Author: ZarijaZoric

U ovoj fazi istraživanja na red je došla fabrikacija. Hipoteza je bila ta da bi se ovakav model mogao fabrikovati na jednostavniji i jeftiniji način od načina na koji su to radili Drzach i Suchy, a da pritom finalni proizvod bude istog ili zanemarljivo lošijeg kvaliteta.

Prilikom razmatranja različitih opcija fabrikacije istražio sam više potencijalnih načina 3d štampe kojima bi ovako nešto moglo da se napravi.  Prvobitna ideja je bila da se umesto SLS koristi SLA štampa koja je jeftinija, ali na kraju se ispostavilo da ta opcija nije moguća. Što se tiče FDM štampe ovakav model bi bio previše kompleksan.

Posle nekoliko pokušaja prilagođavanja uspeo sam da dođem do kompromisnog rešenja. Za 11 paralelnih segmenata na kojima su raspoređeni delovi slike koristio sam FDM štampu a onda sam te delove spojio tankim drvenim štapićima postavljenim u uglovima.

konačan rezultat:                             rezultat predviđen u programu:

Proces prilagođavanja pripreme modela za štampu:

—>—>

Zaključak:

Moguće je napraviti model sa skromnijim budžetom ali njegov kvalitet ne može da parira onome koji je urađen SLS štampom.

Model napravljen u rhino+grasshopper jasno pokazuje da je uz pomoć oštrog  i upravnog osvetljenja moguće dobiti željenu sliku.

Fabrikacija ovakvog modela moguća je SLS metodom kao što su to već radili Drzach i Suchi. Mana ove metode je visoka cena izrade. Jeftinija varijanta bi bila FDM štampa ali ona je u ovom slučaju neizvodljiva zbog veoma tankih segmenata.

Zaključak je da je najoptimalnija metoda izrade SLA štampa kojom je moguće napraviti ovako kompleksan model i uz to je jeftinija od SLS metode.

Dobijanje različitih senki iz modela:

      —–>              

 

 

 

                             ——>               

 

 

Kod slozenijih slika primećuju se nesavršenosti pri verodostojnom projektovanju senke što znači da kod ima još prostora za unapređivanje.

 

U oblasti koja obuhvata štampanje 3d objekata mogu se izraditi najrazličitiji oblici koji poseduju mnoge osobine kao što je npr. bacanje određenih senki pri interakciji sa osvetljenjem postavljenim pod odgovarajućim uglovima. Ovako dobijene slike su zapravo skrivene u nekom predmetu kao što je u ovom slučaju kocka. Kocka je pogodna za projektovanje više različitih slika jer ima više strana, a takođe je i pogodan oblik za modelovanje i fabrikaciju. Ovakvim tipom projekata su se bavili švajcarski dizajneri DRZACH i SUCHY koji su uradili nekoliko vrsta “Shadow Cloud” struktura.

Problem podrazumeva pravljenje 3d objekta koji pomoću svetlosti baca 2d sliku. Postoji niz faktora koje treba uzeti u obzir kao što su: ugao, udaljenost i oštrina svetlosnog izvora, podela željene slike u segmente raspoređene u prostoru kao i njihova veličina u zavisnosti od položaja… Cilj je brzo i efikasno izraditi 3d modele koji bacaju senke/slike po želji naručioca, a koji se mogu lako odštampati. Izrađeni objekti bi trebali da budu u stanju da naprave senke što je moguće približnije inicijalnim slikama koje naručilac zahteva. 3D model bi se izrađivao u Rhino-u i Grasshopper-u a fabrikacija bi se radila 3d štampom u poliamidu. Ako se odredi odgovarajuća veličina modela u odnosu na rastojanje od izvora svetlosti kao i ako se segmenti slike rasporede na odgovarajuća mesta sa odgovarajućom udaljenošću, trebalo bi da fabrikovani model uspe da verodostojno prenese zadatu sliku preko svoje senke.