Katarina Spasic – Geometrija i vizuelizacija slobodnih formi

Ispitivanje dela makete

U završnoj fazi urađeno je istraživanje senke koju daje deo makete primenom različitih materijala u otvorenim poljima. Radi ispitivanja slikano je pod veštačkim i prirodnim osvetljenjem. Osnovni materijal u obe kombinacije je hamer, dok je materijal kojim su zatvorena polja različit.

Prva kombinacija je hamer i paus. U ovom slučaju senka je vidljiva jedino ukoliko je površina na koju se reflektuje jako blizu makete. Kada se maketa odalji gubi se senka i ne vidi se razlika između hamera i pausa. Rezultat dobijen istraživanjem makete nije potpuno isti kao kao istraživanja modela koji je vršila koleginica. Sličnost se vidi jedino kod noćnog rendera gde je senku daju šare koje su bliže površini na koju se reflektuje.

Druga kombinacija je hamer i folija. U ovom slučaju senka je jasno vidljiva i pri veštačkom i pri prirodnom osvetljenju jer je materijal skroz transparentan. Ovaj deo istraživanja se podudara sa istraživanjem modela u programu.

Studija osvetljenja objekta

Nakon završenog modelovanja izvršena je priprema za maketu. U programu Rhinoceros je pomoću alatke UnrollSrf razvijena mreza jednog dela modela. Ustanovljeno je da mreža takvog objekta ne može da se razvije pomoću te komande pa je zbog toga oblik izvedenog modela uprošćen.

Urađene su dve makete. Jedna sa trakama bez šara, a druga maketa sa trakama sa šarama. Zatim su radi ispitivanja senke slikane sa veštačkim osvetljenjem postavljenim pod različitim uglovima i u različito doba dana sa prirodnim osvetljenjem.

Dalje istraživanje će se odnositi na ispitivanje senke otvora primenom različitih materijala.

Modelovanje i studija osvetljenja objekta

Istraživački tim čine:

Jelena Gavrilov – modelovanje geometrije

Jelena Panić – renderovanje geometrije kroz primenu osvetljenja

Katarina Spasić – pravljenje makete i prikaz realnog osvetljenja objekta

Cilj istraživanja je utvrditi pri kakvim uslovima je moguće generisati i osvetliti objekat i napraviti maketu.

Istraživanje je podeljeno u dve faze:

1) Generisanje opne objekta

2) Studija osvetljenja objekta

Generisanje opne objekta teklo bi generisanjem rotacionih površi na koje je moguće aplicirati zamišljeni šablon i zatim ga koristiti u studiji osvetljenja, za šta će se koristiti programi Rhinoceros i Grasshopper.

Studija osvetljenja podrazumeva generisanje scene sa adekvatnim osvetljenjem i odgovarajućim materijalima, koji će se aplicirati na digitalni model.

Kroz maketu bi vrsili proveru senki modela u realnom okruženju i njegovo razmotavanje.