Nakon napravljenog koda u Grasshopper-u dolazimo do treće faze gde ce se sprovesti simulacija svetla uz promenu parametara.Odabrana su tri različita slučaja za analizu osunčanosti:
1.Prvi slučaj-Leto-Nagib Sunca od 60 stepeni-Grupa zraka u podne.
2.Drugi slučaj-Proleće-Nagib Sunca od 45 stepeni-Svi zraci u toku dana su uzeti u obzir.
3.Treći slučaj-Zima-Nagib Sunca od 24 stepena-Uzet je u obzir po jedan zrak za:ujutru,prepodne,popodne,poslepodne I uveče.
Za svaki od ovih slučajeva uzeto je po 10 različitih rešenja kako bi uvideli koji parametri najviše utiču na samu osvetljenost.Žuta polja pokazuju procenat neosvetljenih površina.Prva kolona pokazuje broj spratova + 1 (stoji 4 sprata=Prizemlje plus 3 sprata).
Prvi slučaj-Kod prvog slucaja uocavamo da je parametar koji najvise utice na neosvetljene povrsine broj spratova odnosno medjuspratne ploce koje zaklanjaju vecim delom onu ispod nje.To je zbog ugla Suncevih zraka koji uglavnom deluje na obimne delove podova.Drugi parametri ne uticu mnogo na poboljsanje ovog aspekta.Najbolje resenje je povecanje spratne visine odnosno manji broj spratova.Ukoliko su temperature visoke i pogoduje veci zaklon svakako cemo ici na veci broj spratova.Sam oblik krive moze da doprinese da delovi koji bi inace samo povremeno bili osvetljeni,budu stalno izlozeni Suncevoj svetlosti.
DOBRO RESENJE LOSE RESENJE
Drugi slučaj-Prolecni zraci padaju pod manjim uglom pa se uticaj spratnih visina manje manifestuje nego u prethodnom primeru.Pokusali smo da otkrijemo koji je parametar najuticajniji u ovom slucaju.To mozemo sagledati u 5tom i 6tom redu tablice gde se povecanjem precnika vertikalnih elemenata fasade naglo povecava povrsina neosvetljenih povrsina-od 686.9 do 919.9 sto je prilicno veliki procenat.Takodje smo pokusali da vidimo sta se dogadja na fasadi kada se broj slojeva smanji na 1 sto se pokazalo kao neodgovarajuce resenje (sluzi samo za istrazivanje) – losa estetska komponenta.Uporedjivanjem treceg i sedmog reda vidimo kako cak i kada imamo tri sloja fasade mozemo prici vrednosti neosvetljenih povrsina koju imamo sa samo jednim slojem fasade ako povecamo razmak izmedju vertikalnih elemenata.Sto se tice ovog slucaja pogodno bi bilo da svaki deo objekta barem po obodu bude zute ili crvene boje kako nijedna strana objekta ne bi bila zaklonjena u potpunosti u toku dana.To se moze postici podesavanjem oblika krive i njenih “pocetaka”.
DOBRO RESENJE LOSE RESENJE
Treći slučaj-Zimska klima daje manje osvetljenosti pa bi bilo pogodno da na fasadi postoje dva sloja.U prvom i drugom redu smo uporedili koja je velicina osvetljenih povrsina koja se “dodaje” objektu ukoliko su svi parametri identicni sem broja slojeva i dolazimo do veoma malog procenta(dva sloja u kombinaciji sa vecim razmakom izmedju vertikalnih elemenata daju odlicno resenje).Takodje treba razmisliti o tome da u podrucjima sa ostrijom klimom vise slojeva fasade moze biti zastita.U trecem i cetvrom redu dokazujemo kako poceci krivih ne uticu na samu osvetljenost fasade.Sam oblik krive utice na osvetljenost tako da zuti delovi postanu crveni ukoliko izaberemo krivu koja ne zatvara objekat sa svih strana po duzini.Pogodno je da svetlost dopre do svih delova objekta s obzirom da je svetlosti manje u ovom periodu(dobra resenja-2.,3,9, red).
DOBRO RESENJE LOSE RESENJE
Zaključak-Dolazimo do zakljucka da su tri parametra koja pazljivo treba odrediti prilikom projektovanja objekata sa ovakvim fasadama (u odnosu na osvetljenost):spratna visina,precnik vertikalnih elemenata i njihovo medjusobno rastojanje.Takodje zakljucujemo da jedan sloj fasade ne daje zadovoljavajucu estetsku komponentu,a ukoliko zelimo da smanjimo senku unutar objekta svakako to mozemo uraditi sa dva umesto tri sloja fasade.Oblik krive i njeni poceci najvise uticu na estetiku fasade.
Zanemaricemo broj spratova odnosno spratnu visinu kao deo koji ne cini samu fasadu.Pokusacemo putem krivih da prikazemo na koji nacin i koliko deluju-precnik vertikalnih elemenata i rastojanje izmedju njih.
Parametar koji najviše utiče na osvetljenost objekta na samoj fasadi jeste PREČNIK vertikalnih elemenata.
