Tag: string art

Metoda 1

 

 

 

 

 

 

 

Prednosti:

Prednost ovde metode je što je broj boja struna ograničen na četiri boje. Takođe algoritam daje infomacije o dužini potrebnoj od svake boje, što značajno olakšava nabavku materijala. Izlazne informacije se čuvaju u odgovarajućem formatu za dalju obradu.

Mane:

Mana ove metode je što uvozne i izvozne informacije zahtevaju obradu u više koraka što značajno povećava vreme potrebno da se portret izvede ovom metodom. Ova metoda takođe zahteva mnogo veći broj niti za portret manje detaljnosti u odnosu na metodu 2.

 Metoda 2

 

 

 

 

 

 

 

Prednosti: 

Prednost ove metode je što se svi podaci obrađuju direktno u programu, te je vrlo jednostavna na korišćenje.  Uzimanjem uzoraka boje direktno iz slike moguće je postići mnogo detljniji portert sa manje struna nego metodom 1.

Mane: 

Mana je što se izbor odgovarajućih boja radi ručno te zahteva puno proba i varijacija da bi se dobilo optimalno rešenje. Takođe je izbor boja struna mnogo raznovrsniji, te je teže naći strune odgovarajućih boja za izvođenje. Algoritam ne daje informacije o zastupljenosti boja i dužini struna svake boje za izvođenje portreta. Čuvanje informacija nije rešeno,

Zaključak:

Što se tiče finalnog rezultata kvalitet portreta izveden metodom 2 je značajno bolji, međutim toj metodi fale mnogi aspekti koji čine prvu metodu mnogo lakšom za izvođenje. Trebalo bi automatizovati odabir boja i broj boja potrebnih za formiranje portreta. Izlaznim informacijama treba pridodati broj struna određene boje, ukupnu dužinu struna određene boje i sačuvati informacije na adekvatan način.

Dorada metode 2 elementima metode 1 bi rezultirala superiornijom metodom od svih trenutno dostupnih.

Druga faza istraživanja podrazumeva formiranje portreta koristeći dve različite metode.

Metoda 1

Metoda 1 zahteva da se odabrana slika razloži na RGB komponente kako se za dobijanje upustva za tkanje koristi kod koji zahteva crno-bele slike (link:https://github.com/christiansiegel/knitter) Slike je potrebno obraditi u Photoshop-u tako da je zastupljenost boje na slici prikazana crno-belim gradijentom gde crno predstavlja mesto velike zastupljenosti boje a belo male. Ulazni podaci su onda tri crno bele slike zastupljenosti RGB komponenti i jedna crno-bela koja prestavlja zastupljenost svetilih i tamnih tonova na slici. Izlazni text fajlovi prestavljaju upustva za dobijanje portreta koja sadrže broj strune, pin na kojem se završava i informacije o ukupnoj dužini struna koja znatno olakšava nabavku materijala.

String #2997 -> next pin: 106
String #2998 -> next pin: 36
String #2999 -> next pin: 132
Total thread length: 3195 m

Dobijeni podaci su dalje obrađeni u Rhinu i Grasshopperu da bi se dobio model finalnog rezultata, a zatim je taj model uvežen u 3Ds max da se izrenderuje.

Portret je izveden sa 4 boje struna, po 1500 struna za komponente u boji i 3000 struna za crnu boju.

     

Metoda 2

Metoda 2 podrazumeva korišćenje postojećeg koda za formiranje slike u boji (link:https://github.com/i-make-robots/weaving_algorithm) koji je prilagođen za potrebe ovog istraživanja. Ulazni podatak je slika u boji, a izlazni upustvo za tkanje koje sadrži informacije o redosledu struna, boji strune, kao i pinova koji definišu strunu.

363 : black                       151       26        -243.21775817871094
364 : green                      178       83        -67.09256744384766
365 : darkgreen                16     184        -258.4837951660156
366 : orange                      33     137        -101.96784973144531

Dobijeni portret je izveden korišćenjem 5 boja struna, ukupno 4540 struna u nepoznatom odnosu.

Oblast istraživanja je formiranje slike u boji korišćenjem struna. Trenutno postoji mnogo resursa za formiranje crno-belih slika od struna, što nije slučaj za slike u boji, te je primena ove tehnike retka i ograničena na svega nekoliko ljudi, od kojih je prvi Petros Vrellis (http://artof01.com/vrellis/works/knit.html).

Ova tehnika može da ima primenu u enterijeru, stoga je cilj ovog istraživanja da se utvrdi metoda koja daje optimalno rešenje za najkraće vreme. Kroz sve korake realizacije jednog portreta će se porediti dve metode, jedna koja koristi više programa, više manualnog rada i druga koja bi izmenom postojećeg koda za crno-bele portrete značajno trebala da skrati vreme realizacije.

Sama realizacija se deli u tri faze, prva koja zahteva obradu ulaznih podataka (slike) i obradu korišćenjem koda (https://github.com/christiansiegel/knitter ili sličnog). Druga koja zahteva obradu izlaznih podataka i analizu varijacija u redosledu komponenti. Treća koja zahteva vizuelizaciju svih varijacija, njihovu valorizaciju i finalno odabir uspešnije metode.

Korišćenjem ove metode i primenom mašine namenjene za fabrikaciju slika od struna (https://www.youtube.com/watch?v=g38fweiwslY) ono što je bio ručni, zamorni rad rezervisan za iskusne umetnike postaje u celosti automatizovan proces.