Oblast: String art
Tema: Rekreiranje referentne fotografije formiranjem strukture koja koristi dva obruča kao vodilje za ređanje struna.
Primena: String art tehnika je tehnika preplitanja struna kroz pinove. Ljudi pokazuju sve veće interesovanje za istraživanje njenog umetničkog aspekta kao i njene primene u oblasti arhitekture i primenjene umetnosti (enterijer, paviljoni, dizajn nameštaja, razne umetničke instalacije,…), jer ima izraženu dekorativnu funkciju.
Inspiracija:
http://artof01.com/vrellis/works/knit.html
https://www.dailydot.com/debug/knit-portraits-algorithm/
Problemi: Korišćenje postojećih programa se svodi na upotrebu osnovnog, postojećeg koda, što je već pretežno poznato i ustaljeno. Takođe, veliki broj dela se bazira na korišćenju samo obodne linije kao referentne za kačenje struna. Uz to, primetno je da se više preferiraju strukture od struna u crnoj-belim varijantama jer su mnogo praktičnije i lakše za izvođenje, s obzirom na to da ne postoji ređanje struna u boji koje mogu izazvati probleme kada je reč o njihovom redosledu slaganja i preplitanju, a kasnije i verodostojnosti kreirane strukture.
Takođe, jedan od problema koji se javlja u ovoj oblasti jeste i rad u postojećim programima. U ovom slučaju je korišćen “Proccessing” kao pristup u kreiranju ovakvih struktura:
1) upotrebom struna bele, crne i tri nijasne plave boje – najtamnija, srednje tamna i najsvetlija – problemi koji nastaju su posledica toga da program uspešno izvede oko 1500 koraka, nakon čega bi se javio problem preklapanja struna različitih boja jednih preko drugih i sama slika ne bi bila verodostojna.
2) sledeći korak je bio uklanjanje crne boje i korišćenje samo tri nijanse plave i bele boje na crnoj pozadini, kako bi se izbeglo preklapanje – problem koji ovde nastaje je još očigledniji jer program uspešno izvede oko 700 koraka zbog neadekvatnog prepoznavanja daljeg povezivanja radi dobijanja verodostojnog rezultata.
Cilj: Korišćenje samo obodne linije kao referentne za kačenje struna ne može biti primenjeno na svakoj fotografiji. Stoga je cilj ispitati i utvrditi najbolji način za stvaranje dva referentna oboda (jedan spoljašnji i jedan unutrašnji) i definisati redosled ređanja struna tako da koristi oba referentna sistema naizmenično i tako popunjava prostor isključivo između njih. Na taj način bi trebalo da se dobije odgovarajuća dubina i verodostojnost strukture rekreirane fotografije.
Kriterijumi:
1) Korišćenje što manjeg broja različitih boja struna
2) Čitljivost i verodostojnost fotografije sa određene udaljenosti
3) Korišćenje dva koncentrična obruča kao vodilje za ređanje struna
4) Radijalno povezivanje dva obruča (optimalno)
Metode: Kreiranje opisane strukture parametarskim pristupom u Grasshopper-u
