U procesu digitalnog modelovanja Coperni Air torbice primenjeni su dva različita pristupa: poligonalni u 3ds Max-u i parametarski u Rhino-u sa Grasshopper-om. Ova dva pristupa omogućavaju istraživanje razlika u efikasnosti, kontroli geometrije, posebno kod preciznih i vizuelno zahtevnih modnih objekata.
Quad modelovanje u 3ds Max-u
U 3ds Max-u torba je kreirana ručno, koristeći plane kao osnovu i crtajući kvadove preko referentne fotografije. Ovaj pristup je zahtevao pažljivo postavljanje verteksa i formiranje površina, ali je bio jednostavniji zbog simetrične forme i malih dimenzija torbice. Prednost ovog pristupa ogleda se u direktnoj kontroli nad oblikom i lakoći postizanja čistog, vizuelno vernog modela za manje objekte.
Koraci modelovanja ovog pristupa su prikazani u animiranom prikazu.
Parametarsko modelovanje u Rhino-u i Grasshopper-u
Suprotno tome, u Rhino-u i Grasshopper-u korišćen je parametarski pristup. Konture torbice su definisane u realnim dimenzijama i pretvorene u mesh, koji je dalje optimizovan kroz iteracije i varijacije parametara. Ovaj metod omogućava brzo testiranje različitih konfiguracija mreže i proporcija, što je naročito korisno kod složenijih ili većih modela. Parametarski pristup nudi fleksibilnost, automatsku adaptaciju mreže i olakšava pronalaženje optimalnog rešenja za glatkoću i pravilnost površina.
Koraci modelovanja ovog pristupa su prikazani u animiranom prikazu.
Kod u Grasshopper-u
Poređenje efikasnosti i primenljivosti
Kroz poređenje dva pristupa uočeno je da je poligonalno modelovanje efikasno za male, simetrične i jednostavnije objekte, dok parametarski sistem pokazuje prednost kod složenih oblika i kada je potrebna fleksibilnost i skalabilnost. Oba pristupa mogu biti komplementarna: poligonalni način koristi se za inicijalno definisanje osnovnog oblika, dok parametarski pristup omogućava brze iteracije i optimizaciju detalja.
Zaključci i preporuke za izbor metode
Ovo istraživanje pokazuje da izbor metode zavisi od složenosti objekta, željene fleksibilnosti i vrste kontrole koju dizajner želi da zadrži. Za Coperni Air torbicu, jednostavnija i simetrična forma omogućila je bržu i pregledniju izradu u 3ds Max-u, dok parametarski pristup nudi potencijal za primenu na većim, kompleksnijim projektima i bržu adaptaciju modela.