Kristof Herman je projektovao paviljon za Sigmund Freud-ov park koji se nalazi u centru Beca. Inspiracija je proizasla iz prirodnog pejzaza iskrivljenih linija. Paviljon je pomocu parametarskog modelovanja prilagodjen terenu, i svojim oblikom ne narusava pejzaz vec se utapa u njega.
Paviljon je dinamicnog oblika sto jeste povezano sa filozofijom Sigmunda Frojda koji dinamiku opisuje kroz “igru sila koje se uzajamo udružuju ili ometaju”. Namenjen za okupljanje, ne narusava tok kretanja kroz prijatnu atmosferu bez strogih granica.

U Rinocerus-u sam analizirala proces stvaranja oblika organskog porekla. Zanimljivo je to sto se na razlicite nacine, tj. uz pomoc raznih alatki, moze doci do istog rezultata.

Odredjene debljine za povrsine u vidu zakrivljenih stepenica su dobijene uz pomoc Grasshoppera u kome su napravljene linije i krive.
linije su spojene sa krajnjom i pocetnom tackom, zatim je napravljen vektor sa dve tacke (baza i tip) koji je spojen sa vektorom amplitude. Njena duzina ima odgovarajucu dimenziju. Vektor amplitude je extrudovan po horizontali ili vertikali.
Krive su spojene za isti extrud, na bazu.

U okviru predmeta Geometrija i vizuelizacija slobodnih formi, za ispitni rad, po slobodnoj volji izabran je projekat The Bobst Pixel Veil u sklopu zgrade  biblioteke univerziteta u Njujorku ( Elmer Holmes Bobst Library), čiju realizaciju je izveo tim arhitekata Joel Sanders Architect, 2012. godine.

Cilj ispitnog rada nije da se rekreira postojeći prostor, već da se primeni logika iz koje je on proistekao. Imajući to u vidu vodič kroz dalji rad bi bio jedan panel odgovarajućih dimenzija, koji bi bio segmentisan na podeoke koji bi bili nasumično prisutni. U oviru takvog panela, očekuje se i vertikalna podela na kolone kao i horizontalne prečke koje se takođe nasumično pojavljuju kroz panel. Takođe može se očekivati i izrada nosača, tj. noseće grede koja nosi panel kao i ankeri za vezivanje panela sa nosećom gredom.

Primenom alata za parametarsko modelovanje, omogućava se interaktivni dizajn. Projekat nastoji da sadrži što veći broj promenljivih kako bi mogao da se promeni svaki element u panelu, u datom trenutku. Logika postupnog modelovanja i definisanje koda u softveru za parametarski dizajn izgleda kao u priloženoj slici.

Napomena: dijagram je sveden šematski prikaz, te su izostavljeni pojedini koraci, kao i input podaci, zbog njihove veličine i brojnosti.

Nameće se veliki broj rešenja ovakvog problema. Izabran je jedan od načina, a to je segmentacije jedne linije/kolone, pa njeno multipliciranje sa drugačijim promenljivom. U odnosu na to, panel se mogao segmentisati od jedne površine na određene delove, tako što dimenzije segmenata ne bi bili unošeni direktno, već odnosi broja segmentacija u odnosu na ukupnu dimenziju panela bi bili procentualno izraženi. Na taj način ću se samo osvrnuti u daljem radu.

Možemo pretpostaviti, kao što je urađeno i u projektu The Bobst Pixel Veil, da će se fabrikacija odvijati digitalnim putem. U tom projektu paneli su urađeni od pločastih aluminijumskih materijala, putem CNC mašine. U skladu sa tim, dimenzije između segmenata u daljem radu će mnogo varirati, sa po nekoliko decimala, što priznajemo da je za tradicionalnu fabrikaciju veoma zahtevan posao. Ukoliko bi projekat zahtevao tradicionalnu fabrikaciju panela, proces dimenzionisanja bi bio sledeći – određeni broj elemenata/segmenata u tačno određenim dimenzijama, radi lakše fabrikacije istih elemenata, tj. grupa elemenata. Pošto sam se u daljem radu opredelio za digitalnu fabrikaciju, dobija se jedna prednost, a to je veća nasumičnost.

Dakle, dalji rad na ovom projektu zasniva se definisanju koda preko kojeg možemo interaktivno da dizajniramo panel.

Low res, prikaz definicije:

Pored definisanog koda (optimizovanog za upotrebu korisnika bez predznanja u softverskom okruženju), planirana je priprema za digitalnu fabrikaciju, i digitalna fabrikacija. Vizuelizacija finalne geometrije, koja bi bila izvežena iz softvera za parametarski dizajn, u okruženje koje je optimizovano za vizuelizaciju. Interaktivna promena promenljivih preko OSC protokola, preko android uređaja, za potrebe prezentacije parametarskog dizajna široj publici. Druga verzija koda, gore pomenuta. Kao i animacija, za potrebe prezentacije samog rada.

Izgled interfejsa kontrole parametara preko android uređaja, i pregled svih promenljivih:

Teaser (w/sound, low quality):

Cilj ovog zadatka je bio da se pronadje nacin kako se moze napraviti objekat koji je organskog oblika. Frojdov paviljon sam izabrala jer ima zanimljivu geometriju za istrazivanje, koja kao da izrasta iz terena, stvarajuci komplikovane propuste kroz otvorene prostore, i linije koje kao da teku kroz okolinu.
Koristila sam Rhinoceros, u kome sam pomocu krivih linija, kopiranjem i pomeranjem linija i tacaka dobila zeljeni dinamican i razigran oblik u vidu stepenica, kojima se jos mora dodati debljina i sirina.

Za ljusku koja se nalazi na gornjem delu koristila sam alatku Sweep 2 rails i pomocu opcije Cage sam dobila zakrivljenu povrsinu.

Posmatrajući objekat ‘’The Sage Gateshead’’ u podužnom pravcu može da se uoči sličnost sa oblikom koji ima gusenica, zbog čega smo i došle na ideju da kroz analizu pokreta, odnostno skupa pokreta gusenice ispitamo moguću formu objekta. Karakteristični pokret koji ima gusenica smo prenele u animaciju. Način na koji se ona kreće je grčenje mišića koje prenosi od svog krajnjeg dela tela ka glavi.

Analizom pokreta zaključile smo da je najbolji način da dođemo do najpribližnijeg oblika njene forme, preko sfera koje smo odradile u programu Rhinoceros sa Grasshopper plugin, tako što smo svakoj sferi, tj. njenom centru (tački) zadale koordinate na koje možemo da utičemo preko number – slider sve dok ne dobijemo položaj sfera koji odgovara obliku objekta.

https://www.youtube.com/watch?v=Th7DgY2-xvg

Pravljenjem nurbs sistema dobijamo formu objekta u Rhinoceros – u i korigujemo oštre prelaze između sfera. Kao što smo navele pomoću number slider – a možemo da menjamo koordinate centara sfera, a na taj način i sam radijus istih, pa time i mogućnost kombinacije u zavisnosti od potrebe, veličine i udaljenosti prostorija unutar objekta.

Krajnji prikaz animacije karakterističnog kretanja gusenice odrađeno je u programu 3ds Max.

1. Postavljanje kamere koja prati liniju kretanja gusenice.

2. Dodavanje add Path – podešavanje linija putanje i podešavanje kamere.

3. Render animacije – Mental Ray render.

Kao što je već spomenuto, pomeranjem nabora na gusenici može se postići karakterističan pokret koji se pojavljuje kao in a analiziranom objektu:

Dobijeni pokret može da se poredi sa siluetom objekta.

Prikaz vidljivosti siluete objekta u gusenici:

Animacija gusenice u 3ds Max

Kao ulazne parametre smo uzele tačke definisane u Rhino-u i zatim ih povezale sa tačkama u Grasshopper-u (point>set one point). Tačke se spajaju linijom, a zatim se linija povezuje sa tačkom na krivoj (point on curve) koju pomeramu u z pravcu (unit z) da bismo dobili visinu krive tj. luka čiju vrednost možemo da menjamo pomoću priključenog slider-a (number slider) zadajući mu minimalnu i maksimalnu vrednost. Pomoću luka kroz tri tačke (arc 3pt) dobijamo i sam luk. Da bismo u osnovi dobili željeni oblik objekta, u Rhino-u crtamo krive koje vežemo sa krivama u Grasshopper-u (curve>set one curve) i delimo je pomoću funkcije divide curve, zadajemo broj tačaka podele sa obe strane krive.

Izgled definicije:

Da bismo dobili površinu, luk povezujemo sa opcijom loft i potom površinu delimo u podužnom pravcu pomoću opcije divide i isotrim kojima takođe zadajemo vrednost podele pomocu number slider-a.

Izgled definicije:

Pošto lukovima jos uvek ne može da se manipuliše dovoljno da bi se došlo do poželjnog oblika uvodimo opciju grapf mapper-a i desnim klikom u graph types biramo bezier tip krive, a koju smo prethodno povezali pomoću opcije range sa brojem podela na krivama koje predstavljaju gabarite objekta i umnožili je pomocu slider-a sa z osom.

Pomeranjem krive u graph mapper-u menja se i oblik duz z-ose čime dobijamo veću mogucnost uticaja na formu.

Izgled definicije:

Drugi nacin kojim se može nešto više uticati na formu objekta je taj da se do oblika objekta dođe pomoću tačaka od kojih bi se obrazovale sfere.

Prvi korak je određivanje tačaka koje će označavati centre sfera, opcijom construct point. Pošto se tačke tj. sfere nece pomerati po x-osi time nam nije potreban number slider za tu koordinatu. Priključujemo slider-e u y,z-osu i zadajemo im brojčane vrednosti tj. minimum i maksimum pokretljivosti.

Da bismo od tačaka dobili sfere potrebna nam je opcija sphere koju priključujemo sa tačkom. U graph mapper priključujemo range sa određenim brojem koraka. Svaku tačku je potrebno povezati sa graph mapper-om.

Pošto objekat predstavlja polovinu sfera koristimo opciju solid intersection. Sve sfere spojimo sa ovom opcijom i u Rhino-u nacrtamo površ koja će da ih preseče. Zatim površ povežemo sa opcijom surface u Grasshopperu (set one surface) i priključimo je na solid intersection.

Koristimo move i zadajemo da se delovi sfera pomere u x pravcu za određenu brojčanu vrednost pomoću slidera.

Kad pomoću slajder-a i graph mapper-a dobijemo željenu formu, na opciji kojom smo pomerili delove sfera desnim klikom idemo na bake da bismo dobili nurb povrsinu u Rhino-u.

Izgled definicije:

U Rhino-u pomerimo sfere i ono što je neophodno je to da pomoću fillet surface dobijemo blage prelaze između delova gde se sfere seku.

Pošto objekat na svojim krajnjim poduznim tačkama nije zaobljen, pomocu trim-a uklonimo sferne završetke na objektu.

Modelovanje gusenice u 3ds Max:

1. Uz pomoć circle i Nurbs curves, pa potom loft opcije, napravi se telo gusenice. Potom se uz pomoć opcije FFD 4x4x4 definiše oblik i uz edit poly (extrude, weld…)dodaju se glava i rep.

2. Dodajemo modifier turbosmooth. Radimo Extrude i inset nožica. Uz pomoć alatke Scale, u Local Coordinate System – u podesimo izgled vrhova nožica.

3. Ubacivanje materijala gusenice i postavljanje pozadine.

4. Pravljenje lišća i trave – postavimo Plane. U materijalima – Map – Diffuse Color – odaberemo Bitmap. Postavimo materijal, zatim uz pomoć alatke Bend oblikujemo listove. Uz pomoć Cylinder i opcije Noise napravimo stablo. Trava – nakon podešavanja Noise – a, ubacimo Hair and Fur modifier.

Koncept same biblioteke je usko povezan sa insolacijom enetrijera istog kao i istraživanje određenih volumena koji se međusobno razlikuju po osvetljenosti.  Kao sredstvo sa kojim će se pokušati rešiti mnoge teme, poput konceptualne, kontekstne i estetske, je izabrana  fasada biblioteke, tačnije, brisoleji.
U samom istraživanju bilo je neophodno opredeliti se za specifičnu funkciju fasade i pravac u kojem će se ići u istraživanje. Od mnogih funkcija poput položaj Sunca u zavisnosti od godišnjih doba ili namena prostorije, izabrana je dubina, tj. površina prostorije.
Površina prostorije je bila najbolji izbor iz razloga što je taj problem rešavao nekoliko problema poput namene, vizure i uklopljivost sa okruženjem (prirodnim i veštačkim).
Cilj je bio da se na najefikasniji i najprostiji način postavi perforacija tako da prostor koji je bliži prozorima bude osvetljen za duplo u odnosu na prostor koji se nalazi bliže zidovima koji je, u normalnim uslovima, direktno osvetljen Suncem.
Perforacija je u obliku horizontalnih brisoleja da bi se objekat interpolirao sa susednom zgradom rektorata Novosadskog Univerziteta i pružio vizuru na Studentski park i Petrovaradinsku tvrđavu. Međutim, za razliku od pokretnih brisoleja na zgradi rektorata, brisoleji na biblioteci su statični.
U Rhino-u i Grasshopper-u je rešen ovaj problem i utvrđeno je da su promene na brisolejima minimalne i varijacije brisoleja su raspodeljene u dve velike grupe, samim tim je estetika neuravnotežena, tj. nepostojeća.
Postoji mogućnost da se veštački postigne jača estetika perforacije npr. naglašavanjem parametara ali bi to bilo skretanje sa teme i približavanje ka potpunom formalizmu.
Da bi ta parametarska fasada dobila funkciju iz koje bi proizašla prava, čista estetika neophodno je ubaciti brojne faktore u istraživanje, poput položaj Sunca u zavisnosti od godišnjih doba, fleksibilnost brisoleja, podela prostora po insolovanim volumenima, mogućnost otvaranje fasade tj. vizura itd.
Pretpostavka je da što više faktora tj. problema otvara mogućnost ka pravoj, spontanoj, čišćoj estetici i dubljem smislu korišćenja parametarskog projektovanja a da nije čisto formalistički.

I mana iz prethodnog posta je otklonjena. Problem se javio kod:

slika = selectBitmap caption:”Izaberite Bitmap”

Što je rezultovalo da kad god se skripta pokrene, prvo iskoči prozor za izbor slike, bez obzira na to što se gore pomenuti kod nalazi unutar button koda. Dalje, čim izaberemo sliku, ostatak skripte se odmah aktivira bez obzira na to što je i ostatak pod sopstvenim button-om, što je pravilo problem oko dodeljivanja parametara, jer naime, skripta ni ne stigne da da prozor za unos parametara, a već gotov posao.

Da bi se to izbeglo mora se uraditi sledeće:

local slika                                                                      – da se dodeli varijabla zvana slika

button load “Izaberi sliku”                                   – da se postavi dugme za izbor slike

i konačno kod:

on load pressed do
    (
    img = selectBitMap()
    if img != undefined then slika = img    
    )

Koji će sliku sačuvati kao varijablu img, a zatim ako se pokaže da je bitmap dodeljen, varijabla slika će preuzeti parametre varijable img. Takođe primetite da selectBitMap sada ima dve zagrade () i nema caption:”…” . Ova nova funkcija sa zagradama ne može da ima caption, i nje nema u Help-u za MaxScript, te je i bila uzrok problemu.

Sad kad je problem rešen, mogu da se dodaju svakakvi parametri koji će uticati na krajnji izgled mozaika. Da ne dužim prvo ću postaviti čitavu skriptu sa rollout-om.

Prvi promenljivi parametar koji je uveden je oblik mozaika, koji može biti: chamferbox, sfera, cilindar i piramida. Iako bi bilo moguće ubaciti i druge oblike, ova četiri daju najbolje rezultate za mozaik (chamferbox postaje kocka kada se fillet opcija stavi na nulu).

Drugi parametar je , zapravo, skup parametara za dimenzije oblika mozaika, radius koji određuje radijus, širinu i debljinu delića mozaika (maksimalna dimenzija je 10), height koji određuje visinu za sve oblike sem sfere i fillet koji određuje zakrivljenost ivica samo za chamferbox-a.

Treći parametar nazvan Rezolucija služi za smanjivanje broja mozaičnih delova, kako bi se izbeglo zakucavanje 3dsmax-a pri obradi većih slika, s tim da i dalje se mogu stvoriti problemi ako unesete pogrešnu brojku na većoj slici. Uglavnom, 1 za velike slike preko 4500 pixela u bar jednom pravcu, a 7 za male slike sa samo 80 pixela. Ostali brojevi su za sve veličine između.

Tu je dugme za unos slike (koje smo objašnjavali na početku posta), dugme za brisanje svih mozaika kako se ne bi usporio kompjuter zbog previše elemenata u 3dsmax-u i naravno dugme za pravljenje mozaika.

Za kraj malo primera rendera izvedenih koristeći ovu skriptu.

Istrazivanjem Waffle struktura, Voronoi dijagrama i principa za pravljenje buckyball-a, ustanovljeno je da Voronoi dijagrami daju najbolje rezultate za stvaranje zakrivljene povrsi nadstresnice koja sadrzi perforacije u obliku petougaonih i sestougaonih celija.

U Rhino-u je napravljen model nadstresnice na koji se dodaju Voronoi celije u Grasshopper-u deljenjem ravni u oblasti koje se zasniva na udaljenosti od tacaka iz posebnog podskupa ravni.

Sledeci korak predstavlja zadavanje debljine nadstresnici i pravljenje otvora na njoj kako bi se postigao zeljeni izgled organske strukture.

Nakon što su fotografije importovane u “AgiSoftPhotoScan”, izrađen je oblak tačaka koji je iskorišćen za ekportovanje “mesh” modela terena. Priložene fotografije su različiti prikazi terena kroz “oblak tačaka”.

00_PointCloud with pictures

01_Point Cloud

02_Shaded

03_Solid

04_Wireframe

05_Textured

Oblak tačaka je optimizovan u samom softveru i eksportovan kao “mesh” model koji je zatim ubačen u 3DStudioMax (br.vertexa 14710, br.poligona 26485).

Iz predhodnih analiza zakljucio sam da bi bilo dobro napraviti dve idealna krila, jedno za male brzine, koje proizvodi veliki potisak i drugo za velike brzine, koje proizvodi malo potiska, sto omogucava avionu da leti pri velikim brzinama bez ometanja cirkulacije vazduha i stvaranja nepotrebno velikog potiska.

Profil krila za male brzine

Profil krila za velike brzine

Testovi:

https://www.youtube.com/watch?v=7lKvx5OxUg0

https://www.youtube.com/watch?v=AX8nTpVQPSg

Dalje istrazivanje bi se zasnivalo na odredjivanju odgovarajuce teselacije i na koji nacin bi se ona proizvodila.

Ustanovljeni su osnovni parametri kao i sredstva koja će odrediti perforaciju na objektu biblioteke.
Parametri su površina prostorija, njihova namena, period dana i godine, dok su sredstva brisoleji.
Napravljen je model etaže na kojem se istražuje uticaj površine prostorija na dimenzije brisoleja.
Sledeći korak bi bio utvrđivanje dimenzije brisoleja u odnosu na ostale parametre kao i istraživanje ostalih etaža.

Iz prikazanih simulacija razlicitih oblika avionskog krila, zadatak je naci optimalan oblik krila koji ce zadovoljavati kriterijume aerodinamike, tj. da proizvodi dovoljno potiska
u malim i velikim brzinama leta, kao i da bude ekonomican.

https://www.youtube.com/watch?v=tO8rBI05RhE&feature=youtu.be

Projekat je rađen sa namerom da se arhitektonski sklop uklopi u postojeće kvalitete prostora.

Uz pomoć programa Design Flow sa kombinacijom modelovanja u 3DMax-u, cilj ovog projekta bi bio ispitivanje različitih oblika avionskog krila i njihova efikasnost uz različite brzine vetra.

.

Modelovanje, vizuelizacija i prezentacija priložene jahte, uz dodatnu razradu i modelovanje enterijera.

Animacija lika sa omogućenim facijalnim ekspresijama i pokretima, izrada mapa za izabrani lik.

Projekat obuhvata parametarsko modelovanje objekta projektantskog biroa Herzog & de Meuron koristeći softver poput Grasshopper-a.

Cilj projekta je istraživanje mogućnosti parametarskog modelovanja i samog softvera primenom optimalnog metoda za dobijanje karakteristične fasade, kao i samog objekta.

Modelovanje fasade univerzitetske biblioteke.
Parametarskim modelovanjem će se omogućiti najadekvatnije osvetljenje enterijera ovog javnog objekta.

Modelovanje automobila Porsche 911, zatim putem analize dobijenih površi, menjanje odgovarajućih dvostruko zakrivljenih pravoizvodnim površima, pri čemu bi se teorijski izbeglo korišćenje kalupa i samim tim smanjila cena proizvodnje.

Modelovanje fasade za kulu koja se nastavlja u unutrasnjosti trznog centra u prizemlju objekta, projekat sa predmeta Projektovanje stambenih objekata i kompleksa 2.

U prilogu se nalaze fotografije mosta u Amsterdamu, koji će se modelovati sa dodavanjem pokretnih panela, koji se pomeraju u zavisnosti od upada sunčevih zraka, i u svako doba dana obrazovati određenu senku. Ali i pokušati pomeranjem istih da se spreči prodor sunčevih zraka ”unutar” mosta kako bi se sprečila prekomerna osunčanost.

Korišćenjem 2D slike (npr. formata jpg) parametarskim podešavanjima dati joj treću dimenziju. 3D forme 2D slika mogu se koristiti za mozaike, oblikovanje terena, 3D štampanje i mnoge druge namene. U primerima ispod teksta koriste se pikseli same slike za formiranje 3D forme.

U prilogu se nalaze fotografije izvedenog projekta Porsche paviljona u Volfsburgu i istraživačke makete paviljona dr Bojana Tepavčevića. Glavna zamisao je kombinovanje forme Porsche paviljona i konstrukcije pomenute istraživačke makete.

Oblikovati set za heroja ili kurira u igrici DotA2 (Blizzard). U toku produkcije item-a koristi se zbrush ili neka druga alatka, u zavisnosti od potrebe modela. Na slikama je prikazan heroj kome bi se radio set (na heroju je prikazan već postojeći set, sa dijelovima koji se modeluju), odnosno primjer kurira (svaki model prati animacija).

Uz primenu Ecotect Analysis softvera, odnosno analize osunčanosti Studentskog trga, uticaja vetra na pomenuti prostor, kao i odnosa prema okolnim objektima, vrši se parametarsko modelovanje popločanja koje podrazumeva smenu zelenih segmenata sa segmentima od odgovarajućeg čvrstog materijala, a usklađeno sa dobijenim rezultatima analiza i njima prilagođeno u što većoj meri. Uz popločanje, postavljanje nadstrešnica koje mu komplementiraju ostvaruje upotrebom Grasshopper-a.

Korišćenjem Ecotect Analysis softvera analiziraće se osunčanost višeporodičnog stambenog objekta projektovanog u okviru predmeta PSOIK2, lociranog na keju Žrtava racije u Novom Sadu. Dobijeni rezultati biće iskorišćeni za parametarsko modelovanje fasade i brisoleja objekta pomoću Grasshopper-a radi postizanja najoptimalnije osunčanosti i/ili zaštite od prekomernog zagrevanja prostorija.

Početni izgled objekta

Geometrija ovakve vrste anamorfoza je veoma kompleksna, ali postoje metode koje daju rešenja, tako da su stvorene slike blizu tome da budu matematički tačne. Osim ručnog iscrtavanja mreže (posebno za anamorfozu, a posebno za realan lik), moguće je obraditi fotografiju u programu za obradu fotografija (Adobe Photoshop, POV Ray, AnamorphMe…), gde se dobija gotova anamorfoza koja na ogledalu daje realan lik. Ograničenja i mogućnosti ovih anamorfoza su cilj našeg istraživanja.

Heydar Aliyev Center / Zaha Hadid Architects

Ubacivanje slika osnova i preseka, opcija PictureFrime, skaliranje i postavljanje na odgovarajuće pozicije.

Iscrtavanje osnova Control Point Curve ili Interpolate points, pomeranje grida se vrši ukucavanjem opcije Cplan.

Ucrtavanje kontura objekta na osnovu podataka iz preseka, i povezivanje sa osnovama.

Pravljenje ravnih površina (staklene površine).

Formiranje zakrivljenih površina opcija Surface-Curve Network-označiti linije.

Dobijena površina opcijom Curve Network.

Izgled formiranog objekta.

Snimiljeno u formatu 3D Studio.

Objekat i renderi dobijenog modela.

Pošto je samo modelovanje Sidnejske opere već objašnjeno u jednom od prethodnih radova studenata, usredsrediću se na objašnjenje transformacije.

Postupak rada:

– modelovanje glave armadila

– transformisanje oblika

– pravljenje animacije

– animacija vode

Modelovanje glave armadila :

Pre modelovanja glave postavlja se box na čijim odgovarajućim stranicama će se nalaziti frontalne, profilne i slike od gore.

U odnosu na ove slike iz odgovarajućih pogleda se vrši modelovanje. Počinje se od očnih kapaka. Pravi se plane u profilnom pogledu na sredini dodnjeg očnog kapka.

Plane se pretvara u Edit poly.Dodaje se modifiere – Symmetry koji se obeležavanjem opcije Mirror i biranjem Mirror Axis-a : z, namešta na sredini glave armadila.

U modifiere-u Edit poly obeležavaju se vertexi i alatkom move pomeraju na odgovarajuća mesta u odnosu na frontalni, profilni i pogled od gore. Zatim se prelazi u edge i  obeležava sledeći edge. Držanjem shift-a u alatki move i pomeranjem edge-a, dobija se još jedna površina koja se daljim pomeranjem vertexa namešta na odgovarajuću poziciju.

Na taj način se formira cela geometrija glave. Očne jabučice nastaju od sphere i poziciraju se u centar očne šupljine.

Transformisanje oblika :

Transformacija se vrši na pet različitih načina :

– uz pomoć modifiere-a FFD 2x2x2, FFD 3x3x3, FFD 4x4x4

– uz pomoć modifiere-a Morpher

– rotacijom

– skaliranjem

– translacijom

–Kada se na oblik doda modifiere FFD 2x2x2, FFD 3x3x3, FFD 4x4x4, obeležavanjem Control Points-a dobija se mogućnost pomeranja tačaka koje obuhvataju odredjenje delove objekata i na taj način se menja oblik.

-Modifiere Morpher funkcioniše tako što se željeni objekat najpre kopira a na originalni objekat se zadaje modifier Morpher. Repliku objekta menjamo uz pomoć FFD 2x2x2, FFD 3x3x3, FFD 4x4x4, vodeći računa da redosled vertexa ostaje isti ali na novim pozicijama.

Na izmenjenom objektu ne sme da se doda ni oduzme niti jedan vertex jer u suprotnom Moprher neće prepoznati kopirani izmenjeni objekat. Kada smo namestili željeni novi oblik kopije u modifiere-u Morpher ( na originalnom obliku) se pomoću Load Multiple Targets bira izmenjena kopija. Opseg transformacije objekta je podesiv.

-Skaliranje se vrši uz pomoć alatke scale. Korišteno je četiri vrste skaliranja:

-po x-osi

-po y-osi

po z-osi

i po svim osama zajedno ( srazmerno povećavanje ili smanjivanje objekta) ,

-Rotacija:

-Translacija:

-Animacija :

-Kreiranje animacije otpočinje pritiskom na dugme AutoKey.

Namešta se položaj objekta u datom trenutku i pritiskom na dugme sa nacrtanim ključićem (Set Keys) taj položaj se beleži, zatim se menja vremenski trenutak, oblik se transformiše ( menja položaj, rotira…) i ponovo se beleži pritiskom na ključić.

Desnim klikom na play dugme otvara se meni za podešavanje. Podešava se broj frame-ova i brzina kojim će teći animacija.

– Da bi snimili animaciju potrebno je uvesti kameru : VRayPhysicalCamera. Ona se namešta tako da najbolje zabeleži dešavanja u datim trenucima.

-Sidnejska opera se sastoji iz manjeg i većeg dela. Manji deo opere je pomeren na mesto glave armadila ispod koga je izronila glava a krov tog dela je poslužio kao uši armadilu. Krov većeg dela Sidnejske opere sastavljen od “školjki” podseća na oklop od armadila koji je sastavljen od kolutova pa je od krova dobijen oklop armadila.  Unutrašnji deo krova je preoblikovan u prste a zatim kopiran. Od stakla objekta su morpher-om napravljene noge. Rep je posebno oblikovan i namešten tako da izranja iz tela armadila.

-Animacija vode :

Napravljen je plane.

 Na njega je dodat modifiere – Displace. U delu Image na mestu Map je ubačen materijal koji na svojoj mapi Deffuse ima smoke veličine 0,001. Dodat je još jedan Displace na koji je dodat materijal sa smoke-om veličine 0,002. Sledeći modifier koji je dodat je wave. Na njemu se nameštaju Amplitude1, Amplitude2 i Wave Lenght. Dodaje se još jedan wave na kome se pored drugačijih vrednosti amplituda i dužine talasa rotira pravac talasa pritiskom na Gizmo pa korišćenjem alatke rotate. Na svim modifiere-ima se namešta phase u dužini trajanja animacije i na taj način se dešavaju promene tokom animacije.

-Video transformacije možete pogledati ovde:

Modelovanje objekta pomoću NURBS krivih

Postavljanje ravni osnove Create – Standard Primitives – Plane

Postavljanje preseka na odgovarajuću vertikalnu ravan, mapiranje

Formiranje konture osnove prizemlja pomoću linije Create – Shapes – NURBS Curves – CV Curve

Iscrtavanje svih ostalih osnova

Formiranje krova

Postavljanje ravni vertikalnih preseka

Formiranje površina selektovanjem odgovarajućih kontura

Selektovana kriva NURBS – Modify panel – Create surface – U loft

Nakon izvršene analize osunčanosti postojećeg stanja, objekat je spreman za preprojektovanje u programu Sketchup.
Za početak su obojene strane fasada kako bi se znala količina osunčanosti. Takođe, ubačena je modularna mreža, u kojoj svaki pravougaonik odgovara dvema sobama tj. dva stana.

Prvi korak je probijanje južnog dela, da bi unutrašnje dvorište dobijalo više svetlosti. Sobe koje su izbačene su nadoknađene na naspramnom delu građevine (bela boja).

Drugi korak se odnosi na severnu fasadu. Izbacivanjem i uvlačenjem jedinica dobijen je stepenasti volumen, koji svojom pokrenutošću ima za cilj veći domet osunčanosti.

Nakon preprojektovanja, model je importovan u Ecotekt, i pomoću opcije Calculate -> Solar Access Analysis izvršena je analiza osunčanja za celu godinu u trajanju od 8h – 18h.

Na kraju je dat prikaz kretanja senki tokom dana, opcijom Apply Shadow Settings.

Za početak je skinut model u Sketchup-u, i izmodelovan ponovo kako bi importovanje u Ecotekt programu bilo lakše.

Nakon importovanja u Ecotekt, uključena je opcija Display shadows, za prikazivanje dnevnog kretanja sunca za dan 1. april (uzet kao godišnji prosek). Ova opcija omogućuje sagledanje raspona bačene senke oko objekta, i unutar njega. Kako je objekat samostojeći, a objekti oko njega mu ne narušavaju dnevnu svetlost, nijedan objekat neće biti uključen u dalju analizu osunčanosti.

Sledeći korak koji je preduzet u analiziranju je dnevna zagrejanost fasade objekta. Period koji je uzet za analizu je cela godina u trajanju od 8h ujutru do 18h posle podne. Skala boja koja je prikazana se tumači od najmanje osunčanog dela (plava), stalno osunčanog dela (narandžasta), i delimično osunčanog dela (žuta). Pomoću Calculate opcije, dobijeni su sledeći rezultati zagrejanosti:

Pogled sa severne strane

Pogled sa južne strane

Sledi detaljno objašnjenje skripte red po red.

a = 1360

b = 160

c = 20

Ovo su promenljive vrednosti vezane za 3ds max plane koji kreira skripta, gde je a dužina, b širina, a c dimenzija jednog face-a u plane-u koji predstavlja pločicu.

x = b/c – Predstavlja broj segmenata po širini plane-a

y = (x^2+1)*x – Predstavlja broj segmenata po dužini plane-a

z = x^2 – Predstavlja broj koji ce biti korišćen u matematičkoj formuli po kojoj se selektuju faceovi.

plane length:a width:b lengthsegs:y widthsegs:x name:”plocice”

$plocice.material = standardmaterial diffuse:blue

select $plocice

Ova tri reda teksta rade sledeće: prvo se pravi plane dužine a, širine b, segmenata y i x, i menja se ime plane u plocice. Zatim se zadaje plava boje planeu. Na kraju, zbog načina na koji skripta funkcioniše, plane se selektuje.

max modify mode

modPanel.addModToSelection (edit_poly ())

macros.run “Modifier Stack” “SubObject_4”

Ova tri reda teksta su ključna za način na koji skripta funkcioniše. Linija max modify mode automatski otvara modify panel u 3ds max interfejsu. Bez ovoga ne bi mogla da funkcioniše sledeća linija, koja na prethodno selektovani plane plocice dodaje modifajer Edit Poly. Zadnja linija teksta u edit poly selektuje edit face.

for j in z+1 to (z+1)*z by z+1 do
(
for i in j to (z+1)*z by z do
$.modifiers[#Edit_Poly].Select #Face #{i}
)

$.modifiers[#Edit_Poly].Select #Face #{j}

Ovo je formula po kojoj se ”gradijentalno” selektuju fejsovi. U zavisnosti od broja z, tj kvadrata broja segmenta po širini, skripta prvo selektuje faceove čija selekcija daje privid gradijenta.

$.modifiers[#Edit_Poly].DetachToObject “plocice2″

$plocice2.material = standardmaterial diffuse:red

Ovo su poslednje dve linije teksta u skripti. Prva facove selektovane po formuli ”detachuje” od objekta plocice i tako novonastali objekat imenuje u plocice2. Poslednja operacija ovaj novi objekat boji u crveno.

Ovako izgleda skripta kada se pokrene bez rollouta. Desno je običan 3ds max plane na kome segmenti predstavljaju pločice. Skripta prvo selektuje pločice odredjene matematičkom formulom u skripti, zatim ih izdvaja kao zasebnu geometriju i i boji u drugu boju.

Prvo sam preko tačaka na spoljašnjim linijama i tačaka na osi staze, putem opcija divide i offset podelila stazu na segmente, odnosno zasebne ploče.

Putem opcije ,,Surface divide” dobijamo rupe u pločama, kojima odredjujemo broj u jednom i drugom pravcu preko parametara ,,Count”.

Koristeći opcije ,,Construction Domen” i ,,ReMap” dobijamo krajnji rezultat, tačnije, što se više odaljavamo od ose staze, rupe postaju veće.

kompletna definicija: 

U prethodnom postu definisani su: konstrukcija (stubovi) , rampe i podesti, dimenzije atrijuma. Treba definisati krovnu ploču sa otvorom za atrijum i fasadu objekta.

1. Fasada
   Prvi korak je povezati liniju fasade iscrtanu u rhino-u sa linijom u grasshoperu (Set one curve) .Sledeće je kopiranje (Move)  linije na krajnju visinu fasade što je već određeno parametrima visine i broja spratova pa samo uvezati sa tim već postojećim sliderima. Stvaranjem lofta između njih dobije se površina. Nju treba podeliti       na vertikalne i horizontalne sa Divide i slider-ima kontolisati podelu u zavisnosti od željenih dimenzija staklenih panela. Debljina staklenih panela se dobija sa Extrude u  x i y pravcu.
   Fasada može imati proizvoljan oblik,a podela će se prilagoditi.
2. Krovna ploča sa otvorom za atrijum se mora posebno definisati jer se jedina razlikuje od ostalih međuspratnih konstrukcija povezanih rampama.Dobija se kopiranjem linije fasade od koje se pravi površina (Boundary) koja se kasnije extruduje za istu debljinu kao i ostale ploče.Otvor za atrijum se dobija pomoću alatke Solid difference , odnosno oduzimanjem jedne geometrije od druge. Prva je krovna ploča, a druga je geometrija koju definiše raster stubova, odnosno koja je dobijena  povezivanjem obodnih stubova-stubova na ivicama atrijuma.
   
   

Izgled cele definicije:

Ova Grasshoper definicija se može primeniti  na različite oblike osnova  koji prate istu logiku, a menjenjem određenih parametara mogu se dobiti  i novi, interesantni  oblici unutrašnjeg uređenja koji su varijacija na temu povezivanja spratova rampama.

Postupak:
Iscrtati proizvoljnu osnovu (četvorougaonu) u rhino-u,a zatim tu krivu povezati  sa krivom u grasshoperu koja označava oblik osnove. (Set one curve). Automatski se pojavljuje ceo objekat sa stubovima i rampama. Pomoću slidera, lako se mogu dobiti: željeni broj spratova,spratna visina,debljina ploče i sl.

Primeri:
*objekti prikazuju samo neke od mogućnosti i varijacije oblika,nije razmatrana njihova funkcija i estetika

Neke od ostalih mogućnosti koje se mogu dobiti ovom grasshopper definicijom:

Geometija se može iz grasshopera preneti u Rhino (klikom na Bake ) gde postaje 3d model koji se direktno može menjati i editovati ali se gubi veza sa parametrima.

Modelovanje:

Nakon premjeravanja terena, odlučili smo se za rad i istraživanje modelovanja ove tehnike u programu ArchiCAD.

Pomoću opcije Roof, kao jedne od važnijih opcija za modelovanje objekata, smo napravili teren u osnovi, te smo ubacili jednakostranične trouglove za koje smo iskoristili njenu podopciju Single plane, pomoću čijih parametara smo u modelu uspjeli mijenjati ugao ravni, prema dobijenim rezultatima sa terena. To je opcija pomoću koje se rade konkretno krovne ravni, ali se pokazala kao vrlo praktična i korisna za bilo kakve ravni pod nagibom, a u našem slučaju su to trouglovi sa nagibom u zavisnosti od terena. Preko ove opcije smo uspjeli realnije da prikažemo teren sa svim pravilnostima i nepravilnostima, te da korigujemo mjerenje, jer smo prilikom mjerenja na terenu dobili nagib uvijek jednog ugla trougla u odnosu na referentnu stranicu, čime smo dobili visinu sledeće referentne stranice, u odnosu na prethodnu.

Ovom jednostavnom metodom smo dokazali da mjerenje nagiba terena može da se vrši i bez utvrđivanja visinskih kota svake tačke pojedinačno ili nekih složenijih instrumenata.

Prikaz korišćenja opcije Roof (Single plane), program ArchiCAD:

Prikaz izgleda terena, na kojem se jasnije vidi njegov nagib:

Prikaz terena od mosta do asfaltiranog dijela:

Konačni prikazi cijelog terena, sa jasnije vidljivim trouglovima i njihovim nagibima:

Tim:

Aleksandra Gajić, 1898

Ilija Matić, 1850

Da bi se projekat sproveo u delo, odredila sam približno koliki  deo ravni će biti pripremljen za štampu

Nakon što je vektorski iscrtana slika, određeni su okviri za štampu (iz praktičnih razloga, nije iskorišćena čitava modelovana površina Plane-a, a crtež je štampan na beloj podlozi)

Postavka u prostoru: treća dimenzija je pretvorena u iluziju treće dimenzije

Nakon određivanja teme rada i skiciranja slike koju sam htela da dobijem, pristupila sam pronalaženju najboljeg načina za kreiranje iluzije pomoću Autodesk 3ds Max-a.

Postupak rada:

-Za početak sam kreirala Plane veličine 2,5m x 3m, sa 25 segmenata u oba pravca

-Dodala sam modifier-e: Edit poly — > FFD 4x4x4 i pomoću Control Points distorzirala ravan, a na kraju dodala Mesh Smooth

-Sa fotografije iznad jasno se vidi da veličina Plane-a nije dovoljna za kreiranje veće iluzionističke slike, kao i da se selektovanjem većeg broja vertexa u okviru jedne ravni ne može dobiti pravilno distorzirana slika primenom samo jednog FFD modifajera, pa sam došla do zaključka da je najbolje celokupnu sliku sastaviti iz više fragmenata, odnosno nekoliko ravni koji se modifikuju na isti način

-Nakon brojnih modifikacija svakog Plane-a, dobijen je konačni oblik

-Celokupna slika je sastavljena iz šest ravni širine 2 m i dužine 1,5 m, podeljeni na 25 segmenata po dužini i širini

-Na svakoj ravni su formirani drugačiji oblici selektovanjem različitih grupa vertexa

-Za kreiranje perspektivnog pogleda je korišćena Target Camera, postavljena na visinu od oko 170 cm (visina čoveka)

-Iz “oka posmatrača” odnosno kamere, projicirana je konačna slika optičke iluzije

-Kada je određen konačni izgled svih ravni, model se projektuje u 2d sliku

Kako smo betonirali:

Granulirani kamen 1 i 2 cm sa cementom, 1:1 i čeličnom mrežicom kao armaturom u sredini. Debljina elementa 3 cm.

Na prethodno uljem namazanoj podlozi izlili smo gore pomenutu smešu i oplatu skinuli posle 2 dana.

Do kojih smo zaključaka stigli:

Kao najveća mana nagnutih ivica javlja se problem smanjenja debljine zida što dovodi do pucanja elementa usled njegove krhkosti. Verujemo da bi se isti problem javio kako prilikom same montaže, tako i prilikom transporta. Dalje je problem što, kako je prikazano na fotografiji 2, dolazi do pojave velikih fuga usled sudaranja temena trouglova većih površina. Samim tim kada bi se elementi pakovali u šestougao javio bi se isti problem.

Jedino rešenje je izlivanje trougla manje površine, koji bi bio posebno izliven element, a proporcionalno bi odgovarao naupražnjenom prostoru, što ne bi išlo u prilog ni parametru ekonomičnosti, niti brzine izvođenja radova.

Fotografija 1: Kalup napunjen smešom

Fotografija 2: Slaganje elemenata u trougao

Fotografija 3: Slaganje elemenata u šestougao

Teren:

Premjeravanje terena smo vršili jednakostraničnim trouglovima koji su napravljeni od kartona, dimenzija 20x20x20cm i uglomjerom za mjerenje nagiba terena u odnosu na vertikalu.

Odabrali smo jedan referentni trougao, pomoću kojeg smo krenuli u premjeravanje ostalih, tako što smo na njegove stranice upravno postavili uglomjer i očitali dobijenu vrijednost, kao i smjer nagiba. Svaka slobodna stranica susjednih trouglova je služila kao sledeća referenca za mjerenje nagiba trougla do nje istom procedurom mjerenja. Vrijednosti smo adekvatno unijeli u već ručno skiciranu mrežu odmah po očitavanju.

Teren smo podijelili u četiri zone, zbog toga što je u nekim dijelovima, može se reći ravan, te je nagib jako mali i pri tome zanemarljiv. Dvije zone su sa ravnim terenom, dok su ostale dvije sa neravninama koje smo uspješno izmjerili pomoću ove tehnike.

Premjeravanje terena:

Skice sa unijetim vrijednostima dobijenim premjeravanjem terena:

Tim:

Aleksandra Gajić, 1898

Ilija Matić, 1850

Kako smo počeli:

Hteli smo da stranice oplate budu pod uglom od 45 stepeni, i dobili ih na taj način što je naručen fabrički savijen profil pod tim uglom, što nam je kasnije koristilo i kao podloga na kojoj stoje temena. Za stranice trougla stavili smo ostatke od lima koji su šrafovima pričvršćeni za temena, ali smo ubušili više rupa pa je moguće dobiti i 3 različita profila od najmanjeg, preko srednjeg do najvećeg. Koristili smo šrafove debljine M6.

Fabrički savijen profil

Uglovi limenog kalupa

Proces izrade kalupa

Kalup najmanjih dimenzija

Kalup najvećih dimenzija

Cilj zadatka:

Inspirisana primerima koji su izvedeni (iluzioni tepih u prodavnici igaračaka, tepih u svečanoj sali hotela, popločanje u bašti..), za temu rada sam izabrala kreiranje optičke iluzije na tlu po kom se hoda: distorzijom ravne površine pomoću boja i linija dobijaju se atraktivne slike koje se poigravaju ljudskim umom.

Opis rada: za generisanje iluzionističke površine koristiću Autodesk 3ds Max prema principu koji je prikazan na slici: postavljanje Plane-a,  njegovo modifikovanje, i određivanje veličine kadra. U daljem radu akcenat će biti na razradi oblika i estetike površine, perspektivi slike, odnosno postavci kamere.

1. Nepravilno sagledan lik Marka Nešića sa mesta koje nije predviđeno za posmatranje

2. Pravilno sagledan lik Marka Nešića sa mesta predviđenog za posmatranje

3. Nepravilno sagledan lik Save Tekelije sa mesta koje nije predviđeno za posmatranje

4. Pravilno sagledan lik Save Tekelije sa mesta predviđenog za posmatranje

5. Nepravilno sagledan lik Save Vukovića sa mesta koje nije predviđeno za posmatranje

6. Pravilno sagledan lik Save Vukovića sa mesta predviđenog za posmatranje

7. Nepravilno sagledan lik Milana Rakića sa mesta koje nije predviđeno za posmatranje

8. Pravilno sagledan lik Milana Rakića sa mesta predviđenog za posmatranje

9. Pravilno sagledan lik Petra Petrovića Njegoša sa mesta predviđenog za posmatranje

10. Pravilno sagledan lik Đure Daničića sa mesta predviđenog za posmatranje

11. Pravilno sagledan lik Svetozara Miletića sa mesta predviđenog za posmatranje

12. Pravilno sagledan lik Marka Miljanova sa mesta predviđenog za posmatranje

13. Pravilno sagledan lik Petra Kočića sa mesta predviđenog za posmatranje

1. U Photoshop-u je odrađena fotomontaža

2. U poslednjoj fazi su ubačene teksture u cilju realističnijeg prikaza

Cilj:

Ispitati kako funkcioniše stvaranje 3D iluzije (perspektivna anamorfoza) na objektu kroz scene u sketchupu, kako promena određenih parametara u sceni utiče na konačan ishod

Primeri:

1. Nepravilno sagledan lik Milovana Glišića sa mesta koje nije predviđeno za posmatranje

2. Pravilno sagledan lik Milovana Glišića sa mesta predviđenog za posmatranje

Postupak rada:

1. Otvorimo Adobe Illustrator program i ubacimo sliku (layer 1). Podesimo odgovarajući format slike i smanjimo opacity (30%). Napravimo novi lejer (layer 2), izaberemo alatku Line tool i na ovom lejeru precrtavamo sliku (layer 1)

2. Dobijenu linijsku sliku sačuvamo u pdf formatu

3. Otvorimo Photoshop i ubacimo prethodno sačuvanu sliku. Izaberemo alatku Paint bucket tool i obojimo sliku (layer 1)

4. Kopiramo lejer 1, izaberemo alatku Lasso i sa ovom alatkom režemo potom smanjujemo opacity lejera 1 i 2 kako bismo dobili pravougaonike različitih nijansi kao na ovom primeru. Selektujemo lejere, desni klik-Merge layers, kako bismo ih spojili u jedan lejer

5. Otvorimo sliku fasade objekta i stavimo je kao pozadinu (background) lejera 1. U padajućem meniju lejera 1 podesimo opciju Multiply. Postavimo layer 1 na fasadu objekta potom idemo na Edit-Transform i koristimo alatke u nizu (Scale, Skew, Warp, Distort…) kako bismo dobili određeni 3D efekat ili optičku varku. Alatkom Lasso označavamo potom brišemo sve nepravilnosti na slikama

1. Prvo smo premerili stepenišni prostor gde smo planirali da postavimo optičku varku

2. Zatim smo osnovu iscrtali u AutoCad-u

3. Sledeći korak je modelovanje izabranog prostora u SketchUp-u

4. Zatim smo obeležili mesto posmatrača koje se nalazi na poslednjem stepeniku međupodesta; visina posmatrača 165cm

5. Iz oka posmatrača je projicirana optička varka. Postojeći prostorni elementi su planirani kao deo optičke varke, radijator i stepenice. Varka je projicirana na vertikalni zid i zajedno sa postojećim elementima čini kompoziciju.

Prostor izmedju ivica letvica se ispunjava i pravi površina preko opcije Loft, zatim se  sve Mirror-uje na levu stranu.

Finalno.
Da bih trimovao letvice, prvo sam povrsinu staze pretvorio u Brep i zatim preko intersekcije izmedju povrsine i krive dobio zeljene letvice koje ce biti drvene, a prostor izmedju njih ce biti od štampanog betona.

Zapocinje se sa iscrtavanjem staze i postavljanjem ose mosta.

Zatim, se preko opcije Series pravi gradijentalni razmak izmedju novih osa, koje su pomerene u X pravcu. Debljinu letvica dobijam preko opcije Offset.

FINALNO:

Prednosti i mane projektovanja u SOLID-u i NURBS-u.

Jedan od načina za modelovanje u 3ds Max-u je s NURBS površinama i krivama. NURBS (Non-Uniform Rational B-Splines) je industrijski standard za projektovanje i modelovanje površine. Posebno je pogodan za modelovanje površina s kompleksnim krivinama.

Alati za modelovanje s NURBS-om ne zahtijevaju razumijevanje matematike koja proizvodi te objekte. NURBS je popularan jer je sa objektima lako interaktivno manipulisati.

Takođe mogu se oblikovati površine pomoću polygonal meshes (SOLIDS). U poređenju s NURBS površinama, polygonal meshes (SOLIDS) imaju sledeće nedostatke:

– Korištenje poligona može otežati stvaranje složenih zakrivljenih površina.

– Iz razloga što su poligonal meshes sastavljeni iz više fiksnih površina, a veliki broj malih poligona je potrebno za glatku zakrivljenu ivicu.

NURBS površine, s druge strane, se analitički generišu. Kod njih nije potrebno dodavati SMOOTH modifier da bismo dobili glatkoću i popunjenost na krivinama, i NURBS površine se mogu izrenderovati da izgledaju bešavne.

Na osnovu toga, bolji način za modelovanje ovako kompleksnih objekata sa zaobljenim površinama je svakako NURBS.

Model u SOLID-u (a) i u NURBS-u (b).

a)                                                                              b)

MARIJANA TODOROVIĆ 1899

U daljem toku rada smo planarne površi i zakrivljene površi učinili kompatibilnim kako bismo odredili odnos njihovih površina.

Zatim smo uporedili minimalnu i maksimalnu vrednost dobijenih količnika na osnovu kojih ćemo dalje određivati oblik pločica. S obzirom da se naš izbor svodi na tri vrste oblika logičan sled bi bio dobijeni opseg vrednosti podeliti na trećine.Međutim ovom podelom dobijamo jedan dominantan oblik pločica. Kako bi estetski efekat bio bolji odlučile smo se za proizvoljne raspodele vrednosti. Ovim postupkom se dobija i veća efikasnost prilikom prefabrikacije elemenata popločanja. Upoređivanje datih vrednosti izvršile smo alatkama Larger, Smaller i And. Što je odnos manji, oblik će biti veći, i obrnuto.

Šestouglovi

Rombovi

Trouglovi

Poslednji postupak u našem radu bio je odabir boja zadatog popločanja. Svaki oblik, pomoću komponente Explode, sveli smo na vertexe i odredili njihova težišta. Potom smo ih pomoću opcije Merge grupisali. Postavili smo referentnu tačku alatkom Point (Pt) od koje smo merili rastojanja (Distance) do težišta svakog oblika. Sortirali smo vrednosti u novi opseg pomoću alatke ReMap, koji se odnosio na gradijent plave boje. Dobijeni gradijent nije bio dovoljno pregledan, pa smo dodali slajdere za crvenu i zelenu boju unutar komponente RGB. Za kraj uvodimo materijalizaciju (Material) radi izbegavanja pojava senki.

U prilogu je dat grafički prikaz( lokacija, osnova, preseci i izgledi) kao i 3d model konačnog rešenja česme u Limanskom parku.

Preklapanjem modela terena dobijenog mjerenjima pomoću lasera i viska, dobili smo sledeći grafički prikaz:

Biljana Đurović 1882, Dunja Sudar 1888, Jelena Radovanović 1833, Milica Stajić 1901

Teren u Autocad-u omogućava da se pristupi modelovanju u 3ds Max-u, kako bismo stekli uvid u trodimenzionalnu sliku terena.

U prvom koraku je neophodno uvesti teren nacrtan u Autocad-u, nakon čega je potrebno dodati edit poly modifier i obrisati višak vertex-a na tačkama, kako bi se olakšalo pozicioniranje plane-a, radi izrade terena. Sada su tačkama dodeljivane visine, tačnije podešavana je visina vertex-a na onu visinu koju smo dobile merenjem na terenu, nakon što je provereno da li se teren nalazi na nuli po z osi, što olakšava unos vrednosti. Visine su unošene najjednostavnije, odnosno unošenjem vrednosti u dijalog, koji otvaramo desnim klikom na move alatku, i upisivanjem mere u polje za z-osu. Poslednji korak je dodavanje mesh smooth modifiera da bi se postigao fin prelaz između tačaka sa različitim visinama.

Biljana Đurović, Dunja Sudar

Nakon što smo dobijene rezultate terena sa skice prebacili u Autocad, dobili smo detaljniji prikaz oblika terena u osnovi. Nakon toga smo pristupili modelovanju u 3ds Max-u.

Prvi korak je bio uvođenje fajla iz Autocada u 3ds Max, nakon čega se pristupilo postavljanju svake tačke na njeno mjesto, tj. podešavali smo visinu verteksa na onu koja je dobijena mjerenjem na terenu. Najjednostavniji način je upisivati vrijednost u dijalog koji otvaramo desnim klikom na move alatku i upisivanjem mjere u polje za z osu.

Zatim smo koristili mesh smooth modifier kako bismo dobili fin prelaz između tačaka koje se nalaze na različitim visinama.

Konačan rezultat:

Milica Stajić 1901                    Jelena Radovanović 1833

Suština projekta je da, za zadatu osnovu, grasshoper definicija reši ostatak objekta tj.

–          Noseću konstrukciju (stubove)                                                                                             –         Konstrukciju ploča ( sistem rampi sa spratnim podestima)                                               –          Veličinu atrijuma                                                                                                                     –          Fasadu objekta                                                                                                                       –          Krovnu ploču

Svi elementi su u međuzavisnosti i parametarski povezani.

1. Prvi korak je definisanje osnove objekta , odnosno iscrtavanje linije u Rhino-u koja predstavlja gabarit objekta. Povezati je sa linijom napravljenom u grasshoperu
   (Curve (Crv) klikom na desni i  Set one curve.
2. Od linije se pravi površina (alatkom boundry) koju kasnije delimo (divide) na željeni broj podužnih i poprečnih segmenata koji formiraju mrežu u osnovi. Ta mreža predstavlja ose stubova, a istovremeno i odabranu širinu i dužinu atrijuma  koja se može menjati pomeranjem slider-a ( Number Slider) koji definišu tu podelu. Slider u suštini predstavlja skup brojeva koji se može menjati. Podešavanjem minimuma i maximuma kontrolišemo moguće promene.
   
3. Sledeći korak je izdvajanje podesta iz formirane površine osnove, odnosno spratnih ploča koje su povezane rampama. Alatkom Isotrim (SubSurf) razbijamo površinu na komponentne delove a alatkom List Item izdvajamo delove koji su nam potrebni. Površinama dajemo treću dimenziju (extrude) i  kopiramo (alatka Move)  u pravcu z ose (Z Unit) na potrebnu spratnu visinu.
   -Podesti nisu naspramno raspoređeni već se mimoilaze za jednu spratnu visinu pa podeste s jedne strane treba dodatno  kopirati kako bi se napravila ta razlika.
4. Treba napraviti zavisnost između spratne visine, broja spratova i debljine ploča/podesta, kako bi se ti parametri mogli lako menjati. To je omogućeno preko serije brojeva (Series of numbers) gde slider-ima definišemo mogući raspon promena.
5. Formiranje rampi između podesta.
   -Radimo dekonstrukciju podesta , sa jedne strane, na komponentne površine i (DeconstructBrep) i izdvajamo (Llist Item) čeone površine koje će služiti za spajanje kada ponovimo isti postupak za podeste sa druge strane. Čeonu površinu delimo (Devide) na isti broj segmetana kao u postupku 2 jer se rampe formiraju spajanjem 2 krajnja segmenta. Alatkom Isotrim  i izdvajanjem potrebnih segmenata (List Item),po 2 na svakom podestu, dobijamo odgovarajuće površine koje predstavljaju početak i kraj rampi.Kako bi program spojio segmente naizmenično i bez ukrštanja potrebno je koristiti alatke Mirror i Shift sa odgovarajućim podešavanjima.
   -Alatkom loft se stvara kosa površina koja povezuje svaka dva segmenta .
6. Stubovi
   
   Ponovnim deljenjem osnove, koristeći iste slider-e  iz koraka 1, i njenom dekontrukcijom (DeconstructBrep) alatkom Cull Duplicates izdvajamo tačke koje se nalaze na preseku podužnih i poprečnih linija i predstavljaju centralne ose stubova.-Iz tih tačaka formiramo vertikalnu liniju  čija je visina proporcionalna broju spratova x spratna visina (uračunata je i debljina ploče) To postižemo matematičkim funkcijama množenja (Multiplication A x B) i sabiranja (Addition A+B) koje uvezujemo sa vektorom pomeranja u pravcu Z- ose(Z unit) .-Treba zadati  oblik i dimenzije stubova .To se postiže postavljanjem odgovarajuće definicije, u ovom slučaju pravougaonika  – Rectangle (ubacivanjem slider-a,mogu se menjati dimenzije u x i y pravcu) . Zamenom ove veze ubacivanjem parametra za krug (Circle) ili iscrtavanje proizvoljnog oblika može se lako dobiti željeni oblik stuba.-Sa izabranim oblikom, duž ose stubova zadaje se komanda Sweep i formiraju stubovi u celosti u sve tri dimenzije.
7. Problem se javlja jer program formira stubove na svim presecima linija, a kako u projektu ne treba da postoje u unutrašnjosti atrijuma i to treba posebno definisati.
   Logika je sledeća: Rampe sa podestima spojiti u jednu geometriju (Merge) dok stubovi forimrani na SVIM tackama preseka predstavljaju drugu. Uraditi presek te 2 geometije (Brep BBX) i zadatom funkcijom i alatkom Null Item izdvojiti tačke na kojima nema preseka. Spojiti ih u jedan element –Mass Addition (MA) a zadtim alatkom Cull Pattern ih odstraniti iz liste za Sweep tj. iz liste za formiranje stubova.

 Izgled cele definicije:

Primer promena:

-dužine atrijuma

-debljine ploče

-promena spratne visine 
-promena broja spratova

Promene u izgledu i formi objekta koje se dobijaju promenom oblika osnove biće obrazložene i prikazane u narednom postu, kao i definisan celokupni izgled objekta uključujući fasadu i krovnu ploču koji stoje u direktnoj zavisnosti od oblika osnove.

Nakon što je exportovan model iz Agisoft PhotoScan-a, pristupili smo optimizaciji u 3ds MAX-u. Samu formu i jedne i druge Bude smo optimizovali, dok smo kompletno postolje izmodelovale u Max-u.

Postupci optimizacije prikazani na jednom modelu Bude:

1. Ubacili smo model u Max gdje je on prepoznao i učitao poziciju kamera iz Agisoft-a

2. Poslije optimizovanja Bude dodali smo Turbo Smooth

3. Dodali smo opciju Edit Poly-Paint deformation i uradili Push/Pull na mjestima gdje je bilo drastičnih promjena geometrije

4. Nacrtali smo Cylinder- Edit Poly. Radi lakšeg oblikovanja cilindar smo podijelili na dijelove – selektovali poligone – Extrude – Chamfer, kako bi zakrivili cilindar. Radi realnijeg modela postolja dodali smo modifajer Taper i na kraju opet Turbo Smooth

5. Rezultat koji smo dobili iz Max-a (bez textura)

5. Radi vjernijeg prikaza textura ukombinovali smo model iz AgiSoft-a sa modelom iz Max-a

Nevena Marić 1867       Anja Palavestra 1872

Након што је модел увезен у “3ds max” извршено је поправљање и сређивање модела, у смислу уклањања или спајања тачака и полигона. Број тачака је нешто мање од 100 000.

За оптимизацију је кориштена готова скрипта у следећем облику:

global

objekat = $Plane001
novi_objekat = $Plane002

select novi_objekat
convertTo novi_objekat Editable_Poly

num_vert = novi_objekat.numverts

for v in 1 to num_vert do
(
local koo = polyOp.getVert $ v,
Xobj = koo.x,
Yobj = koo.y,
zrak = ray [Xobj, Yobj, 10000] [0, 0, -1]
pozicijaZrak = (intersectRay objekat zrak)
if pozicijaZrak != undefined do
(
local Zobj = pozicijaZrak.pos.z
subObjectLevel = 1
polyop.setVertSelection $ #{v}
polyop.setVert $ v [Xobj,Yobj,Zobj]
)
)
subobjectLevel = 0

Површ (“Plane”) произвољних димензија је дијељена на одређен број сегмената у зависности од жељене детаљности. Формирана површ је насловљена као “Plane002″ , а модел терена као “Plane001″. Површ се поставља изнад терена а затим се активацијом скрипте прилагођава увезеном моделу. Слиједи брисање непотребних површина. Добијени терен је оптимизован и спреман за употребу у дизајну поплочања.

Приказ добијених модела и разлика у детањности:

Површ са подјелама 15*20 (94 тачке у моделу)

Површ са подјелама 35*60 (385 тачака у моделу)

Површ са подјелама 140*180 (4006 тачака у моделу)

Линк до неоптимизованог и оптимизованих модела терена терен

U pilogu je prikazano i tekstualno opisanu moj postupak 3d modelovanja česme u Limanskom Parku, rađenu u 3ds Max-u.

1. prvo sam uz pomoć alatke Box iscrtala jedan kvadrat, zatim sam uz pomoć QuickSlice, dobila konturu česme. Nakon toga uz pomoć alatke Exdrud, sam dobila željeni oblik.

2. zatim uz pomoć alatki Inset i Extrud sam dobila dodatna udubljena i uzvišenja, kao i mesto gde bi se uzimala ili pila voda .

3. uz pomoć komande Meshsmooth dobila sam zaobljen oblik česme, ali taj oblik nije bio zadovoljavajući. Zbog toga odredjeni poligoni bivaju grupisani u druge grupe, čime se omogućava sama kontrola oblika. Zatim uz pomoć pomjeranja poligona i alatke Slice Plane dobija se željeni oblik, što je prikazano na zadnjoj slici.

4. uz pomoć alatke Section, mogla sam da izvučem određene preseke česme i da ih kasnije eksportujem u Autocad na dalju obradu.

U prilogu je prikazan rezultat preklapanja terena, dobijenog metodom 1 i 2.

Jelena Radovanović, Milica Stajić, Biljana Đurović, Dunja Sudar

Početak merenja za obe metode: Uzete su početne tačke S1 i S2 (S – stub), koje nisu proizvoljne, već su sastavni deo postojećeg mosta. Kao fiksirane, predstavljaju dobar izbor za početak merenja, jer su rezultati precizniji, s obzirom na njihovu statičnost. Mi smo se odlučili za metod 2.

Metod 2: U drugoj metodi smo koristili početne stubove S1 i S2, nasumično smo izabrali stub S3 i izmerili dužine izmedju njih – dužinu S1-S3 i duzinu S2-S3 (duzina S1-S2 nam je poznata). Tačnu poziciju S3 stuba, dobili smo opisivanjem kružnice ( izmerenih dužina opisanih iz S1 i S2). Za ostale stibove smo ponovile postupak. Visina tačaka je određivana viskom.

Metod 2 :

Biljana Đurović 1882, Dunja Sudar 1888

Kao dodatak, pokušali smo da razradimo materijalizaciju površina, gradiranjem dve boje. Gornje trouglove smo izdelili na manje trouglove da bi se gradacija bolje predstavila.

Postavili smo tačku u odnosu na koju merimo udaljenost trouglova.

Ovom metodom dodeljujemo boje. U našem slučaju, ploče koja su bliže tački imaju veći broj narandžastih polja, a koje su dalje od nje, imaju veći broj plavih.