RADOVI

U drugoj fazi istrazivanja trebalo je odabrati 3d objekat, koji bi se uvezao u rhinoceros i po cijoj bi se povrsini nekom od metoda razvila mreza. Zatim bi se dobijena mreza projektovala u 2d i laserskim putem isjekla na neprovidnoj plocici, koja bi posluzila kao jedna od strana lampe. Zatim bi se isti postupak mogao ponoviti i na ostalim stranama (4 strane cine omotac), a u centar bi se postavio tackasti izvor osvjetljenja i oblik mreze bi se projektovao na zid. Prva ideja je bila da se mreza napravi po povrsini oblika pomocu izokrivih u dva medjusobno upravna pravca, ali ovaj metod nije dao dobar rezultat sa vizuelnog aspekta.

Bilo je potrebno povrsinu objekta (konja) izdijeliti na sitnije segmente i tako dobiti mrezu koja ce bolje docarati trodimenzionalnost. U grasshopper-u, koriscenjem MeshMachine zadat je broj fiksnih tacaka koje zauzimaju odredjene pozicije na geometriji objekta i zadati maksimalnu duzinu strane segmenta koji ce imati oblik trougla.

 

Dobijenu mrezu potrebno je prebaciti u 2d, ali tu se javlja problem  jer kada se zauzme odredjeni polozaj u odnosu na objekat, u 2d se ne vidi samo posmatrana strana objekta, nego cijela mreza.

 

Zbog toga je potrebno od nove mreze napraviti povrs i onda je prebaciti u 2d.

Potrebno je osmisliti novi nacin kako bi se mreza primijenila kao generator sijenke.

Nakon završene radionice uspešno je koleginica Teodora Albijanić pripremila sve potrebne grafičke priloge za video igricu. Kao što su pozadina, karakteri, predmeti sa kojima karakter može da dodje u interakciju.

Dok je kolega Jovan Čajović uspeo da napravi animaciju koja bi služila kao Intro za video igricu. Jedan od problema koji se javio prilikom pravljenja animacije je kada se postavi žičani model koji bi trebao da služi kao skelet samog karaktera, on se kretao nezavisno od tela, odnosno model karaktera nije bio dobro povezan sa skeletom.

Nakon svih predhodno navedenih priloga došlo je na red kucanje skripti i povezivanja svih elemenata u programu Unity i kucanju skripti u Visual Studio 2017. Sve skripte koje su iskorištene za prvi deo video igrice se kasnije multipliciraju kako bi se svaka naredna scena uradila.

Teodora Albijanić AU 76/15
Jovan Čajović AU 88/15
Obrad Jančić AU 27/15

 

REZULTATI ISTRAZIVANJA:

Finalni produkt istraživanja je morphing teselacija nastala menjanjem parametara osnovnog oblika trougla.

Primenjena metoda se može primeniti na druge oblike osnovne matrice radi dobijanja različitih oblika. Ograničavajući faktor razvijenog algoritma za teselaciju je primenjena transformacija – rotacija oko ose. Daljim istraživanjem bi se mogao razviti algoritam za druge transformacije (translacija, refleksija), čijom bi se implementacijom dobio širi dijapazon mogućih oblika.

Kod procesa pripreme za fabrikaciju bitno je voditi računa o odnosu između broja različitih pločica i utrošak sredstava i vremena za njihovo pravljenje. Veći broj različitih pločica zahteva podrazumeva veći utrošak vremena na podešavanje kalupa za izlivanje, što poskupljuje proces, ali je pogodnije u pogledu estetike – postiže se seamless prelaz iz jednog oblika u drugi. Dok je manji broj različitih pločica ekonomičniji za izvođenje, ali čini prelaz grubljim. Daljim bavljenjem ovim problemom se može utvrditi optimalan odnos između ove dve stavke kako bi sa jedne strane estetski efekat ostao nekompromitovan, a sa druge proces fabrikacije olakšao.

Grasshopper se pokazao kao vrlo pogodan program za dobijanje ovakve teselacije i daje velike mogućnosti u pogledu dobijanja različitih rezultata kakvih ne bismo mogli da dobijemo u drugim programima.

Menjanjem parametara u grasshopperu omogućava nam:

– menjanje veličine i količine pločica u x i y pravcu

– menjanje stepena zakrivljenosti konačnog prelaznog oblik

– oblik bezjeove krive

– menjanje oblika i pomeranje curve attractora – dobijamo beskonačne mogućnosti dobijanja različitih gradijenata između dva oblika, sa mogućnošću sagledavanja rezultata u realnom vremenu, što je možda i najveća prednost korišćenja ovog programskog jezika za ovo istraživanje.

 

Zadatak sam uspesno odradio, dobio zeljeni izgled haube od ravanskih formi.

Zakljucio sam da je proces izrade modela u ravanskoj formi jeftiniji, priblizno lici na pravi model. Dok je proces razvojnih formi vise realan.  Fabricki proces je najbolji, varenje i  savijanje lima je najefikasnije i najbrza varijanta.

Zaključak:

Prilikom izrade modela zaključio sam da je proces modelovanja razvojnih zakrivljenih formi dosta realniji u odnosu na ravanske forme, ali da je fabrički proces u kome se vare dijelovi automobila precizniji i jednostavniji za izradu u odnosu na kalupe u kojima se materijal izliva.

 

     1. faza – modelovanje povrsine

 

 

    2. faza – dodavanje bones svakom elementu                                                                                      posebno, nakon cega se link-uje bones-skin

   3. faza – podesiti pivot i hijerarhiju elemanata                                                                                   kako bi se dobilo zeljeno savijanje

Posle proucavanja jednog pristupa modelovanju moze se primetiti da su se otvorile nove mogucnosti, pracenjem tutorijala dolazi se do jednog logickog pitanja veoma znacajnog u celom procesu modelovanja koji nam moze obezbediti znatnu ustedu vremena, a to je da li mozemo da modelujemo direktno odredjenim krivama koje dobijemo kao presecnice verikalnih ravni medjusobno paralelnih i samog objekta (volumena ) kroz koji smo postavili iste.

 

Uz pomoc pomoc opcije In-place mass

 

I iz prethodno naucenih  alatki na veoma jednostavan nacin postavljamo krive unutar mase koju cemo da formiramo koje su zapravo te presecnice…

Dobijamo zeljeni volumen modelovan u par koraka.

Postupak je jasan na nama je samo da spojimo ova dva procesa I da izmodelujemo…

 

 

Za finalizaciju rada, odabrani su konacni parametri na modelu crkve koji ce biti promenljivi i graditi odnose u daljem izucavanju akustike.

To su:

1. Visina crkve (svih zidova)

2. Dubina svih zakrivljenih aneksa na glavni kubus – oltarska apsida, severna, juzna

3. Visina na kojoj se nalazi horska galerija

4. Sirina broda crkve

5. Pozicije i dimenzije pilastara

U Grasshopperu je finalno napravljen model. Za opstu formu modela crkve je odabrana jednokupolna gradjevina sa trikonhosom (osnove upisanog krsta). Brod je zasveden, kao i poprecni kraci i oltarska apsida.

Za osnovu objekta je uzet oblik:

Promena broja pilastara:

Promena dubine i sirine lucnih pevnica i apside:

 

Postavljen je primarni Rectangle kome se mogu podesavati sirina i duzina, i njegovom poduznom podelom pomocu alata Shatter su formirani delovi na kojima ce se naci pilastri i delovi sa polukruznim pevnicama, tako da se njihove proporcije mogu menjati na Slider-u. Pomocu Arc-a su modelovane lucne pevnice, kojima se mogu pomerati dubina odnosno centar zakrivljenja kao i sirina (Start point i End point). Parametrizovani su i pilastri pa se tako moze menjati i njihova sirina, dubina u prostoru i broj komada na obimnom zidu. Postavljena horska galerija je takodje parametrizovana na promenu visine i duzine, kao i sirine zajedno sa promenljivom sirinom celog broda.

Na taj nacin parametrizovan model se moze kontrolisati u daljim radovima.

Kako se Grasshopper-ov plug-in Dolphin Acoustic pokazao kao komplikovaniji za koriscenje, zbog malog broja podataka o njemu na internetu, model se moze koristiti za ispitivanje zvuka u raznim drugim softverima, poput ECOTECT-a..

 

 

Nakon pokusaja u razlicitim softverima( 3Ds Max,Rhinoceros,Grasshoper)dolazim do zakljucka da je moj model najednostavnije i najbrze izvesti pomocu SketchUp-a sa par Addona..

Zavrsni rezultat nije zadavoljavajaci..Problem se pojavio u sketchupovoj ogranicenoj mogucnosti crtanja zaobljenih linija i samim time 3D model izgleda isjeckano..

Zakljucak: Bez obzira na detaljno istrazivanje,softver koji sam odabrao nije bio u mogucnosti da potpuno izvede moju zamisao..Nakon finalno rendera zakljucujem da bi rezultat bio bolji da je izabran neki drugi softer od prvobitno navedenih…

Izrada panela u Rhinu, pomocu Grasshoppera olaksava posao i smanjuje vreme u poredjenju sa panelima koji su radjeni u 3ds Max-u. Prednost panela parametarski daje nam mogucnost manipulisanja polozaja i velicine panela, kao i osnovnih jedinica – njihove velicine, polozaja i medjusobnih odnosa (preklapanja, dodirivanja), kao i mogucnost promene debljine linija.

Kada radimo u 3ds Max-u, potrebno je prvo iscrtati ceo patern, koji kasnije pretvaramo u povrsinu i extrudujemo da bi dobili 3d model. Ne postoji mogucnost promene parametara, dok u Rhinu mozemo da napravimo matricu u kojoj po X i Y osi mozemo da multipliciramo nase osnovne jedinice, sto znaci da se velicina zeljenog panela moze prilagoditi projektu koji izvodimo, brzo i lako.

Prednost ovakvih panela je u brzoj promeni i kada je jedna jedinica načinjena, kako se manipuliše ako želimo da izmenimo dizajn same jedinice ili veličine panela. Mogu da se pripreme za sečenje i upotrebom CNC mašine da se dobije finalni proizvod.

Primeri panela koji su dobijeni koristenjem Rhina i Grasshoppera. Prva slika predstavlja izgled panela, dok druga pored prikazuje uvecan segment.

Izuzetno je korisno pri dizajniranju nekih prostora koji su minimalisticki i nemaju dodatnih ornamenata, pa nam senke koje dobijemo prolaskom suncevih zraka kroz perforacije ovih panela imaju funkciju ornamenata u prostoru.

Efekti koje stvaraju paneli u enterijeru.

Primena panela u artitekturi, obezbedjuju
privatnost i senku u prostoru.

Koristenje razlicitih panela na objektima
daje osecaj unikatnosti, nesto po cemu bi
modularne objekte mogli razlikovati.

S obzirom na istrazivanje koje smo sproveli na kalupima dolazimo do zakljucka da dva modela ne mozemo da napravimo od papira (slika 1 i slika 2), sto nam je zapravo cilj (zbog cene materijala od kog se prave kalupi), a da je jedan moguce (slika 3).

                                        
                slika 1                                               slika 2                                                 slika 3

Model koji je moguce napraviti od papira dalje razradjujemo u dva softvera (3dsMax i Rhinoceros). U 3dsMax-u uspevamo napraviti model, dok smo u Rhinoceros-u naisli na problem spajanja tacaka koje formiraju strukturu modela.

Milica Spasojevic
Jasmina Milankovic
Tatjana Dobras

Konačni rezultat.

Nakon objašnjenog postupka u fazi II dobila sam gotovi proizvod.Shvatila sam da je ovaj postupak mogao da se odradi na lakši i brži način, sa mnogo manje komponenti, a dobio bi se jako sličan rezultat.

Problem 1: Par nejasnih komponenti prilikom praćenja tutorijala i izrade.

Problem 2: Nejasnoća linija do samog završetka rada i podešavanje gustine istih.

Prednosti ovog postupka: Dobija se efekat koji sam željela postići, na brži način u odnosu na rad u Archicad-u i Photoshop-u.

Zadovoljna sam finalnim radom, sa načinom na kojim sam postigla željeni efekat.

U proslom postu sam prezentovala nacin na koji sam ja dobila teselaciju na neki svoj nacin, tj pomocu uskladjivanja kontura i rotacije.

 

 

Ovo je konacni rezultat teselacije.

Kroz ovaj rad uvidjela sam probleme do kojih dolazi prilikom dobijanja teselacije na ovaj nacin.

Problem 1- Zahtijeva mnogo vremena

Problem 2- Nije univerzalan metod za dobijanje svih oblika

Problem 3- Mijenja se sam oblik, jer ovaj nacin iziskuje doradjivanje konture, pa to na kraju moze biti neki sasvim drugi oblik, za razliku od drugih metoda gdje tezimo odredjenom obliku, oviom metodom moze doci do  odaljavanja od istog.

Prednosti- Zanimljiv proces i neizvjesnost da li ce neki oblik moci da se postigne na ovaj nacin.

Ovaj rezultat sam postigla koristeci ArhiCAD.

Spajanje makete  je krenulo od glave prema telu zato što na glavi ima više sitnijih delova koje je teže sklopiti.

Krajnji izgled makete

Upoznavanje sa grasshopper-om kao i sama radionica su ostavili na mene jedan veoma pozitivan utisak. Opustena, ali radna atmosfera.

Fascinacija grasshopper-om, koji je sastavni dio rhinocheros-a, je i poslije evo i par dana i dalje prisutna. Ono sto sam ja radio u njemu uz pomoc asistenta i demonstratora kojima se ovim putem i zahvaljujem, jer je za mene rad u njemu bio novina, je samo mozda 1% onoga sto se sa njim moze izvesti i dobiti. Cuo sam ranije za program i kapirao otprilike sta se u njemu moze dobiti. Zapravo sve one lude forme velikih arhitekata koje nas fasciniraju su rezultat rada sa ovim ili programom slicne filozofije.

Ova vrsta dizajna i arhitekture imaju i neki svoj opsti naziv kao parametric design ili parametric archichecture.

Evo napr. Bjarke Ingels’ Serpentine Pavilion je odlican primjer parametrickog dizajna, jer zaista bez parametara bi bilo dosta tesko dobiti toliku preciznost ovog paviljona.

 

Dakle, sto se tice ludih i slobodnih formi ovo je definitivno nesto sto pomjera granice u daljem oblikovanju same arhitekture kao nauke, a i u realizaciji ovakvih projekata. Zaista mislim da su mogucnosti samog programa ogranicene samo granicama u nasoj glavi.

Jedino sto kad sve ovo vidim plasim se malo za klasicnu arhitekturu i ono gdje ovo moze odvesti samog arhitektu. Da pojasnim, smatram da isto kako parametrima dolazimo do ovih neobicnih formi tako se u vrlo skoroj buducnosti parametrima moze doci i do finalnog proizvoda obicne kuce, zgrade i tako dalje sto mozda i nije bas najbolje za nas kao arhtekte. Da uprostim, tipa ukucas koliko ti treba stanova u osnovi na zadatoj parceli raznih struktura,i u odnosu na samu parcelu program slican ovom a mozda i ovaj moci ce izbaciti gotovo rjesenje na osnovu parametara koje mu ukucamo, tipa insolacije i tako dalje. U svakom slucaju ovo je nesto sto apsolutno pomjera dosadasnje granice u arhitekturi.

Sto se tice samog mog rada kao sto sam vec naveo u predhodnim postovima, htio sam da prevedem fotografiju svog pokojnjeg oca u 3d fotografiju. Image sampler je nesto sto se koristi u ovoj nekoj prici, odnosno obicna fotografija se prvo prevodi u neki od osnovnih oblika ili povrsi, a kasnije ekstrudovanjem tih povrsina se dobija i treca dimenzija.

Posto sam ja imao u osnovi krugove razlicitih velicina, kasnije eksdrudovanje trece dimenzije po z osi je i zavisilo od velicine samog kruga, odnosno veci krugovi su izvuceni u visocije valjke a oni manji u nize tako da se i na taj nacin dobila neka vrsta ritma u 3d pogledu.

Ispod su prikazani rezultati koji su postignuti  i na kojima se vidi ono sto sam pokusao nadam se uspjesno pribliziti rijecima.

На крају истраживања и примене обе методе креирања 3Д фотографије моје скромно мишљење је да друга реализација (склапање помоћу провидних фолија) јако лоше изгледа готово на нивоу да га је радило дете други разред основне школе. Прво штампа на тој фолији није испала ни близу онога што сам мислио да ће бити, а помотом мој начин паковања тих фолија супер лепком на панеле од балсе је те фолије запрљао и умазао тако да се комплетна фотографија може сагледати само под јачим осветљењем, али се под тим осветљењем виде и моји отисци прстију као и трагови и брљотине од лепка. Прва реализација која је заснована на штампи на хамеру и сечењем лејера, а потом паковање истих на позадину на различитим удаљеностима је јако добро испала. У ову технику нисам много нада полагао, али заправо је та она која је била боља. Има дубину, може се посматрати из више углова и то је заправо оно што сам желео да постигнем.

први метод

други метод

Kroz rad na radionicama smo istrazili i izmodelovali prostore za analiziranje akustike.

Prvobitna ideja je bila da modele napravimo tako da sve unutrasnje strane budu odredjene geometrijske strukture.

Zavrsni deo smo uradili u softveru za akustiku – Ecotect. Kada smo exportovali prvobitni model i ubacili zvucnik u prostor dosli smo do zakljucka da se moze videti samo mali broj komponenti zvucnih talasa koje idu kroz taj prostor.

Prikaz prvog modela gde se vidi samo eho uz maskirajuci zvuk.

Kada smo videli da nam problem prave pojedine stranice odlucili smo da uklonimo odredjene i ostavimo samo dve paralelne, tako da dobijemo vise komponenti zvucnih talasa.

  

Iz prethodne dve fotografije vidi se zakljucak naseg rada, odnosno na prvoj fotografiji se vide zvucni talasi za eho uz maskirajuci zvuk, mali deo korisnog zvuka,a i samog eha. A na  drugoj se moze videti izjednaceni eho uz maskirajuci zvuk i korisni zvuk, kao i sam eho. A u malim kolicinama i odjek odnosno reverb.

Sara Bugarin AU70/2015

Sara Novakovic AU56/2015

U drugoj fazi istrzivanja bavili smo se pravljenjem prostora za finalnu fazu rada. Pokusali smo da zidove k0ji su nam potrebni za ispitivanje akustike u prostoru napravimo samo sa Rhino-m, ali smo shvatili da je bolji nacin uz dodatak Grasshoper-a.

 

Veci prostor smo napravili tako sto smo generisanjem nasumicnih tacaka u odredjenoj regiji pomocu komponenti: Pop2D i Rectangle dobili tacke koje su predstavljene kao sredista voronoi celija. Nakon toga smo nacrtali krivu u Rhino-u. Odredili smo distancu sredista voronoi celija od te krive i  u koliko je ta distanca imala vrednost koju smo zadali celije su bile uvecane. Od dobijenih povrsina napravili smo kocku za dalje istrazivanje.

        

Manji prostor smo napravili tako sto se povrsina podelila uz pomoc Diamond Panels, a onda smo nasli centralnu tacku u odnosu na koju smo izdigli povrsinu u 3d. Kada je jedna povrsina dobijena rotirali smo je i pomerali dobivsi zatvoreni prostor u obliku kocke.

          

Sara Bugarin AU70-2015

Sara Novakovic AU56-2015

Tokom 2. dana radionice sam uspeo da napišem skripte za kretanje karaktera i za njeovu interakciju sa objektima.

Takodje je uspešno postavljena animacija prilikom samog kretanja karaktera.

Kucanje skripti je radjeno u programu Visual Stiduo 2017, dok su skripte povezivani sa samim karakterom i okolinom unutar programa Unity.

Problemi na koje sam nailazio su greške u kucanju kodova kao što je na primer razmak na mestu gde nije potreban, pogrešno napisana reč funkcije, zaboravljeni ili dodati viškom znakovi interpunkcije.

Kod za pokretanje karaktera i pokretanje animacije pri kretanju karaktera.

Kodovi koji omogućuju karakteru da gura objekte po sceni.

 

Video snimak trenutno uradjenog dela igrice.

 

Nakon  što je su isečeni delovi razvijene mreže,

na red dolazi savijanje i sklapanje figure.  Svaka ivica koja se spaja sa drugom je numerisana, radi lakšeg sklapanja. Takodje od pomoći može biti i otvoren softver, da bi kontrolisali da li idemo u dobrom pravcu.

Ivice koje se savijaju su gravirane.

Hamer papir je spajan obostranom lepljivom trakom kako bi spojevi bili što manje uočljivi. Problemi koji se javljaju tokom spajanja je savijanje papira i u manjoj meri pucanje graviranih ivica.

Rešenje problema bi bio čvršći papir (min 300 gr) i manji veći razmakizmedju linija pri graviranju.

Izrada dizajna plocice zapocela je odabirom jednog od likova sa slike Keitha Haringa Odabrala sam ovu konturu jer sam razmisljala o u klapanju i po horizontali i vertikali i d ane bude previse komplikovano jer sama metoda koju sam izabrala je komplikovana i nisam znala da li cu uopste stici do zeljenog rezultata.

 

Prvo sam napravila okvirno konturu i translatovala  i na taj nacin sam zeljela da dobijem uklapanje po vertikali.

. 

 

Sledeci korak je bilo preoblikovanje konture i postizaanje uklapanja

Ovim sam dobila teselaciju koja bi mogla translacijom da ide po vertikali. Nakon toga zeljela sam da pokusam da uklopim oblik i po horizontali, pa da teselacija bude beskonacna.

Uvidjevsi problem u uklapanju na ovaj nacin, pokusala sam da rotiram objekat da bih dobila blizu vezu izmedju njih, sto sam i postigla.

Zatim sam dojerivanjem kontura, pokusala da uklopim oblike.

Pa je to nakon par pokusaja i dorade i uspijelo.

 

 

 

Faza II-izrada portreta Nikole Tesle u programu Grasshopper. Pomocu tutorijala sa youtube-a sam uspjela da ispratim i dobijem zeljeni postignuti efekat u 2d-u.

 

Napravljen je novi grid-kvadrat sa x i y kordinatama, zatim su dodate nove komponente, preko kojih sam dobila tačke u gridu.Uz pomoć polyline sam te tačke povezala i dobila linije.Explode kao alatka mi je pomogla da linije izdijelim na manje djelove a alatka Evalue kako bi se izjednačile dužine svih elemenata.

Surface Point komponentu sam spojila sa fotografijom kako bi se izdefinisale linije koje sam prethodnim postupkom dobila. Ostatak komponenti je sažetak pomoću slajdera podešavanje gustine linija, broja linija, visine i razmaka izmedju istih.

 

Predstavljene su komponente koje su mi pomogle da dobijem krivudave linije po x kordinati.

Nakon završenog i propratnog tutorijala sam željela dodati debljinu linijama kako bi izgledalo da je portret napravljen od pločica, medjutim kad sam to odradila nije mi se dopao finalni proizvod pa sam odlučila da prezentacija ostane linijski u 2d-u.

Prednost programa je ta što je sačinjen od algoritama i koristi se za rješavanje problema, što je interesantno za rad. Prije rada potrebno je napraviti svoju šemu postupka kako bih mogla dobiti ono što sam zamislila.

Mana rada u archicad-u vezano za ovu temu jeste što problem sto ne može da se automatizuje, postupak je korak po korak, zatim Photoshop ima svoje mane u efektima, ne može se postići ovakav efekat, a dobar dio istih se i plaća.

U nekom dodatnom istrazivanju vidio sam da postoji poseban plugin za photoshop koji rasterizuje sliku i prevodi je u krugove, na taj nacin je naravno pojednostavljuje i dovodi otprilike do zeljenog efekta, ali ne toliko precizno kao i grasshopper. Efekat se zove halftone i nije besplatan nego se kupuje psebno za photoshop kao plugin.

 

Inace postoji i jedan online generator koji takodje prevodi sliku u rastere    ( krugove) i moze se koristiti besplatno na sledecem linku

http://www.picturetopeople.org/image_effects/photo-halftone/halftone-image-generator.html

Sve ovo u photoshop-u kao i u ovom online generatoru radi samo u dvije dimenzije i onda se slika moze ubaciti u neki 3d proram, napr. archicad i onda se krugovi ekstrudovati i prevesti u tjubove ili valjke. Hvalinka ovog procesa je u tome sto se prije svega moraju koristiti 2 programa, i sto se na taj nacin ne moze odraditi da u odnosu na velicinu samog kruga u osnovi zavisi i visina samog valjka. Preciznije receno da se veci krugovi, surfejsi izvlace vise, a da se oni manji izvlce, extruduju manje. Moze ali korak po korak, odnosno da se selektuju svi krugovi iste velicine i oni extruduju zajedno, ok se ovi drugih velicina isto tako selektuju zajedno i isto se radi i sa njima.

Sto se tice samog grasshopper koji je kao neka vrsta plugin-a u rhinoceros-u u njemu se sve ovo izodi jednostavnije i uz pomoc parametara, tako da se moze sve regulisati automatizovano pa tako i visina samih ovih tjubova ili valjaka u odnosu na velicinu kruga. Meni licno je odgovaralo da veci krugovi kao surfejsi budu izvuceni visocije a oni koji su  manji da se manje ekstruduju.

Tutorial koji me vodio kroz cijelu pricu, koji sam pronasao kasnije je na linku

https://www.youtube.com/watch?v=OI_6iGJOc9k&list=LLC0CgJJXyAqf-pDXQJsuwvg

Ovo je rezultat koji sam dobio

Finalni korak jeste da se urade varijacije na temu kinetičke skulpture.
Načini na koje se ovo može uraditi variraju od menjanja oblika osnovne krive, menjanja dužine i zakrivljenosti krakova, povećavanja i smanjivanja veličine krugova itd.

Rezultati radionice prikazani su u sledećim GIFovima:

 

Konačni proizvodi su varijacije kinetičke skulpture čija aerodinamičnost nije testirana već se pretpostavlja da bi se nešto slično moglo kretati pomoću vetra. Krakove skulpture je (ukoliko se ona izvodi) neophodno povezati tako da se oni konstantno vrte zajedno, uvek na isti način.

Softver za realizaciju ideje: Rhinoceros/Grasshopper

1. Postavljanje trougaonog grida čije ivice eksplodiram kako bih mogla dalje da ih delim na pola radi primene transformacije teselacije – rotacija oko sredine ivice.

        

2. Deljenje krive na segmente čije zakrivljenje određujem putem graph mapper operacije, koja kasnije dozvoljava izmene u stepenu zakrivljenosti.

3. Sledeći korak je rotiranje krivih za 180 stepeni oko svoje ose, kako bi se dobio kompletan oblik, čijim spajanjem se na kraju dobija kompletna pločica.

4. Kako bih napravila gradient tj. prelaz iz oblika jednakostraničnog trougla u konačnu zakrivljenu formu, postavljam curve ili p0int attractor. Ispitivanjem estetskih efekata ustanovila sam da se zanimljiviji rezultati dobijaju primenom curve attractor-a.

Implementacijom gradijenta se lakše uočavaju promene izazvane pomeranjem curve attractora.  Gradijent se formira u zavisnosti od blizine pločice curve attractoru. Ujedno predstavlja zakrivljenost pločice, od zelene (jednakostraničnog trougla) do crvene(najzakrivljenije pločice).

  

Sledeća faza je racionalizacija šablona za realizaciju. Potrebno je smanjiti broj različitih pločica za fabrikaciju ograničavanjem stepena zakrivljenosti za određeni interval.

Odlucile smo da modelujemo tri razlicita kalupa za kolace.

Modelovanje kalupa zapocinjemo crtanjem krive koju zatim umnozavamo rotirajuci je za 60 i 300 stepeni i dobijamo jednakostranicni trougao koje formiraju te krive. Isti trougao ofsetujemo i pomeramo na odredjeno rastojanje kako bismo dobili udubljenje kalupa koliko je to potrebno. Umnozavanjem ovog oblika dobijamo teselacionu povrs. Tu povrs moramo da postavimo u kalup koji je kruznog oblika, a to je uradjeno trimovanjem svih nepotrebnih trouglova do samog kruga. Na taj nacin dobijamo slican model kalupa koji je bio tema istrazivanja. Kalup bi bio izliven od prehrambene gume .

Modelovanje kalupa zapocele smo crtajuci povrs koju smo podelile na odredjeni broj kvadrata. Nakon toga crtamo jos jednu povrs koja je takodje podeljena na isti broj kvadrata kao i ova ispod. Svaki kvadrat ima svog para. Zatim smo zadale paramete koji omogucavaju rotiranje gornje povrsi, promenu visine, atraktora i pomeranje oko vertikale. Tako dobijamo nepravilnu formu kalupa.
Ova struktura kalupa bi se napravila tako sto bi se na ovu strukturu izlila prehrambena guma u koju bi se sipala masa kolaca kada bi se kalup stegao.
Takodje smo shvatile da struktura samog kalupa ne sme biti jako sitna jer kolac ne bi uspeo da izadje iz kalupa.

Nakon prethodno dva uradjena kalupa i zakljucka da su dosta kopleksni i prvenstveno zbog cene materijala nepristupacni odlucujemo da uradimo jos jedan model kalupa za kolace koji se pokazao kao vrlo jednostavan za fabrikaciju.
Kako smo predhodne radile u Rhinoceros-u odlucile smo da i ovaj zapocnemo tako. Ideja je bila da imamo par krugova koji su na razlicitim rastojanjima i razlicitog precnika. Na njima je bilo potrebno uociti tacke koje bismo mogle da spojimo kako bi se dobile trougaone povrsine. Medjutim, tu nailazimo na problem jer nismo znale kako tacno definisati tu poziciju tacaka. Upravo zbog toga odlucujemo se da isti kalup pokusamo uraditi u drugom softveru, ali i na drugaciji nacin. Odlucujemo se za 3dsMax i u njemu rad zapocinjemo crtanjem Box-a i njegovim deformisanjem kako bismo dobili oblik parceta torte kao sa slike. Zatim taj deo modela na osnovu slike dodatno modelujemo (pravimo udubljenje). Nakon modelovanja ovog segmenta koristimo opciju mirror kako bismo upotpunili parce. Sada je bilo potrebno kopirati taj jedan segment u krug kako bi celokupan model licio na onaj idejni kalup. Pivot tacku postavljamo na vrh parceta i pomocu opcije array i podesavanja broja parcica i ugla rotacije dobijamo priblizno slican model.

Milica Spasojevic
Jasmina Milankovic
Tatjana Dobras

Na kraju istrazivanja odabrao sam dva načina pomoću kojih ću fizički ostvariti svoju ideju. Prva je štampanje zasebnih lejera i pozadine na providnoj foliji, zatim pakovanje tih folija na određenoj udaljenosti jedna od druge, princip slotova. Svaki lejer ima svoj deo konačne fotografije pozicioniran na a4 formatu. Drugi način je štampanje lejera na 250 gramskom hameru, potom rezanje istih i postavljanje na pozadinu, ali na različitim udaljenostima s tim da ono što je najbliže oku posmatrača nalazi se na najvećoj udaljenosti u odnosu na pozadinu i svaki sledeći lejer je sve manje udaljen od osnove. 

Kreiranu aplikaciju (.apk fajl) potrebno je prebaciti na mobilni telefon ili drugi Android uređaj, a target tj. osnovu odštampati ili prikazati na drugi način po želji.

Rezultat:

Rezultat nije savršen iz razloga što se sve teksture 3D modela ne prikazuju, već samo nekolicina. Nepoznato mi je da li ovo predstavlja manjkavost metode, ili je do samih tekstura u 3D softveru (korišćen je SketchUp). Takođe, tekstura tepiha treperi, što se može videti u videu.

 

Zaključak: Dobijeni rezultat je zadovoljavajuć, aplikacija funkcioniše i cilj prikazivanja objekta je postignut. Na ovaj način moguće je prezentovati i bilo koji drugi 3D model.

 

Osnova ovog postupka je povezivanje osnove sa 3D modelom, i kreiranje aplikacije za Android koja će izvesti vizuelizaciju.

Prvi korak je podešavanje scene:

 

Kreiranje baze podataka na Vufora-i:

 

Uvođenje targeta u Unity i podešavanje:

Uvođenje 3D modela i podešavanje:

Poslednji korak je kreiranje aplikacije opcijom Build, za koju je potrebno imati instaliran i Android Studio. (Nemam screenshot ovog postupka jer se kompjuter zablokirao.)

Primena proširene realnosti je značajna i sve više u upotrebi za potrebe arhitektonske vizuelizacije pre svega zbog uštede vremena i materijala koji su utrošeni pri izradi maketa, kao i zbog mogućnosti za jednostavne izmene u 3D modelu, a služi najviše kao sredstvo približavanja ideje arhitektonskog projekta klijentu.

Trenutno postoje razne aplikacije koje primenjuju proširenu realnost na polje arhitekture i dizajna enterijera. Neke od njih su Augment, MagicPlan, SmartReality, itd. Njihova upotreba se najčešće zasniva na jednostavnom ubacivanju 3D modela u aplikaciju. Proizvođači su takođe napravili ovakav tip aplikacija za prezentovanje svojih proizvoda, kao npr. Ikea čijom aplikacijom je moguće lako prikazati kako bi neki element nameštaja izgledao u datoj prostoriji.

Cilj ovog istraživanja je stvaranje sopstvene aplikacije za vizuelizaciju objekta za Android, uz pomoć softvera Unity, Vuforia i Android Studio. Očekivani rezultat je prikazan slici:

OBLAST ISTRAZIVANjA- Oblikovanje povrsine lampe tako da se uz tackasti izvor svjetlosti dobije sijenka na zidu u enterijeru koja stvara iluziju da je u 3D.

PROBLEM- Perforiranje povrsine lampe tako da se dobije zeljena sijenka.

Nacin za rjesavanje problema- stvaranje ”3D visual gradient” od 2D slike zeljenog oblika.

 

Istrazivanje teme smo zapocele pretragom kalupa za kolace.
Inspirisane radom Dinare Kasko odlucujemo se za istrazivanje modelovanja kalupa u grasshopper-u.
Nasa tema se usmerava konkretno na materijale od kojih bi kalup mogao biti napravljen, jer do sada to nije istrazivano.

Istrazivale smo materijale :

1. poliuretanska guma – nepogodan za zdravlje ljudi (toksican)
2. prehrambena silikonska guma – namenjena za proizvodnju kalupa (1kg ~ 50evra)
3. tecna lateks guma – pogodna za koriscenje (1l ~ 60evra)
4. gips – pogodan za zdravlje ljudi, ali problem nastaje zato sto gips upija vodu i onda kolace ne bismo mogli da izvadimo iz kalupa

Milica Spasojevic
Jasmina Milankovic
Tatjana Dobras

Oblast i tema istrazivanja: Modelovanje uz analizu akustike u velikim i mali zatvorenim prostorima.

Analiziranjem velikih i malih prostora dosli smo do zakljucka da zidovi imaju veliku ulogu u apsorbciji zvuka. Kada zvucni talas dodje do zida nepravilna povrsina ga ili apsorbuje ili rasprsi.

Problem: Resavanje akustike u velikim i malim prostorima uz koriscenje posebnih algoritama.

         

 

Istrazivanjem smo dosli do zakljucka da ce nam za resavanje ovog problema pomoci program Rhino. Koriscenjem posebnih algoritama se dobijaju zakrivljene forme na zidovima. Planiramo da dodatak uz Rhino bude softver za akustiku Ecotect.

U videu je dato objasnjenje kako su izmodelovani paneli za  veci prostor:

https://www.youtube.com/watch?v=XxEs4gmXc68

Sara Novakovic AU56-2015

Sara Bugarin AU70-2015

Tema istraživanja-Portret od krivudavih linija

Prilikom istraživanja putem interneta sam došla do zaključka da Photoshop kao program ima svoje efekte pomoću kojih se može postići željeni cilj, s tim što je većina tih efekata zaključana.

Photoshop efekat-patchwork

S tim što ovaj efekat i nije pravo rješenje, jer je sliku izdijelio u gomilu malih kocki.

Link- https://www.youtube.com/watch?v=Rcjs8K6ugpk&vl=en

U linku je objašnjen postupak dobijanja linijskog efekta slike, preko rectangle alatke se napravi i duplicira niz pravougaonika, a ispod njih se postavi slika s tim što ni ovaj način nije baš idealan jer prvougaonik mora imati svoju odredjenu debljinu tako da se ne može pretvoriti u tanku.

Istraživala sam i mogućnosti u Archicad-u, s tim što bi se sve radilo preko prečica, korak po korak što definitivno iziskuje mnogo vremena.

Link-https://www.youtube.com/watch?v=ym_jI0BSD6M&fbclid=IwAR08xSDZObp1Lz4l4s9lInAfTKwBlaHybmJK7gCCnJnH-cFGzOGVcMn553s

U drugom linku je objašnjenje koje je približno tome što sam ja željela postići, s tim što je finalna slika napravljena od niza krugova različitih dimenzija, a u daljem istraživanju sam naišla na tutorijal programa Grasshopper preko kojeg ću pokušati da dobijem željeni cilj.

 

Tema istrazivanja-

Nacini za postizanje teselacije i koji od nacina je najbolji da se primjeni kako bi se teselacija napravila od jednog lika sa paterna Keith Haringa. Na njegovim slikma ljudi su na neki nacin spojeni i na pojedinim djelima to i izgleda kao teselacija, ali zapravo nije. Tako sam se odlucila da uzmem konture jednog od likova i da pokusam da od njega napravim plocicu koja ce moci da popuni jednu ravan u svim pravcima.

Jedan od linkova sa kojih sam istrazivala tesealaciju i primjeri na kojima sam uvidjela na koji nacin da to primjenim na svom radu .

.https://www.google.rs/search?q=ESCHER+TESSELLATION&rlz=1C1GCEU_srRS844&oq=escher+&aqs=chrome.0.69i59j69i57j69i61j69i60l2j0.2191j1j7&sourceid=chrome&ie=UTF-8

Istrazivanjem vidjela sam da postoji vise metoda kojima moze da se dobije teselacija, translacijom, rotiranjem, dodavanjem i oduzimanjem dijelova od jednog pocetnog oblika (kocka, heksagon…)

Istrazivala sam bas oblik covjeka na koji nacin moze da se dobije i ovo su neki od nacina.

 

 

Na svom radu sam zeljela da pokusam da primjenim neku drugu metodu i da vidim koji cu rezultat postici.

 

 

 

 

 

Danas sam istrazivao kako bih mogao  portret sa fotografije prevesti u jezik geometrijskih oblika i tijela. To je inace nesto sto mi je blisko kroz pop-art, a i kroz stamparski ofsetni raster. Inace to mi je jako zanimljivo i mislim da ima bezbroj mogucnosti cak i kako jedan isti portret uraditi sa istim ili razlicitim oblicima, to dalje kroz matematiku moze dovesti do prave umjetnosti.

Krenuo sam od photoshop-a svoje istrazivanje, ali njegovi filteri nisu vizuelno bili atraktivni i to nije bio taj rezultat koji sam htio postici.

Zatim sam se prebacio u archicad koji koristi vektore i mogao bi izvesti ovako nesto ali samo korak po korak, krug po krug i to naravno ne bi bilo precizno i tacno.

Onda sam na kraju otvorio Rhino po prvi put, ali sam od ranije znao da je to program u kojem se moze iyvesti mnogo toga pogotovo u kombinaciji sa grasshoperom i na kraju je tu i dobijen trazeni rezultat. Uz pomoc Marka je sklopljen algoritam koji je dao trazeni rezultat u grashoperu. To je definitivno plag in koji sa rhino-om cini cuda…

Tutorijal koji sam nasao i koji je bio neka osnovna smjernica je na linku https://www.youtube.com/watch?v=ym_jI0BSD6M

Tema i oblast istrazivanja:

Akustika u arhitekturi

Problem kojim se bavim:

Problem kvaliteta zvuka u sakralnim objektima.

U fazi II ispitivanja akustike je otpocet rad u Grasshopperovom plugin-u Dolphin Acoustic, odradjene su inicijalne pripreme za njegovo koriscenje. Vecina tutorijala i template file-ova koji se mogu naci na internetu nisu bili narocito korisni, a i bilo ih je nekolicina.

Kako bi rad u Autodesk ECOTECT-u zahtevao mnogo vise vremena, jer nema adekvatan nacin parametrizacije elemenata koji su podlozni modifikaciji, ostajem pri koriscenju Dolphin-a, sa tim da je potrebno izvrsiti dodatna istrazivanja na temu tog plugin-a i njegovog nacina koriscenja.

Uopsteni model crkve je postavljen i u Grasshopperu su parametrizovani glavni elementi podlozni menjanju:

• Visina broda
• Visina kupole
• Dubina oltarske apside
• Visina horske galerije
• Kupola

Nakon finisiranja modela, i ubacivanja izvora zvuka pomocu Dolphina, pomocu alata „Slider“ dimenzije parametrizovanih elemenata mogu biti menjane i na taj nacin se moze pratiti rasipanje zvuka u razlicitim uslovima.

Kreirani su svodovi, oltarska apsida pomocu alata Arc i Extrude, a Sphere za apsidalnu polukupolu je Trimovan pomocu Plane-a po XY i XZ osama.

Izabran portret za izradu:

Problem kojim smo se bavili jeste "Kako uraditi portret od struna u kombinaciji više boja"
Istraživanjem i bavljenjem ovim problem u programima Processing i Grasshoper, došli smo do zaključka da se portret od struna ne može uraditi u kombinaciji više boja. 
Takođe smo došli do zaključka da je proces izrade portreta od struna daleko jednostavniji i brži u Processingu, nego u Grasshoperu. Stoga smo mi uradili prikaz portreta u klasičnoj kombinaciji crne i bele boje u Processing-u. 
Takođe smo pokušal8i preko programa Photoshop da dobijemo željeni rezultat preklapanjem 3 boje i 3 dela: zelena (kosa), crna (oči) i crvena (usta), ali ni to nije moglo da se odradi onako kako smo želeli.


Probali smo više primera i slika kako bismo dobili najrealniju sliku Joker-a, a takođe i koji broj struna je dovoljan kako bi se stvorila realna slika.
Za naše slike je potrebno minimum 2000 struna. 

Vidaković Tamara, Petković Nikola

Na osnovu istrazivanja putem interneta dosli smo do nekoliko odgovarajucih tutorijala.

Postoji vise razlicitih nacina pomocu kojih se dolazi do zeljene strukture. Pomocu dva tutorijala upoznali smo se sa principima rada Grasshoppera na ovim panelima.

PRVI SLUCAJ:
Dobili smo osnovnu strukturnu jedinicu koju smo multiplicirali.

DRUGI SLUCAJ:
Iscrtana je cetvrtina kvadrata, koja je mirorovana i dobili smo plocicu koju smo multiplicirali po x i y osi.

SINTEZA:
Iz prvog slucaja je preuzeta osnovna jedinica sa 12 tacaka i po istom principu napravljena druga strukturna jedinica, sekundarni motiv, koja ima cetiri tacke. Cilj je da se dobije mreza naizmenicno redjanih struktura 12,4,12,4 s tim da se dodiruju, ali da su vidljivo sekundarne jedinice manje u odnosu na primarne. Iz drugog slucaja smo koristili kvadratnu mrezu po kojoj je izvrseno multipliciranje po x i y osi.

 

Posle odredjenog vremena ulozenog u pracenje tutorijala i uporednog modelovanja dolazi se do zakljucka da Revit iziskuje dosta truda i koncetracije kako bi se ispratila sama logika modelovanja.

Program sa svakim sledecim korakom otkriva nove mogucnosti i pristupe.

I sa svakim korakom se otrkiva nova neistrazena oblast. Dosla sam do zanimljivog zapazanja prateci tutorijal https://www.youtube.com/watch?v=NF2IiY2NmHw

na delu gde se zapocinje modelovanje ljuske referentna linija koja je pokazana u 3 koraka teoretski moze direktno da se napravi iz splajna. Potrebno je dalje istraziti da li je zapazanje tacno i ako nije sta postizemo kompleksnim postupkom koji je prikazan u tutorijalu.

 

 

Istrazivanje prvog dela je uspesno zavrseno, postavljene su specificne linije presecene ravni koje ce kasnije ucestvovati u modelovanju. Savladana je prostornost, postavljanje ravni kroz osnove i izglede i crtanje u istima.

 

 

OBLAST ISTRAŽIVANJA:

Morphing teselacija – formiranje oblika pločica koristeći metode translacije, refleksije i rotacije osnovnog oblika, kreiranje algoritma sa parametrima koji će omogućiti njihovu lakšu fabrikaciju.

Teselacija – predstavlja postupak postavljanja geometrijskih oblika u ravni, bez njihovog preklapanja ili praznina među njima. Značajna je na području matematike, geometrije, arhitekture i umetnosti. Koristeći geometrijske principe, ovaj postupak ima primenu u oblasti arhitekture i umetnosti (od popločavanja u eksterijeru i enterijeru, do raznih umetničkih dela i iluzija – npr. Figure-ground reversal).

Deleći teselaciju na geometrijske motive i figurativne reprezentacije, fokus ovog istraživanja je figurativna reprezentacija, i prelazak iz jednog oblika u drugi.

PROBLEM:

Pronaći i primeniti metodu teselacije koja će za rezultat imati oblik pločice koji prelazi iz jedne figure u drugu. Uzimajući u obzir širok dijapazon motiva na raspolaganju u okviru figurativne teselacije, potrebno je imati na umu reprezentativnost i prepoznatljivost oblika. Nakon konačnog odabira, kroz različite strategije za teselaciju odabrane figure – osnovnog polaznog oblika i transformacije, utvrditi najbolju metodu kojih se mogu postići željeni estetski rezultati.

METODE:

Postoje različite metode za dobijanje različitih rezultata, u zavisnosti od osnovnog polaznog oblika (pravilni – kvadrat, trougao, pravilni šestougao/ nepravilni – oblici sa različitim dužinama stranica) i primenjenih mera transformacije (translacija, rotacija, refleksija, glide reflection).

U Rhinoceros-u postaviti osnovni polazni grid iz kog će proizaći finalni oblik. Primenom odgovarajućih mera transformacije kreirati oblik koji će se ponavljati. Pomoću grasshopper-a je moguće menjanje parametara koji će uticati na finalni oblik – oblik stranica, veličina pločice, broj pločica…

CILJ:

Stvaranje oblika pločica u kom jedna figura prelazi u drugu, sa ciljem omogućavanja olakšane fabrikacije istog.

Samo pravljenje igrice smo podelili na 3 dela. 2d grafika, animacija i programiranje. Prvi deo je crtanje karaktera i scene u 2d pomoću programa Photoshop. Drugi deo je rad na uvodnoj špici igrice, ona se radi u Blenderu. Dok je treći deo projekta programiranje i pokretanje karaktera u programu Unity.Samo pravljenje igrice smo podelili na 3 dela.

Koristeci blender za modelovanje glavnog karaktera u prvoj fazi radi, i za kretanje i animiranje u drugoj fazi rada potrebno je napraviti into za video igru i objastiti njenu radnju. Blender kao program omogucava brzo i efikasno modelovanje i kretanej kroz prostor kao i br prelazak iz 3d grafike u 2d.

blender linkovi za modelovanje

 

Samo pravljenje igrice smo podelili na 3 dela. 2d grafika, animacija i programiranje. Prvi deo je crtanje karaktera i scene u 2d pomoću programa Photoshop. Drugi deo je rad na uvodnoj špici igrice, ona se radi u Blenderu. Dok je treći deo projekta programiranje i pokretanje karaktera u programu Unity.

Pomoću programa Photoshop sam nacrtala prvu scenu video igrice, zajedno sa svim pokretnim elementima i karakterom. Postoje programi koji se koriste za pravljenje 3d modela i iz njih se mogu izvući 2d crteži, ali oni zahtevaju više vrmena, stoga je Photoshop bio jednostanije i brže rešenje za crtanje 2d crteža.

Cilj istraživanja je da se postigne funkcionalna scena video igrice,čija se metoda kasnije ponavlja na svim ostalim scenama.

photoshop-kreiranje karaktera i scene

Samo pravljenje igrice smo podelili na 3 dela. 2d grafika, animacija i programiranje. Prvi deo je crtanje karaktera i scene u 2d pomoću programa Photoshop. Drugi deo je rad na uvodnoj špici igrice, ona se radi u Blenderu. Dok je treći deo projekta programiranje i pokretanje karaktera u programu Unity.

Na prvoj radionici sam istražio način na koji sam Unity funkcioniše. Koje skripte su potrebne da se unesu i način na koji se unose kako bi se pokrenuo sam karakter i kako bi se unela osnovna fizika igrice.

Unity Tutorial

 

Koristeći izglede došao sam do izrade 3d modela haube u Rhinoceros programu.

Renderi:

Koraci koje sam koristio:

https://www.youtube.com/watch?v=UiG4q80eLz0

Metode i programi

priprema za ispitivanje, crtanje podloge za izradu modela ogledala u AutoCad-u

Modelovanje ogledala u 3ds Max-u

 

 

 

Ubacibanje modela u scenu u 3ds max

 

 

 

ispitivanje vizuelnih efekata ogledala, menjanjem karakteristika okruženja i primenom različitih formi ogledala.

 

korišćeni programi AutoCad, 3ds Max i V-Ray render

Fabrikaciji sasije automobila od ravanskih formi

 

Softver: Blender

1. Ubacio sam slike sa prednje, bocne i gornje strane.

2. Crtao sam mrezu i prati oblik haube.

 

3. Dobio sam oblik koji delimicno lici na pravi .

 

4. Na kraju sam  korigovanjem i pomeranjem tacaka dobio zeljeni oblik, zatim sam koristio  miror i dobio celu haubu.

.

Koraci koje sam koristio pri radu.

https://www.youtube.com/watch?v=FMlNNj4eZiE

 

Danas je uradjena prva scena koja se sastoji od 8 lejera. Svaki lejer je sacuvan kao Png file i importovan u Sketchupu gdje smo napravili 3D model prve scene . Svaki lejer je na odredjenom rastojanju kako bi stvorio 3d efekat. Takodje svaki lejer se sastoji od okvira i stvari koji su vidljive na prilozenim slikama.

Problem

Male prostorije kao sto su projektni studiji imaju potrebu za efikasnim površinama koje ce raširiti refleksije zvuka na adekvatan nacin. Kako bi rešili ovaj problem,  koristimo naprednu primitivnu teoriju brojeva korena kako bi dizajnirao dvodimenzionalnu prostornu difuznu površinu. Smetnje refleksije mogu se kontrolisati apsorpcijom ili difuzijom. U malim prostorijama, često je poželjno kontrolisati interferirajuće refleksije i obezbediti ambijentalno zvučno polje pomoću difuzije umesto apsorpcije. Kada su površine prostorije relativno blizu slušatelju, potrebna je vrlo efikasna difuzna površina. Difuzor ravnomerno rasipa incidentni zvuk tako da je akustični odsjaj u svim pravcima sveden na minimum.

Absorcija

Čvrsto jezgro ekspandiranog polistirena pruža korisnu apsorpciju niske frekvencije.

Difuzija

Ujednačenost difuzije karakteriše standardna devijacija polarnog odgovora od 1/3 oktave, za dati ugao upada. Za svaki od 37 uglova upadanja, 37 impulsnih reakcija povratnog raspršivanja su napravljene u koracima od 5 ° između skiac0 ° i 180 °. Difuzni koeficijent je srednja standardna devijacija za sve uglove upada, normalizovana na standardnu devijaciju delta funkcije (1 jednaka idealnoj difuziji). Podaci ilustruju izuzetnu uniformnost difuzije iznad granice difrakcije (565 Hz = 1130 ft / sec / 2 ‘), koja je povezana sa 2’ dimenzijom panela. Za poređenje je prikazan Koeficijent difuzije ravnog reflektujućeg panela.

Prednosti ovog difuzora

Ovaj dizajn pruža prirodan ambijent zvuka i najefikasniji difuzni nadzor interferirajućih refleksija.Spekularna supresija koju obezbeđuje ovaj dizajn  znači da je komponenta refleksije rasipanja smanjena stvarajući difuznije zvučno polje.

Modelovanje

Na osnovu ovog kalkulatora sam modelovao difuzor u Rhinu i Grasshopperu.

 

 

 

Za temu projekta izabrali smo Tv seriju Game of Thrones. Nas cilj je da redjanjem lejera sastojenih od likova iz pomenute serije stvorimo trodimenzionalnu sliku. Odlucili smo da stvorimo dva razlicita svijeta iz serije iz dva razlicita ugla redjanjem lejera unakrsno. Vecina projekta se radi u Photoshopu i Auto Cadu. Jedan clan radi jednu scenu dok drugi radi drugu.

Prva faza projekta je nalazenje slika koje ce koristiti za lejere. Zatim se slike katuju i prave kao png. Nakon svih editovanih slika pravi se skica krajnjeg rezultata a yatim i model u Sketch up-u. Nakon toga slijedi realizovanje samog projekta u maketu.

 Scena 1

 Scena 2

Layer 3d image

Odabrao sam vise fotografija koje cu koristiti u daljem procesu izrade ove 3d fotografije.  Ceo moj proces obrade i kreiranja zasnovan je na fotosopu.  Glavni proces je uglavnom rezanje slika i kombinovanjem istih na odredjenoj pozadini koju sam odabrao.  Za temu sam uzeo scenu sa kosarkaske utakmice. Akcenat je stavljen na Majkla Dzordana koji je krenuo da zakuca, ali ispred njega sam se nasao ja koji blokiram njegovo atraktivno poentiranje. Nas dvojica se nalazimo u prvom planu i najblizi smo posmatracu. Odmah iza nas su moji i njegovi saigraci, zatim sudija i ono sto je najdalje oku posmatraca jeste publika koja se nalazi na tribinama.

LUMION (8.5)

JEDAN OD NAJBRZIH SOFTVERA ZA 3D RENDERING. REAL TIME. SAMOSTALNI SOFTVER.

 

V-RAY (3.6 ZA SKETCHUP)

JEDAN OD NAJKORISCENIJIH SOFTVERA ZA 3D RENDERING. PLUG IN ZA PROGRAME ZA MODELOVANJE.

 

NEOPHODNE SPECIFIKACIJE

LUMION:

• PROCESOR: Intel cORE I5 sa 3.6 GHz ili vise
• RAM: 16 GB
• OPERATING SYSTEM: 64-bit Winows 10,8.1
• GRAPHIC CARD: minimum 6,000 PressMArk points, minimum 6GB memorije

 

V-RAY

• PROCESOR: Intel, Pentium IV, ili kompatibilni procesor sa SSE3 podrskom
• RAM: 8 GB
• CUDA rendering moguc samo za Fermi, Kepler, Maxwell I Pascal NVIDIA kartice

NAVGACIJA

LUMION- nov nacin navigacije, teze kontrolisan

V-RAY- navigacija kao u SketchUp-u (tj odgovarajucem programu za modelovanje)

POCETAK RADA

LUMION- model koji se renderuje se mora importovati u program kao COLLADA file (.dae)

V-RAY: rad se pocinje direktno iz modeling softvera

 MATERIJALI

LUMION: ima veliku biblioteku postojecih materijala. postojeci materijali lako se modifikuju, a novi lako imporuju ili kreiraju.

V-RAY: ima veliku biblioteku postojecih materijala. Sto se tice modifikacije i kreiranja novih materijala proces je komplekciji nego u lumionu, ali rezultati su realisticniji.

poredjenje I rezultati kreiranja materijala:

• u oba softvera ubacene iste teksture
• 3 minuta za podesavanje po materijalu
• render istog materijala u lumionu 16sekundi, a u V-ray 2 minuta (1080 x 1080)

PODESAVANJE SCENE

LUMION: nedostatak: losi uglovi    prednosti: postojeci presets, I veoma jednostavna podesavanja, mnostvo mogucnosti

V-RAY: nedostatak: kompleksnije podesavanja, manje user friendly nego lumion    prednosti: mnogo bolji uglovi I korisniji parametri za podesavanje kamere i scene

RENDERING 

LUMION:

• 3840 x 2160
• 1 min 40 sekundi

V-RAY:

• 3000 x 2014
• 1h 35min 40 sekundi

 

ZAKLJUCAK

Lumion ima razne prednosti i olaksice I veoma je koristan softver kada zelimo dobre rezultate da postigneoma za kratko vreme

V-ray, iako vremenski zahtevan, daje kvalitetnije i fotorealisticnije rezultate