Author: Milos Djurdjev

Prilikom istraživanja u proteklim fazama projekat se susreo sa mnoštvom problema, takođe i velikim brojem solucija za rešavanje samih problema.

Faza 1 – fokus se postavlja na samo istraživanje odnosno rešavanje zadatog problema.

Faza 2 – postepeno rešavanje problema korišćenjem Grasshoppera i Rhinoceros-a 6.

Faza 3 – odnos u arhitekturi.

Globalni svetski pravci su se uvek interpretirali u više branši, kao što imamo arhitektonske pravce, tako postoje i pravci u automobilskoj industriji, primetno je da neki način pravci sarađuju i da se međusobno prate,…

Kako je i rečeno, u svetu danas što se tiče automobilske industrije automobili teže ka električnoj energiji, takođe se menja i sam izgled vozila. Prateći arhitekturu koja teži minimalizmu, simplicizmu, otvorenosti prostora, fluidnosti, automobili takođe poprimaju te atribute.

Na primeru BMW VISION NEXT 100 pomerene su granice u dizajnu automobila. Istraživanjem kontrolne table ovog vozila prikupljene su informacije i resursi za moguće infiltriranje ovakve interaktivne površine na enterijer objekta. Kroz fazu 2 napravljen je model koji je implementiran na kvadratnu površinu koja predstavlja zid u enterijeru.

Menjanjem parametara u Grasshopperu omogućeno je sagledavanje nerenderovanog modela. Za prikazivanje realističnijeg modela bilo bi potrebno napraviti animaciju koja zahteva izuzetno veliku snagu računara, takođe i korišćenje različitih programa.

Kao primer izvedenog prostora, koji kada bi se primenila tehnologija koja se koristi i na ovom automobilu, koja je navedena u fazi 1, bi bio najpribližniji realan prikaz ovakve površine.

Takođe izuzetno jak efekat može da se postigne i sa rasvetom koja bi mogla da bude postavljena iza panela.

Tok istraživanja nas navodi na to da bilo kakve interpretacije na ovaj način u arhitekturi otvaraju potpuno novi način prikazivanja prostora, odnosno dovodi nas do odricanja starih načela ka arhitekturi i posmatranja na nju kao na novi vid ,,veštačke inteligencije”.

 

Istraživanje na koji način putem programa Grasshopper doći do idealnog rešenja za zadatu temu.

Ideja je da se trougaoni fragmenti koji se podižu i spuštaju implementiraju na kvadratnu površinu, koja ustvari predstavlja zid tj. pod.

Istraživanjem na koji način su trouglovi postavljeni u automobilu dolazi se do zaključka da su postavljeni pod određenim šablonom, koji može da se modifikuje u odnosu na referentnu površinu, tako da je šablon zarotiran pod nekim određenim uglom ili pak da bude paralelan sa stranom te površine. Posmatrani oblik u osnovi izgleda kao trougao, i primetno je da se svaki trougao skalira u odnosu na neki atraktor. Taj atraktor može da bude geometrija, kao što je tačka, linija ili neki oblik,…

Problem koji se pojavljuje jeste postizanje pravog oblika fragmenta koji u svojoj osnovi podseća na trougao.

 

Rotirajući kopiju trougla oko svoje duže strane, zatim zatvaranjem šupljine koja se pojavi tom prilikom postiže se oblik koji je odgovarajuć.

Takođe da bi se dobio što bolji efekat interaktivne površine potrebno je koristiti različite boje, tj. interaktivne fragmente treba obojiti u drugu boju, odnosno deo koji se popunio prilikom rotacije.

Uz različitu boju, bolja dinamika može da se postigne brzinom spuštanja i podizanja fragmenata, takođe i načinom pomeranja.

Ovakav način dekoracije enterijera/eksterijera oživljava objekat.

Inspiracija:

Istraživanje:
Primena interaktivne površine koja se nalazi u automobilu na određene prostore u arhitekturi.

Problem:
Problem koji nastaje jeste taj da je komplikovana izrada mehanizma koji pokreće interaktivne segmente, tačnije moglo bi se aplicirati više načina pomeranja segmenata ali ključnu ulogu igra efikasnost i cena samog rešenja.

Rešenja:
Problem može da se reši u vidu vodene površine koja bi se nalazila ispod same podloge koja je interaktivna, tako da čovek kada gazi po samoj površini stvara interakciju segmenata sa vodom koja se nalazi ispod i stvara efekat centričnih talasa nastalih kontaktom vodene površine i kapljice. Ovo rešenje stvara samo jednu vrstu interakcije segmenata. Takvo rešenje moralo bi da se dodatno istraži i da se utvrde sve mane koje bi potencijalno mogle da nastanu.
Takođe postoji varijanta koja je je dosta skuplja ali stvara bezbroj šablona koji bi mogli da se naprave, a to je elektromorima. Svaki interaktivni deo bi posedovao elektromotor koji bi koordinacijom pokreta mogli da stvaraju razne interakcije na samoj površini.

Cilj:
Napraviti panel od adekvatnog materijala na koji bi se implementirali interaktvini segmenti piramidalnog oblika takav da može da se postavi i na pod prostorije a i na fasadu.

Strategija:
Slučaj koji istražujemo – servo elektromotor:
– Definisanje materijala panela.
– Definisanje oblika panela.
– Definisanje veličine interaktivnih segmenata i pozicije na panelu.
– Određivanje osovine oko koje će se dešavati rotacija segmenata.
– Određivanje boje segmenta.
– Određivanje šare za animaciju.
Inspiracija:



https://discover.bmw.co.uk/article/vision-next-100