Daljim istraživanjem analizirala sam osunčanost objekta tokom sva četiri godišnja doba, za vreme prolećne i jesenje ravnodnevnice, letnje dugodnevnice i zimske kratkodnevnice u 12h. Ugao zraka za geografski položaj Novog Sada izgleda ovako:
Proleće i jesen- upadni ugao približno 45°
Leto- upadni ugao približno 68°
Zima – upadni ugao približno 21°
Slikoviti prikaz se može dobiti u Sketchup programu uz postavljanje odovarajućih parametara.
Zaključila sam da sunčevi zraci dolaze do objekta samo leti i to ne u potpunosti. Idealni zrak nakon prelamanja o optičko telo bi trebalo da zaklapa ugao približno 77° sa horizontalnicom kako bi obasjao ceo objekat.
Preostaje pitanje kakvo optičko telo bi moglo da prelomi zrak na ovaj način, a da mu je oblik pogodan za rotaciju i da ne kvari izgled objekta. Proučavanjem optike i optičkih tela, došla sam do pretpostavke da će najviše odgovarati postavka sfernog sočiva napravljenog od stakla, sa indeksom refrakcije 1,5. Ovu pretpostavku sam analizirala u aplikaciji Ray Optics Simulation koja simulira zakone optike.
KORAK 1: Odabir vrste optičkog tela i nameštanje oblika
KORAK 2: Odabir zraka
KORAK 3: Postavljanje zraka približno pod 45 stepeni i analiza preloma
KORAK 4: Analiziranje promene situacije uz smanjenje i povećanje indeksa refrakcije
Smanjenjem indeksa refrakcije ugao prelamanja se povećava, što ne doprinosi našem cilju
Povećanje indeksa refrakcije rezultuje odbijanjem zraka u samom telu i preusmerenje najveće količine zraka na istu stranu gde se nalazi izvorni zrak, što takođe ne doprinosi našem cilju.
ZAKLJUČAK:
Simulacija dobijena sa sfernim sočivom od stakla sa indeksom refrakcije 1.5 je najpribližnije rešenju problema, što će dalje da se analizira u programima 3ds Max i Sketchup prilikom Vray renderovanja.
https://phydemo.app/ray-optics/simulator/
