Box morph definicija
Tokom rada na prethodno prikazanim definicijama, uočio sam razlike između istih. Performanse “ispečenih” modela u Rhino-u su kod svih definicija bile veoma loše, izuzev Box morph definicije. Ovaj pristup imao je najmanje uticaja na performanse sagledavanja i manipulisanja trodimenzionalnim modelom u Rhino-u, kao i u vremenu potrebnom da se struktura iz Grasshoppera prebaci u Rhino. Ovaj pristup bih izabrao kod konceptualnih rešenja i idejnih prjekata gde prostorna rešetka nije u prvom planu i gde se ne zahteva velika preciznost, već se više računa vodi o proporcijama i estetici. Mana ove definicije, jeste što na krajevima rešetke imamo slobodne štapove koji zapravo predstavljaju višak.
Pri testu malog stepena zakrivljenosti model deluje realistično i definicija funkcioniše bez greške.
Generisanjem rešetke na kompleksnijoj površi sa većim stepenom zakrivljenosti i kompleksnosti, definicija se odlično pokazala. Ova definicija je pogodna za konceptualne modele, jer zbog viška štapova na krajevima konstrukcije, ne predstavlja realno rešenje konstrukcije.
Metoda isotrim, zakrivljeni pojasni štapovi
Prve dve definicije su se pokazale kao najpreciznije, stim što rešetka sa krivim pojasevima više predstavlja konceptualno rešenje, jer bi takvu rešetku bilo veoma teško izvesti u realnoj situaciji.
Metoda isotrim, segmentirana rešetka
Rešenje sa segmentiranom rešetkom je daleko realnije i preciznije. Umesto krivih, tačke su vezane polyline alatkom. Ovakvu konstrukciju bi bilo moguće izvesti, pa bi se ovaj model mogao koristiti za realne preseke i dimenzionisanje. Žičani model ove rešeke bi bilo moguće testirati u Karamba softveru, gde bi pored informacija o silama u konstrukciji, mogli pronaći i najpogodnije tačke za oslonce.
Linijska mreža, kao odlična podloga za dalje statičke i konstrukcijske analize.
Metoda ravanske rešetke
Ideja je bila da sa većim brojem ravanskih rešetki zamenimo prostornu rešetku, i na taj način pojednostavimo i olakšamo konstrukciju. Osnovni problem ovakvog rešenja jeste nedostatak konstruktivnih elemenata upravnih na dobijene nosače, tj. ne postji direktna veza između nosača. Bilo bi potrebno dodatno ubaciti neki vid ukruta.
U segmentima površi sa većim stepenom zakrivljenosti, uočava se problem; štapovi ispune ne mogu da isprate krivinu, pa dolazi do deformacije kompletnog segmenta nosača, što bi ga u realnoj situaciji učinilo nestabilnim.
Na izdvojenom primeru nosača, jasno se vide deformacije i odatle možemo zaključiti da je ova definicija pogodna za rešavanje jednostavnijih površi sa manjim stepenom zakrivljenosti, a koje istovremeno imaju izduženu osnovu, kako bi opterećenje preneli po kraćoj dimenziji.
Na kraju ovog istraživanja, pored projektovanih definicija koje će mi svakako služiti u budućim projektima, uspeo sam bolje da se upoznam sa Grasshopper softverom i shvatim na koji način funkcioniše, kao i kakve sve strukture možemo projektovati u njemu i koliko je efikasnije ili ne u odnosu na softvere koje sam koristio do sada.
Plug-in-ovi Kangaroo i Karamba predstavljaju softvere za statičku analizu elemenata projektovanih u Grasshopperu. Pored prikaza sila i opterećenja, nude i najoptimalniji oblik konstrukcije, pozicije tačaka za oslonce kao i mogućnost dodele određenog materijala za svaki element, sa svim parametrima kao što su težina, optornost na pritisak i savijanje itd. Upoznavanje sa ovim softverima i testiranje prethodno izloženih definicija biće predmet nekog sledećeg istraživanja.
