ФИНАЛНИ ИЗГЛЕД КОДА
У коначници, код развијен у Grasshopper-у састоји се од неколико цјелина.
Први корак јесте одабир врсте површине на којој ће се вршити деформација, тако да је било могуће примјенити модел на равној површини, сфери или некој сопственој површини. Свака од површина, подијељена је на мрежу тачака, по којима се врши деформација.
Поред избора почетне геометрије, модел је омогућавао и избор различитих утицаја који дефинишу деформацију површине. Као параметри утицаја коришћени су: двије утицајне тачке, талас и аудио сигнал гласа.
*три модела искориштена су у анкети – истраживање перцепције параметарски генерисаних форми*
линк ка grasshopper file-u:
ГЕНЕРИСАЊЕ МОДЕЛА НА СФЕРНОЈ ПОВРШИНИ
У посљедњој фази истраживања параметарски модел је генерисан на сфери као почетној геометријској основи. Циљ ове фазе био је испитивање начина на који се модел понаша када се умјесто равне површине користи сферна форма.
На сфери су испитивана сва три различита утицаја. Анализирано је како ови параметри дјелују на закривљену површину, на који начин се таласи шире и како долази до формирања деформација унутар сферне геометрије.
За разлику од равне површине, код сфере су деформације добијале сложеније токове кретања, јер су се промјене одвијале у континуално закривљеном простору.
Ова фаза омогућила је поређење понашања модела на различитим геометријским основама и показала како почетна форма може значајно утицати на морфологију и визуелни карактер генерисаног модела.
ТАЛАС КАО УТИЦАЈНИ ФАКТОР
Када је утицајни фактор био талас, на сферној површини деформације су се шириле радијално, али су због закривљености геометрије добијале континуално савијен ток кретања.
За разлику од равне површине, гдје се таласи простиру линеарно и равномјерно, на сфери је дошло до њиховог закривљеног „обилажења“ површине, при чему су се фронтови таласа сусретали и спајали у различитим правцима.
Овакав начин ширења дјеловао је комплексније, јер су се зоне интерференције појављивале у више смјерова и стварале затвореније структуре деформација.
ТАЧКЕ КАО УТИЦАЈНИ ФАКТОРИ
Када су утицајни фактор биле двије тачке, модел је показивао асиметричну деформацију површине. Умјесто равномјерног ширења, дошло је до формирања два одвојена центра утицаја.
У подручју њиховог пресјека јављале су се израженије промјене у висини површине, што је резултовало формирањем и наглашених прелазних зона.
АУДИО СИГНАЛ КАО УТИЦАЈНИ ФАКТОР
Када је утицајни фактор био аудио сигнал, на сферној површини деформације су се понашале другачије него на равној површини. Због закривљене геометрије, промјене нису имале једносмјерно ширење, већ су се таласи кретали континуално дуж читаве сфере, стварајући повезанији и сложенији систем деформација.
Аудио сигнал је на сфери производио утисак пулсирања и континуалног кретања површине, при чему су се поједине деформације визуелно спајале и прелазиле једна у другу. Овакво понашање показало је да закривљена основа утиче не само на облик деформације, већ и на начин перцепције кретања и ритма унутар модела.
РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ
ОСНОВНИ ПОДАЦИ
Анализа резултата анкете показује да су испитаници углавном били млађе животне доби, претежно студенти и млади стручњаци из области архитектуре, дизајна и техничких дисциплина. Значајан дио њих је био упознат са параметарским дизајном, док остатак није имао претходно искуство.
ПЕРЦЕПЦИЈА ФОРМИ
Резултати показују јасну разлику у перцепцији форми. Форма А, чији је утицајни фактор био талас, најчешће је препозната као форма која најјасније преноси осјећај ритма, понављања и вибрације. Испитаници су код ове форме лакше уочавали правилност, континуитет и јасно дефинисане динамичке промјене. Такође, у мањем броју, поменути параметри су препозанти и код форме Ц.
ОТВОРЕНА ПИТАЊА
Фокус отворених питања био је ка форми Ц, чији је утицајни фактор био аудио сигнал. Резултати показују да ова форма најчешће изазива асоцијације на музику и природне појаве попут вјетра и кретања, те да је перципирана као динамична структура.
Већина испитаника је у форми Ц препознала кретање, ритам и унутрашњу динамику, као и повезаност са природним процесима. Ово указује да је аудио сигнал успјешно преведен у просторну форму која задржава динамичке карактеристике, и да посматрачи могу интуитивно да их препознају без познавања процеса настанка.
Основни критеријум истраживања заснивао се на испитивању могућности успостављања паралеле између аудио сигнала и параметарски генерисане форме, као и начина на који се та веза перципира.
Резултати анкете потврђују да је та веза у великој мјери остварена, при чему форма, чији је утицајни фактор аудио сигнал, успјешно комуницира карактеристике свог изворног звучног утицаја у визуелни и просторни контекст.
ЗАКЉУЧАК
Закључак овог истраживања показује да је могуће успјешно превести аудио сигнал у визуелне и просторне архитектонске структуре путем параметарског дизајна.
Резултати анкете потврђују да испитаници у таквим формама интуитивно препознају кључне карактеристике звучног утицаја, као што су ритам, кретање, динамика и осјећај континуитета.
Добијени резултати показују да се звучни подаци не задржавају само као апстрактан утисак, већ се могу претворити у просторне форме које имају јасне визуелне особине. На тај начин, аудио сигнал постаје основ за креирање форми које преносе одређени перцептивни садржај, без потребе за додатним објашњењем.