U okviru predmeta Geometrija i vizuelizacija slobodnih formi, za ispitni rad, po slobodnoj volji izabran je projekat The Bobst Pixel Veil u sklopu zgrade biblioteke univerziteta u Njujorku ( Elmer Holmes Bobst Library), čiju realizaciju je izveo tim arhitekata Joel Sanders Architect, 2012. godine.
Cilj ispitnog rada nije da se rekreira postojeći prostor, već da se primeni logika iz koje je on proistekao. Imajući to u vidu vodič kroz dalji rad bi bio jedan panel odgovarajućih dimenzija, koji bi bio segmentisan na podeoke koji bi bili nasumično prisutni. U oviru takvog panela, očekuje se i vertikalna podela na kolone kao i horizontalne prečke koje se takođe nasumično pojavljuju kroz panel. Takođe može se očekivati i izrada nosača, tj. noseće grede koja nosi panel kao i ankeri za vezivanje panela sa nosećom gredom.
Primenom alata za parametarsko modelovanje, omogućava se interaktivni dizajn. Projekat nastoji da sadrži što veći broj promenljivih kako bi mogao da se promeni svaki element u panelu, u datom trenutku. Logika postupnog modelovanja i definisanje koda u softveru za parametarski dizajn izgleda kao u priloženoj slici.
Napomena: dijagram je sveden šematski prikaz, te su izostavljeni pojedini koraci, kao i input podaci, zbog njihove veličine i brojnosti.
Nameće se veliki broj rešenja ovakvog problema. Izabran je jedan od načina, a to je segmentacije jedne linije/kolone, pa njeno multipliciranje sa drugačijim promenljivom. U odnosu na to, panel se mogao segmentisati od jedne površine na određene delove, tako što dimenzije segmenata ne bi bili unošeni direktno, već odnosi broja segmentacija u odnosu na ukupnu dimenziju panela bi bili procentualno izraženi. Na taj način ću se samo osvrnuti u daljem radu.
Možemo pretpostaviti, kao što je urađeno i u projektu The Bobst Pixel Veil, da će se fabrikacija odvijati digitalnim putem. U tom projektu paneli su urađeni od pločastih aluminijumskih materijala, putem CNC mašine. U skladu sa tim, dimenzije između segmenata u daljem radu će mnogo varirati, sa po nekoliko decimala, što priznajemo da je za tradicionalnu fabrikaciju veoma zahtevan posao. Ukoliko bi projekat zahtevao tradicionalnu fabrikaciju panela, proces dimenzionisanja bi bio sledeći – određeni broj elemenata/segmenata u tačno određenim dimenzijama, radi lakše fabrikacije istih elemenata, tj. grupa elemenata. Pošto sam se u daljem radu opredelio za digitalnu fabrikaciju, dobija se jedna prednost, a to je veća nasumičnost.
Dakle, dalji rad na ovom projektu zasniva se definisanju koda preko kojeg možemo interaktivno da dizajniramo panel.
Low res, prikaz definicije:
Pored definisanog koda (optimizovanog za upotrebu korisnika bez predznanja u softverskom okruženju), planirana je priprema za digitalnu fabrikaciju, i digitalna fabrikacija. Vizuelizacija finalne geometrije, koja bi bila izvežena iz softvera za parametarski dizajn, u okruženje koje je optimizovano za vizuelizaciju. Interaktivna promena promenljivih preko OSC protokola, preko android uređaja, za potrebe prezentacije parametarskog dizajna široj publici. Druga verzija koda, gore pomenuta. Kao i animacija, za potrebe prezentacije samog rada.
Izgled interfejsa kontrole parametara preko android uređaja, i pregled svih promenljivih:
Teaser (w/sound, low quality):
