EmaPavlovic – Geometrija i vizuelizacija slobodnih formi

Da li dept of field pozitivno utiče na postizanje fotorealističnosti rendera i kako?

Postavkom istih parametara stvarne i virtuelne kamere, ne dobija se potpuno realističan render, kao ni potpuna simulacija fotografije koja je zabeležena. Za njega su potrebna dodatna podešavanja, kako kamere, tako i adekvatnog osvetljenja, materijalizacije i drugih detalja, eventualna postprodukcija…

Ključno je da potpuno istim postavkama, odnosno upoređivanjem istih parametara ove dve kamere, neće biti postignut željeni fotorealizam, stoga,

Izdvojla bih da, pored svih parametara i podešavanja u programu, za postizanje i poboljšavanje fotorealističnosti rendera značajno doprinosi dubina polja (Depth of Field, DOF).

I to na nekoliko načina:

1. Realističan fokus: DOF pomaže u stvaranju efekta realističnog fokusa, gde su objekti blizu jasni i oštri, dok su objekti izvan te tačke zamagljeni. To simulira način na koji stvarne kamere rade i dodaje realizam sceni.

2. Dodavanje dubine: Uključivanje DOF-a može pomoći u kreiranju osećaja dubine u slici, čineći scenu trodimenzionalnijom i vizuelno interesantnijom.

3. Usmeravanje pažnje: DOF može usmeriti pažnju gledaoca na određene delove scene, naglašavajući ključne elemente.

4. Estetski efekat: Zamućenje pozadine može dodati estetski prijatan efekat slici, često korišćen u portretnoj i makro fotografiji da bi se istakli glavni objekti.

5. Simulacija stvarne fotografije: Koristeći DOF, renderi mogu izgledati kao fotografije snimljene stvarnim kamerama, što dodatno povećava nivo realizma.

Primer uporednog podešavanja istih parametara na stvarnoj ( Canon 1200D 80-55mm ) kameri i 3Ds Max virtuelnoj kameri.

* ključna je upotreba parametra dept of field.

Faza 2: uporedna analiza parametara opisanih u prethodnoj fazi, na primeru flašice

U ovoj fazi istraživanja, fotografisana je flašica ispred bele pozadine, na dnevnom osvetljenju sa sledećim podešavanjima kamere:

NIKON D3100, 1/60 f4, exp mode, ISO 800, focal lenght 55mm, lens 55-200mm/ 4-5.6.

Ista podešavanja kamere su uvedena u program 3Ds Max.

Na ovom primeru, uviđam da se istim podešavanjem kamere i virtualne kamere ne dobija željeni efekat fotorealizma i razlika između fotografije i rendera je veoma uočljiva. Potrebno raditi na adekvatnom podešavanju svetla, dodatnoj postavci kamere i eventualnoj postprodukciji, kako bi rezultat bio bolji, a render verodostojniji fotografiji.

Takođe, dodatni korak u sledećoj fazi istraživanja nije samo upoređivanje parametara kamere i virtuelne kamere, već i diskusija o prednostima i manama izrade digitalne makete.

Uporedna analiza parametara kamere u stvarnosti i fizičke kamere ( Physical camera ) u 3Ds Max-u

OBLAST– Arhitektonska vizualizacija i fotografija

TEMA– Poklapanje parametara stvarne i virtuelne kamere

PREDMET– Upoređivanje fotorealnog rendera i fotografije makete

STANJE U OBLASTI– Mater rad, Miroslava Milutinović, UPOREDNA ANALIZA PARAMETARA VEŠTAČKOG SVETLA I KAMERE NA FOTOGRAFIJI I RENDERU ENTERIJERA, FTN, Novi Sad, 2019.

Render scene sa sijalicom sa zadatom jačinom svetlosti 560 lm, temperature boje 4000 K

Fotografija scene sa sijalicom jačine 560 lm/ 7 W, temperature boje 4000 K

*Zaključak: Na ovom studiu slučaja, uočeno je da identično podešavanje kamere i osvetljenja u stvarnosti i programu neće dovesti do željenog rezultata.

https://forums.cgarchitect.com/topic/73540-real-camera-simulation-using-vrayphysicalcamera/ , pristupljeno 30.3.2024.

PROBLEM– Nepoklapanje rendera i fotografija u odnosu na parametre kamere. Da li ce biti potrebno dodatno podesavati parametre u programu, kako bi dobijen rezultat bio potpuno fotorealistican?

CILJ– Pronaći način i tehniku da su parametri podešeni tako da renderom bude postignut fotorealizam.

KRITERIJUM– Podesiti parametre kamere i svetla, raditi na teksturama, bojama i oštećenjima digitalne makete tako da scena bude fotorealističnija.

PRIMENJENI ALATI I METODE– Tri close up scene makete fotografisati pod određenim osvetljenjem i izraditi digitalnu repliku makete sa teksturama, oštećenjima… Pronaći iste kadrove ( scene ) u programu i podesiti kameru i osvetljenje prema istim parametrima iz stvarnosti. Ukoliko je potrtebno, dodatno podesiti parametre, tako da se postigne što realističniji render. Finalne proizvode izložiti u anketi, uraditi analizu i grafikone uspešnosti predmeta na osnovu reakcija ljudi.

HIPOTEZA– Moguce je postići fotorealistican detalj ( close up ) makete, tako da ispitanici ne mogu da razaznaju sta je prava fotografija.