Dva najveća izazova na projektu bila su generisanje krivih na površi i dobijanje karakterističnog oblika fasadnog panela.
Neuspeli pokušaj generisanja krivih bio je deljenje elipsi komandom Divide na potrebne delove, pomeranjem verteksa sa komandom Shift i generisanjem krive sa komandom Geodesic. Međutim ovim postupkom je bilo teško povezati krivu sa željenim verteksima.
Bolje je poslužio parametar Interpolate, ali sa njim nije bilo moguće dobiti krivu željenog oblika u drugom pravcu osim sa ručnim unošenjem koda, zbog čega sam se poslužio opcijama Lunchbox-a.
Kreiranje fasadnih panela korištenjem pomoćnih linija koje prolaze kroz centre ivica panela, i komande Sweep2 nije dalo željene rezultate.
Bolje se pokazala komanda Network Surface, međutim algoritam je generisao samo 1/4 potrebnog panela.
Parametarsko modelovanje u Grasshopperu i sličnim programima ima velike prednosti u odnosu na programe direktnog modelovanja pri generisanju komplikovanih formi poput panela na fasadi Allianz Arene. Definisanjem logike stvaranja objekata ubrzava se njihovo modelovanje i omogućava se njihovo ponovno korištenje na drugim modelima. Takođe ima prednosti kod elemenata koji se često ponavljaju.
Mana parametarskog modelovanja je ograničena fleksibilnost, gde se greške u početnoj fazi modelovanja teško ispravljaju, ili neočekivane promene u dizajnu zahtevaju ponovno modelovanje objekta.
Optimalni pristup modelovanju je kombinovana metoda, gde se parametarsko modelovanje koristi u segmentima u kojim njegove prednosti dolaze do punog izražaja, a mane redukovane.
