Author: MilicaSretenovic

U završnoj fazi projekta došla sam do dva finalna modela maske.

Jedan sa izbočinama na kritičnim tačkama za držanje maske, drugi sa vazdušastim ,,jastucima” koji bi olakšali držanje telefona i učinili ga udobnijim (zbog same prirode materijala i vazduha).

Korišćenjem jednostavnih alatki u Rhino-u, napravila sam prvi model. Ručno sam modelovala masku, zatim poleđinu maske izdelila na manje delove pomoću Rebuild Surface alatke, uključila zatim kontrolne tačke alatkom PointsOn i izvukla izbočine na mestima do kojih sam došla prethodnim detaljnim istraživanjem.

Pomoću GrassHopper koda uspela sam da napravim drugi model, kod kog se menjanjem parametara može postići različita forma ,,jastučića” u zavisnosti od toga koliki Pressure odaberemo na Slider-u.
Takođe, eksperimentalnim putem sam dokazala da je ova ideja izvodljiva i ostavila prostora za dalja istraživanja i unapređivanja modela, te i potencijalne proizvodnje.

Anketom sam pokazala da postoji zainteresovanost za obe vrste modela, ali da je ona malo veća za drugi model. Time sam dokazala i hipotezu da je sve što je novo i nepoznato ljudima uglavnom interesantno i primamljivo za kupovinu.

Proces modelovanja je brži za Model 1, ali je lakše promenljiv za Model 2. Model 2 ima GH kod koji se po potrebi može lako menjati, iako je njegova izrada bila duža i zahtevnija.

Uspešno sam dokazala da su obe ideje pozitivno ocenjene kod potencijalnih mušterija, dala novu ideju za proizvodnju maski i ostavila prostora za dalja istraživanja i usavršavanja modela.

1. korak: Proces sam započela analizom kojom sam istražila način na koji se drži mobilni telefon u ruci korisnika, koje površine telefona su najviše zahvaćene prilikom držanja i korišćenja i tako došla do rezultata koji su mi pokazali koja su to ,,kritična mesta” površine telefona odnosno zaštitne maske, na kojima bi trebalo postaviti neki vid ojačanja, pridrživača, radi lakšeg i komfornijeg držanja telefona u ruci, kao i atraktivnijeg izgleda.

2. korak: Korišćenjem programa Rhino 7 izmodelovala sam jednostavnu masku, prema tačnim dimenzijama neophodnim za mobilni uređaj iPhone X. Ta maska predstavlja polazišnu tačku za dalje modelovanje. Korišćenjem Rhina i Grasshoppera potrebno je dobiti odgovarajuće tipove maski (dva tipa, određena još u prethodnom istraživanju). Nakon modelovanja plan je izvršiti uporednu analizu dva modela, kao i poređenje sa već postojećim maskama sličnog tipa, te izvršiti anketiranje ljudi kako bih sakupila što više utisaka o proizvodima i da bih došla do saznanja da li će se na ovaj način potrebe i očekivanja korisnika ispuniti.

3. korak: Modelovanje prvog tipa maske, uzimajući u obzir prikupljene podatke iz prvobitne analize. Izmodelovala sam pozadinu maske, koja je najbitnija za ovo istraživanje. Podelila sam je na manje delove, kako bih adekvatno mogla da modifikujem površine i dobijem pogodne oblike. Ideja ove maske je da ima ,,talasastu” formu, da bude od nekog mekšeg materijala (možda neka guma) i da ispupčenja na masci budu ,,držači” za šaku, koji će služiti za udobnije i lakše držanje, ali neće biti preveliki kako ne bi smetali prilikom nošenja telefona u torbi ili džepu. Takođe, imaće i estetsku funkciju. Jednim od prvobitnih istraživanja, došla sam do zaključka da je ljudima bitno da budu ,,drugačiji” i da vole neobične i nove stvari. S tim u vezi, volela bih da ovaj proizvod bude u neku ruku revolucionaran.

4. korak: Drugi tip maske modelovan je pomoću Grasshoppera. Time je dobijena maska podeljena na sitne trouglove, od kojih će posle neki moći da se uklone i time formiraju potrebne šupljine za balon. Balon je takođe izmodelovan u GH-u i urađen je vizuelni pregled na koji sve način bi balon mogao da se ponaša prilikom eksperimenta. Koja od tih situacija je verodostojna saznaću prilikom eksperimentalnog postupka.