Da bi postigli trodimenzionalni utisak na malo kompleksnijem crtežu potrebno je izdeliti ga na što manje segmenata, tako da na kraju idalje imamo utisak da se radi o 3D prostoru.
U ovom slučaju kula je izdvojena kao poseban element. Ostali elementi deljeni su na osnovu potrebnog utiska dubine prostora, drugačijeg položaja ravni, i vrste elementa (cveće, drveće, zid itd.)
Neki elementi biće odvojeni od onih iza, što se na crtežu ne vidi. Ovo znači da će postojati površine koje će faliti na crtežu, a koje će biti potrebno popuniti (na primer nebo iza kule).
pozadina je podeljena u više ravni
Neki elementi će imati više strana. U tom slučajuih ipak moramo razdvojiti na više delova, a u ovom slučaju, na primer- mali stepenik ispod kule.
Sav materijal je sortiran radi lakšeg ubacivanja u Blender.
Kula kao najsloženiji element podeljena je na što manje segmenata. Prozori i terasice su uvučene/ izvučene.
Finalna scena ima utisak trodimenzionalnosti, ali ne u velikoj meri. Primena ovog metoda je jednostavna, ali nekad zahteva više podataka nego što 2D slika poseduje, čak i izvan kadra početnog crteža/ fotografije.
Sa druge strane, ovim se može postići utisak blage trodimenzionalnosti, što možda može biti korisno ako nam je potreban malo drugačiji ugao za istu ilustraciju. Primeri se vide ispod.
neki prikazi mogućih kadrova
