Metod rada u Rhino-u (Grasshopper): Modelovanje se radi iz 3 dela.

1. Baza koja ima oblik zasečene piramide sa ortogonalnom mrežom prozora. Prvo se pravi oblik loftovanjem dve krive.

 

Zatim se unosi kod koji će izdeliti povrsinu na ortogonalnu mrežu koja odgovara broju spratova i dimenzijama prozora.

Potom se daje debljina okviru prozora, kao i sami prozori koji se dobijaju skaliranjem polja koja su dobijena pravljenjem ortogonalne mreže.

 

 

 

2. Moduo koji će se kasnije umnožiti. Crtaju se krive koje su zasečene, ali za razliku od baze ovaj moduo širi ka višem delu. Koristi se isti kod kao za bazu ali se modifikuje zbog različitih visina i broja spratova, kao i drugačije geometrije.

3. Antena, donji deo sa spratovima se radi parametarski koristeći isti modifikovani kod, a gornji deo koji čini sama antena se radi ručno u Rhino-u jer nema potrebe za parametarskim pristupom na ovako jednostavnoj geometriji.

Finalni rezultat

 

Alternativni rezultat dobijen parametarskim podešavanjem već postojećeg modela (promenjen broj ivica baze sa 4 na 5 i zarotirani moduli)

 

Metod rada u Sketchup-u: Isto kao u Rhino-u iz delova ali bez mogućnosti parametarskog modelovanja. Svaka linija se povlači posebno i tek kad se završi jedna strana segmenta može da se kopira i rotira kako bi se ubrzao proces rada.

 

 

 

 

Oblast: Prostorna anamorfoza

Tema: Prostorna anamorfoza dobijena umnožavanjem jednostavnog elementa za dobijanje složene prostorne strukture

Primeri: Prostorne instalacije umetnika Michael Murphya

• Perceptual Shift
• Wonderspaces

 

Posmatranjem ovih primera zaključujemo da može doći do usložnjavanja strukture kada se uvedu dodatni zahtevi po pitanju:

• boje elementa koji se ponavlja – da li je struktura u jednoj boji ili postoje razne nijanse elemenata pri čemu se upravljanje stukturom podiže na viši nivo
• njegove geometrije – koji oblik elementa je najzahvalniji za formiranje slike u prostoru sa određene tačke gledišta i koliko se kombinovanjem više različitih tela usporava proces zbog kategorizacije elemenata
• pozadine – da li struktura zbog svoje složenosti zahteva belo ili jednobojno platno za bolje sagledavanje slike ili je njen kvalitet nezavisan od ambijenta
• veličine strukture – kolike su njene okvirne dimenzije i koliko kvalitet prikaza slike zavisi od njene veličine, a samim tim i broja elemenata
• broja slika koje nam se ukazuju iz različitih uglova sagledavanja – jednostruka, dvostruka, trostruka anamorfoza
• fabrikacije – kačenje elemenata na transparente niti, koliko se vremena ulaže u proces spajajanja elemenata sa nitima i da li njihova elastičnost predstavlja manu (da li može doći do zapetljanja niti?)

 

Cilj: Osmišljavanje jednostavnije i efikasnije fabrikatorske metode.

Kriterijumi:

• Uloženo vreme
• Utrošak materijala
• Kvalitet rezultata

Oblast istraživanja predstavlja virtualnu integraciju u stvarnom vremenu između digitalnih informacija i stvarnog fizičkog sveta.

Primeri:

 

Primena proširene stvarnosti enormno se razvija i postaje sve rasprostranjenija među širokim spektrom primena u mnoštvu profesija. Korisnici u maloprodajnom sektoru, trgovci i druge kompanije koriste proširenu stvarnost da poboljšaju potrošačko iskustvo, kao i za pokretanje novih marketinških kampanja. Dodavanjem proširene stvarnosti u kataloške aplikacije, prodavnice omogućavaju potrošačima da vizualizuju kako bi različiti proizvodi izgledali u različitim okruženjima. Kada je reč o nameštaju, kupci usmeravaju kameru u odgovarajuću prostoriju i imaju mogućnost da sagledaju finalni proizvod.

Metode:

-definisanje osnove svih pečata

-prilagođavanje referentne osnove (pečata)

-modelovanje modela

-rad u programu Unity

-konektovanje sa aplikacijom i interpretacija modela

Kriterijumi:

-jasna i brza prezentacija

-jasno sagledanje prostorije

-mogućnost gledanja modela bez korišćenja softvera za modelovanje

Problemi rada:

-unošenje kompleksnih modela u program “Unity”

-precizno pozicioniranje enterijera pri prikazivanju proširene realnosti

-korišćenje više pečata u isto vreme

Cilj: 

Unapređenje sagledavanja prikaza enterijera po odvojenim segmentima na brz i efikasan način. Mogućnost interpretacije enterijera bez korišćenja softvera za modelovanje kako bi se izbegla upitna brzina otvaranja programa za modelovanje, moguće poteškoće pri orbitiranju unutar softvera i lakše kretanje kroz prostor.

Reference:

slika 1- https://www.pinterest.com/pin/267753140334565475/

slika 2- https://www.youtube.com/watch?v=kXwcjBZxQKo

Istraživanje će se fokusirati na samo savijanje i sklapanje kapsule, tražeći najoptimalniji način, kroz izradu modela od papira, ali i modelovanjem u Rhino-u korisetići mogućnosti Grasshopper-a primenom plug-in Cranea.

Oblast : Fabrikacija ergonomskog šahovskog seta

Tema:Fabrikacija ergonomskog šahovskog seta na osnovu izdržljivosti, materijala i prijatnosti

Tokom igranja šaha, partije znaju da traju satima, tako da je veoma važna interakcija igrača i elemenata na tabli. Zbog toga je jako bitno da postoji određeni osećaj koji se razvija prilikom pomeranja figura, kao i udobnost tokom igre, jer igrači ne smeju da budu ometani u procesu razmišljanja tokom turnira.

Problem: manjak prijatnosti, prevelike ili premale figure tokom igre, prevrtanje figura oštećuje šahovsku tablu

Zašto je taj problem značajan: Materijal utiče na udobnost igre i izdržljivost figurica kako bi bile kompaktne i stabilne.

Načini za rešavanje problema: otežanje pri dnu kako figure ne bi padale prilikom blic turnira, centar mase što niže kako bi figure bile stabilnije, smanjenje oštrih ivica kako bi figure bile udobnije tokom igre, kvalitetan materijal kako bi dodir bio prijatniji i izdržljiviji, materijalom omogućiti trenje bazisa o podlogu kako bi se izbeglo klizanje

*Blic turniri u šahu su brze partije koje traju maksimalno 5 minuta.

Pristup rešavanju problema: ispitivanje materijala

Cilj: korišćenje materijala koji omogućuje veću stabilnost i prijatnost korišćenja

Metode: 

• modelovanje – za dobijanje digitalnih modela šahovskih figura
• empirijska analiza – analiza težišta figure koja je potrebna za stabilnost figura
• sinteza – sumiranje rezultata prethodnih analiza kako bi se izvršila
• dedukcija – zaključak koji može da se primeni na sve figure
• modelovanje – maketa

Kriterijumi:

-materijal da bude izdržljiv i otporan

-smanjeno vreme izrade

MATERIJALI

Od početka šah je godinama pravljen od prirodnih materijala, neki od njih su slonovača, staklo, drvo, glina, kamen i razni metali. Danas se najčešće pravi od plastike.

Prednosti i mane materijala:

Slonovača – Figure od slonovače su veoma otporne na raspadanje. Zahvaljujući velikoj gustini i ravnomernosti, figure mogu da budu izuzetno detaljne a pritom da traju dugo. Iz razloga što se ona smatra prirodnim dragim kamenom (nemoguće je da izgori, da se istopi u vodi ili istrune) šah napravljen od ovog materijala je poprilično skup. Slonovača nije lako dostupan materijal iz razloga što, da bi se došlo do nje, a da ne dođe do ubijanja slona, on mora sam da odbaci kljove, odnosno moraju same da ispadnu.

Staklo – Šah od stakla izgleda veoma privlačno. Međutim, s obzirom da je staklo kao materijal veoma krhko česta primena ovog šaha definitivno nije preporučljiva i više služi za ukras nego za redovno korišćenje. Takođe, staklo je najčešće veoma gladak materijal tako da se po pitanju prenošenja figurice sa jednog polja na drugo treba razmišljati o tome kako leži među prstima kako ne bi iskliznula figurica. Ukoliko figurica isklizne moguće je doći do oštećenja iste, takođe i zvuk pri padu nije najprijatniji.

Drvo – Šahovski setovi se najčešće prave od drveta iz razloga što je lako dostupan, jeftiniji i prilično izdržljiv materijal. Takođe Staunton šah (šah koji je zadao današnji oblik šaha) je bio napravljen od drveta(ebanovina+šimšir). Bele figure su uglavnom pravljene od svetlog drveta, šimšira i ponekad od javora, dok su crne figure pravljene od tamnog drveta poput ružinog, ebanovine, crvene sendalovine ili oraha. Težina obrade zavisi od vrste drveta.

Metali – Hladan materijal na dodir, ume da ostavlja neprijatan miris na prstima nakon dužeg igranja šaha ukoliko su figurice od istog napravljene. Veća težina odgovara figuricama iz razloga što ih je teže prevrnuti. Obrada može da bude različita.

Plastika – Danas se figurice najčešće prave od plastike iz razloga što materijal nije hladan na dodir i lako se oblikuje. Takodje može i da se preoblikuje, odnosno reciklira ukoliko to nekada bude bilo potrebno. Pogodan je za masovnu proizvodnju i može da bude u apsolutno bilo kojoj boji kao i nijansi. Mana jeste ta što su figurice od plastike poprilično lagane.

Gips – Gips kao materijal za figurice nije najpovoljniji iz razloga što je hladan na dodir i nije toliko izdržljiv kao prethodni koji su pomenuti. Takođe težina gipsa kod figurica je mala tako da je to još jedan minus.

Kombinovani primer – Ukoliko izaberemo plastiku i metal spajamo ih na način tako da metal bude u donjem delu figurice a plastika u gornjem. Tako koristimo sve prednosti ova dva materijala, dok mane postaju zanemarljive. Kada se metal nalazi na dnu, stabilnost figurice postaje mnogo bolja. Ono što je još pozitivno kod toga što je metalni deo na dnu jeste što prilikom hvatanja figurice ona nije hladna na dodir i ne ostavlja neprijatan miris na prstima. Kada se plastika nalazi na gornjem delu figurice to znači da mi i dalje možemo da imamo bilo koju boju i nijansu figurice i nije hladna na dodir. Kombinacijom ova dva materijala možemo i dalje da pokrenemo masovnu proizvodnju.

 

Oblast : Modelovanje ergonomskog šahovskog seta

Tema: Modelovanje ergonomskih šahovskih figura u odnosu na udobnost, veličinu, dizajn i tip šaha

-Tokom igranja šaha, partije znaju da traju satima, tako da je veoma važna interakcija igrača i elemenata na tabli. Zbog toga je jako bitno da postoji određeni osećaj koji se razvija prilikom pomeranja figura, kao i udobnost tokom igre, jer igrači ne smeju da budu ometani u procesu razmišljanja tokom turnira.

Primeri i inspiracija: Odabrani su i analizirani primeri šahovskih setova koji su korišćeni na šahovskim turnirima ili su klasifikovani kao veoma kvalitetne šahovske kolekcije.

• persijski i rimski šah– istorijska analiza

• Staunton chess set– prvi šah u obliku koji danas poznajemo, dizajnirao ga je Nathaniel Cook. Izrađen je prema opštim pravilima i predstavlja prvi šah koji se koristio na zvaničnim turnirima, a koristi se do dan-danas.

Prednosti: ergonomski je veoma povoljan. Centri zakrivljenosti su prilagođeni ljudskoj ruci i veoma je udoban prilikom igre.

Nedostaci: veoma je dekorativan, sa puno rezbarija, tako da je potrebno mnogo vremena da se izradi, a danas je njegova proizvodnja nešto ubrzana, međutim iz istog razloga je cena izuzetno visoka.

• Austrian coffeehouse chess set– Nastao je pod uticajem Staunton dizajna. Ovaj šah se više ne proizvodi u Austriji, ali slični komadi su pravljeni, na primer u Novom Sadu.

Prednosti: elegantan, prijatne težine, izdržljiv, širok bazis (stabilan).

Nedostatak: zelena podloga koja je rezultat zahteva kraljice Viktorije koja je insistirala da svi sportovi u zatvorenom prostoru (šah, bilijar, sto za kartanje) poprime boju zelene, travnate površine, koja je odlika sportova koji se igraju na otvorenom, a ne u zatvorenom prostoru. Suviše je dekorativan, sa puno rezbarija.

• Russian Chess Set– šah iz Rusije, mesto iz kog potiče najveći broj velemajstora šaha. Šah nije samo profesija, već i umetnost igranja.

Prednosti: tradicionalni stil, visokokvalitetan i luksuzna izrada.

Nedostatak: visoke figure, stabilnost je smanjena, visoka cena, nije dostupno širokoj masi ljudi, previše dekorativan.

• German Knight set– German Knight je najpoznatija i najčešće korišćena figura skakača među šahistima.

Prednosti: jednostavan, sveden, nije od ebanovine već od boxwood-a koji je značajno izdržljiviji materijal.

Nedostaci: kralj ima nesrazmeran krst na vrhu figure – proporcijski odnosi nisu zadovoljeni, previše isturena rezbarija na centralnom delu figura, koja čini ove figure neudobnijim tokom duge igre, u odnosu na ostale tipove šahovskih setova.

• Bauhaus šah – “Form follows function.”

Prednosti: funkcionalan, figure su potpuno pojednostavljene i minimalistične, svaka figura ima utisnutu putanju kretanja date figure, što olakšava igru početnicima. Dostupno velikom broju ljudi zbog cene i jednostavne izrade.

Nedostaci: figure se teško prepoznaju, nije ergonomski dizajniran, veoma su oštre ivice koje su neudobne prilikom dužeg igranja, figure su masivne.

• Daniel Weil chess set– referiše se na proporcije Partenona koje primenjuje na dizajn šaha. Ovo je najsavremenija generacija šaha koja se koristi na turnirima i izuzetno je promišljen, ergonomski povoljan i udoban prilikom korišćenja.

Problem: Na osnovu odabrane teme i analiziranih primera, izdvojeni su problemi koji se javljaju prilikom dizajniranja i modelovanja šahovskih figura.

• manjak udobnosti i prijatnosti tokom igre – oštre i isturene ivice
• prevelike ili premale figure
• proporcijski odnosi delova figure – bazis, korpus i kapitel
• neprilagođenost oblika figura određenom tipu šaha
• stabilnost

Zašto je ovaj problem značajan:

1. ERGONOMIJA može da se poboljša kako bi većini ljudi odgovarala forma šahovskih figura prilikom igre, u zavisnosti od tipa šaha.
2. STABILNOST je značajna zbog preturanja figura koje dovode do oštećenja, kako figura, tako i šahovske table.
3. VREME IZRADE I CENA su ključni aspekti radi dostupnosti širim masama.
4. MATERIJAL utiče na udobnost igre i izdržljivost figurica kako bi bile kompaktne i stabilne.

Načini za rešavanje problema:

Otežavanje figura pri dnu (bazisa), kako figure ne bi padale prilikom serije brzih pokreta prilikom kratkih, blic partija; centar mase postaviti što niže, kako bi figure bile stabilnije; zaobljavanje oštrih ivica, kako bi figure bile udobnije tokom igre; kvalitetan i izdržljiv materijal, kako bi dodir bio prijatniji; materijalom omogućiti trenje bazisa o podlogu kako bi se izbeglo klizanje; odnos visine i širine figure da je proporcionalan veličini šahovskog polja; jedinstvenost dizajna koji je prilagođen vremenu u kom nastaje.

Pristup rešavanju problema:

Kralj kao najveća figura definiše veličinu ostalih figura, konj je estetski najzahtevnija figura i ne pripada tipu rotacione površi, vrednost figura definiše hijerarhiju i proporciju celog šahovskog seta (referisanje na zlatni presek), ispitivanje materijala.

Cilj: standardizovanje figura koje su ergonomski dizajnirane, proporcionalne i prilagođene ljudskoj ruci, kao i tipu šaha za koji su namenjene, dizajn prilagođen vremenu u kom nastaje, korišćenje materijala koji omogućava veću stabilnost i prijatnost prilikom korišćenja.

Kriterijumi: Na osnovu prethodne analize, definisani su kriterijumi za vrednovanje i merenje kvaliteta novodizajniranog šahovskog seta.

• da bude ergonomski, udobno i prijatno na dodir
• centar mase postaviti što niže
• radijus zakrivljenosti da odgovara zahvatu ruke
• da bude estetski lepo i u duhu vremena u kom nastaje

Metode:

• modelovanje – za dobijanje digitalnih modela šahovskih figura
• empirijska analiza – analiza težišta figure koja je potrebna za stabilnost figura
• sinteza – sumiranje rezultata prethodnih analiza kako bi se izvršila dedukcija – zaključak koji može da se primeni na sve figure
• modelovanje – maketa

 

Oblast:  Modleovanje elemenata enterijera

Tema: Modleovanje i osvrt na fabrikaciju trodimenzionalnih tapeta

Zadatak: Izmodelovati specifične elemente trodimenzionalnih tapeta za zid nepravilnog oblika. Zadatak bi trebao da ispuni što manji broj elemenata i što veću raznovrsnost u pravljenju i da fabrikacija bude što manja i dimenzije budu prilagođene zadatku.

Primeri i inspiracije: 

Trodimenzionalne tapete su postale uobičajen način obogaćivanja tekstura u enterijeru, jer se postiše na lak način, tako što se tekstura u okviru kalupa izliva određen materijal i dobija se finalni izgled kao što se može videti na ovim primerima ovde.

  

Metod: Metoda modelovanja i uporedni metod.

Kriterijumi: Odgovarajuće dimenzije i materijal.

Očekivani rezultat: Očekivan rezultati predstavljaju modularni elementi koji će se koristiti da se dobija različita rešenja, odnosno varijacije poločanja tog zida.

 

 

Pristup u kreiranju strukture sa dva obruča za ređanje struna je rad u “Grasshopper”-u.

Način funkcionisanja: Uvedena su dva referentna sistema tačaka, dve koncentrične kružnice A i B, prečnika r1 i r2, iz kojih se naizmenično biraju tačke za povezivanje linijama (strunama). Struna počinje iz spoljašnjeg kruga na pinu koji je zadat kao početni, odakle se bira određeni broj tačaka sa unutrašnjeg kruga i eliminišu se one koje povezane strunama taj krug seku.

Zatim, za svaku od linija koje povezuju te tačke sa početnom se posmatraju vrednosti komponenti boja HSL (Hue, Saturation, Luminance) za pixele ispod njih i traži se srednja vrednost koja se poredi sa izabranim referentnim bojama. Na taj način se bira odgovarajuća linija, beleži se koja je to linija, koje je boje i do kog pina iz drugog skupa ide.

Pikseli odabrane linije se potom potamnjuju kako ne bi uticali na dalje iscrtavanje linija, u slučaju da dođe do odabira pixela na istom mestu. Na taj način se postupak ponavlja i iscrtava do kraja, sve dok se ne iscrta ograničeni zadati broj struna.

Da ne bi došlo do nagomilavanja struna oko jednog pina koji može više puta biti izabran za kačenje struna, one se svaki naredni put izdižu za sopstvenu debljinu i tako ređaju jedna iznad druge.

Isprobane su dve metode izvođenja:

PRVA METODA:

Sve tri zadate boje ukupno raspolažu sa 600 linija i iscrtavaju se istovremeno. Ono što je nedefinisano je tačan odnos između boja. Primećeno je da je srednja nijansa plave boje prisutna u najvećoj meri, a ostale dve u minimalnoj meri.

 

DRUGA METODA:

Svaka od tri zadate boje raspolaže sa 200 linija i iscrtavaju se jedna po jedna boja, u slojevima, počevši od najtamnije, koja je izabrana kao prva, pa do najsvetlije koja je izabrana kao poslednja, kako bi se efekat dubine dodatno naglasio. Ono što je ovde definisano je jasan odnos boja što doprinosi tome da slika bude mnogo verodostojnija.

      

Preklapanjem dobijamo finalni izgled:

U prvoj metodi, finalni rezulat je kompletniji usled ravnomernijeg rasporeda struna, dok je u drugoj metodi rezultat detaljniji zbog jednakog odnosa boja, ali je raspored neujednačen i ne daje kompletan rezultat zbog nedovoljnog broja struna.

Zbog toga se kao potencijalno rešenje predlaže povećanje broja struna, a kako je druga metoda praktičnija sa stanovišta brzine i složenosti izvođenja, ona je izabrana kao finalna.

Oblast Kinetičke fasade

Tema Primena pokretnih vertikalnih brisoleja u cilju kontrole osunčanosti u enterijeru objekta.

Inspiracija istraživanja je kinetička fasada The Bund Finance centra arhitekata Foster+Partners i Heatherwick Studio-a.Fasada objekta je inspirisana tradicionalnim kineskim tkanjem.Sastoji se od tri sloja kićanki od kojih svaki ima svoju nezavisnu aluminijumsku stazu učvršćenu na dve čelične resetke.Staze duge 144m postavljene su iza dve trake od bronzane obloge oko vrha zgrade.Fasada se kreće 10 metara u minuti.Pojedinačni vertikalni elementi na fasadi su u konstantnom polozaju,medjusobno se ne skupljaju niti šire.

Problemi Jedan od problema sa kojim se susreće ovaj objekat i objekti ovog tipa je nedovoljna osvetljenost njegove unutrašnjosti.Stoga cu u daljem istrazivanju pokušati da uticem na odredjene parametre na fasadi kako bih dobila fasadu koja propušta više svetlosti u objekat u odnosu na postojeću.

Cilj Pronaći najbolje rešenje za uspostavljanje optimalne osvetljenosti objekta.Ujedno je potrebno ostvariti i kvalitetnu estetsku komponentu fasade.

Strategija Modelovanje bi se vršilo u RhinoCeros-u tj. Grasshopper-u.Razmatranjem problema ovakve fasade dolazi se do zaključka da tri sloja zavese oko objekta ne propuštaju dovoljno svetlosti pa će u daljoj fazi istraživanja ovaj segment biti modifikovan.Parametri koji će se još menjati radi dalje analize su rastojanje pojedinačnih vertikalnih segmenata,njihov prečnik i oblik krive koju oni formiraju.Dalje je potrebno uraditi simulaciju svetla i analizirati svako od ponudjenih rešenja.

Reference

https://www.arch2o.com/bund-finance-centre-foster-partners-heatherwick-studio/

https://www.youtube.com/watch?v=IS7L0YxVkgY

Oblast – interaktivna vizuelizacija

Proširena stvarnost (AR – augmented reality) je termin koji znači dopunjivanje korisnikovog viđenja sveta pomoću računarski proizvedenog teksta, slike ili zvuka. Drugim rečima, digitalne informacije se preklapaju na stvaran svet (za razliku od virtuelne stvarnosti u kojoj su potpuni svetovi sastavljeni od digitalnih informacija). Ove tehnologija se danas koristi za potrebe vazduhoplovstva, hirurških operacija, industrijskog dizajna, građevine, vizuelizacije eksterijera i enterijera, mapiranja grada, posebne vrste obrazovnih programa, muzejskih izložba, reklamiranja, animacije, gejminga. . .

Postoje dva načina upotrebe ove tehnologije sa kamerom pametnog uređaja – sa markerom (marker-based) i bez markera (markerless). Marker može biti bilo koja slika sa dovoljnim brojem jedinstvenih vizuelnih karakteristika. Očitavanjem markera napravi se 3d model. Ovaj način se koristi za prikazivanje predmeta manjih dimenzija zbog ograničenog kretanja korisnika, potrebne blizine kamere i modela. Veću slobodu i okvir prikazivanja nudi markerless metod, u kome se nakon skeniranja površine pravi koordinatni sistem i ubacuje gotov model.

Primeri – AR tehnologija uz upotrebu markera (slike 1,2) i bez markera (slika 3)

Tema – prikazivanje nekadašnjih objekta u gradu primenom marker-less AR tehnologije

Metod – modelovanje objekta, ispitivanje softvera za importovanje 3d modela uz upotrebu kamere android telefona

Istraživani programi:

adobe aero – dostupan za operativne sisteme iOS i windows 10, prilagođen za rad uz fotošop i davanje treće dimenzije slici

ARki – puna verzija postoji za iOS, isprobana android verzija u beta fazi koja ne dozvoljava ubacivanje sopstvenog modela

augmentecture – potrebno plaćanje, nema besplatne trial verzije

bundlar – samo sa upotrebom markera, besplatna trial verzija traje 14 dana, međutim za ubacivanje zahtevnijih modela je potrebno platiti

uGIS – besplatna trial verzija 14 dana, međutim potrebna potvrda kompanije za korišćenje

vuforia (uz pomoć unity programa) – nije pronađena adekvatna instalacija podobna sa instalacijom unity programa, komplikovaniji i vremenski zahtevniji proces, takođe neuspelo ulogovanje

zappar – prilagođeno predmetima i manjim prikazima, neuspelo skeniranje površine u programu

augment  – besplatna trial verzija 14 dana, prilagođen isključivo markerless ubacivanju modela, puno tutorijala, kompatabilnost za puno programa za 3d modelovanje, uspelo skeniranje površine u programu – odabran program

*svaka trial verzija za upotrebu zahteva pravljenje naloga

Problemi – nivo vernosti prikazivanja, detaljnost modela i njegova verodostojnost pri udaljavanju kamere, vremenska efikasnost

Cilj – nov način prikazivanja nekadašnjih objekata, implementacija objekta u celinu

Kriterijumi – isprobavanje tehnologije skeniranja na licu mesta, skaliranje i postavljanje modela, mogućnost menjanja senki na objektu, reakcija na pomeranje kamere, vrednost prikaza, zamrzavanje programa

Oblast primene:

Modelovanje perforacija na zakrivljenim fasadama.

 Tema:

Dobijanje različitih tipova perforacija na ravanskim i zakrivljenim površima primenom parametarskog pristupa.

Primer:

Problemi:

-Kontrola veličine otvora i njihova pozicaja
-Dobijanje kvad modela kod zakrivljenih površi

Cilj:

Ispitati dobijanje različitih otvora na osnovu zadatih parametara i visok nivo kontrole već postojećih otvora tokom rada.

Kriterijum:

-Mogucnost kontrole veličine otvora
-Mogucnost kontrole pozicije otvora
-Mogucnost kontrole broja otvora

Metode:

Metoda modelovanja i primena prametarskog pristupa.

 

Oblast: Geometrija- modelovanje spomenika

Tema istraživanja

Spomenici nastali na teritoriji bivše Jugoslavije šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka predstavljaju prve oblike savremene i moderne skulpture, urbanizma i arhitekture na ovim prostorima. Takvi spomenici jasno kroz direktan materijalni izraz iskazuju ideju, zamisao i koncept umetnika, vajara koji je tragične i turbulentne momente istorije zemlje preveo u često nazivanu ’’brutalnu’’ fizičku strukturu.

„Izbor materijala i postupak prilikom konstruiranja jedne određene forme ili oblika, objašnjava se u mom slučaju angažiranja kod takve ideje, na taj način da, čisto, možda i simbolički, jedan moj elemenat, čav koji se zabija u drvo, u jednom mnoštvu predstavlja psihološku identifikaciju torture drveta ili živog organizma “ – Dušan Džamonja, vajar

Ideja

Osnovna zamisao istraživanja je sprovesti analizu fizičkog izraza ideje spomenika, načina na koji se ona razvila kod umetnika i načina na koji se ideja kroz geometrijske oblike formira u fizičkom svetu.

Pristupi vajarstvu u prošlom veku definitivno se razlikuju od savremenog modelovanja, te se tako može povući paralela između, sa jedne strane, razvoja ideje, skice  i načina trodimenzionalnog pristupa formi spomenika na papiru, a sa druge načine na koje se ta ista ideja može realizovati pomoću kompjuterskih programa.

Konkretizacija

Konkretizacija istraživanja podrazumeva analizu karakterističnih primera sa kojih se uopšteno može  posmatrati sav spomenički opus u bivšoj državi.

Karakteristični primeri izabrani su na osnovu uočene sličnosti u formi, njenom jasnom nastanku iz određene umetničke ideje i na osnovu potencijala za dalji razvoj takvog pristupa.

Karakteristični primeri:

 

Načini konceptualnog razvoja forme

Prva faza istraživanja sagledava uslove pri kojima je ideja nastala i način njenog struktuisanja. Podrazumeva se osnovni koncept i kako se on linijski ili površinski formira u prostoru.

Primer:

-Spomenik “Bitka na Sutjesci”- linijska transformacija ideje (planinska dolina u kojoj se odigrala bitka i krila pobede) u trodimenzionalnom prostoru kao osnova za formu spomenika

 

Karakteristike formi

Analizom odabranih karakterističnih spomenika moguće je grupisati različite načine pristupa  njihovoj prostornoj realizaciji:

 

1) Forme rotirane oko centralne ose

 

 

 

 

2) Forme zasnovane na odnosu pravih linija i njihovim presecima

 

 

 

3)Forme zasnovane na odnosu krivih linija

 

 

Problemi:

Glavni problem predstavljalo bi pitanje kako što brže pristupiti analizama koncepta, kako bi se, zahvaljujući modelovanju, u što kraćem vremenskom roku dobio maksimalan broj varijacija rešenja.

Cilj istraživanja

Osnovni cilj celokupnog istraživanja je sagledati moguće načine dobijanja geometrije nastale iz ideje, odnosno razumeti pristup umetnika materijalizaciji ideje. Načini na koje su se spomenički oblici dobijali (od crteža, preko maketa do finalnog izgrađenog spomenika) trebalo bi razumeti parametrijski i metodom modelovanja, kako bi se takav pristup prilagodio savremenoj praksi i kako bi se dobili potencijalni novi rezultati u vidu novih ideja i pristupa formiranju monumentalnih formi.

Metode

Metode modelovanja i parametrijski pristup modelovanju bi se iskoristili u dobijanju novih monumentalnih formi na osnovu karakterističnih spomenika.

Očekivani rezultat

Očekivani rezultat je novi pristup modernističkom spomeniku i programsko stvaranje novih formi zasnovanih na jugoslovenskim spomenicima.

Oblast – Ravanska teselacija

Tema – Popločavanje dva tipa osnova pomoću ravanske teselacije

Problemi – Problemi se javljaju na uglovima i ivicama osnove jer zahtevaju sečenje pločica radi njihovog finog uklapanja. Sa estetskog aspekta upotreba jednog oblika iste boje može delovati dosadno i monotono.

       

Kriterijumi : da bude estetski lepo, minimalan utrošak vremena za uklapanje (složenost) i da se što manje materijala baci

Cilj – Dizajnirati pločice kojima bi se pod zadatih osnova popločao. Upoređivanjem više različitih rešenja doći do zaključka koje  je najbolje sa stanovišta navedenih kriterijuma.

Metode : modelovanje u AutoCad-u, analize, anketa u odnosu na jedan od kriterijuma, sinteza

Primeri i inspiracije:

 

Proizvodnja i sečenje pločica:

Serijska proizvodnja koja dosta olakšava pravljenje pločica postoji za kvadratne, pravougaone pločice i trougaone pločice,dok bi se drugi, komplikovaniji oblici morali  svaki posebno krojiti ili praviti kalup.

Linkovi:

 https://www.mojenterijer.rs/dekor/kreirajte-obrasce-kakve-zelite-uz-pomoc-ovih-plocica/8

https://ceramicartsnetwork.org/daily/pottery-making-techniques/making-ceramic-molds/making-multiples-cavity-molds-for-handmade-ceramic-tiles/

 

Tema: Istraživanje origami paterna i dizajniranje planinarske kapsule

Oblast: Planinarska oprema

Zadatak: Pronaći odgovarajući origami patern, kako bi se dobila struktura kapsule, ali i tehnike sklapanja, kako bi se dobila kapsula koja se može sklopiti do dimenzija jednostavnih za nošenje na višednevnim planinarskim turama.

Problemi: Problemi koji su primećeni prilikom isprobavanja Yoshimura paterna u ove svrhe:

1. Neravno dno na kojem bi trebalo da se leži

2. Savijenje kapsule na odgovarajuću veličinu

3. Kako najbolje ojačati origami konstrukciju uzimajući u obzir savijanje

Cilj: Primećena je potreba planinara za kapsulom koja bi obljedinila karakteristike Pop-up šatora i vreće za spavanje. Origami metodom postigla bi se karakteristika Pop-up šatora, tj. ne bi bilo potrebno posebno sklapati sastavne segmente. Izborom adekvatnog materijala postigla bi se karakteristika vreće za spavanje, tj. zaštita od hladnoće i vetra. Kapsula bi se nakon korišćenja sklapala i bilo bi je jednostavno nositi na višednevne ture, na kojima je šator suvišan i nepraktičan, a vreća često nedovoljna zaštita.

Primeri i inspiracije:

   

    

 

Kriterijumi:

– Ravno dno

– Sklapanjem doći do što manje dimenzije

– Odgovarajući materijal

– Funkcionalna konstrukcija

Metod: Origami

Oblast – Ravanska teselacija

Tema  – Popločavanje dva tipa osnova pomoću ravanske teselacije

Problemi –  Problemi se javljaju na uglovima i ivicama osnove jer zahtevaju sečenje pločica radi njihovog finog uklapanja. Sa estetskog aspekta upotreba jednog oblika iste boje može delovati dosadno i monotono.

    

Kriterijumi : da bude estetski lepo, minimalan utrošak vremena za uklapanje (složenost) i da se što manje materijala baci

Cilj – Dizajnirati pločice kojima bi se pod zadatih osnova popločao. Upoređivanjem više različitih rešenja doći do zaključka koje je najbolje sa stanovišta navedenih kriterijuma.

Metode :  modelovanje u AutoCad-u, analize, anketa u odnosu na jedan od kriterijuma, sinteza

Primeri i inspiracije : 

      

       

Proizvodnja i sečenje pločica:

Serijska proizvodnja koja dosta olakšava pravljenje pločica postoji za kvadratne, pravougaone pločice i trougaone pločice,dok bi se drugi, komplikovaniji oblici morali  svaki posebno krojiti ili praviti kalup.

Linkovi:

 https://www.mojenterijer.rs/dekor/kreirajte-obrasce-kakve-zelite-uz-pomoc-ovih-plocica/8

https://ceramicartsnetwork.org/daily/pottery-making-techniques/making-ceramic-molds/making-multiples-cavity-molds-for-handmade-ceramic-tiles/

Tema: Istraživanje procesa modelovanja u Rhino-u i Sketchup-u na primeru zgrade Taipei101 i poređenje rezultata

Oblast strategije modelovanja: Modelovanje u Rhino-u iz 3 dela ( 1. Baza- do 26. sprata; 2. Osam segmenata od po 8 spratova; 3. Antena), detalji će se raditi parametarski u grasshopperu. Modelovanje u Sketchup-u korak po korak.

https://imgur.com/a/IBIGt2e

Problemi: Parametarsko postavljanje ortogonalne mreže prozora i preklapanje površina okvira prozora prilikom njihovog offsetovanja

Cilj: Ispitivanje vremena potrebnog za modelovanje zgrade Taipei101 u Sketchupu i u Rhino-u i koji program daje bolje rezultate. Istraživanje različitih varijacija oblika osnove zgrade podešavanjem parametara

Oblast: String art

Tema: Rekreiranje referentne fotografije formiranjem strukture koja koristi dva obruča kao vodilje za ređanje struna.

Primena: String art tehnika je tehnika preplitanja struna kroz pinove. Ljudi pokazuju sve veće interesovanje za istraživanje njenog umetničkog aspekta kao i njene primene u oblasti arhitekture i primenjene umetnosti (enterijer, paviljoni, dizajn nameštaja, razne umetničke instalacije,…), jer ima izraženu dekorativnu funkciju.

https://www.boredpanda.com/string-art-installations-przemek-podolski/?utm_source=google&utm_medium=organic&utm_campaign=organic 

Inspiracija:

http://artof01.com/vrellis/works/knit.html
https://www.dailydot.com/debug/knit-portraits-algorithm/

Problemi: Korišćenje postojećih programa se svodi na upotrebu osnovnog, postojećeg koda, što je već pretežno poznato i ustaljeno. Takođe, veliki broj dela se bazira na korišćenju samo obodne linije kao referentne za kačenje struna. Uz to, primetno je da se više preferiraju strukture od struna u crnoj-belim varijantama jer su mnogo praktičnije i lakše za izvođenje, s obzirom na to da ne postoji ređanje struna u boji koje mogu izazvati probleme kada je reč o njihovom redosledu slaganja i preplitanju, a kasnije i verodostojnosti kreirane strukture.

Takođe, jedan od problema koji se javlja u ovoj oblasti jeste i rad u postojećim programima. U ovom slučaju je korišćen “Proccessing” kao pristup u kreiranju ovakvih struktura:

1) upotrebom struna bele, crne i tri nijasne plave boje – najtamnija, srednje tamna i najsvetlija – problemi koji nastaju su posledica toga da program uspešno izvede oko 1500 koraka, nakon čega bi se javio problem preklapanja struna različitih boja jednih preko drugih i sama slika ne bi bila verodostojna.

2) sledeći korak je bio uklanjanje crne boje i korišćenje samo tri nijanse plave i bele boje na crnoj pozadini, kako bi se izbeglo preklapanje – problem koji ovde nastaje je još očigledniji jer program uspešno izvede oko 700 koraka zbog neadekvatnog prepoznavanja daljeg povezivanja radi dobijanja verodostojnog rezultata.

Cilj: Korišćenje samo obodne linije kao referentne za kačenje struna ne može biti primenjeno na svakoj fotografiji. Stoga je cilj ispitati i utvrditi najbolji način za stvaranje dva referentna oboda (jedan spoljašnji i jedan unutrašnji) i definisati redosled ređanja struna tako da koristi oba referentna sistema naizmenično i tako popunjava prostor isključivo između njih. Na taj način bi trebalo da se dobije odgovarajuća dubina i verodostojnost strukture rekreirane fotografije.

Kriterijumi:
1) Korišćenje što manjeg broja različitih boja struna
2) Čitljivost i verodostojnost fotografije sa određene udaljenosti
3) Korišćenje dva koncentrična obruča kao vodilje za ređanje struna
4) Radijalno povezivanje dva obruča (optimalno)

Metode: Kreiranje opisane strukture parametarskim pristupom u Grasshopper-u

Predmet istraživanja: modelovanje u 3D Maxu

Tema istraživanja: modelovanje ergonomske ležaljke za plažu

 

 

 

 

 

 

 

Ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom proizvoda koji su prilagođeni ljudskom telu. Ova tema se smatra veoma bitnom za današnji način života i rada.
Najčešći primer primene ergonomije je kod dizajna kancelarijske stolice.

S tim, ova ležaljka treba da:

• da dobru podršku leđima, vratu i glavi
• naslon pridržava kičmu u lumbalnom delu
• ugao između nogu i stomaka treba biti između 130-135◦

Prednost korišćenja: udobnost i kičma u pravilnom položaju

Problem:  Ergonomski nameštaj prati veoma visoka cena, samim tim mnogim ljudima nije priuštiv. Njegova cena se formira na osnovu vremena koje je uloženo u celokupan postupak kreiranja jednog proizvoda koji traje nakad i do 5 godina.>

Način formiranja cene:

1. troškovi istraživanja i razvoja
2. stručna pomoć stručnih ljudi iz drugih oblasti
3. metode testiranja
4. podesive funkcije

Način za rešenje problema: Kako bi proizvod postao jeftiniji, a time i dostupniji, isključićemo vreme istraživanja i metode testiranja, vodeći se već istraženim i dokazanim činjenicama. Druga mogućnost koja bi još više doprinela smanjenju cene je svakako fabrikacija proizvoda.

Način pristupanja rešavanju problema:

• Oblik konstrukcije ležaljke biće zasnovana na položaju tela nulte gravitacije koja čuva telo od pritiska sopstvene težine. U ovom položaju pršljenovi kičme više nisu komprimovani, kukovi su oslobođeni napetosti, a podignuta kolena uklanjaju pritisak sa donjeg dela leđa. Stopala u visini srca dekompresuju kičmu i pomažu oksigenaciji srca.
• Konstrukcija će biti izrađena od borovog drveta koje ima karakteristike visoke čvrstoće i lake obrade u svim pravcima, kao i  visoku otpornost na truljenje i pucanje.

• Ispuna od rastegljive tkanine pruza telu udobnost do određene mere, jer pod pritiskom tela ona se manje ili više ugiba. Akcenat stavljamo na tačke koje se ugibaju u većoj meri od dozvoljene (na slici gore možemo videti akcentovane tačke).

• U daljem istraživanju ćemo pomoću  NURBS CV Surface prikazati rastegljivu ispunu i prekoračene ugibe modifajerom Morpher i Cloth, kao i načine kako ih smanjiti na pojedinim mestima dodavanjem dodatnog elementa u vidu cilindra.

Cilj istraživanja: Saznanja iz prethodnog istraživanja će biti  primenjena na  modelovanoj ležaljci u cilju smanjenja cene i njene fabrikacije.
Takođe, tokom modelovanja, uporedićemo gore navedene modifajere.

Metode koje će se koristiti:

1. modelovanje tela
2. modelovanje rastegljive ispune
3. analiza ugiba pomoću različitih modifajera
4. dodavanje cilindra na mestima prekomernog ugiba

Primeri i inspiracija:

https://officechairtrends.com/why-are-ergonomic-office-chairs-so-expensive/

https://www.lujo.com.au/collections/outdoor-chaise-lounges/products/outdoor-lounge-chair

https://www.faktor-holz.de/haengeliegen/schwebeliege.html

https://aquaplanshop.rs/lezaljke-za-wellness-centre-sa-grejacem—bela.html

 

 

 

Cilj treće faze istraživanja je stvaranje simulacije curved folding-a, a savijanje mesh-a se vrši po šablonu koji formiramo parametarki što nam daje veliku slobodu pri odabiru finalnog izgleda forme – mogućnost kontrolisanja veličine i broja elemenata, količinu zakrivljenosti linija, postavljanje atraktora na osnovu kog se vrši promena u zakrivljenosti linija.

Patern nastaje formiranjem heksagonalne mreže koja će činiti grbine, dok spajanjem svakog drugog temena heksagona sa centrom dobijamo linije koje će činiti uvale.

Podelom ivica na određeni broj segmenata i traslacijom i interpolacijom tih tačaka formira se patern, što omogućava kontrolu nad količinom zakrivljenosti linija.

Selekcijom po tri krive formiramo surface-e koji čine elemente, i njihovim spajanjem pravimo mesh. Ovakav proces omogućava i kontrolisanje broja kvadova iz kojih se sastoji mesh, što je značajno za finalni izgled modela.

Postavljanjem atraktora omogućava se promena zakrivljenosti ivica paterna.

Mesh, uvale i grbine ubacujemo u prethodno definisani deo koda, gde je još potrebno samo odrediti silu kojom se vrši savijanje.

Zaključak istraživanja je da se ova metoda može koristiti za modelovanje i simulaciju curved folding-a, ali treba naglasiti da se primena ove tehnike u arhitekturi i dizajnu, što bi podrazumevalo primenu materijala poput limova i plastičnih folija kao i stabilnije strukture, može primenjivati u kombinaciji sa izradom prototipa kako su ovom metodom zanemarene fizičke karakteristike materijala (elastične i plastične deformacije, debljina i veličina savijanog materijala, ravnotežno stanje – što znači da ne predstavlja fizičku reprezentaciju izvedenog stanja).

Treća faza posvećena je detaljnijem istraživanju o samom materijalu i njegovoj primeni u prostoru.

O mahovini(odabrana vrsta polarna mahovina)

Leucobryum glaucum, poznata kao polarna mahovina, je izuzetno zelene boje bez listova i stabljika. Raste na suvom kamenitom tlu  i u odnosu na druge vrste mahovine najbolje podnosi suve uslove sredine. Oblikuje prostirke od finih zelenh ‘jastučića’ reljefastog oblika. Zelene površi od polarne mahovine idealne su za podizanje estetske vrednosti prostora i stvaranje potpuno prirodnog okruženja trodimenzionalnog karaktera. Mogućnosti za primenu ove mahovine su širokog spektra. Može se koristiti za vertikalno ozelenjavanje na zidovima, dekoraciju nameštaja, ozelenjanjavanje plafona, u vidu zelenih slika u ramovima…Za opstanak zelenih zidova / zelenih instalacija od polarne mahovine nije potrebna sunčeva svetlost, zemljište, navodnjavanje, orezivanje. Zbog prethodnog procesa stabilizacije kroz koji prolazi, koristi se za izradu samoodrživih zelenih zidova.

Način ugradnje:

Ugradnja mahovine zahteva podlogu koja može biti izrađena od pločica stiropora, stirodura, MDF ploča ili druge čvrste podloge. Na tako pripremljenu podlogu, specijalnim lepkom mahovina se trajno vezuje za podlogu. Pripremljena pločica sa mahovinom se na mesto na koje se ugrađuje  postavlja tako što se na naličje pločice nanosi sloj niskoekspandirajuće pur pene.

Način održavanje:

Zahtevi za održavanje mahovine su minimalni, jednom mesečno neophodno je blago orošavanje tj. prskanje vodom.

Takođe u ovoj fazi je realizovana anamorfna tesalacija primenom odabranog materijala na prostoru na kom će se ista nalaziti. Prvobitno je završeno modelovanje u već navedenim programima u II fazi istraživanja, a potom je izvršena fotomontaža u Photoshop-u.

 

 

 

Treću fazu predstavlja dimenzionisanje elemenata, odabir materiijala za izradu DIY stola, kao i odabir mehanizma. Ova faza podrazumeva i pripremu svih elemenata za lasersko sečenje i uputstvo za dalje sklapanje modela.

Cilj istraživanja jeste bio rešavanje problema visoke cene samog stola, koja je i postignuta sledećim tezama.

Mehanizam za rotiranje nogara jeste ručni sistem sa zavrtnjevima sa leptir maticom, to predstavlja malo otežano korišćenje stola nego kod originalnog modela.

Materijal koji je predviđen za izradu nogara jeste šper ploča debljine 24 mm, a za gornju poloču koja je izloženija habanju i oštećenjima predviđena je iverica deblijne 18mm boje po želji.

Materijal se nosi u tablama na lasersko sečenje i dobijaju se gotovi delovi, zatim sledi uputstvo za sklapanje delova stola.
Sto je sačinjen iz 7 drvenih delova ( 3x donja nogara i 3x gornja nogara + kržna ploča φ 47,5) i 3 metalna zavrtnja.

 

 

 

Zaključak: prilikom analiziranja u prvoj fazi zaključeno je da je sam oblik i mehanizam stola veoma složen, dok se daljim analizama utvrdilo da je sto sačinjen iz malog broja elemenata koji su međusobno povezani.

Za bolju izradu stola svakako će se postići u stolarskim radionicama sa ozbiljnijim alatima za rad i oblikovanje.

Uspešno je odrađena analiza, i sto je spreman za izradu.

U trećoj fazi istraživanja poređenjem preformansi prototipa dobijaju se informacije kako dizajn sa jednim i sa dva oslonca funkcionišu u stvarnosti. Kao reperna tačak uzeti su isti spoljašnji radijus za oba dizajna. Oba prototipa su fabrikovana tehnikom 3D štampe u kombinaciji sa još nekom vrstom fabrikacije.

1. Blenda sa blejdovima koji se oslanjaju u jednoj tački fabrikovana je pomoću 3D štampe a oslonci blejdova su naknadno lepljenji, a proizvedeni su od štapića za uši.

2. Blenda sa blejdovima koji se oslanjaju u dve tačke fabrikovana je kombinacijom 3D štampe i laserskog sečenja, gde su krugovi, pokretni i nepokretni, i blejdovi sečeni laserom dok su kutija u koju se upakuje blenda i druga verzija blejdova 3D štampani.

 

Nakon sklapanja fabrikovanih delova potvrđeno je da sistemi funkcionišu i da bi mogli da služe kao sredstvo za kontrolu svetlosti ali su se ukazale i mane koje je potrebno u narednim iteracijama ispraviti.

1. Blenda sa blejdovima koji se oslanjaju u jednoj tački ima problem gde iako su blejdovi preklopljeni ne zatvaraju centar blende adekvatno. Pored toga nakon višebrojnog otvaranja i zatvaranja blende slobodni krajevi blejda se ponekad preklope ili podvuku jedan pod drugi što dovodi do onemogućavanja okretanja prstena i funkconisanja blende.

2. Kod blende sa blejdovima oslonjenim na dve tačke javlja se problem gde ni ona ne može da se zatvori do kraja. Zbog velikog broja blejdova koji se preglapaju na jako malom prostoru počinju da se ukrštaju i da se savijaju i onemogućavaju potpuno zatvaranje blende. Ovaj poremećaj se još više izrazio na blejdovima koji su rađeni 3D štampom zbog veće debljine blejda u odnosu na papirne sečene laserom tako da je izabrana bolja opcija za dalji rad.

 

S’ obzirom da oba dizajna blendi imaju prednosti i mane u dizajnerskom smislu i u preformansama potrebno je izabrati bolji radi daljeg usavršavanja do konačnog proizvoda.

1. Dizajn blede sa blejdovima na jednom osloncu ima prednost, kao što smo videli u prethodnoj fazi, kada obe blende imaju manje blejdova ali brzo gubi tu prednost sa povećanjem broja blejdova i smanjivanjem debljine obruča. Lakši je za sklapanje zbog potrebe dizajna za manjim brojem blejdova. Ali problemi sa nemogućnosti da se zatvori u potpunosti, bez mogućnosti za kvalitetnim rešenjem ovog problema, i teška trenzicija na veće razmere i komplikovanije sisteme čine ovaj sistem lošom opcijo za dalje razvijanje.

2. Dizajn blende sa blejdovima koji se oslanjaju na dve tačke ima prednost kod većih sistema koji zahtevaju više blejdova a zajedno sa time ide i manji okvir blende što znači veći upad svetlosti za datu površinu. Problemi sa komplikovanom fabrikacijom i nemogućnošću prototipa da se zatvori u potpunosti mogu se prevazići daljom optimizacijom dizajna. Ali razlog zašto je ovaj dizajn bolji od prethodnog je njegova mogućnost da se adaptira na bilo kojoj skali ne menjajući broj blejdova jer iako mogu oni ne zavise od veličine otvora kao u prethodnom dizajnu. Takođe zbog blejdova koji su dizajnirani da se oslanjaju na dve tačke umesto jedne smanjuje se mogućnost da blenda bude oštećena ili da se pokvari i čini ceo sistem digidnim i dugotrajnim.

 

U narednim fazama istraživanja potrabno je dovesti dizajn sa oslomcem na dve tačke do finalnog proizvoda .

Problem sa ukrštenim blejdovima koji ne mogu da se zatvore je rešiv prosto smanjivanjem broja blejdova ili omogućavanjem većeg prostora da se blejdovi mimoiđu. u blendi. Komplikovana fabrikacija se moze rešiti takođe sanjivanjem broja bljejdova ili optimizacijom procesa i boljim odabirom materijala koji bi bili krući i brže i lakše se fabrikovali.

 

Cilj treće faze rada predstavlja odabir šablona, definisanje forme nadstrešnice i određivanje lokacije.

Odabir šablona – Odabrana su dva jednostavna šablona koja zajedno čine formu jasnom i zanimljivom, sa živopisnim senkama, ali ne i pretrpanom. Prvi šablon je pravljen manuelno u Grasshopperu, a drugi uz pomoć Parakeet komponente za Grasshopper.

Definisanje forme – Po uzoru na inspiraciju, nadstrešnicu Luvra u Abu Dabiju, kao osnova za formu uzet je elipsoid. Koristeći alatku Rebuild, elipsoid je pojednostavljen tako što je smanjen broj poligona modela. Na ovaj način se dobija planarni mesh na koji je lakše nalepiti šablon kako se on ne bi krivio.

Određivanje lokacije – Za lokaciju je odabran Pozorišni trg. Korišćenjem tradicionalnih motiva na savremen način ovakva konstrukcija bi doprinela estetici čitave lokacije.

Istraživanje se smatra uspešnim jer je prvobitni cilj stvaranja slojevite nadstrešnice primenom šablona sastavljenih od postojećih tradicionalnih motiva ispunjen iako je ovo samo mali deo mogućnosti pravljenja šablona i konstrukcija ovim načinom rada.

Prikaz krajnjeg rezultata:

I FAZA – podrazumevala je upoznavanje sa Voronoi teselacijom i za šta može da se koristi kao i razmišljanje o mogućim softverima za dalji rad.

 

II FAZA – u njoj smo se odlučili u kom softveru ćemo raditi Voronoi teselaciju , odlučila sam se za Meshmixer. I bavili smo se radom na određenom modelu.

 

III FAZA – Bavi se proverom dobijenog modela i kako će se uklapati u određeni enterijer. Ideja je bila da se određeni unutrašnji prostor oplemeni sa neobičnim modelom lapme.

 

U drugoj fazi došli smo do odabira softvera za rad, izabran je Meshmixer kao jednostavniji dolazak do željenog modela. Postoji dosta odličnih dizajna za 3D štampu sa kojima može da se eksperimentiše. Tu nastupa Meshmixer.

Softver koristi trokutaste mreže za čišćenje i popravak 3D skeniranja, umrežene komade modela… Meshmixer ima zanimljive efekte za promenu i oblikovanje modela, što ćemo i istražiti u ovoj fazi.

Istražićemo kako da napravimo Voronoi šablone na postojećem modelu zeca. Ove tehnike mogu da se primene na bilo koji model ubačen u softver. Meshmixer možete preuzeti ovde: http://www.meshmixer.com/

1 faza – preuzimanje modela zeca

• Otvorite Meshmixer.
• Izaberite funkciju import i ubacite model zeca u softver.

2 faza – selektovanje celog modela

• Izaberite select sa levog menija.
• Privucite kursor na zeca i dvaput kliknite da biste odabrali ceo model.
• Kada je izabran ceo model, zec će postati narandžast.

 

Zecu se daje low-poly izgled pomoću Reduce tool za desetkovanje modela. Na taj način smanjuje se broj poligona u modelu, čineći modele u narednim koracima lakšim za generisanje.

• Kako je zec još uvek selektovan idete na Edit>Reduce u izabranom meniju. Ili pritisnite Shift+r.
• Ispod Reduce Target drop-down, izaberite opciju Triangle Budget.
• Unesite vrednost u Tri Count input box. Može se eksperimentisati sa različitim vrednostima tri count vrednostima kako bi se dobio efekat koji želimo. Premali broj izgubiće detalj u modelu, a previsoki će biti složeni i ne mogu se pravilno štampati.
• Za zeca koristim Tri Count vrednost 500. Kliknite Accept kada budete zadovoljni rezrezultatima.

3 faza – eksperiment dodavanja Voronoi šablona na model zeca

• Idite na meni sa leve strane. Idite na Edit>Make Pattern.
• U Pattern Types drop-down meniju izaberite opciju Dual Edges.
• Možete da opcijom Element Dimensions ivice šablona postavite da budu debele ili tanke . Niže od 1 mm se gubi integritet modela, zato ćemo uzeti 3 mm.
• Pritisnite Accept kada budete zadovoljni izgledom.

Kada je šablon postavljen na model, program će napraviti kopiju za kreiranje uzorka održavajući originalni model.

4 faza 

• Koristite Object Browser da biste videli svaku kopiju. Idite na View>Show Object Broser da biste ga postavili na workplane ako ga već nije.
• Kliknite na eyeball icon desno od svakog modela kako biste uključili i isključili vidljivost svake kopije. Obavezno označite kopiju koju želite da vidite.
• Dvaput kliknite na kopiju uzorka i preimenujte je fox.stl ( voronoi pattern).

 

 

 

 

 

 

I faza se bavila istraživanjem načina za dekomponovanje slojeva gradova i odabirom najbolje metode kako bi se ubrzao proces pripreme za maketu.

II faza se bavila upoređivanjem dve metode. Prva metoda ( CADMAPPER+AutoCAD) nije dala zadovoljavajuće  rezultate, dok je druga metoda ( QGIS+Illustrator)  ispunila sve zahteve ovog projekta.

III faza se bavila konretnim pitanjem upotrebe ovih mapa. Kao primenu sam odabrala da bude dekoracija u enterijeru.

Treća faza rada, zasniva se na vizuelizaciji PBR materijala. kao i mogućnosti kombinacije PBR materijala i teskture lista.

 

 

 

 

---

 

 

Nakon što je materijal podešen u substance designer-u, potrebno je export-ovati teksture (Base color/Albedo/Diffuse, Reflection/Metalic, Glossiness/Roughness, Bump, Normal. Height/Displacement i mnoge druge). Različiti nazivi tekstura variraju u zavisnosti od render engine-a, ali sve teksture imaju istu ili sličnu funkciju. Export-ovane teksture implementuju se u 3D softver (3Ds Max, Blender, Cinema 4D…), a zatim renderuju uz pomoć mnogobrojnih render engine-a ( V-Ray, Corona Renderer, KeyShot, Mramoset…).

---

Slika br.1 predstavlja vizuelizaciju PBR materijala koji nije ispunio određena očekivanja. Problematika se sagledava u dispoziciiji listova, odnosno u prostornom položaju listova. Nedostatak znanja, kao i manjak informacija, onemogućilo je rešavanje ovog problema.

3D Softver: 3Ds Max
Render engine: Corona Renderer

Problem se može rešiti, kombinacijom PBR materijala, teksture lista i alatkom za sketerovanje objekata, ali se tada teže kontroliše sam materijal, budući da se parametri za listove gube u substance designer-u, pa se moraju podešavati uz pomoć alatke za sketerovanje.

Straregija pri kombinovanoj metodi:
1. Export-ovanje tekstura grana iz substance designer-a (slika br.2)
2. Formiranje materijala u 3D softveru (slika br. 3)
3. Kreiranje jedne ravni, na koju se aplicira materijal lista (slika br. 4)
4. Sketerovanje ravni po sferi i podešavanje (slika br. 5)
5. Renderovanje objekta (sfere) sa materijalima (slika br. 6)

 

slika br. 2

 

 

 

 

slika br. 3

 

 

 

 

 

slika br. 4

 

 

 

slika br. 5

 

 

 

 

 

Kombinacijom PBR materijala i teksture lista, ostvaruje se zadovoljavajući rezultat, budući da je dispozicija listova približnija realnim okolnostima. Uz određene modifikacije može se poboljšati puzavica, time što bi se ubacilo više varijacija u boji, samih listova, kao i obliku.

---

ZAKLJUČAK:

Istraživanje se ne može smatrati apsolutno uspešnim, budući da je nastao problem sa dispozicijom listova. Uz dovoljnu količinu zananja i informacija, došlo bi se do željenog rezultata.
Kompromisno rešenje, kombinacija PBR materijala i teksture lista, dopunilo je istraživačku studiju i pokazalo da postoji više načina kako bi se jedan problem rešio.
PBR materijali zahtevaju poprilično vremena kako bi se kreirali,što se smatra lošom stranom, ali također pružaju efikasnu promenu strukture samog materijala, što je pogodno za gaming industriju, kao i oblasti gde je potrebna brza modifikacija materijala.

---

 

 

 

Završna faza rada na imala je par usputnih zaključaka te je rezultovala u redefinisanju faza rada, i početak novog, i veoma drugačijeg pristupa temi.

Završna faza rada:

U programu blender 2.8 izmodelovana su oba prostora opisana u prethodnim fazama. U scene ubačeni su inputi slobodne interpretacije dela, koje se prožimaju sa opisima u romanu, tako da je rezultat irealna arhitektonska vizuelizacija prostora.

U oba vizuala, korišćena je HDRI mapa (environment texture) nađena na vebsajtu https://hdrihaven.com koja doprinosi celokupnom utisku rendera kao “iz snova”, menjajući svaki materijal i doprinosi koheziji scene;
kao i teksture materijala sa vebsajta https://www.textures.com .
Izabrane su palete boja.
prilog 1-faza izrade teksture pločica

Na oba vizuala upotrebljena je po jedna realna tekstura (patina na zidovima, pločice), kako bi se naglasio jedan element, a ukupna kompozicija ostala irealna.
Razmatranjem uvođenja ljudskih figura u prostor, odlučeno je da ipak prostori ostanu bez ljudi, životinja itd., ali je na prvom vizualu ostavljen sto sa pomerenim stolicama i nedovršenim doručkom, tako da gledaoc ima utisak kao da je neko nekad tu sedeo. Što jeste i poenta, s obzirom da likovi iz romana koji borave u ovim prostorima, zapravo ne postoje.

Finalni vizuali:

prilog 2-stan 50 u Moskvi

prilog 3-peristil Jerusalimskog dvorca Pontija Pilata

 

Zaključci, odgovori na kriterijume i opaske:

Pre svega treba naglasiti koliko je renderovanje u blenderu pogodno za ovakve scene (cycles render engine). Lako je upravljati stavkama, rezultati se vide odmah na rendered view prikazu, te se ne gubi vreme na probne rendere, već se scena ažurira sama. Takođe, odlična novina jeste denoiser opcija, koja odmah nakon završetka rendera sama sklanja nepotrebne “šumove”. Nije bilo potrebe za postprodukcijom u photoshopu, kao što je u početnoj fazi navedeno.

Što se tiče odgovora na kriterijume, subjektivno, dat je odgovor na prva dva kriterijuma (arhitekturalnost rešenja i koncept). Takođe u razgovoru sa studentima književnosti, dobila sam pozitivan komentar.

Pitanja koja su se nizala za vreme izrade projekta su se uglavnom ticala prirode romana i opravdanosti ovakve intervencije. U razgovoru sa profesoricom koja je obrađivala slične teme, otkriveno je da je proces “opisnog modelovanja” ili “opisnog projektovanja” zapravo skup kreativnih metoda koje se sprovode u cilju prenošenja atmosfere prostora.

Započet je novi proces, koji podrazumeva metodu storytellinga – zbog kompleksnosti likova, prostora, i njihovih preplitanja, iz teksta se izdvajaju dva lika i prati se njihov razvoj kroz roman. U ovim prvim fazama ne postoji naznaka finalnog rada, već se pristupa analizi, i kasnije se utvrđuje proces rada i finalni produkt. Možda izlazni rad bude maketa, možda model (kao što je opisano u početnoj fazi), možda multimedijalni rad.

Da li je rezultat ovog istraživanja zadovoljavajući?

Može se reći da je ovo istraživanje bilo “o istraživanju”, tj. da je utvrđeno kojim sve metodama se može pristupiti, kada se radi o ovakvoj temi:
1. vizuelizacija prostora iz romana
2. projektovanje prostora iz romana
3. istraživački rad koji se kasnije primenjuje u određene svrhe

Svakako je bilo veoma korisno raditi u novom programu, kao i razrađivati zamišljene prostore, s obzirom da u 4 godine školovanja na fakultetu tako nešto nije bilo moguće. Meni lično je rad na ovome bio zadovoljavajuć i interesantan, te ću se u budućnosti baviti time.

 

Zaključna faza istraživanja za cilj ima utvrđivanje polja primene definisanih metoda, na osnovu tri kriterijuma: Jednostavnost primene, potrebno vreme, i kvalitet dobijenog rezultata.  Kvalitet se u ovom slučaju odnosi na sličnost sa referentnom fotografijom, i mogućnost manipulisanja rezultatom.

1. Fotografija – mapa

 Nakon kreiranja materijala u Slate Material Editor-u u okviru 3ds Max-a, i njegove primene na površ, dobijena je sledeća slika:

Ovaj metod je najjednostavniji, i zahteva najmanje vremena i veštine za izvođenje. Međutim, obrisi reljefa su vrlo slabi, a displacement u vrednosti 10 već dovodi do blage distorzije slike, što se može uočiti na obodima ploče.

Ovakav pristup je pogodan za vrlo plitke reljefe i obrise, kao i kod već “teških” modela, gde bi dodatna geometrija preopteretila program, te je primena materijala najprikladnije rešenje.

2. Fotografija – mapa – geometrija I (3ds Max) 

Kroz par jednostavnih koraka dobijena je mnogo jasnija slika. Metod je izvodljiv čak i za korisnike koji nisu upoznati sa 3ds Max-om, jer su u pitanju prosti koraci. Vreme potrebno za izvođenje je malo duže od prethodnog, ponajviše zbog težine ovako dobijene geometrije koja znatno usporava proces, posebno ako je potrebna veća detaljnost, te se koristi turbosmooth alatka. Ovo je ujedno i najveća mana ovog pristupa, te je najpogodniji kad je fokus na jednom elementu-reljefu.

3. Fotografija  – mapa – geometrija II (ZBrush)

Geometrija generisana i ispravljena u ZBrush-u prvo se prenosi u 3ds Max, u .obj formatu. Kako su sve ispravke prethodno izvršene, model se odmah može renderovati.

Kvalitet ovako dobijene 3D geometrije jasan je i bez renderovanja. Pristup zahteva osnovno poznavanje ZBrush-a, što znači i više vremena za izvođenje ukoliko korisnik nije upoznat sa ovim softverom. U zavisnosti od potrebne detaljnosti i kompleksnosti reljefa, proces može trajati satima, sa najviše vremena utrošenog na ispravljanje nepravilnosti četkicama. Iako je detaljniji, ovaj model je “lakši” od prethodnog, i sam ZBrush ne zahteva veliku snagu računara kao drugi, njemu slični, programi.

 

 

Zaključak:

Jasno je da odabir metoda zavisi od potreba korisnika, te da svaki od ispitanih ima svoju primenu. Prvi metod je najlakši, ali nivo detaljnosti ga čini pogodnijim za “pozadinske” objekte. Produkt drugog metoda je vrlo kvalitetan i detaljan, ali zahteva veliku snagu računara, te je najpogodniji ukoliko je fokus na tom jednom elementu. Treći metod proizvodi najkvalitetnije i veoma detaljne 3D geometrije, a ne zahteva veliku snagu računara. Ipak, potrebno je osnovno znanje oba programa, i nivoa njihove kompatibilnosti, odnosno ograničenja rada u dva različita programa.

 

 

Treća faza obuhvata primjenu paterna na geometriju različitih cilindričnih oblika. Uzeta su dva oblika.

---

1. Oblik

Istraživanje je rađeno na obliku ljudskog abdomena.  Ljudsko tijelo nije rotaciona površ i iz tog razloga ne mogu nastati planarne površi. Šablon se prilagodio ali je ostalo nemoguće definisati deformacije na mjestima na kojima trebaju biti, i patern je u svim oblastima isti.

2. Oblik

Kod ovog oblika se deformacije ne javljaju  upravo iz razloga što je forma rotaciona pa se mogu formirati planarne površi. Patern se podredio geometriji i skuplja se tj. ostaje nepromijenjen na mjestima na kojima su deformacije male, a širi tamo đe su velike.

 

---

 

 

Istraživanje je sprovedeno i u programu BFF (Boundary First Flattening), međutim nije dalo odgovarajuće rezultate zbog prirode geometrije paterna i nemogućnosti programa da geometriju postavi u jedinstvenu planarnu ravan.

Ovo istraživanje smatram uspješnim iz razloga što je ispunjen prvobitni cilj, a to je prilagođavanje auxetic materijala različitoj geometriji.

 

 

 

 

 

 

Nakon celokupne analize koncepta i pozicioniranja elemenata pod određenim uglovima na sam zid, dolazi se do postavljanja sunca iznad zida u Lumion programu, kako bi se postigao realan efekat osvetljenja u datom vremenskom periodu od 11 do 13 časova.

U slučaju noćne faze osvetljuje se samo jedan element, uz izbegavanje osvetljavanja ostalih elemenata. U cilju postizanja željenog efekta, osvetljenje rogova se realizuje iz blizine trakastom led lampom, postavljenom tik uz glavu naslikanog murala na samom aluminijskom plaštu. Cela kompozicija je osvetljena centralizovanom lampom, tačno ispred optimalnog mesta posmatranja—crvene tačke.

Zaključak:

Kroz analizu anamorfnih senki, dolazi se do zaključka da postavljanjem određenih elemenata na zid, u kombinaciji sa oslikanim muralom, moguće je dobiti željenu kompoziciju koja u sebi uključuje senke koje daju postavljeni elementi.
Takođe, može se zaključiti da je dnevna faza kompleksnija u odnosu na noćnu, iz razloga što je prirodno osvetljenje neopipljivo, odnosno ne zavisi od ljudi, već od majke prirode. Usled toga, kada je vreme oblačno, i nema dovoljno sunca za razvijanje senki, mural ostaje samo mural. Za razliku od dnevne, noćna faza je dostupna 365 noći u godini, zahvaljujući veštačkom osvetljenju.

• Kako se u prve dve faze izučavao princip modelovanja i način na koji se “stvara” space saving furniture i kao rezultat dobijena mnogobrojna različita rešenja, usledila je faza broj III , a to je izrada stolice od drvenih letvica.

• Nakon završenog modelovanja (faza II), sledi izvlačenje svih dimenzija svake letvice ponaosob pošto je svaka drugačija (duža ili kraća). U tome nam pomaže alatka list item.

• Postupak pravljenja stolice je bio sledeći:

Korak 1. : Sečenjem ploče od prirodnog, tvrdog drveta dobijamo letvice (ukupno 62kom) dužina koje smo prethodno izvukli iz progama Grasshopper. (Slika br. 1)

 

Korak 2. : Nakon prvog koraka, uz pomoc stubne bušilice, buši se na kraju svake letvice po jedna rupa prečnika 8mm kako bi kasnije tu bila provučena armaturu dužine oko 80cm koja učvršćuje stolicu. (Slika br. 2)

 

Korak 3. : Na mesta gde se stolica prelama su postavljene klavir šarke koji to i omogučava. Šarke se fiksiraju uz pomoć  šrafova malih dimenzija kako ne bi došlo do pucanja letvica. (Slika br. 3)

 

• Nakon ova tri koraka, stolica je gotova i njen izgled u sklopljenom položaju je prikazan na sledećoj slici broj 4.

• Rezultat istraživanja pokazuje da je prisput u izvedbi zadatka bio dobar kao i sama izrada istog sto se može videti na sledećim slikama. (Slika br. 5,6)

• Zaključak : Da li je uspešno urađeno fabrikovanje finalnog proizvoda (stolice)? Kao što se vidi u priloženim fotografija, trebalo bi da jeste. Kada bi se pristupilo još ozbiljnije  načinu pravljena  rising furniture-a to bi zahtevalo  i ozbiljnije mašine za rad kao što su CNC mašine i glodalice koje bi i ubrzale izvedbu ovog projekta a i napravile ovaj projekat još efikasnijim i boljim u smislu funkcionalnosti. Takođe je viđeno da ovakva vrsta modelovanja nameštaja dozvoljava bezbroj varijacija na tu temu i daje široku paletu koja se može primeniti na svakakve vrste nameštaja.

 

 

 

Treća faza istraživanja podrazumeva prilagođavanje drugog auxetic šablona za rad u Rhinoceros-u odnosno Grasshopper-u prilikom simulacije udara vetra.

Šablon na kom se sprovodilo istraživanje za simulaciju.

Formiranje geometrije u Grasshopper-u  podrazumevalo je spajanje kvadrata spojnicama sa svojim susednim parom kome pozicije tačaka idu unapred za +1, odnosno -1.

 

Izlaganje ovakve strukture simulaciji vetra nije davalo dobre rezultate, jer su se kvadrati krivili i stvarali hiperbolički paraboloid, pa je  potrebno napraviti šarke kako bi se kvadratna geometrija zadržala. To dovodi do zaključka da je i ovaj pattern, poput prethodnog (heksagoni podeljeni na trouglove), takođe moguće izvesti preko kvadrata podeljenih na trouglove.

Nova, ojačana struktura je izložena simulaciji vetra pomoću komponente  Kangaroo u Grasshopper-u nakon čega su postignuti odgovarajući rezultati.

 

Izlaganje šablona simulaciji vetra.

 

 

 

U III fazi, sledi postavljanje ankete koja za cilj ima ispitivanje značaja elemenata kompozicije na fotografiji prilikom vizualizacije u arhitektonskom prezentovanju. Anketa se sastoji od 20 vizuala objekta koji su projektovani od strane dobitnika prestižne Prickerove nagrade u periodu od 2016 do 2020 i objekata koji su proglašeni za najružnije na svetu.

Početne pretpostavke

/ da kompozicija fotografije, vizure može da utiče na podizanje vizualnih vrednosti objekata niže arhitektonske vrednostu

/ da loša kompozicija može da naruši objekte visoke vrednosti

Nakom sprovedenog istraživanja putem ankete u kojoj je učestvovalo 109 ljudi, 50 iz oblasti arhitekture i 59 iz drugih oblasti, dobijaju se sledeći zaključci

/ Vrednost objekata više arhitektonske vrednsoti je uz dobru vizualizaciju uočena kod obe vrste ispitanika

/ Vrednost objekata niže arhitektonske vrednosti se u većini slučajeva uz dobaru kompoziciju povećava

/  Loši vizuali u nekim slučajevima mogu da naruše vrednosti vrednovanih objekata, što se posebno uočava na primeru ispitanika koji se ne bave arhitekturom i njenim elementima

/ Vizali koji se uzimaju kao loši mogu dobro da ispadnu i uz odgovarajuce sporedne elemente i teksturu koja dosta utiče na atmosferu, zajedno sa elementima koji su akcenat na fasadi.

/ Prisustvo figura i drveća jako utiče na akcentovanje objekta, isticanje njegove monumentalnosti i veoma je značajno kao prateći element dobre likovne kompozicije u arhitekturi

Zaključak

Na osnovu sprovedene ankete i rezultata koji se dobijaju, zaključak je da kompozicija i odabir pravih materijala, tekstura i pozadine može u najvećem broju slučajeva da bude presudan prilikom prezenrovanja ideja niže, kao i isticanja najboljeg na objektima više arhitektonske vrednosti.

 

Faza III

---

Pošto smo u prethodnoj fazi istraživanja definisali i odlučili se za program u kom ćemo najbolje predstaviti anamorfozu senki, i isplanirali način projektovanja pomoću svetla, u trećoj fazi je jedino preostalo da se projekat izvede. Analizom prostora i odabira svetala u odnosu na položaj predmeta, odlučeno je da će svetlo koje je korišćeno (Target light) najbolje, najjednostavnije i najjasnije prikazati predmete na pozadini (plane).

Na slici 1, u prvom delu izrade, frontalno u odnosu na “plane”, pozicionirano je svetlo koje je upereno prema piramidi i dve sfere, pomoću kojeg zajedno sa datim oblicima dobijamo oblik srca na pozadini.

Na slici 2, dodata je pramida koja predstavlja vrh strele, tri cilindra, jedan duži koji predstavlja štap i druga dva kraća koja predstavljaju pera.

Na slici 3, dodat je tekst samo kako bi se lakse pozicionirale kutije i različiti oblici koji se kasnije koriste u izradi slova reči „love“.

Na slici 4, predstavljen je finalni oblik ovog projekta. Kako bi tema projekta bila pogođena, svi prethodno navedeni oblici su razbacani i razdovjeni, tako da bez uticaja svetla nemaju nikakvu objašnjivu formu.

Na slici 5, prikazan je sam kraj ovog projekta.

Zaključak:

Tokom istraživanja stečen je utisak da je za izradu ovakvih modela najpogodniji program 3d Max, najviše zbog velikog broja svetala koja mogu da se koriste. Između ostalog, postoji neograničen broj zanimljivijih i samim tim težih oblika za stvaranje anamorfoze kroz određena svetla, tako da mislim da smo i ovim pokušajem klasičnih figura i oblika došli do željenog efekta.

FAZA III

---

Prve dve faze su dovele do zaključka, da je postupak stvaranja virtualne mimike lica potrebno dosta znanja i  sadrži mnoga ograničenja. Za  animaciju lica je potrebno veliko znanje iz oblasti anatomije glave, široko poznavanje alata 3d softvera, dobar računar za njihovo podržavanje i u najboljem slučaju posedovanje opreme za simulaciju.

Za ovo istraživanje izabran je, ne tako tipičan, ali nešto jednostavniji  način rada.
Pomoću  Zbrush-a izvlačeni su png. dokumenti, koji su dalje obrađivani u Character animtoru postupkom “frame by frame”. Što više pomeranja tačaka lica u Zbrush-u i njihovo exportovanje u posebnu sliku, to bolji efekat i realniji pokreti.

Kao i svaka finalna animacija je sačinjena od niza fotografija koje se smenjuju u toku sekunde, kvaliteta animacije zavisi od broja slika u sekundi, ljudsko oko može da uoči oko 24 fps (frejmova/slika u sekundi).

Na ovom primeru korišten je manji broj slika, jer kao što smo rekli svaki pokret je trebalo snimiti i dalje obrađivati, što zahteva vreme i više iskustva u Zbrush-u.
Ovo može biti kako mana, tako i prednost. Za određeno vreme, bez velikog iskustva i znanja u navedenim softverima se može dobiti željeni pokreti.

Pri ovakvom načinu rada je u svakoj fazi je moguće uraditi ispravke. Jedino što može biti komplikovano, jeste kad se već nađemo u odmakloj fazi, a želimo nešto da promenimo, moramo se vratiti nazad u Zbrush i određeni pokret ponovo obraditi.

Sve spojeno, dalje prolazi kroz fazu snimanja, koja se radi uz kamere.

Sve spojeno, dalje prolazi kroz fazu snimanja, koja se radi uz pomoć kamere.

Najveća mana je što ovakva priprema animacije se ne može koristiti u filmskoj industriji, zahtevnijim animacijama, video igricama, u kojima su detaljnost i pokreti bitan faktor.

Međutim, prednost je što za kraće vremena, sa manje iskustva i bez dodatnih oprema, možemo dobiti sasvim zadovoljavajuće pokrete koji se mogu koristiti u animacijama, karikaturama, crtanim filmovima, “live” uključenjima (ACA omogućava i “lip sync”, tako da ko priča uživo njegov avatar će indetično i pomerati i usne koje su prije toga na isti ovaj način urađene).

 

U fazi 3 sledi uporedo analiziranje 3 različita oblika oblakodera, u kojoj je prvi  početni oblik iz faze 2, drugi oblik je nastao torzijom prethodnog, dok je treći nastao postepenim skaliranjem od prizemlja ka vrhu njemu prethodnog oblika.

NUMERIČKA ANALIZA

OBLIK 1 – ispitivana su 91944 zraka – blokirano 12630 – ovaj oblik blokira 13.73% direktnih sunlevih zraka na ispitane objekte

OBLIK 2 – ispitivana su 91944 zraka – blokirano 11493 – ovaj oblik blokira 12.5% direktnih sunčevih zraka na ispitane objekte

OBLIK 3 – ispitivana su 107400 zraka – blokirano 13425 – ovaj oblik blokira 12.5% direktnih sunčevih zraka na ispitane objekte

U ovoj analizi vidi se smanjen broj blokiranih zrakova, ali ono što će praviti razliku između oblika 2 i oblika 3 biće analiza dijagramom koja će pokazati razliku u količini preklopljenih senki na površinama okolnih objekata.

ANALIZA DIJAGRAMOM

Iz dijagrama se zaključuje drastična razlika površina prekrivenih I neprekrivenih senkom.

ZAKLJUČAK:

Vodeći se teorijskim principima optimizacije oblakodera na vetar, osim što ispitivanje na isti nije bilo uspešno što je obrazloženo u fazi 2, uspešno se pokazalo da isti principi pozitivno utiču na optimizaciju radijacije koja će omogućiti okolnim objektima da uz što manje blokade uživaju u suncu.

 Treća faza ispitivanja akustike sakralnih objekata predstavlja prezentovanje rezultata postignutih u okviru Autodesk ECOTECT-a.

 Prilikom druge faze ispitivanje istaknute su mogućnosti Ecotect-a u pogledu analiza zvuka. Za prezentaciju konačnih rezultata odabrana su tri različita načina, od čega su dva rezultata prikazana direktno na modelovanim oblicima sakralne arhitekture, dok je treći rezultat izložen u obliku grafika:

1.Zastupljenost zvučnih čestica na različitim površinama u objektu

Analiza je vršena upotrebom 1000 zvučnih čestica uz 4 odbijanja istih od sve površine koje su označene kao reflektivne. Kako je izvor zvuka postavljen ispred oltarske apside, direktan zvuk (zelena boja) i koristan zvuk (žuta boja) najpre dopiru do bočnih zidova i prvog reda stubova. Čestice direktnog i korisnog zvuka se neometano prostiru i u pravcu naspramnom na položaj oltarske apside, dakle podužnom osom objekta, zahvaljujući odabranoj poziciji samog izvora zvuka. Sve ostale površine u objektima predstavljaju mesta “sakupljanja” čestica eha (crvena boja). Eho je dominantno prisutan u kupolama i bočnim apsidama. Iza izvora zvuka, uočljive su čestice maskiranog zvuka(plava boja). Ovakav raspored zvučnih čestica predstavlja relevantan podatak,   kako je pozicija vršenja liturgije i verskih obreda (glavni izvori zvuka) – oltar.

                                   model1

                                   model2

                                     model3

2.Proračun perioda reverberacije 

Period reverberacije (vreme trajanja zvuka), prema kanonima projektovanja pravoslavne sakralne tipologije, iznosi između 2 i 2.5 sekunde. Grafici predstavljaju promenu trajanja perioda reverberacije sa promenom frekvencije emitovanog zvuka. U slučaju sva tri ispitana modela, uočljivo je poprilično usklađivanje sa propisanim pravilima –referentna vrednost se iščitava sa grafika, otprilike, prema frekvenciji od 500Hz. Reverberacija je na granici dozvoljene kod modela 2, što može biti posledica postojanja samo jedne kupole, kako je kod preostala dva objekta zastupljen model osnove upisan krst sa pet kupola (odlika moravske stilske škole).

                                                                                                                                                      model1

                                                                                                                                                      model2

                                                                                                                                                      model3

 

3.Prostiranje i odbijanje zvučnih čestica 

Analiza je vršena upotrebom 5000 zvučnih čestica uz 4 odbijanja istih od sve površine koje su označene kao reflektivne. Kako je izvor zvuka postavljen ispred oltarske apside, prve čestice direktnog zvuka (ljubičasta boja) se odbijaju od bočne zidove i prvi red stubova, čime predaju izvesnu zvučnu energiju i time nastaju čestice maskiranog zvuka (plava boja) – došlo je do izvesne promene u prirodi emitovanog zvuka usled predavanje zvučne energije reflektivnim površinama. Takav zvuk, prvog reda, prostire se dalje objektom do sudaranja sa preostalim reflektivnim površinama, pri čemu nastaje  zvuk drugog reda. Nakon ovog procesa, u prostoru objekata, se pojavljuju neznatne čestice eha (crvena boja), dok je koristan zvuk (žuta boja) vezan za položaj samog izvora zvuka.

*napomena: u legendi su čestice direktnog zvuka označene zelenom bojom, ali je njihova boja tokom analize ljubičasta

model1

model2

model3

Zaključak: Kako je područje ovog istraživanja bazirano na već postojećim primerima sakralne tipologije, Ecotect sa svojim mogućnostima simulacije akustike u objektu predstavlja pogodnu opciju za rad, prevashodno zahvaljujući zadovoljavajućim akustičnim normama priloženih modela.

 

 

 

 

III faza ispitivanja

Završna faza istraživanja donela je konkretne modele sakralnih objekata, kao i rezultate uporedne analize programa u kojima se modelovalo.

• fotografija 1 – celokupni modeli iz sketchup-a na kojima se nastavlja istraživanje / ispitivanje akustike

Koristeći alatke iz prethodne faze istraživanja ( II faza ) u kojoj je detaljno opisano kako se i kojim redom koriste instrumenti rada, došlo se do modela.

Uzimajući u obzir vreme, rhino, odnosno grasshopper je u prednosti u odnosu na sketchup.

Dobija se parametrizovan model koji daje mogućnost brzih promena visine / širine / dužine / oblika glavnih konstruktivnih elemenata.

• fotografija 2 – modeli iz rhino-a / grasshopper-a

Modeli iz sketchup-a dozvoljavaju minimalne promene / korišćenjem alatke scale / dok se ostatak modela iscrtava ‘od nule’.

• fotografija 3 – modeli iz sketchup-a

Nakon dobijenih prvih modela iz oba programa, iscrtavaju se sledeći izabrani modeli, ali sada uzimajući u obzir vreme koje je potrebno da se jedan model završi.  U vreme je uračunato otvaranje programa / rad na modelu

• grasshopper – 5 min. 48 sek.
• sketchup – 12 min. 21 sek.

Program sketchup je pogodniji za korisnike koji po prvi put rade u programu grasshopper, jer on zahteva znanje na višem nivou u odnosu na sketchup, koji je jednostavniji i donekle praktičniji.

Mana sketchup-a je ta što se svako crtanje novog objekta kreće od nule, dok se u grasshopper–u samo promene parametri i u nekoliko ‘klikova’ izbacuje se gotov model. 

 

Iz prethodne faze se može zaključiti da što se tiče slike na fasadi koju formiraju paneli, najbolje su se pokazali quad i triangle, koji su sitniji i ima ih više. Kada je u pitanju analiza osunčanosti sobe, situacija je obrnuta: najbolji su diamond ili hexagon paneli pošto su oni veći i zaklanjaju više sunca. Međutim, mora se uzeti u obzir da je izostavljena komparacija panela koji se rotiraju po horizontali (koji su analizirani) i panela koji se rotiraju po vertikali.

Pošto je najkritičnije osvetljenje zimi u podne, uporedićemo navedene dve vrste panela u ovo doba godine.

Može se primetiti da u slučaju panela koji se rotiraju po ver-tikali, osunčanost sobe je do-nekle raspoređena jednako. I u ovom slučaju može se videti da diamond i hexagon paneli daju najbolji rezultat. U dru-gom slučaju se javljaju hori-zontalne senke u sobi (zeleni delovi – najmanje osunčani). U prvoj fazi je spomenuto da je cilj ovog istraživanja, pored formiranja slike na fasadi, stvaranje prijatnog prostora u enterijeru za boravak sa inte-resantnim senkama. Zbog ovoga, bolji su paneli koji se rotiraju po vertikali jer stvaraju zanimljivije senke od horizontalnih koje se mogu dobiti i klasičnim brisolejima.

Mora se uzeti u obzir da je do sada analizirana samo jedna soba tj. deo fasade. U ovom slučaju, ima previše panela na površini fasade samo jedne prostorije. Ako bi se analizirala cela fasada, ukupan broj panela bi se povećao, ali takođe i smanjio broj panela koji prekrivaju samo fasadu sobe, a ujedno se i sami paneli povećali na tom delu. Pošto je u prethodnoj fazi zaključeno da je za bolju sliku potrebno više panela, a za smanjenje osunčanosti u pojedinačnim prostorijama potrebni veći paneli, ovo daje veliku prednost. U toj fazi je takođe ustanovljeno da su se za prikazivanje slike na fasadi najbolje pokazali quad i triangle oblici panela. Uzimajući ovo u obzir, nastavlja se analiza izgleda slike na fasadi i osunčanosti jedne prostorije u objektu sa ovakvim oblicima panela:

 

 

 

 

Broj panela na ovom delu fasade je smanjen na 100. Može se uočiti da su se bolje pokazali  quad paneli. Slika koji oni formiraju je prilično dobro prikazana, a u ovom periodu u godini uspevaju da zaklone dovoljno sunca, samim tim se stvara interesantna igra senki u prostoru. Što se tiče fabrikacije, quad paneli su zahvalniji jer su svi jednaki (na krajevima ne dolazi do njihovog skaliranja kao što je slučaj sa triangle panelima).

Isto tako, bitno je da se spomene i to da osunčanost u zimskim danima nije toliko štetna s obzirom da sunčevi zraci utiču i na povećanje temperature u objektu.

Pošto bi ovo bila medijska i kinetička fasada, slike na njoj bi se menjale tako što bi se paneli rotirali oko poluge u zavisnosti od slike.

Finalno rešenje datog problema dobijeno je međusobnom saradnjom i kombinovanjem dva zasebna procesa istraživanja, jedan je bio vezan za modelovanje, drugi za vizuelizaciju. Za postizanje željenog rezultata bilo je potrebno upotrebiti dva programa ( Rhinoceros i 3dsMax ) u kombinaciji sa njihovim plug-in-ovima ( Grasshopper i V-ray ).

Modelovanjem paviljona i postavljanjem ogledala pod određenim uglom na njegovu strukturu došli smo do dve finalne verzije koje su uz adekvatnu vizuelizaciju dale željeni rezultat.

Prva verzija paviljona sastoji se od nasumično poredjanih piramidalnih oblika po njegovoj površini. Pored nasumičnog pozicioniranja, prvi paviljon karakteriše i nasumična veličina trougaonih poligona na koje je površina prvobitno bila izdeljena, tako da su određeni delovi prekriveni sitnim trouglima, dok se na drugim delovima ta veličina povećava ( stranice trouglova variraju od 10 do 30cm ).

Druga verzija paviljona sastoji se od piramidalnih oblika čija veličina varira od mesta koje posmatramo na izvodnici kupole. Kao i kod prve verzije, površina kupole je podeljena na trougaone poligone, ali za razliku od nje ovde poligoni nisu nasumično postavljeni. Kako se krećemo od dna izvodnice ka njenom vrhu, poligoni menjaju veličinu. Na dnu su najveći, dok se pri vrhu sužavaju i na kraju gube prvobitni oblik.

Vizualizacija druge verzije paviljona

Eksterijer

Enterijer

Verzija 1- enterijer bez objekata/ljudi – svetlost i ogledala za dobijanje efekta kaleidoskopa

https://momento360.com/e/u/423a4d48ce0a4c5392f8d0112be1c971?utm_campaign=embed&utm_source=other&heading=0&pitch=0&field-of-view=75

Verzija 2 – enterijer sa objektima – svetlost, ogledala i objekti stvaraju efekat kaleidoskopa

https://momento360.com/e/u/4fcdaa3eb61d4dadadd568c8d41e27ec?utm_campaign=embed&utm_source=other&heading=-31.916038688077904&pitch=-7.314673662945687&field-of-view=75

Verzija 3 – enterijer sa objektima – svetlost, ogledala, staklo i objekti stvaraju efekat kaleidoskopa

https://momento360.com/e/u/847b8133f13440d29c8ad84c2f8614a9?utm_campaign=embed&utm_source=other&heading=0&pitch=0&field-of-view=75

Zaključak: 

Finalni rezultat modelovanja strukture na koju je moguće postaviti ogledala pod određenim uglom ostvario je željeni rezultat. Uz materijalizaciju postavljenih poligona i postavljanjem jednostavnih formi ispred reflektivnog materijala dobijen je efekat kaleidoskopa koji je prikazan vizualizacijom od 360 stepeni. Sam efekat može se promeniti različitom materijalizacijom poligona, promenom parametra prilikom modelovanja ili ubacivanjem različitih formi/ljudi, kako bi se doživeo potpuno drugačiji prostor.

 

U drugoj fazi istraživanja izabran je model napravljen na https://desktophero3d.com/ gde za razliku od https://www.heroforge.com/, čiji je primer modela postavljen u prvom postu, postoji mogućnost besplatnog preuzimanja većine detalja, kao i pomeranja zglobova figure, što doprinosi  realističnijem izgledu.

 

 

 

 

 

Model je importovan u ZBrush korišćenjem ZPlugin-a 3D Print Hub. Importovani model imao je mala oštećenja koja su popravljena Smooth četkicom.

 

 

 

 

 

Korišćenjem opcije Split to parts na kartici Subtool model je podeljen na delove koji se dalje mogu izolovati, skalirati i modifikovati kako bi se dobile ljudske proporcije.

Sledi dalja obrada modela koja podrazumeva preoblikovanje krila, lica, kose, kao i dodavanje detalja na odeći uz pomoć dostupnih četkica. Prilikom dodavanja detalja potrebno je voditi računa o njihovoj veličini zbog štampanja.

Druga faza ispitivanja akustike sakralnih objekata odvijaće se u Autodesk ECOTECT-u, usled nemogućnosti pristupanja i savladavanja preostalih softvera, predloženih u okviru prve faze istraživanja.

Pre upoznavanja sa postavkama procesa analiziranja akustike jednog sakralnog objekta, neophodno je „importovati“trodimenzionalne  modele, koji su pripremljeni u SketchUp. Ecotect omogućava „uvlačenje“ različitih tipova fajlova, ali se najčešće koriste .dxf i .3ds fajlovi.

Na analiziranom primeru modela crkve, korišćen je, pri exportu, .3ds fajl (preglednija opcija ukoliko se, tokom iscrtavanja modela, koriste lejeri  koji onda mogu biti iskorišćeni i u Ecotect-u).

1.Odabir materijala

Prilikom emisije zvučnih talasa, pri njihovom prostiranju, dolazi do sudaranja sa granicama (zidovima) objekta čime je otpočet proces apsorpcije. Materijali, koji su korišćeni u u izgradnji zidnih površina, dakle, imaju bitnu ulogu u preuzimanju dela zvučne energije, zbog čega svaki materijal poseduje izvesni koeficijent asporpcije čije  vrednosti iznose između 0 i 1. Prema automatskim podešavanjima samog Ecotect-a, sve površine u projektu imaće za materijalizaciju opeku i drvo- Brick Timber Frame, što je potrebno izmeniti, vodeći se pri tome:

1. materijalima koji se najčešće koriste u izgradnji sakralne tipologije poput opeke, betona, drveta, kamena, uz upotrebu maltera i keramike

2. saznanjima o vrednostima koeficijenta zvučne apsorpcije za različite materijale

Vrednosti ovog koeficijenta date su u okviru dodatnih acoustic settings-a (dupli klik na bilo koji od materijala u okviru ponuđene palete). Kao referentna uzeta je frekvencija od 500Hz. Na ovaj način, postiže se kontrola nad apsorpcionom moći celokupnog objekta što je značajno za period reverberacije koji bi kod sakralnih objekta trebalo da iznosi između 2 i 2.5 sekunde.

2.Postavljanje izvora zvuka 

Ecotect se služi, u svojim analizama, izvorima zvuka (speaker) koji emituju zvučne talase podjednako u svim pravcima. Postavljanje i usmeravanje opcije speaker praktično je izvesti u plan view, dok se u side view podešava visina zvučnog izvora po Z osi. Optimalna visina varira. Kao referentna usvojena je visina od 170cm– prosečna visina ljudske figure.

 

3. Odabir reflektivnih površina, broja zvučnih talasa i broja odbijanja 

Nakon postavljanja izvora zvuka i njegovog usmeravanja, predstoji odabir reflektivnih površina u objektu, odnosno onih površina do kojih će prvo dopirati direktan zvuk. Kada direktan zvuk stigne do ovih zona sledi njegovo prvo odbijanje u prostoru. Kako bi se ustanovilo ovakvo, referentno, prostiranje zvuka u objektu, neophodno je u okviru palete generate rays usmeriti kretanje zvučnih talasa prema odabranim reflektorima- To Tagged Reflectors. Zvučni talasi se odbijaju i od sve ostale površine, predajući im energiju, i na taj način dolazi do grupacije zvučnih talasa koje se označavaju redovima. Broj reda talasa definisan je brojem površina od koje se taj talas odbio. Pored direktnog zvuka, u obzir se uzimaju talasi prvog i drugog reda jer pružaju značajne informacije o zvučnosti (volumenu) objekta. Broj zvučnih talasa kao i broj odbijanja istih u objektu, u okviru Ecotecta, je proizvoljan. Sa većim brojem postižu se precizniji i relevantniji rezultati. Na početnom nivou analiziranja, odabrano je 1000 talasa uz 4 odbijanja.

Ecotect, pored direktnog izračunavanja perioda reverberacije i impulsnog odgovora objekta preko opcije calculate, daje i mogućnost različitog grafičkog prezentovanja ostvarenih rezultata. U okviru palete display rays omogućeno je: praćenje prostiranja direktnog zvuka, zastupljenost zvučnih talasa na različitim površinama u objektu, prostiranje i odbijanje zvučnih čestica, prostiranje i odbijanje zvučnih talasa.

 

 

II faza ispitivanja

Prethodnom fazom istraživanja došlo se do zaključka da će se sakralni objekti modelovati u programima sketchup i rhino, i da će se upoređivanjem rada u jednom i drugom programu doći do cilja, a to je dobijanje što više modela objekata u što kraćem vremenskom roku.

Pre nego što se započne modelovanje objekata, bilo je potrebno izdvojiti nekoliko najkarakterističnijih crkava koje imaju potencijala za ono što je potrebno uraditi tokom istraživanja.

Faza 1 –  je započeta radom u programu rhino, odnosno grasshopper. Potrebni su osnovni parametri za modelovanje, a to su dimenzije osnove, kao i dimenzije glavnih konstruktivnih elemenata / lukova / stubova / kupola / apsida, kao i njihovih međusobnih rastojanja.

Modelovanje se radilo po fazama, pre svega zaključeno je da su osnove sakralnih objekata, koji su izabrani za istraživanje, simetrične i da je dovoljno odraditi jednu polovinu celog objekta, a potom izvršiti preslikavanje tog segmenta.

Razvoj modela:

1. iscrtavanje osnove – alatke rectangle / number slider / explode

• –  alatka number slider konkretizuje dimenzije osnove
• –  explode – izdvajanje linija po segmentima za lakši nastavak rada

 

2. centralna apsida – alatke arc / crv / shatter

• – shatter – deljenje krive na dva dela
• – dodavanjem uslova koji ograničavaju pomeranje apside van granica dozvoljenog, dobija se centralizovana apsida

 

3. manja apsida – koja ide uz glavnu, dobija se

• – kopiranjem koda koji je usvojen prilikom dobijanja centralne apside
• – njegovom reparametrizacijom

 

4. bočna apsida – ponavljanje komande arc

• – menjanje položaja kruga / -pi/2 – pi
• – kopiranje koda glavne apside 
• – njegova reparametrizacija

 

 

5. centar stubova – alatka crv crv intersection / postavljanje uslova

• – postavljanje uslova se odnosi na ograničavanje pomeranja stubova u odnosu na pomeranje bočnih apsida

 

6. stubovi – rectangle / construct plane / number slider / negative / extrude

• – extrude – dobijanje visine stubova

7. celokupan sakralni objekat – dobija se

• – alatke mirror / xz plane oformljavaju objekat
• – ponove se alatke za svaki segment posebno
• – zatim se odradi extrude na svakom segmentu

Krajnji rezultat rada u grasshopper-u je parametarski model koji se može umnožavati i vrlo lako dobijati varijacije sakralnih objekata, za veoma kratko vreme i bez ponovnog celokupnog crtanja.

 

Faza 2 – prelazak na rad u programu sketchup. Potrebne dimenzije preuzimaju se iz prethodne faze rada i odmah se prelazi na modelovanje. Princip rada započinje se isto, modelovanje jedne polovine sakralnog objekta zbog svoje simetričnosti.

Razvoj modela:

• iscrtavanje osnove – uvođenje fotografije osnove i preseka, pomoću alatke za merenje skalira se osnova, iscrtavanje pomoću alatki line / arc, a zahvaljujući celokupnoj osnovi uvedene su i aspide
• podizanje visine objekta – alatka push and pull daje nam visinu
• stubovi – rectangle / push and pull / move and copy
• kupole – alatke circle / follow me stvaraju kupole
• lukovi – alatke arc / follow me / copy and move / push and pull
• celokupan sakralni objekat – alatke move / copy / flip along group’s green – selektovanje celog iscrtanog segmenta, potom njegovo kopiranje, pomeranje simetrično u odnosu na osnovu i konačno mirorovanje / preslikavanje segmenta i dobijanje celokupnog modela

Krajnji rezultat rada u sketchup-u je jedinstevni sakralni objekat koji se ne može reparametrizovati, kao što je to omogućeno u grasshopper-u.

 

Faza II

Nakon prve analize, u drugoj fazi se treba baviti analiziranjem patterna “izlomljnog zida”  i načina rada  Voronoi teselacije na konstrukciji koja će služiti oplemenjivanju enterijera.

Pošto je u pitanju Voronoi modelovanje i upotreba Grasshopper-a kreće se od pravljenja nekog volumena, odnosno zida u Rhinu na kome će na kraju biti šara “Izlomljenog zida”.

1.korak. Pomoću “Rebuild” podeliti površinu i uključiti “Point on”, odnosno koristiti vidljive tačke da bi mogli da pravimo sopstvenu šaru odnosno u ovom slučaju šaru “izlomljenog zida”. Taj deo smo u Rhinu završili. Prelazimo na upotrebu u Grasshoper-u. Uključujemo “Surface” i pomoću “Populate Geometry” alatke popunjavamo površinu sa takozvanim bodovima-odnosno tačkama sa kojima ćemo nastaviti Voronoi teselaciju.

2.korak Krećemo sa Voronoi teselacijom. Spajamo tačke Voronoi dijagrama sa najbližim kordinatama date površine. Uključujemo optimalne granice za Voronoi dijagram (B) i pravimo 4 tačke (A,B,C,D) na površini koju spajamo pomoću “Brep Edges”, na koje dodajemo “Join Curves”, to sve spojimo sa (B)-optimalnom granicom na Voronoi. Posle ovoga svega uključujemo “Map to Surface” da bi preslikali šaru na površinu. “Scale” i “Geometry” alatke nam prave offsetovane šare da bi na kraju takozvana šara imala dubinu, odnosno bila u 3D-u. Uzimamo alatku “Surface Split” sa kojom dobijenu šaru odvajamo od površi konstrukcije i dobijamo je sada kao zid zavesu na datoj konstrukciji.

Uključujemo  “Sort List” koji ćemo povezati sa “Surface Split” da bi sinhronizovano napravili rastojanja između oblika šara. I opet ponavljamo postupak sa “Brep Edges” i “Join Curves”.

  

3.korak  Da bi napravili debljinu konstrukcije, odnosno da preslikamo tu površinu šare na neki određen razmak uzimamo:

1.”Distance”-spajamo sa prethodno uzetom “Area”-om, 2. “MD Slider” smanjujemo na 0.5-0.5. 3. “Evaluate Surface” sa “MD Slider”-om i početnom alatkom “Surface” i sa prvom “distancom” 4. “Bounds” spajamo sa “Remap Numbers” 6. “Construct Domain” 7. “Surface Closest Point” sa “Area”-om iz drugog koraka i sa “Surface” iz prvog. 8.”Evaluate Surface” opet sa prvom “Surface” i prethodnom “Surface Closest Point” i dobijamo mrežu koja će biti granica debljine konstrukcije. 9. “Multiplication”x2 10. “Move” 11. “Number Slider” i upišemo koju ćemo razdaljinu, odnosno dimenziju debljine konstrukcije.

 

4.korak Da bi spojili odnosno homogenizovali površine pošto smo dobili dve površine, uzimamo “Brep Edges” koji spajamo sa prethodnom alatkom “Move” i “Join Curves”, “Merge”(D1, D2,D3) spajamo sa “Loft” i opet “Brep Edges” sa ” Join Curves”

 

Proces započinje u programima Rhino i Grasshopper. Stvara se modifikovani cilindrični oblik kreiranjem 3 otvorene linije u osnovi na različitim visinama i sve tri su različito skalirane kako bi se dobio oblik abdomena. Pomoću alatke loft dobija se željeni oblik.

      

Problem na koji se nailazi pri kreiranju oblika koji je zatvoren je greška koja se javlja kada se fajl aplouduje u program BFF (Boundary First Flattening). Program ne prepoznaje otvore i stvaraju se velike distorzije. Iz tog razloga se oblik modeluje sa otvorenim linijama.

Nakon kreiranja željenog oblika, dotjeruje se u Grasshopper-u. Sa alatkom quad panels oblik se dijeli na nekoliko četvorouglova i sređuje se alatkom mesh. Na kraju, uz pomoć alatke bake, exportuje se u OBJ. fajl.

Drugi dio modelovanja se obavlja u BFF (Boundary First Flattening) programu.

• (Objekat modelovan kao zatvoren) – Velika je razlika u bojama i primjećuje se samim tim da ima veliki broj distorzija 1.138-1.545. Program detektuje kružnicu u sredini kao gornji otvor, a spoljnu kružnicu kao donji otvor što ukazuje da ne može da se razmota.

• (Objekat modelovan kao otvoren) – Postoji vrlo mali broj distorzija 1.003-1.008 što je neprimijetno, i može se uspješno razmotati.

 

• Završni dio predstavlja odabir geometrije koji bi bio primijenjen na ovom obliku kao i konačno definisanje oblika.

 

Druga faza istraživanja posvećena je prilagođavanju auxetic šablona za rad u Rhinoceros-u odnosno Grasshopper-u prilikom simulacije udara vetra.

Šablon na kom se sprovodilo istraživanje za simulaciju.

Analiza patterna

Primećeno je ponavljanje heksagona podeljenih na trouglove, odnosno par trouglova spojen u jednoj tački ali suprotnog smera rotacije.

Prilagođavanje patterna

Nakon analize patterna napravljen je vertikalan Rectangle i podeljen na jednakostranične heksagone, zatim primenjen Explode i Average za dobijanje ivica, njihovih tačaka i centralnih tačaka. Extrude to point nas dovodi do jednakostraničnih trougova unutar heksagona, a Deconstuct brep do odvojenih edgeva. Cull Nth ukida svaki drugi trougao (Shift list za dve varijante) a njihove ivice su zatim evaluirane za određenu vrednost na slajderu (Evaluate crv), druga varijanta se radi isto samo sa suprotne strane (Subtraction).  Construct mesh podrazumeva ispravku face-ova sa kvadova na tri tačke kod obe varijante koje se zatim spajaju (Weaverbird’s Join Mashes and Weld) u nov mesh koji je potrebno ponovo dekonstruktovati.

Takva struktura nije davala dovoljno dobre rezultate nakon izloženosti simulacije vetru pa su veze trouglova (tačke u kojoj se dodiruju) ojačane dodatnim spojnicama (manjim trouglovima).

Nova struktura je izložena simulaciji vetra pomoću komponente  Kangaroo u Grasshopper-u nakon čega su postignuti odgovarajući rezultati.

 

Izlaganje šablona simulaciji vetra. 

.

Sledi istraživanje na drugom šablonu auxetic materijala.

Pozicije samog sunca naspram zida, odnosno aluminijumskih elementa, definišu senku, koja se naslikava na zid, davajući željeni efekat krila i plašta.

Optimalno mesto sagledavanja je 6 metara ispred zida, obeleženo crvenom tačkom, koja je centralizovano prema muralu. Mural je visine 185 cm, što potpomaže sagledavanju celokupne kompozicije osobama prosečnog rasta, dok za niže osobe postoje platforme raznih visina za posmatranje.

Optimalno vreme sagledavanja kompozicije je između 11 i 13 časova.

Pomoćni elementi za fizičko ostvarenje koncepta su aluminijumski paneli,
čiji oblici variraju u zavisnosti od traženog detalja,
kao i prirodno i veštačko osvetljenje, pomoću kojih se dobija glavni element—senka. Elementi su postavljeni horizontalno, iz razloga što kada se sunce nalazi tačno iznad njih (između 11 i 13 časova), oni bacaju željenu senku na sam zid, čime nam daju traženi efekat kompletne kompozicije.
U ovom slučaju aluminijumski paneli bi bili okačeni na zid, ojačani dodatnim tankim,
čeličnim šipkama u cilju postizanja stabilnosti i otpornosti prema vetru.

Virtuelno ostvarenje koncepta se zasniva na softverima poput Archicad-a, Photoshop-a, Lumion-a i Sketchup-a, odnosno njihovih mogućnosti pri generisanju svetlosti i senke.

Oblast i tema istraživanja: Cilindrična anamorfoza

Druga faza rada zasniva se na odabiru teme i izgleda željene figure za cilindričnu anamorfozu, modelovanju i procesu deformacije.

Model će se deformisati tako da se u cilindričnom ogledalu vidi njegov odraz pre deformacije, odnosno pravilan oblik.

 

 

Na osnovu istraživanja, deformaciju je moguće realizovati pomoću programa Blender i Rhino, pomoću alatke Grasshopper. Nakon pokušaja realizacije u oba softvera, odabran je Blender zbog veće preciznosti i preglednosti deformisanog modela.

 

 

Pomoću alatke „Bend“ i „Stretch“, na osnovu odgovarajućeg ugla i faktora istezanja, dobijamo željenu deformaciju modela koja će se kasnije ištampati pomoću 3D štampača. Planirana visina figure (pre deformacije) biće 10-15cm. Tako ištampana figura imaće pravilan (prvobitni) odraz u cilindričnom ogledalu.

 

 

 

Referentni linkovi:

https://mymodernmet.com/anamorphic-sculptures-jonty-hurwitz/

https://dizajnproizvoda.wixsite.com/studio-17/single-post/2013/01/03/ANAMORFOZA

https://www.youtube.com/watch?v=eo4N075HIRY

 

Faza 1 podrazumevala je konačan odabir programa u kom se radi render-odlučeno je da to bude blender 2.8, zbog lakšeg postizanja efekta “clay” rendera.

Opisi prostora stana br. 50:
“Treba reći da ovaj stan-br. 50-odavno uživa ako ne lošu onda svakako čudnu reputaciju. … I eto od pre dve godine otpočeli su u stanu neobjašnjivi događaji: iz toga stana ljudi su počeli da nestaju bez traga”- poglavlje 7.
“U trpezariji su otkrili na stolu ostatke očigledno upravo prekinutog doručka…, a na kaminu pored kristalne vaze, sedeo je ogroman crni mačak. … Mačak se ljuljao na lusteru čiji su razmasi bivali sve kraći ” -poglavlje 27.

Razmatranjem opisa stana br. 50 u Sadovoj ulici u Moskvi. Uz pomoć virtuelnog muzeja, otkriven je i pravi izgled sobe o kojoj se piše u romanu : https://bit.ly/3bpogoU

Međutim, cilj ovog rada nije doslovno modelovanje pravog izgleda sobe, već umetnička interpretacija iste, koja se menja s obzirom na mistično-poetični duh romana. Naravno, uvid u realne prostore može samo potpomoći daljem razvoju zadatka.
prlog 1/scena bez HDRI mape i teksture    prilog 2/objekti u sceni/početna scena

Scena i materijalizacija:
Odlučeno je da se predstavi što manje predmeta na sceni, dakle samo one koje su ključne u raspoznavanju scene, bez gomilanja nepotrebnih detalja koje skreću pažnju sa fabule romana. To su sto, stolice, luster, i omeđen prostor-odlučeno je da to bude cilindar, kako bi oblik ovojnice prostora doprineo dinamici radnje i mističnosti atmosfere- Postavlja se pitanje, da li taj prostor uopšte i postoji, s obzirom da se u njemu dešavaju irealne radnje.

Opisi prostora palate Pontija Pilata:
“Na podu sa mozaikom, kraj fontane, već je bila postavljena fotelja…”
“Pošto je izveo uhapšenog iz peristila u vrt…”
“Prokurator pogleda u zatvorenika, zatim u sunce, koje se nezadrživo podizalo iznad statua konja na hipodromu što se nalazilo daleko dole sa desne strane. … I vide da se zrak probio u peristil i puzi ka izlizanim sandalama Ješuinim, i da se ovaj zaklanja od sunca.” – poglavlje drugo

Urađena je skica osnove objekta palate, čiji će deo biti vizuelizovan: osnova

Druga faza rada, zasniva se na kreiranju PBR materijala potrebnog za vizuelizaciju paviljona. Strategija za formiranje PBR materijala – puzavice, uradjen je metodom Bottom – Up , kao što je navedeno u fazi I.

 

---

1.Height information

Prvobitno se kreiraju grane (Primarne, sekundarne..). Grana se definiše kao kriva prvog stepena, zatim se uz odredjene alate (Transform 2d, Warp, Gradient map…) modifikuje i time generiše organsku formu. Generisana grana se “razbacuje”, po imaginarnoj površini, i uz odredjne parametre (number, scale, position, rotation, mask…)  kreira isprepletenu mrežu.

 

 

 

 

 

 

List se definiše uz pomoć 2 osnovna geometrijska oblika (2 kruga i trougla, slika br. 1), zatim se prave određene varijacije lista (warp, directional warp..slika br.2) kako bi se smanjila repeticija jednog istog lista.

 

 

slika br. 1

 

 

slika br. 2

 

 

---

2. Rad na detaljima

Grane i listovi sadrže određene detalje, kao što su žilice, pukotine, itd; Koje je potrebno implementirati u ovoj fazi rada, kako bi materijal bio što realističniji. Alati za kreiranje ovih detalja – noise, dirt, directional noise,transformation 2D, warp, itd.

---

3. Implementacija boja (base color)

Nakon što je definisan „height information“, pristupa se implementaciji boja. Boja se uzima sa refenrentne fotografije, kako bi se postigao približno sličan efekat. Kontroliše se uz pomoć mapa – dirt, noise, grunge, itd; i time se dobijaju varijacije u boji. Također, kao i u prethodnim slučajevima, rasčlanjujemo base color mapu na grane (slika br. 1) i listove (slika br. 2). Uz albedo mapu (base color), radi se i na metalic i  roughness mapi, ali u ovom slucaju metalic mapa je nepotrebna, dok je proces roughness mape prikazan, slika br. 3.

slika br. 1

 

 

slika br. 2

 

 

slika br. 3

 

Nakon analize i odabira 10 objekata kojim se bavimo, prelazimo na drugu fazu istraživanja. Od odabranih objekata, preuzimamo 5 objekata iz arhitektonskog opusa, dobitnika Prickerove nagrade od 2016 do 2020. Za drugih 5 objekata biramo objektekoji su ocenjeni kao primeri niže arhitektonske vrednosti…

 

 

Projektovanjem konceptualnih modela odabranih objekata, dobijamo  podlogu koja je značajna za drugi deo istrazivanaj. Drugi deo se tiče pre svega  likovne kompozicije i kadriranja. Upotrebom različitih pravila, izvlačimo najbolje rendere projektovanih modela, vodeći računa o obliku i dominantnim elementim koji su veoma značajni za razumevanje arhitekture, materijala ili dominantne teksture. Svi navedeni elementi predstavljaju značajne smernice koje pored samog oblikovanja objekta pomažu  u odabiru kadra  i  u potrebi pravila likovne kompozicije na datom modelu. Značaj kadra, ogleda se upravo  u razumevanju i isticanju onoga što je najbolje ili najreprezentativnije na objektu, modelu. Bilo da je u pitanju sam oblik objekta, materijalizacija ili sklad koji objekat istice…

 

 

 

https://www.pritzkerprize.com/

https://list25.com/25-ugliest-buildings-in-the-world-that-you-have-to-see-to-believe/

https://www.elledecor.com/celebrity-style/luxury-real-estate/g3276/carbuncle-cup/

https://travelling-geek.com/pompidou-centre-possibly-frances-ugliest-building/

https://www.youtube.com/watch?v=qTw_qay54WI

 

 

 

Druga faza rada započinje istraživanjem o potencijalnim načinima fabrikovanja papirnih blokova.

Unapred se određuju dimenzije osnove bloka, što će u ovom slučaju biti 10x10cm, u nastavku procesa definiše se i treća dimenzija.

Nakon toga određuje se pogodna vrsta papira, tačnije hamera, kao i sredstvo za spajanje istog.

Isprobavanjem više različitih papira, ispostavilo se da je najpogodniji 170g hamer. Jedan od problema bio je način na koji spajati papire, tako da se oni ne pomeraju, ne deformišu formu unutar bloka nakon cepanja i kako izbeći kvašenje papira lepkom, uleganje papira i kako kontrolisati lepak tako da ne procuri na nepoželjna mesta. Svi ovi problemi su uspešno savladani samo i isključivo u slučaju korišćenja Craft OHO lepka za papir.

Utvrđeno je da bi kao zaštitu bloka i forme trebalo napraviti i akrilnu providnu kutiju u kojoj će se nalaziti blok. Ona ga ograđuje sa dve bočne strane,kao i sa zadnje strane gde se papirići spajaju i biće spojena sa donjim akrilnim postoljem na koje se ređaju papiri. Ovim postupkom ograđujemo papire i preventivno zaobilazimo sve vrste pomeranja papira tokom cepanja.

 

 Proces rada nastavlja se tako što odaberemo željeni model koji će predstavljati unutrašnju formu. Treba voditi računa o tome da je model zatvoren sa svih strana i uprošćen tako da ne ometa rad lasera, što se postiže izbegavanjem suvišnih i sitnih detalja.

Ovako sređen model ubacuje se u Rhino program gde se pomoću alatke Grasshopper priprema za dalje faze rada. Nakon odredjivanja orijentacije forme, tj da li će se papiri lepiti horizontalno ili vertikalno, pomoću alatki mesh i contour u Grasshopperu objekat se deli na određen broj delova u odnosu na debljinu papira i željeni broj istih. Time se dobija i konačna treća dimenziju, tačnije visina blokčića koja je u ovom slučaju 9cm.

 

U slučaju kada je prethodno odlučeno da papirići budu različite boje, tačnije da se ređaju gradijalno, to se prikazuje pomoću lejera u istom programu.

Svaka podela predstavlja list papira koji se seče laserski i tako sastavljeni čine celinu bloka. Oko modela dodaje se i kontura bloka dimenzija 10x10x9cm koja će se takođe deliti istom metodom.

Faza II

Osnovni cilj faze II bio je istraživanje najboljeg i najbržeg rešenja za datu temu u nekim od ponuđenih programa.

Ispitivanjem različitih formi, geometrijskih oblika, vizura, samog svetla koji je i glavni izvor za željeni efekat, kao i drugih bitnih stavki za ovu temu, zaključili smo da je 3d Max najpogodniji program za ovaj vid ispitivanja, analiziranja i prikazivanja.

Problem je jedino bio kod oštrine senke, odnosno jačine u odnosu na podlogu i generalno sam prikaz svega, međutim, uspeli smo pomoću Free Light-a da dobijemo željeni efekat.

    

U ovim prikazima su faze prvog pokušaja na najobičniji način, sa najosnovnijim oblicima i samog crno belog prikaza, kako bi se jasno videle senke, pa prema tome ići dalje, kao i nekog od narednih pokušaja sa izmenjenim stavkama svetla i položaja prikaza.

Takođe, bitan je i ugao svetla i ugao kamere (pozicija iste) kako bi se postigao finalni cilj.

U sledećoj fazi potrebno je istražiti tačne oblike i njihove pozicije, zatim ustanovljenu poziciju u odnosu na izvor svetlosti i pozadinu (podlogu).

 

Nakon završene prve faze istraživanja, sledi druga faza što podrazumeva modelovanje Bolon Blanc stola uz pomoć programa Rhinoceros i Grasshopper.

Kao prvi korak u ovoj fazi sagledava se gotov 3D model stola za lakše uočavanje detalja i analiziranje.

Drugi korak jeste modelovanje koje se vrši u Rhinoceros uz plug-in Grasshopper, počinje se od najjednostavnijih oblika a to je sama ploča stola koja je kružnog oblika i ima određenu visinu.

 

Daljom analizom dolazi se do zaključka u kom su međusobnom odnosu nogare stola i gde se nalaze. Nakon toga se modeluje jedna nogara preko krivih i umnožava se još dva puta jer je prethodnom analizom zaključeno da su istih dimenzija.

 

Ono što je podešeno jeste dimenzije poprečnog preseka, širina i debljina, i uočeno je da se poprečni presek menja, da se sužava ka krajevima, a u najvišem delu poprečni presek je najveći. Takođe zadati su i uglovi.

 

Nakon završenog modelovanja gornjeg dela nogara i “doterivanja” modela do željenog oblika, sledi modelovanje donjeg dela nogara koji je pokretan.

 

Gornji deo se kopira i rotira i dobijaju se donje nogare. Uz korekcije se dolazi do željenog oblika. Kako bi bilo funkcionalno donje nogare se pomeraju za celu debljinu ka spolja i to omogućava rotiranje nogara oko ose koja spaja ta dva elementa.

 

Proces se ponavlja na ostale dve nogare i dobija senajpribližnija forma stola. Zadaje se ugao rotiranja. Za dalje izvođenje istraživanja potrebno je pripremiti sve elemente za sečenje i sklapanje modela.

U drugoj fazi istraživanja cilj je analiza metoda spajanja šablona i određivanje najbolje metode za dalji nastavak rada.

Analizirane su dve metode:

1. Metoda pravljenja šablona koristeći Parakeet komponentu za Grasshopper

Ova metoda predstavlja brz i lak način za spajanje šablona (potrebne su svega dve komande: grid i pattern), ali nije korisna za ovo istraživanje jer dozvoljava spajanje samo šablona koji su dati, ne mogu da se modifikuju ubacivanjem određenih motiva.

2. Metoda manuelnog pravljenja šablona u Grasshopperu

Prvo je odabran tradicionalni ornament koji će biti upotrebljen.

Zatim počinje rad u Grasshopperu:

1. odabir grid-a uz pomoć kog će šablon biti spajan

2. uočavanje i iscrtavanje osnove ornamenta

3./4. mirror-ovanjem osnove dobija se linijski prikaz ornamenta

5. offset-ovanje elementa

6. pretvaranje elementa u površ

7. dobijeni šablon

8. korišćenjem point attractor-a prikazan je jedan od mogućnosti modifikovanja šablona

Ova metoda, iako komplikovanija od prve, se pokazala kao efikasnija za ovo istraživanje jer daje mogućnost prilagođavanja šablona i menjanja osnovnog elementa.

U daljem istraživanju potrebno je sastaviti nove šablone, odabrati lokaciju i definisati formu nadstrešnice.

Izvori:

https://www.youtube.com/watch?v=paQ2nC57new

https://www.youtube.com/watch?v=n_bZJjkkkG8

Faza II

Istraživanje i pažljiva izrada celokupnog karaktera, kao i njegovih detalja, govori mnogo o tome na koji način se odredjeni lik ponaša i pokreće, pa i kako razmišlja. Da bi se fizički izgled uklopio sa psihom karaktera, potrebno je oprezno formirati crte svakog dela tela. Pored toga, važno je i precizno odabrati boje, šare, teksture, kako bi definisali još više osobina koje neki karakter poseduje.

Proces druge faze istraživanja:
1. Istraživanje anatomije čoveka i analiza različitih struktura i položaja tela različitih bića
2. Razmatranje na koji način se najlakše može izmodelovati karakter-podela lika na segmente
3. Detalji kod izrade kože

1. Primeri izgleda tela, mišića i detalja na koje se treba osvrnuti.
     

2. Karakter je napravljen iz više delova kako bi bilo lakše namestiti odgovarajuću poziciju tela-odvojeno glava, telo, ruke i noge.
Nakon ubacivanja određenog subtool-a, korišćene su uglavnom dve osnovne alatke: “Move Tool” i “ClayBuildup”, koje su najviše pomogle u formiranju zamišljenog bića.
Nakon nameštanja pozicije tela, i formiranja mišića i pojedinih detalja na telu karaktera, delovi su spojeni (opcija “Merge down”).
Problem koji se pojavio pri modelovanju i menjanju položaja delova tela jeste mali broj poligona. Alatkom Dynamesh povećava se rezolucija, samim tim i broj poligona.

3.Detalji o kojima generalno treba dalje razmišljati jesu načini na koji se mogu izaditi istaknuta rebra, nokti i zavoj koji se obmotava oko celog karaktera. Takođe materijali koji čine lika i teksture,

Linkovi:

https://www.youtube.com/watch?v=iAVGcCuSjxA&fbclid=IwAR1cf__1o-Za81YeYkt1ObM7QABUlXtnK7YVxOtViHU9SSpJvQZG2DfSWdc

https://www.youtube.com/watch?v=Fpz2qLmQIbc&fbclid=IwAR2-
JbBgutbiakwt6SSUBHxQ5C9IDaSb4luC4G8sVgesHj7_2b6Sz27GgsQ

https://www.youtube.com/watch?v=4-sE6dponlE&fbclid=IwAR0tDSHUKRcpVIyuXlIFFHCZENoeSk3T78rG1IitPxGypA3_BSX-jaCKQI8

Nakon prve analize, u drugoj fazi se treba baviti analiziranjem oblika panela koji je najbolji u zadovoljavanju, i interpretacije neke slike na samoj fasadi objekta (u ovom slučaju sobe) i kontrole upada sunčevih zraka u enterijer.

Pre svega, pošto je u pitanju parametrijsko modelovanje i upotreba Grasshopper-a, kreće se od pravljenja nekog volumena (sobe) i izdvajanjem njene fasade (I deo) i poda/podloge (II deo) pošto je to potrebno kako bi bila izvršena analiza.

 

---

I deo

Treba modelovati panele (oni mogu biti različitih oblika kao što su quad, diamond, triangle, hexagon paneli…) na fasadi i odrediti njihov broj u x i z pravcu. Oni se mogu filtrirati i svaki ponaosob analizirati i tako odrediti koji oblik je najbolji.

 

 

 

 

 

Sledeće što bi trebalo uraditi jeste odrediti centar svakog panela kroz koji će prolaziti poluga oko koje će se oni rotirati (u ovom slučaju rotiraće se oko z ose). Zatim se ubacuje slika i cela fasada se povezuje sa njom (bilo bi bolje da je slika crno-bela). Onda se određuju uglovi pod kojima će se rotirati paneli. U ovom koraku – kako bi se slika lepse prikazala – povećan je broj panela na 50 i u z i u x pravcu. Kada se sve to remapira i poveže sa ‘rotiranjem oko ose’, rezultat je sledeći:

 

 

 

 

 

 

Ubacivanjem različitih slika (najbolje su se pokazale apstraktne geomterijske forme ili optičke varke) i upoređivanjem sa različitim oblicima panela, dobijeni su i različiti rezultati:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Može se zaključiti da quad i triangle paneli najbolje prikazuju zadatu sliku, ali to je zato što su tako raspoređeni i manjih su dimenzija. Ako bismo povećali broj panela (na primerima ima 50 panela u oba pravca), svaki oblik bi prikazivao sliku na zadovoljavajućem nivou.

---

II deo

Sledeći korak je modelovanje sunca, njegove putanje i zraka koji baca na fasadu u određeno doba dana i godine.

 

 

 

 

 

Nakon toga na podu se postavlja grid. Dekonstruiše se taj grid na njegove delove i posmatra se svaki posebno. Ti delovi se povezuju sa alatkom ’osunčanost’ kao samples, zrake sunca kao rays (dodato je još zrakova, ima ih 11 ukupno), a rotirajuće panele na fasadi i okvir (plafon i zidovi) kao obstructions.

Nakon ovoga, jedino ostaje da se ubace boje na podu na osnovu kojih se jasno vidi koliko svetlosti prodire u sobu kroz panele.

Pomeranjem pozicije sunca u odnosu na doba dana i godine i rotiranjem panela, dobijaju se različite senke u enterijeru pa se može doći do zaključka da je je soba najviše osunčana zimi u podne. Dalje analize se rade u doba zime (ujutru, popodne i uveče), jer u proleće i leto nema puno problema osunčanosti. Sledeći cilj je da se istraži koji oblik panela na fasadi je najbolji u vezi ovog rešavanja problema osunčanosti.

Ova soba je najmanje osunčana ako su upotrebljeni diamond ili hexagon paneli. Suprotno od prethodne analize, ovde su se bolje pokazali veći paneli što ima i smisla.

Izrada: Podkonstrukcija bi činila horizontalne poluge koje su učvršćene u zidovima na krajevima fasade na koje se kače paneli i koji se oko njih okreću. Svaki panel ima određen broj zubaca na zupčaniku po kojima se rotira u odnosu na to pod kojim uglom stoji. Tako npr. paneli koji imaju veći ugao rotiranja (bela boja na slici) imaju više zubaca, i obrnuto.