Treća, faza rada nastupa kada smo završili modelovanje i adaptaciju modela u izabranom programu.
Zatvoren i izdeljen na određen broj segmenata i ravni, model se priprema za lasersko sečenje tako što se sve ravni pojedinačno adaptiraju promenom linija.
U datom primeru objekat je manastir Ravanica (modelovala koleginica Valentina Todorov) koji je u potpunosti sređen i spreman za dalji rad.
U željenom programu ( u ovom slučaju AutoCad), ravni se pojedinačno spremaju za lasersku štampu.
Plave linije prestavljaju spoljašnje ivice blokčića. One će laserom biti potpuno prosečene. Crvene linije predstavljaju ivice unutar blokčića, tačnije, fasade objekta, one nisu pune linije nego ih čine mnoštovo sitnih tačkica tako da ih laser ne zaseca u potpunosti, već ih perforira, kao i zelene ivice gde se cepkaju listići.
Ravni, tačnije listiće, nakon toga ređamo na određen format papira, npr B1 koji je dimenzija 70x100cm što bi značilo da na jedan papir staje 70 papirića,i na jedan B2 format dimenzija 50×70.7cm na koji staje 35 papirića.Listići se nakona laserkog sečenja lepe ravnomernim razmazivanjem OHO Craft Glue lepka za podlogu od balse,a zatim jedan za drugi. Spojnica im je sa zadnje strane, a kako ne bi došlo do deformacije objekta, ne bi bilo loše naneti malo lepka i unutar samih kontura unutrašnje forme na papirićima. Super lepkom se spaja akrilna kutija i balsa se lepi za njeno dno, tako da je i ona učvršćena. Akrilna kutija takođe može da ima i mali prepust sa gornje strane koji dodatno učvršćuje.
Zaključila bih da što se tiče problema koje sam analizirala na samom početku, ovakvim pristupom bismo sigurno izbegli problem koji se javlja korišćenjen neadekvatne debljine i vrste papira, kao i problem deformacije, a što se tiče trajanja celokupnog procesa, jedini način na koji se može delimično rešiti taj problem je dobro planiranje faza i koraka pre samog rada, što smo isto tako delimično i postigli.
