У другој фази истраживања развијен је параметарски модел са циљем испитивања начина на који различите вриједности и математичке функције могу утицати на формирање просторне геометрије.
*У првом дијелу ове фазе још увијек није коришћен директно аудио сигнал, већ је испитиван начин на који систем функционише и реагује на промјене параметара.*
ГЕНЕРИСАЊЕ МОДЕЛА ЗАДАВАЊЕМ СОПСТВЕНИХ ПАРАМЕТАРА
Модел је формиран на равној површини подијељеној у мрежу тачака. Те тачке коришћене су као основа за даље деформације површине. Помоћу математичких функција рачунате су удаљености између тачака те су тачке помјеране по Z оси спрам удаљености, чиме је равној површини постепено давана тродимензионална форма.
У почетној фази испитиван је утицај једне тачке на површину. На основу једне централне тачке, формирани су таласи који су се ширили кроз мрежу. За генерисање таласа коришћена је функција:
cos(x*y)*z/(x+1)
Помоћу ове функције вриједности су претваране у вертикална помјерања тачака по Z оси. Мијењањем параметара функције анализиране су промјене густине таласа, висине деформације и визуелног изгледа површине.
Сљедећи корак представљало је увођење delay параметра, односно постепеног слабљења таласа који настају из једне тачке. За то је коришћена функција:
cos(x*y)z/(xu+1)
У овој функцији додат је параметар u, којим је омогућена већа контрола над слабљењем таласа. Мијењањем вриједности параметра u омогућено је да таласи спорије губе интензитет удаљавањем од центра. На тај начин таласи нису били ширени једнаком јачином, већ су постепено слабили, док су деформације добијале мекши и постепенији карактер.
Након тога испитивано је шта се дешава када на површину истовремено дјелују двије тачке. У том случају долазило је до преклапања таласа и формирања сложенијих образаца на површини.
Посебан дио истраживаења представљала је интерференција два таласа, односно мјесто њиховог судара. У тим зонама долазило је до наглих промјена у висини и облику површине, јер су се таласи на појединим мјестима међусобно појачавали, а на другим поништавали.
Овом појавом отворено је питање контроле деформације и начина на који различити параметри утичу на стабилност и континуитет форме.
Овим анализама омогућено је разумијевање начина на који промјене параметара утичу на просторну форму, ритам површине и визуелни карактер модела.
ГЕНЕРИСАЊЕ МОДЕЛА ПОМОЋУ АУДИО СИГНАЛА
У другом дијелу ове фазе је инкорпориран аудио сигнал у постојећи параметарски модел уз помоћ Firefly plug-in-а и sound capture компонентe. Звук је уведен као додатни улазни параметар, при чему је модел у реалном времену реаговао на различите тоналитете људског гласа снимљене микрофоном.
Модел је генерисан на равној површи, која је подијељена у мрежу тачака. Рачунате су удаљености између тачака које су надаље утицале на вертикална помјерања.
Аудио сигнал је конвертован у нумеричке вриједности и мапиран на параметре деформације површине, тако да одговара удаљености међу тачкама. Почетни модел, био је модел са двије утицајне тачке, коме се сада прикључује и аудио сигнал.
Модел је генерисао резултате реакције на аудио сигнал у интервалима од 10 милисекунди, у виду залеђених фрејмова, чиме је омогућено праћење временских промјена у формирању геометрије. На овај начин поређене су различите реакције модела на различите тоналитете гласа.
е и уједначеније деформације, са суптилним промјенама површине.
АНКЕТА
У циљу добијања резултата за наведено истраживање, планирана је анкета у којој би испитаницима била представљена три различита модела овог истраживања.
Анкета је заснована на понуђеним одговорима, а испитаници ће бирати опције које најбоље описују њихову перцепцију приказаних форми.
Питања би била усмјерена на истраживање перцепције параметарски генерисаних форми, са посебним акцентом на појмове ритма, вибрације и покрета. Сврха ове анкете јесте проналазак кореалције између аудио сигнала и морфологије поменутог модела.
изглед анкете дат је кроз сљедећи линк: