Koncept same biblioteke je usko povezan sa insolacijom enetrijera istog kao i istraživanje određenih volumena koji se međusobno razlikuju po osvetljenosti. Kao sredstvo sa kojim će se pokušati rešiti mnoge teme, poput konceptualne, kontekstne i estetske, je izabrana fasada biblioteke, tačnije, brisoleji.
U samom istraživanju bilo je neophodno opredeliti se za specifičnu funkciju fasade i pravac u kojem će se ići u istraživanje. Od mnogih funkcija poput položaj Sunca u zavisnosti od godišnjih doba ili namena prostorije, izabrana je dubina, tj. površina prostorije.
Površina prostorije je bila najbolji izbor iz razloga što je taj problem rešavao nekoliko problema poput namene, vizure i uklopljivost sa okruženjem (prirodnim i veštačkim).
Cilj je bio da se na najefikasniji i najprostiji način postavi perforacija tako da prostor koji je bliži prozorima bude osvetljen za duplo u odnosu na prostor koji se nalazi bliže zidovima koji je, u normalnim uslovima, direktno osvetljen Suncem.
Perforacija je u obliku horizontalnih brisoleja da bi se objekat interpolirao sa susednom zgradom rektorata Novosadskog Univerziteta i pružio vizuru na Studentski park i Petrovaradinsku tvrđavu. Međutim, za razliku od pokretnih brisoleja na zgradi rektorata, brisoleji na biblioteci su statični.
U Rhino-u i Grasshopper-u je rešen ovaj problem i utvrđeno je da su promene na brisolejima minimalne i varijacije brisoleja su raspodeljene u dve velike grupe, samim tim je estetika neuravnotežena, tj. nepostojeća.
Postoji mogućnost da se veštački postigne jača estetika perforacije npr. naglašavanjem parametara ali bi to bilo skretanje sa teme i približavanje ka potpunom formalizmu.
Da bi ta parametarska fasada dobila funkciju iz koje bi proizašla prava, čista estetika neophodno je ubaciti brojne faktore u istraživanje, poput položaj Sunca u zavisnosti od godišnjih doba, fleksibilnost brisoleja, podela prostora po insolovanim volumenima, mogućnost otvaranje fasade tj. vizura itd.
Pretpostavka je da što više faktora tj. problema otvara mogućnost ka pravoj, spontanoj, čišćoj estetici i dubljem smislu korišćenja parametarskog projektovanja a da nije čisto formalistički.
