualnog istraživanja.
Cilj je da se definisana forma prevede u funkcionalan i kontrolisan mehanizam.