Oblast: Geometrija- modelovanje spomenika
Tema istraživanja
Spomenici nastali na teritoriji bivše Jugoslavije šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka predstavljaju prve oblike savremene i moderne skulpture, urbanizma i arhitekture na ovim prostorima. Takvi spomenici jasno kroz direktan materijalni izraz iskazuju ideju, zamisao i koncept umetnika, vajara koji je tragične i turbulentne momente istorije zemlje preveo u često nazivanu ’’brutalnu’’ fizičku strukturu.
„Izbor materijala i postupak prilikom konstruiranja jedne određene forme ili oblika, objašnjava se u mom slučaju angažiranja kod takve ideje, na taj način da, čisto, možda i simbolički, jedan moj elemenat, čav koji se zabija u drvo, u jednom mnoštvu predstavlja psihološku identifikaciju torture drveta ili živog organizma “ – Dušan Džamonja, vajar
Ideja
Osnovna zamisao istraživanja je sprovesti analizu fizičkog izraza ideje spomenika, načina na koji se ona razvila kod umetnika i načina na koji se ideja kroz geometrijske oblike formira u fizičkom svetu.
Pristupi vajarstvu u prošlom veku definitivno se razlikuju od savremenog modelovanja, te se tako može povući paralela između, sa jedne strane, razvoja ideje, skice i načina trodimenzionalnog pristupa formi spomenika na papiru, a sa druge načine na koje se ta ista ideja može realizovati pomoću kompjuterskih programa.
Konkretizacija
Konkretizacija istraživanja podrazumeva analizu karakterističnih primera sa kojih se uopšteno može posmatrati sav spomenički opus u bivšoj državi.
Karakteristični primeri izabrani su na osnovu uočene sličnosti u formi, njenom jasnom nastanku iz određene umetničke ideje i na osnovu potencijala za dalji razvoj takvog pristupa.
Karakteristični primeri:
Načini konceptualnog razvoja forme
Prva faza istraživanja sagledava uslove pri kojima je ideja nastala i način njenog struktuisanja. Podrazumeva se osnovni koncept i kako se on linijski ili površinski formira u prostoru.
Primer:
-Spomenik “Bitka na Sutjesci”- linijska transformacija ideje (planinska dolina u kojoj se odigrala bitka i krila pobede) u trodimenzionalnom prostoru kao osnova za formu spomenika
Karakteristike formi
Analizom odabranih karakterističnih spomenika moguće je grupisati različite načine pristupa njihovoj prostornoj realizaciji:
1) Forme rotirane oko centralne ose
2) Forme zasnovane na odnosu pravih linija i njihovim presecima
3)Forme zasnovane na odnosu krivih linija
Problemi:
Glavni problem predstavljalo bi pitanje kako što brže pristupiti analizama koncepta, kako bi se, zahvaljujući modelovanju, u što kraćem vremenskom roku dobio maksimalan broj varijacija rešenja.
Cilj istraživanja
Osnovni cilj celokupnog istraživanja je sagledati moguće načine dobijanja geometrije nastale iz ideje, odnosno razumeti pristup umetnika materijalizaciji ideje. Načini na koje su se spomenički oblici dobijali (od crteža, preko maketa do finalnog izgrađenog spomenika) trebalo bi razumeti parametrijski i metodom modelovanja, kako bi se takav pristup prilagodio savremenoj praksi i kako bi se dobili potencijalni novi rezultati u vidu novih ideja i pristupa formiranju monumentalnih formi.
Metode
Metode modelovanja i parametrijski pristup modelovanju bi se iskoristili u dobijanju novih monumentalnih formi na osnovu karakterističnih spomenika.
Očekivani rezultat
Očekivani rezultat je novi pristup modernističkom spomeniku i programsko stvaranje novih formi zasnovanih na jugoslovenskim spomenicima.
