Suština projekta jeste stvaranje Grasshopper logike kojom bilo kakve slobodne površine možemo pretvoriti u rešetkaste strukture, čije karakteristike pritom možemo u svakom segmentu rada kontrolisati pomoću parametara. Postoje dva osnovna vida rešetkastih struktura koje su obuhvaćene projektom. To su nosači i prostorne konstrukcije. Pod nosačima se podrazumevaju konstrukcije čija je jedna dimenzija dominantna u odnosu na druge dve. Na prvih šest slika vidimo primere kako od modela nosača nekonvencionalnog oblika dobijamo rešetkasti nosač sa traženim brojem segmenata. Na ostalim slikama predstavljene su površine koje su pretvorene u prostorne rešetke. Praktična primena ovog algoritma može naći mesto u projektovanju konstrukcija velikih raspona za pokrivanje velikih prostora: hala, sportskih arena i sl., a da se pri tom ne pribegava klasičnim oblcima konstrukcija. Na ovaj način moguće je projektovati mnogo slobodnije i atraktivnije konstrukcije.
Prvi korak u procesu rada jeste zadavanje željenog oblika pojedinačnog segmenta rešetke (faze 3. 4. 5. i 7. na dijagramu). Klizačima na polju 2. kontrolišemo broj segmenata u 2 ortogonalna pravca. Klizačima na polju 6 određujemo ofset polja tj. širinu štapova rešetke. Na kraju kao izlaznu informaciju dobijamo površi štapova. Dodavanjem nekih funkcija mozemo izvući i površine i obime dobijenih štapova, kao i koordinate karakterističnih tačaka rešetke. Te dodatne informacije bi mogle da posluže pri eventualnom integrisanju modela u neki od programa za proračun statike, čime bi se dimenzionisanje ovakve strukture učinilo prilično jednostavnim. Na polju pod brojem 1 kao ulaznu informaciju ubacujemo željenu površ.
