Nakon što sam uspela da dobijem probni voronoi pattern, ledeći problem je bio kako ovu dobijenu strukturu učiniti parametarskom i “nalepiti” na fasadu.
Što se tiče parametara, problem je konkretno izazivao broj tačaka. Htela sam da napravim da se pomoću slajdera menja broj tačaka na fasadi, ali da te tačke budu random raspoređene. Random raspoređivanjem se dešavalo da se tačke nađu na međusodno premaloj udaljenosti zbog koje Voroni nije mogao da definiše njihov “personal voronoi space”. Javile su se rupe na fasadi koje nisam uspela da korigujem promenom broja tačaka.
Problem je rešen tako što je za svaku tačku dodata linija za koju je zadata dužina koja ujedno predstavlja minimalno rastojanje između tačaka, tako da ne može da dođe do njihovog preteranog približavanja. Dalji postupak je isti kao kod Voronoi 1.0 s tim da je ovde zaobljavanje strukture rađeno pomoću krivi višeg reda, a bilo je moguće to uraditi i preko krivih trećeg reda. Nakon toga je išao proces implementacije dobijene strukture na preostale tri fasade i to sledećim postupkom. Pre svega trebalo je promeniti zadati surface na kojem se nalaze tačke, kao i x,y i z koordinate glavnih tačaka na fasadi koje se nalaze u plavoj grupaciji, gde je takođe još trebalo korigovati u okviru funkcije box ravan u kojoj leži surface, kao i pravac extrudeovanja. Surface i glavne tačke iz plave grupacije je trebalo menjati tri puta, za svaku preostalu fasadu, dok su ostala podešavanja bila zajednička za naspramne fasade.
