II faza istraživanja podrazumevala je realizaciju “String arta” u prethodno navedenom programu “Processing”.Cilj je bio napraviti sliku sa različitim brojem struna u rasponu od 500 do 1500, kako bi korisnici mogli da vide šta je u pitanju.
Na samo početku potrebno je bilo odrediti koje će se i kakve slike koristiti u realizaciji ovog projekta.Odlučili smo da se bavimo odredjenim portretima ljudi .Problemi se javio kod portrerta koji nemaju jak kontrast i onda dolazi do lošeg kvaliteta slike i nejasnoće.
Slike sa jakim kontrastom budu čiste,jasne i program raspoznaje i lakše pozicionira strune.Sledeći deo realizacijae ovog projekta bio je odrediti da li će se portret nalaziti u krugu ili kvadratu. Postavljanjem kvadrata i nameštanjem portreta dolazimo do rezultata pojedinca da se prvo primećuje parterno uredjenje u vidu ornamenta, a ne sam portret. Tako je odlučeno da će se portret nalaziti u krugu, a samim tim lakše je sagledavati sliku.Kakva god slika bila samo program nasumicno redja strune , najviše u onm delu gde je dominantna jedna boja.Kako ne bi došlo do toga, odlučili smo da ubacimo još jednu boju kako bi imali dve crnu i belu. Ovim se dobija veća efikasnost samog prikaza.Prvi razlog zato sto je slika crno bela, drugi zato sto paralelno radi crne i bele površine pa slika postaje mnogo jasnija.Na osnovu korisnika vidi se da portret sa 500 stuna nije baš prepoznatljiv, već se samo nazire oblik. Povećavanjem broja struna do 1000 slika dobija jasnoću i prepoznatljivost ali jos nije potpuno jasna. Dok za razliku sa 1500 struna portret postaje veoma jasan,a sa 2000 struna dolazi do velikog preklapanja i postaje previše.
Mana programa jeste što se ne moze tacno definisati kuda će se strune postavljati kako bi se dobila jasna slika pomoću malog broja struna , vec dolazi do velikog broja poklapanja.
