U Zavodu za izgradnju grada dobile smo planove Limanskog parka (u svim fazama izgradnje). Na planu završne faze je na našoj lokaciji predviđen amfiteatar, slika 1, pa smo predviđene krive iskoristile za naše stepenice i predložile geometriju kao na slici 2 i 3 (na slici 3 je prikazano gazište samo jednog stepenika, jer ako uspemo da izvršimo optimizaciju njega, dalje bismo primenjivale isti princip).
Predlog geometrije gazišta stepenika ima krivu a i krivu b, različitog radijusa, sa različitim centrima, koju treba izdeliti tako da dobijemo što manji broj različitih oblika. Prvo smo probale da preko nekih logicnih oblika i kao što su isečak kruga ili nešto slično dođemo do rešenja. Međutim, kako je geometrija dosta komplikovana, tražile smo druge načine.
Istražujući na internetu došle smo do sledećih pristupa:preko tesalacije poligonalnih površi ,Veronoi dijagrami, aperiodično popločavanje, gramatika oblika… Međutim, svaki od ovih pristupa zahteva određeni algoritam (metahuaristički, genetski ili već neki drugi), kako bi se dobilo rešenje paterna koji bi bio optimalan.
Iako je početni cilj bio stvaranje first person shooter igrice, zbog prevelike kompleksnosti tog zadatka odabrali smo za novi cilj modelovanje i rigovanje automobila, i njegovo osposobljavanje u Uniti game engine-u tako da korisnik moze da ga vozi koristeći samo strelice.
Prvi korak bio je modelovanje low poly automobila koristeći program 3ds max
Auto je modelovan koristeći reference skinute sa interneta.
Radjeno je na levoj polovini auta, koja je kopirana kao instanca i potom “mirror-ovana” tako da radeći na levoj strani promene se simetricno prenose i na desnu polovinu auta.
Posle završetka osnovog modelovanja svi delovi su prikaceni zajedno (osim točkova) i tok geometrije je popravljen koristeci retopology skriptu.
Lumion još uvek ne podržava planarnu refleksiju pa je upotreba apsolutno reflektivnih (ogledala) nemoguča.
Ovaj nedostatak se najviše primečuje pri dizajniranju enterijera jer se ogledala često koiste kao dizajnerski efekt ili kao imaginarno povećanje prostora. Ako se za prevazilaženje ovog problema koristi reflektivna sfera (može se naći u ‘’lights and special objects’’ tabu u Lumion objektima) rezultati su uvećani likovi i komplikovana kontrola ugla reflesije.
Drugi načina da se zaobiđe problem jeste korišćenje dve površine. Prvoj površini treba dodati material metal, povećati scale i refleksiju a smanjaiti bump. Površini iznad ove treba dodati material staklo i povećati refleksiju. Nažalost ni ovo rešenje nije bez nedostataka. Dobijena refleksija je mutna i zavisi od upadnog ugla svetlosti.
Kretanje u samom program nije na zadovoljavajućem nivou i nije intutivno u odnosu na druge programe.
Kada se menja bump tekstura materijala ona utiče na boju defuse teksture.
Naš zadatak bio je da preuredimo enterijer kabineta. Već u prvoj fazi analize samog projekta postavili smo zadatke, koji su bili vodilje u daljoj fazi projektovanja.
Projektni zadatak:
Projektovati prostoriju za minimalno troje zaposlenih ;
Omogućiti što više prirodnog svijetla;
Zadržati postojeću organizaciju prostora i uskladiti ga sa novim planovima;
Koristiti toplije boje kako bi stvorili prijatniju atmosferu;
Koristiti savremenije materijale .
Vodeći se ovim smjernicama u AutoCad-u smo iscrtali osnove i izglede prostorije. Prilikom modelovanja u 3ds Max-u koristili smo različite alatke za modelovanje kao i gotove 3d modele namještaja, koje smo daljim modelovanjem prilagodili našim potrebama. Cilj zadatka je bio da se scena pripremi za dalje modelovanje i istraživanje u V-ray-u.
Posle pregledavanja dodatnih tutorijala, odlucio sam da ne iskoristim mesh koji sam postavio u prethodnom postu i krenuo model iz pocetka.
Ponovo sam se koristio zsferama, ovog puta sam manje ulazio u detaljnost i preko adaptive skin-a sam napravio bazicni mesh.
Onda sam manipulisanjem modela koristeci brusheve ( Move, MoveTopology, ClayBuildup, StandardDam, InsertSphere) poceo da pravim formu koju sam zeleo da postignem.
Bitno da naglasim je da sam koristio Dynamesh opciju svo vreme koja omogucava izjednacavanje poligona nakon neke deformacije, omogucavajuci tako glatke prelaze.
Neke elemente sam povremeno odvajao od modela, kao npr ruke, kako bi lakse manipulisao ostatak modela. Ovo se postize preko poligrupa. Maskira se deo koji zelimo da izolujemo i preko Ctrl+W skracenice od maske pravimo poligrupu koju sakrijemo i u Subtool meniju idemo split hidden kako bi od nje napravili poseban subtool. Poligrupe su jedne od osnova manipulisanja geometrije u Zbrushu i jako je bitno razdvajati delove modela na njih radi lakseg rada.
Nekoliko puta sam menjao proporcije celog modela nezadovoljan odnosima, tako sto sam odvajao zeljene delove na nacin koji sam prethodno objasnio i zatim pojedinacno skalirao svaki elemenat i nakon toga ih sve ponovo sklapao.
Ovde je prikazan finalni izgled modela gde sam dodao oklop i oruzje. Sve je to jednostavna geomtrija jos uvek, bez dodatne detaljnosti, ali grubo prikazuje ideju koju sam hteo da ispratim sa skice. Jedino sam licu uspeo da dodam malo detaljnosti kao sto se vidi na prikazima ispod. Na kraju sam stavio neke standardne zbrush materijale kako bi uneo jos malo zivosti u ceo model.
Planiram svakako da dodatno ucim zbrush i da probam naknadno da izdetaljisem ovaj model, ali mislim da sam kroz ovo sto sam sad uradio prosao neke osnovne tehnike ovog izuzetno mocnog programa za organsko modelovanje.
Muzika
-Prvo sam komponovao muziku. Muzika je, kao i sama animacija je bila pionirski poduhvat, jer je ona moj prvi projekat u programu – FLstudio9. Muzika je zatim importovna u 3ds max gde je pravljena animacija.
Prostor
-U 3ds maxu izmodelovani su prostor organizovan u geosferi i dva tunela koji su različito materijalizovani. Za opnu sfere korišćeni su modifajeri morpher i volselect, pomoću kojih je otvaranje i zatvaranje poligona parametarski povezano sa kretanjem nevidljive kugle koja kruži oko sfere. Materijal na staklenim kapsulama u geosferi je parametarski povezan sa muzikom animacije, pa je dobijen efekat svetlucanja i treperenja.
Likovi animacije
– Biped sistem je objekat u 3ds maxu na kome su izdefinisani delovi ljudskog tela i osnovne zglobne veze između njih. Za modelovanje likova u animaciji sam koristio i delove dva gotova modela koje sam attach-ovao za elemente biped sistema.
Animiranje likova
-Kreirao sam različite poze koje, kad se postave u odgovarajući redosled u animaciji, proizvode efekat trčanja u mestu. Kako bih postigao da lik trči po određenoj putanji,jednom elementu biped sistema (biped root) sam dodao kontroler path constraints, a zatim preko kartice- add path- dodao željenu putanju, liniju koja prati oblik tunela.
Kamere
-Kretanje kamera je možda najviše zaslužno za dinamiku animacije. Rad sa kamerama mi je oduzeo i najviše vremena. Sve je moralo biti precizno kadrirano i usklađeno sa muzikom kako bi kolicina materijala koji se renderuje bila svedena na minimum. Korišćene su standardne target kamere. Kamere sam vezivao za putanju kontrolerom -path constraints-, ili sam ih linkovao za biped sistem koji je već u pokretu.
Montaža
-Film je montirao kolega Danilo Kordulup u programu- sony vegas 11, čime je projekat dobio finalnu formu. 10 snimaka od kojih se sastojala animacija su sklopljeni u jednu celinu a na prelazima su dodati efekti.
Zaključak:
Animacija je sveobuhvatan zadatak. Pored istraživanja u domenu samog animiranja, ona zahteva usavršavanje i na polju modelovanja, materijalizacije i renderovanja. Zbog toga je ovaj projekat bio veoma koristan za mene i imam planove da nastavim da radim slične projekte.
Kao odgovor na prethodna istraživanja proizašla je ideja za natpis u hodniku departmana za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka. Natpis je vidljiv samo iz jedne tačke posmatranja iz koje se stiče utisak da se on nalazi na ravni ispred zida.
Slova natpisa konstruišu se pomoću zračne projekcije na koju se nanose položaji tačaka dobijeni na likoravni u odnosu na željenu tačku gledišta.
Na taj način se za svaku ravan dobije perspektivni izgled natpisa koji iz postavljene tačke gledišta čini željenu sliku.
Inspirisane Čumijevim Park la Vilet-om formirale smo strukture koje bi bile drugačije od svakidašnjeg urbanog mobilijara. Svaki mobilijar je jedinstven po svojoj strukturi, a ujedno čini osmišljenu celinu. Koristile smo tri elementa I,L i T i formirale katalog koji se sastoji od velikog broja odabranih struktura urbanog nameštaja. U katalogu su prikazane strukture punih elemenata radi boljeg vizuelnog sagledavanja odnosa. Elementi se sastoje od drvenih gredica koje bi se svojom materijalizacijom uklapale u prirodno okruženje parka, odnosno bilo kog spoljašnjeg prostora u kome bi se našle. Svaka struktura je formirana varijacijom elemenata od malog broja (dva elementa) do ponavljanja od po šest istih elemenata. Razmatrale smo i varijaciju različitih elemenata i njihove strukture. Osnovna uloga mobilijara je sedenje, ali se javljaju i propratne funkcije kao što su ležanje i igra koje bi doprinele kvalitetu prostora u kom se nalaze.
1. komponovanje muzike za animaciju (upoznavanje sa radom u softveru fl studio)
2. istraživanje pogodnih vidova parametarskog modelovanja koji ce se koristiti u animaciji
3. povezivanje geometrisjkih formi sa importovanim zvukom, kreiranje animacije i videa
Kako bi se započelo rešavanje problema indirektnog osvetljenja, prvo treba krenuti od upoznavanja sa zakonima refleksije za ravne površine- upadni ugao jednak je izlaznom.
Korišćenji softveri su Rhino, Grasshopper, Ecotect i Gecko plug-in.
Model se sastoji od četiri osnovna elementa: jednog izvornog zraka, dve površine koje reflektuju zrake i tačke u prostoru koju treba osvetliti.
Ecotect i Gecko su korišćeni za dobijanje realnih vektora sunčevih zraka za područje Beograda. Vektori nisu uzeti proizvoljno, već su na ovaj način dobijeni realni parametri za određeno doba dana i godine. Ovi softveri su dobri za rešavanje ovakvog problema ne samo zbog upotrebe tačnih parametara, već zato što se ti parametri na veoma jednostavan način menjaju, a samim tim se dobijaju i različiti rezultati. U ovom konkretnom slučaju, to su položaj sunčevih zraka, koji je i najbitniji parametar, zatim položaj, veličina i oblik panela, kao i krajnja tačka, odnosno prostor koji se treba osvetliti.
FAZA II- opis rada
U Rhino-u su postavljena dva potpuno proizvoljna objekta koja definišu neki deo prostora. Na ta dva objekta postavljena su dva panela (po jedan na svaki). Na prvi panel pada vektor sunčevog zraka i odbija se do drugog panela. Prvi panel se rotira u zavisnosti od položaja Sunca, ali na taj način da reflektujući zrak uvek pada na drugi panel. Sa drugog panela zrak se odbija do određene tačke u prostoru. Ta tačka je za ovaj slučaj uzeta potpuno proizvoljno i predstavlja neki deo u prostoru ili objekat koji treba osvetliti.
Deo zadatka koji se tiče definisanja vektora i reflektujućih panela radi se u Grasshopper-u, na sledeći način:
Definisana je tačka koja predstavlja krajnju (Focus point) tačku vektora prvog upadnog sunčevog zraka. Zatim je oko te tačke formirana prva reflektujuća ravan , tako što je određena simetrala ugla između upadnog sunčevog zraka i prvog reflektovanog zraka. Zatim je upravno na tu simetralu, zbog zakona refleksije, postavljena prva reflektujuća površina (panel).
Na isti način postavljena je i druga reflektujuća površina koja je upravna na simetralu ugla koju čine prvi i drugi reflektovani zrak, a krajnja tačka (Focus point) drugog reflektovanog zraka je tačka koju treba osvetliti.
Dakle, druga reflektujuća površina zavisi samo od položaja vektora Sunca i ona se u ovom slučaju ne rotira, već je usmerena na taj način da prilikom svake primarne refleksije, sekundarni zrak reflektuje to krajnje tačke. Za realan slučaj u prostoru, rotiranje druge površine nema smisla, osim ako se ne pomera objekat koji se osvetljava.
Prva faza: Pozicioniranje glavnog teksta na slici, odradjuje se u illustratoru, kao i sledećih par faza.
Druga faza: Kopiranje i skaliranje teksta, radi postizanja perspektivnog efetka u sledećoj fazi.
Treća faza: Spajanje slova i primena gradient alatke radi formiranja senke.
Četvrta faza: Dodavanje sekundarnog teksta i deformisanje kako bi poprimio perspektivni efekat. Ovom fazom se završava rad u illustratoru.
Peta faza: Isecanje neba, apliciranje različitih filtera kako bi trava dobila realističniju boju i dodavanje teksture stene, pritom retuširanje same ivice trave dodavanjem travki brush alatkom i simulacija senke, kako bi se stvorio što realističniji efekat.
Šesta faza: Ubacivanje zgrada kao pozadine, kao i dodavanje različitih efekata na slovima.
Sedma faza: Popunjavanje preostalog prostora zgradama,ubacivanje neba i apliciranje tekstura na 3D slova, radi stvaranja ispucalog efekta.
Osma faza: Postavljanje teksture preko cele slike, kako bi se stvorio efekat prljavog stakla.
Deveta faza: Apliciranje različitih filtera sa ciljem formiranja retro izgleda.
Finalna faza: Apliciranje zatamnjenih ivica, sa gradacijom ka sredini, kao i dodavanje blur efekta, radi simulacije fokusa i naglašavanja samog teksta.
Kao što se može videti na modelu prolaza, zadržana su najkraća rastojanja namenjena kretanju, dok su ‘bočne’ ulice namenjene zadržavanju i iz njih se pristupa sadržajima.
Dizajn samih nadstrešnica je jednostavan, ali atraktivan i urban. Zamišljene su u vidu kutija koje su ‘zabijene’ u tlo. Izabrale smo jaku boju zbog kontrasta sivilu i bledim bojama okolnih objekata
Smatramo da smo se ovim projektom bliže upoznale sa 3d Maxom i Vray-em (modelovanje, pravljenje materijala, osvetljenje, scene…), tako da kvalitetnije zavrsimo ovaj projekat (idejno resenje enterijera podzemnog prostora), odnosno radimo naše sledeće projekte u ovom softveru.
Poslije završenog modelovanja okoline putem plane-a sa mapama i 2d modela, prešle smo na postprodukciju u Photoshop-u.
U Photoshop-u smo promijenile boju vode, osvijetlile prozore putem selekcije sa brush koristeći različit opacity, odsjaj prozora na vodi napravile sa blur motion, osvijetlile pozadinu uz pomoć alatke brush, svjetiljke napravile sa blur motion i brush, i na kraju uradile Z-depth da stvorimo utisak dubine prostora sa zamagljenom pozadinom.
Pregledajuci razne skice, odabrao sam jedan model koji mi se ucinio da bi bio zanimljiv za modelovanje. Iako je skica dosta gruba, daje mi osnovne proporcije figure i neku ideju kakav oklop/kostim bi model imao.
Pocetna faza se sastojala iz pravljenja skeleta od zsfera, i onda preko toga u zsketch modu dodavanja dodatnih sfera preko osnovnog brush-a. Od ovakvog modela moguce je napraviti mesh preko adaptive skin-a. Razlika izmedju adaptive i unified skin-a je u tome sto adaptive skin ostavlja i osnovne sfere (tzv. armatura) dok unified pravi mesh samo od sfera dodanih preko brush-a, ali to izgleda dosta preciznije.
Sledeci korak je nastaviti klasicnim metodom preko ovog mesh-a i dodavanje kostima i drugih detalja.
U ovom postu ukratko je prikazan proces modelovanja i postavljanja osvetljenja podzemnog prolaza. Na slici 1 i 5 nalazi se model nadstrešnice; 2 i 3 su prikaz osnove da bi se stekla što bolja predstava o načinu funkcionisanja prostora, dok je 4. slika prikaz unutrašnjeg prostora iz pravca kampusa.
Istrazujuci razlicite metode modelovanja u ZBrush-u zakljucio sam da bi najbrze i najefikasnije bilo modelovati preko zfera. To je metod koji se zasniva na dodavanju sfera/lopti koje su medjusobno povezane i koje mogu slobodno da se pomeraju i modifikuju u odnosu jedna na drugu. Ovaj sistem je idealan za pravljenje osnove modela jer se jako brzo postavljaju sfere koje imaju ulogu zglobova i jako se fleksibilni jer je uvek moguce vratiti se i modifikovati ih i nakon nabacivanja dodatnog mesh-a u zsketch mode-u.
Ovde sam prvo napravio pocetni skelet/strukturu i onda u zsketch mode-u slojevitim nanosenjem zfera preko brush-a dobio neki model koji moze da se pretvori u uniforman mesh i da se nastavi dalja obrada modela klasicnim metodom, pomocu npr. move ili standard brush-a, koji sam opisivao u prethodnom postu.
Druga faza projekta odnosi se na projektovanje samog prostora ispod zemlje, definisanje i dimenzionisanje namena i koridora namenjenih samo kretanju.
Prilikom postavljanja ulaza u podzemni prolaz, nismo remetile postojeću strukturu i mrežu staza, trotoara, biciklističkih staza i motornih saobraćajnica, već smo ih pozicionirale na zelene površine formirajujući male predprostore. Ostvarene su najkraće putanje (jug:ulaz Kampus, sever:ulaz kod stanice -Buda Bar, zapad: prema stanici i DIF-u).
Sadržaji u podzemnom prostoru proizašli su iz sadašnjih potrebnih sadržaja u kampusu, koji će odlukom Vlade, biti uklonjeni. To su, dakle, knjižara Stylos, fotokopirnica, fast food, trafika, kafa za poneti, kao i toaleti za zaposlene.
Na čvorištu najfrekventnijih pravaca (južni ulaz – Kampus) formirano je proširenje, odnosno podzemna pijaceta, gde je smešten ’’Cafee to go point’’ da mobilijarom za sedenje (nalik na ’zmiju’ ModelArta koja je bila postavljena na spratu Departmana).
Najveća pažnja je bila usmerena na zadržavanje najkraćih pravaca kretanja i uklapanje navedenih sadržaja, tako da jedno drugom ne remete funkcionisanje. Za kretanje osoba sa invaliditetom predviđene su pokretne platforme (jug i zapad), a na severu hidraulicni lift (zbog prelomljenog stepeništa)
Treća faza je modelovanje nadstrešnice, dok se četvrta odnosi da uređenje samog podzemnog prostora.
Nakon završenog modelovanja objekta, izmodelovale smo teren, postavile scenu, pronašle i ubacile odgovarajuću pozadinu i napravile materijal sa efektom vode.
U sljedećoj fazi ćemo se baviti materijalima fasada, osvjetljenjem, kao i postizanjem što realnijeg prikaza okoline i utiska dubine prostora postprodukcijom u Photoshop-u.
Posle upoznavanja sa interfejsom programa i nekim osnovnim nacinom funkcionisanja, napravio sam prvi pokusaj modelovanja. Kao i u vecini programa za 3d modelovanje, pocinje se od primitivnih oblika ( sfera,kocka, i sl.) i njihovim deformisanjem i manipulisanjem, dobijaju se kompleksniji oblici. Ovi primitivi se u ZBrush-u zovu Tool-ovi.
Tako sam ovaj model poceo od obicne sfere i ,koristeci 2 vrste brush-a: Move i Standard, dobio ovaj model na kraju. Brush-evi funkcionisu u 2 osnovna mode-a, ili oduzimaju ili dodaju na model, takodje se preko njih nanose boje, tekstura i materijali.
Finalno resenje voronoi sistema koji je projektovan na monotone fasade, sa svedenim oblicima, kao sto su prozori i vrata, takodje pojedini objekti zahtevaju preuredjenje fasade u cilju da se osavremene oblici i izgledi fasade, tako da se sa urbanistickog aspekta postigne prijatniji i moderniji javni prostor. Sistem koji bi bio praktikovan da se na osnovu tacki od voronoija, koje se postavljaju na dijagonale prozora ili vrata postigne ista razigranost fasada kao i sa starim oblicima prozora i vrata, a da se u urbanom javnom prostoru javljaju oblici od voronoi sistema. Postoje razne mogucnosti u vezi voronoija jer se date tacke ne moraju postavljati na dijagonali prozora ili vrata, moguce je postaviti tacke u uglove predstavljenih oblika.
U prilogu je dat graficki prikaz cesme (osnova, preseci, izgledi…) kao i prostorni prikaz konacnog resenja. Napomena-resenje problema je bilo usmereno samo na cesmu i ona je prikazana kroz graficke priloge, ipak dato je i idejno resenje njenog neposrednog okruzenja, kako bi se bolje i lakse sagledala u prostoru.
Finalno rešenje našeg problema smo rešili uz pomoć alatke Float Expression u 3ds Maxu.
Kreirali smo našu kocku (konvertovali u Editable Poly, obrisali dve strane i dodali modifer Shell). Pored nje, kreirali smo dve tačke, tačku čovek i tačku sunce. Tačku čovek linkovali smo za jednu sferu (čiji radijus će kasnije biti važan) a sferu smo linkovali za model čoveka. VRay Sun je linkovan za tačku sunce.
Kocku smo otvorili u Track Viewu i kod parametra Z Rotation, odabrali smo da dodamo kontroler Float Expression.
U Float Expressionu napravili smo sledeće parametre: Rs – rastojanje kocke od čoveka; Ugao – konstantni ugao od 45 stepeni; Xc, Yc, Zc – koordinate tačke čoveka; Xs, Ys, Zs – koordinate tačke sunce i Xk, Yk, Zk – koordinate kocke.
Pomoću opcije Assign to Controller svakom od skalara dodali smo određeni parametar. Rs je dodeljen radijusu sfere, Ugao je dobio konstantnu vrednost od 45 stepeni pomoću opcije Assign to Constant, Xc je dobio X koordinatu tačke čoveka, Yc je dobio Y koordinatu tačke čoveka, Zc je dobio Z koordinatu tačke čoveka, to isto važi i za parametre tačke sunca i same kocke.
Kod prikazan na screenshotu radi sledeću stvar: meri se udaljenost kocke od tačke čoveka pomoću Pitagorine teoreme i oduzimanja tri koordinate. Ako je ona veća od radijusa sfere sa centrom u tački čoveka, jedino sunce ima uticaj na zid. Ako zraci sunca, tj. tačka sunca i kocka zaklope kritični ugao od -45 do 45 stepeni (ukupno 90 stepeni) zid se zatvara. Međutim, ako je u tom trenutku ispunjen i prvi uslov (rastojanje između tačke čoveka i kocke je manje od radijusa sfere) kocke se ponovo rotiraju za 90 stepeni i time čovek otvara zid.
Kocku smo zatim kopirali u dva pravca i dobili zid. Od toga je nastala i animacija sa pomeranjem sunca i čoveka – Invisible Edges animacija
Finalnim postom objedinjujemo mobilijar, urbanističko rešenje kao i dispoziciju mobilijara u prostoru. Na slikama je detaljno objašnjena modularnost elemenata kao i način spajanja elemenata. Elementi mobilijara su izrađeni od lakog betona, male sopstvene težine, u oplati, dok su spojevi izvedeni metalnim zategama. Korišćeni su i drugi materijali poput stakla i drveta koji su isto tako sastavni deo mobilijara. Kod klupe drvene gredice služe kao podloga za sedenje i nadstrešnica dok su kod wc kabine stakleni delovi u vidu krova i vrata. Česma je sastavni deo fontane i radi na principu reciklaže vode. Iz urbanističkog rešenja vidimo dispoziciju mobilijara u prostoru kao i implementaciju mobilijara na Studentski trg. Novo urbanističko rešenje oplemenjuje prostor ugledajući se na novi mobilijar čiji je sastav proistekao iz želja korisnika-studenata.
Kao finalni proizvod dobija se “zid” čiji delovi aktivno reaguju na jačinu (blizinu) zvuka. Zid je formiran od šetrougaonih struktura nejednake dužine stranica sledećim principom:
Create/Splines/NGon –> Modify/Edit Poly/Vertex/Polygon, te kopiramo željeni broj elemenata –> Attach sve elemente –> Vertex/Weld-ujemo tačke –> Edge, pa selektujemo željene ivice –> Modify/Push kako bismo dobili nepravilni oblik zida.
Modify/Edit Poly/Polygon/Inset – kako bismo dobili okvire –> Material ID’s zadamo broj za okvire.
Modify/Edit Poly/Polygon/Inset – kako bismo dobili okvire –> Material ID’s zadamo broj za ispune.
Modify/FFD 4x4x4 –> formiramo željeni oblik zida.
Modify/Vol. Select –> Na okvire dodamo Modify/DeleteMesh/Shell koji podesimo na željenu debljinu.
Modify/Vol. Select –> Na odabrane ispune dodamo Modify/Edit Poly/Poligon/DeleteMesh čime obrišemo željene poligone na čijem mestu će se nalaziti pomerljivi otvori –> na ta mesta ubacimo elemente iz prethodnog posta koji reaguju na pojačavanje/stišavanje (približavanje/udaljavanje) zvuka i kao finalni rezultat dobijemo – http://www.youtube.com/watch?v=3UU6XrEfD1g&feature=youtu.be. .
Na osnovu prostorne instalacije – Kartal Pendik Masterplan Zahe Hadid u galeriji Sonnabend, radicemo zidnu instalaciju Novog Sada, koja ce se nalaziti na cetvrtom spratu FTN-a, arhitekture.
Instalacija je postavljena na zid i plafon u holu.
Pokušali smo da rešimo oba uticaja na kocku, tako što smo kreirali poseban objekat koji bi preuzeo distancu čoveka (koji prolazi pored zida) i ta svojstva, pomoću linkovanja, preneo na našu glavnu kocku. Najveći problem je u tome što nije bilo moguće da dva uticaja pomoću Wire Parametersa vežemo za promenu jednog objekta (rotacija oko jedne ose). Dakle, sunce kao tačka utiče na glavnu kocku, a čovek kao tačka utiče na pomoćni objekat providne, manje kocke. Takođe, ustanovili smo da nije moguće linkovati objekte i preneti uticaje sa linkovanog na glavni objekat.
U drugoj fazi analize ustanovljen je fi nalni oblik promenljivog otvora, kao i parametarsko povezivanje.
Celokupan proces urađen je u programu 3ds Max.
Prvobitno je ustanovljen oblik elemenata otvora i način na koji će sistem funkcionisati. To je urađ eno na sledeći način – Create/Splines/Line gde se na iscrtanu zatvorenu liniju dodaje Modify/Edit Poly. Proces se ponovi nekoliko puta, dok se ne dobiju željeni oblici. Kako bi sve dobro funkcionisalo, neophodno je svim elementima pomeriti Pivot.
Potom je formirana zelena kuglica (kopirano više komada), koja u ovom slučaju predstavlja zvuk, usled čijeg približavanja ili udaljavanja elementi otvora menjaju svoj položaj.
Svaki trougaoni element je pojedinacno parametarski uvezan sa zvukom (kuglicom) na sledeći način:
Isti postupak ponovimo za sve elemente, nakon cega stišavanjem (udaljavanjem) zvuka elementi formiraju otvor, dok se pri pojačavanju (približavanju) zvuka elementi zatvaraju:
Potom formiramo okvir otvora pomoću opcija Create/Plane/Edit Poly, a zatim debljinu podešavamo opcijom Extrude.
Na slikama dole prikazana je reakcija otvora u perspektivnom izgledu (levo) i osnovi (desno) u odnosu na daljinu/blizinu zvuka.
U daljem radu bice formiran finalni izgled zida sa prethodno opisanim otvorima.
Od kockica smo napravili zid koji će se pojaviti u animaciji. Dve tačke (čovek i sunce) će uticati na konfiguraciju zida. Sada treba da povežemo okretanje kocki sa ove dve tačke i to tako da se kockice okreću samo za 90 stepeni. Zelena, ljubičasta i crvena boja će predstavljati staklenu, praznu i punu stranu kocki.
U drugoj fazi započeta je primena siistema sličnog sistemu klackalicekojim bi se omogućilo lako prilagođavanje konstrukcije česme njenim korisnicima. U ovoj fazi kreirana je idejna forma, kao i mogućnost resenja njenog neposrednog okruženja . Treća i finalna faza sadržaće konačni prikaz konstrukcije i materijalizacije, kao i grafičke priloge koji će ispratiti rešenje česme i njenog okruženja.
Da bi nešto rekonstruisali iz 2D prostora u 3D,prvo je potrebno razložiti perspektivu. To nije problem ako se rekonstrukcija radi sa fotografije ili slike gde su poštovana pravila perspektive (predhodno se može iscrtati u photoshopu ako se ne vide sve tačke na slici)
Problem može da nastane ako ne slici koju smo izabrali nisu poštovana pravila perspektive u potpunosti
Takođe više rada zahteva ako je u pitanju slika koja na oko deluje proporcionalno,a kada počne da se izvodi,primete se razna ne slaganja. Odličan primer za to su renesansne slike
A nekada je takav poduhvat jednostavno nemoguć
Voronoi sistem, kao interesantna kompozicija za uredjivanje monotonih fasada, sa jednostavnim oblicima, kao sto su jednostavni i isti prozori kao i vrata. Veoma interesantno resenje pomocu novog sistema projektovanja, uz najjednostavniji elepent arhitekture i tehnickog crteza a to je tacka.
Na samom pocetku potrebno je obezbediti odgovarajuce reference. Obradjivanje fotografija u Photoshop – u podrazumeva uskladjivanje dimenzija i podesavanje kontrasta. Zatim se fotografije unose u 3ds Max i iscrtavaju pomocne linije kao granice modela. Problem koji se javlja pri ovom iscrtavanju jeste neuskladjenost referenci zbog perspektive prilikom fotografisanja modela. Sledeci korak jeste podela linija na jednake delove (u modelu crvene linije) nakon cega ce se, povezivanjem tacaka (CrossSection) formirati trake koje je potrebno postaviti u odgovarajuci polozaj. Modifier Surface ce linije da pretvori u EditablePoly.
Pomocu Ecotect programa, bice izvrsena analiza zagrejanih i hladnih delova objekta u realnom okruzenju. Nakon datih rezultata, objekat ce biti preprojektovan radi maksimalnog iskoristavanja osuncanosti, i njegovog prilagodjavanja okolini i senkama.
Ovim postom se upotpunjuje mobilijar kome je potrebno još naći mesto na prostoru Studentskog trga i uklopiti ga sa novoprojektovanim urbanističkim rešenjem. Nikolić Milan-wc kabina,klupa
Vilotić Nebojša-kanta,česma
Jašić Radomir-urbanističko rešenje
U softeru Lumion cu analizirati problemske aspekte pri projektovanju arhitektonskih formi koristeci standardne arhitektonske programe kao sto su Revit, 3D max, Archy Cad i Skech up.
Pomoću jednostavnog modela i njegovih senki nastalih od tačkastog izvora svetla, iscrtavanjem projekcija na te dve ravni , postiže se iluzija trodimenzionalnosti, ukoliko se pogleda u pravcu istoimenog izvora.
Drugi način podrazumeva podelu slike na određen broj delova, koji se zatim distorzira u odnosu na određenu tačku gledišta, a pogledom sa nje postiže se iluzija trodimenzionalnog objekta.
Sistem voronoi, veoma pogodan da se dobiju interesantni oblici pomocu tacki, koje funkcionisu na principu gde je sredina izmedju dve tacke stvara se upravna linija na toj sredini u odnosu na te dve tacke.. Veoma je povoljan jer se lako moze menjati citava struktura pomeranjem samo jedne tacke. Tako da u zavisnosti za sta nam treba, neka mesta mogu biti veoma gusto izgradjena, dok sa druge strane moze biti veliki slobodni prostor…
Istraživanjem i radom na projektu razmatrali smo vrste elemenata i njihove forme koji bismo koristile za formiranje sklopivog nameštaja. Nakon mnogobrojnih ideja resile smo da koristimo tri elementa koji bi se ponavljali i formirali različite strukture. Njihovom varijacijom i umnožavanjem bismo dobijale različite forme,funkcije. Nismo se usaglasile oko dimenzija jer posao može da ispadne suviše lak i da ne predstavlja izazov za nas. Pokušale smo da definišemo vrste nameštaja koje bismo radile ali smo zaključile da je najbolje da daljim istraživanjem utvrdimo kakvi će oni biti. Sledeći korak nam je da napravimo strukture ovih elemenata u velikom broju i da nastavimo sa prostornim sklapanjem jer će nam takav način rada omogućiti bolju vizuelizaciju projekta. Dokumentovaćemo istraživanje i priložiti ga kao jednu od faza nastanka rada.
Krenuli smo da istražujemo mogućnosti Wire Parametersa. Kocka poseduje tri materijala na sebi (u finalnoj varijanti će to biti potpuno šuplja, staklena i drvena strana) i sama kocka vrši rotaciju na osnovu položaja u prostoru (distance) između kocke i tačaka. Leva tačka predstavlja položaj čoveka, a desna položaj sunca. Čovek u primeru utiče da rotiranje kocke oko X ose, a sunce na rotiranje oko Z ose. To će u finalnoj varijanti biti privatnost i osunčanost našeg zida. Nastavljamo dalje, cilj je ograničiti rotaciju kocke samo na uglove od 90 stepeni i rešiti još neke probleme oko računanja same distance.
Urbani mobilijar, kao sto su klupe sa i bez nadstresnice, wc kabine postavljaju se na određena mesta na prostoru Studentskog trga. Izbor mobilijara je uslovljen potrebama studenata koji se na istom trgu okupljaju. Cilj projektovanja urbanog mobilijara je da bude modularan i da teži ka univerzalnom dizajnu. Isto tako novo urbanističko rešenje trga, povezano je sa izborom mobilijara kako bi se dobila jedinstvena celina prostora i zaokružila sa postojećim stanjem u prostoru.
U prvoj fazi rada, istraživale su se predispozicije korisnika česme, koje su od velike važnosti za njenu formu i gabarite. Prva i najuočljivija razlika je u visini, zatim i u fizičkoj spremnosti korisnika. Vodeći se ovim predispozocijama zaključak bi bio da je svakoj grupi korisnika potrebno projektovati zaseban mobilijar kako bi se u potpunosti zadovoljile njihove potrebe. Zadatak je projektovati jednu česmu za sve. U sledećoj fazi na projektovanje česme biće primenjen sistem klackalice, Ovim sistemom će se omogućiti modifikovanje česme u skladu sa potrebom korisnika.
Tema istrazivanja je autodrom ( staza formule 1). Izabrana je lokacija Bijeljina, Bosna i Hercegovina (na periferiji grada).
Bice analizirane aktuelne staze formule 1. Cilj je vratiti nekadasnji stereotip vrucih staza, gde bi se dobila veca atrakcija, vise preticanja i vise adrenalina u samom motosportu. Postoji mogucnost da se odaberu najsavrsenije krivine iz niza drugih staza i da se ukomponuju u jednu celinu-stazu.
Opis: Projekat obuhvata proces dizajniranja cesme u Limanskom parku vodeci racuna o inkluzivnosti, omogucavanju upotrebe za sve starosne grupe, osobe sa invaliditetom, kao i za zivotinje.Programi koji ce se koristiti su Rhinoceros+Grasshopper, gde bi glavni parametri koji uslovljavaju menjane cesme bili sami korisnici. Geometrija cesme ce se menjati u skladu sa potrebom korisnika. Ideja je da se da predlog za obnovu cesme koja je trenutno u ruiniranom stanju.
Konkurs za Finsku kojem je tema bila socijalno stanovanje želimo da dodatno poboljšamo. Osnovna ideja jeste da su svi objekti sastavljeni od kocki (dve strane kocke su jedan materijal, dve strane drugi materijal a dve strane kocke su šuplje, bez ispune) i da se mogu lako menjati pomoću specijalnog sistema. Objekti su sastavljeni od ogromnih ramova i ispuni od ovakvih kocki. Dakle, svaki korisnik može na osnovu svojih potreba da menja strukturu svog objekta neograničeni broj puta. Naš cilj u ovom radu bi bilo da pomoću 3ds Maxa i MaxScripta pokažemo kako se svaki objekat može lako menjati u odnosu na osunčanost objekta, količinu privatnosti koju korisnik želi, vremenskih prilika, spajanja objekata radi socijalizacije itd. Svaka kocka je mobilna i upravo na svaku kocku utiču ovi faktori.
Ideja projekta bila bi da se pronađe način indirektnog osvetljenja zamračenih delova prostora, bez upotrebe veštačkog osvetljenja, pomoću reflektujućih panela.
Paneli bi bili nekog određenog geometrijskog oblika, jer su deo neke instalacije u prostoru.
Za njih bi bili povezani senzori koji registruju koliki procenat sunčeve svetlosti pada na njih i na osnovu toga se pomeraju pod određenim uglom, kako bi najbolje reflektovali svetlost do zatamnjenog dela prostora.
Naš cilj je upoznavanje sa disciplinama koje nisu na klasičan način povezane sa arhitekturom i u kombinaciji su veoma značajne za vreme u kojem živimo. Takođe, princip funkcionisanja panela pokušali bismo da prikažemo u programu Rhino i ukoliko bismo bili u mogućnosti, napravili i početnu maketu.
OPIS_ Zbog velike frekventnosti i bezbednosti pri prelasku pešačkog prelaza preko bulevara Cara Lazara i Stražilovke ulice, uočile smo neophodnost podzemnog prolaza. Na ovaj način bi se omogućilo neometano kretanje pešaka (najpre studenata i zaposlenih na Univerzitetu), kao i kretanje motornih vozila na pomenutim saobraćajnicama.
Cilj je povezivanje autobuskih stajališta i pešačkih pravaca sa jedne strane i prilaza Univerzitetskom Kampusu, sa druge strane.
Takođe, iz razloga nove odluke Vlade da se ukidaju svi profitabilni sadržaji u okviru kampusa (prodavnice itd), u okviru podzemnog prolaza uključuju se i programi ovakve vrste -na primer- market, trafika, kafa za poneti…
Naš lični cilj u okviru ovog projekta jeste savladavanje programa 3DMax, upoznavanja sa tehnikama fundiranja ovakvih objekata i izgradnje uopšte, osvetljenje i istraživanje mogućih formi kao prihvatljive estetike prostora.
Kako bismo u budućnosti znali da radimo samostalno, prvo moramo da učimo od drugih. Cilj zadatka je prikazati postupak projektovanja Opere u Sidneju. U modelovanju ću koristiti program 3d studio max, u cilju postizanja najrealnijeg izgleda objekta.
Ispitivanje uticaja delovanja sila na površinu, stvaranje pukotina i primena istih algoritama na urbanu matricu Novog Sada. Cilj ispitivanja je analiza dosadašnjeg širenja grada i predlog daljeg urbanističkog razvoja.
Moja cilj je da kroz matematičku analizu i grafički prikaz približim neki od geometrijskih problema koji se nalaze na linku iznad. Nisam još odlučio koji geometrijski problem ću da razrađujem konkretno.
evo nekih primera konkretnih geometrijskih problema:
Box in box
>>matematički problem: najmanja (ili najveća) kocka koja se može upisati u drugu kocku tako da dodiruje svaku stranu kocke. Jedinice su jedinični vektori. Pod tim podrazumevam da nisu bitne konkretne dimenzije kocki već matematički odnosi koji ih definišu<<
Circles in ellipses
>>matematički problem: pronaći elipsu sa najmanjom površinom koja sadrži dva upisana kruga koji tangiraju elipsu na sa unutrašnje strane a medjobno se ne preklapaju, odnosno dodiruju u jednoj tački. Isti problem može da se razmatra za 3 ili više upisanih krugova<<
Projekat bi obuhvatao formiranje rasklopivog namestaja od jednostavnih elemenata-modula koji bi se ponavljali. Fokusiranje je na istrazivanju formi koje su najpristupacnije za takav vid projektovanja i stvaranje zanimljivih struktura. Svaki od clanova tima radi poseban projekat ali od istog elementa .
Tim : Jovana Jovicic, Svetlana Rodjenkov, Milica Ivanov.
Primena photshopa u manipulisanju 2D scenama, sa simuliranjem 3D efekata putem ubacivanja objekata; kreiranjem senki i osvetljenja. Sve sa ciljem na prikaz realnijih 3D projekcija i plakata.
Projekat kao reklamna vizija u cilju promovisanja određene firme u vidu spota koji bi se projektorima odrazlili na glavnoj fasadi kao digitalna predstava igre zrakova u određenom ritmu koji bi izlazili iz fasade i stvarali utisak trodimenzionalnog prostora. Ovakav projekat je prvi put izveden kod nas od strane kompanije “Imlek” (http://www.youtube.com/watch?v=OCfZumjjK8Q) Zamišljeno je da se projekat ostvari u saradnji sa kompanijom ” NIS ” kao reklama koja bi prvi put bila viđena i izvedena u Novom Sadu na ovaj način.
Cilj projekta je da se poveže kreativna sposobnost sa praktičnim delovanjem i iskoristiti stvaralačke zamisli u saradnji sa ozbiljnim kompanijama, kao i upoznavanje sa novim mogućnostima nekih poznatih programa i predstavljanje 3d vizuelnih formi u širem smislu. Korišćenje 3d Max-a je neophodno za iscrtavanje objekta i same razrade i postavljanja u saradnji sa programima vezanim za uklapanje muzike i digitalnih efekata- 3D Mappinga sa kojima se moarmo bliže upoznati.
TIM studenata : Igor Pantelić 1725 , Mina Žarković 1782 i Milica Pantoš 1755
Projektni zadatak: Ispuniti sve uslove projektnog zadatka i odgovoriti na potrebe korisnika. Cilj projekta je razviti strategije 3d modelovanaj i post produkcije.
Tema je modelovanje i renderovanje objekta Port House Antwerp Zahe Hadid korišćenjem najpovoljnijih strategija 3d modelovanja u 3ds Max-u i efekata vizuelizacije u Vray-u sa postprodukcijom u Photoshop-u u cilju postizanja kvalitetne i realistične slike.
Potrebo je projektovati izduženu formu tunela, parametarskim definisanjem forme tako da se ubacivanje atraktora na odredjenim pozicijama forma menja spram potreba i funkcija objekta za koji je namenjena.
Projekat bi obuhvatio celokupan proces dizajniranja urbanog mobilijara koji smo zaključili da nedostaje na studentskom trgu, ulica dr Sime Miloševića 6 (klupa sa nadstrešnicom, česma, kontejner za otpad i wc), izvođački projekat, kao i projekat implementacije mobilijara u prostor.
Cilj je da napravimo mobilijar koji je što lakši za izvođenje i koji je modularan.
Takođe stremimo ka univerzalnom dizajnu.
Za izradu projekta koristićemo se alatima za 3D modelovanje, kao što je 3Ds Studio Max i alatima za tehničko crtanje iz Autodesk grupe programa.
Ispitati kako funkcioniše stvaranje 3D iluzije (perspektivna anamorfoza) na 2D platnu kroz scene u 3D maxu, kako promena određenih parametara u sceni utiče na konačan ishod.
Da bi se dobila dinamičnija konstrukcija koja bi bolje pokazivala ulogu dampera u rotiranju mosta kao elemenata čije naprezanje pokreće konstrukciju uradjeno je varijantno rješenje…
Teselacija – ovde označava dizajn raznih oblika (životinje, biljke, ljudi…) koji mogu da se uklapaju u repetitivne paterne kao jednostavna slagalica. Obično se koriste za oblaganje 2D površi. Pošto je kolega Petković utvrdio da je nemoguće očuvati stalnost veličine elemenata popločanja na trodimenzionalnim površima (izuzev što se kod lopte, torusa, konusa i hiperboličnog paralelopipeda mogu pronaći podudarni elementi), ja sam svoj rad bazirala na različitim mogućnostima pravljenja paterna u 2D prostoru. Sledi tutorijal:
Početni oblici su poligoni kao na slici, koji se u daljem procesu deformišu na različit način kod poligona sa neparnim brojem stranica i poligona sa parnim brojem stranica.
Ova slika pokazuje kako se pravi željeni oblik od kvadrata/pravougaonika. Ista pravila važe za sve poligone sa parnim brojem stranica. Kad izmenimo jednu stranicu, translacijom moramo da je prabacimo na suprotnu stranicu kvadrata/pravougaonika. Tako činimo i sa druge dve stranice. Ostaje samo da unapred smislimo oblik, ili modifikacijom dođemo do željenog.
Kod poligona sa neparnim brojem stranica kada izmenimo jednu stranicu do željenog oblika, rotiramo je oko temena na susednu stranicu. Na slici je to teme obeleženo krugom. Stranica koja ostaje sama (nema svoj par) uklapaće se sama u sebe. Za početak odredićemo joj središnju tačku. Sad možemo da menjamo polovinu linije do središnje tačke. Sledeći korak je da izmenjenu liniju rotiramo oko te središnje tačke na drugu polovinu i tako dobijemo ceo oblik.
Tema rada je model pokretnog mosta koji se otvara usljed približavanja tijela koje predstavlja brod. Konstrukcija mosta napravljena je od kostiju “bones system” koje nose rotirajuću platformu. Elementi koji podižu platformu i trpe naprezanje i deformaciju predstavljeni su dinamičkim objektima “damperima”.
Proces rada se razvijao kroz sledeće faze:
-formiranje “bones systema” i njihovo povezivanje korištenjem “IK Solvers” i “Constrains” alatki koje se nalaze u “Animation” padajućem meniju
-dodavanje “dampera” i njihovo povezivanje sa kostima
-modelovanje temelja i rotirajuće platforme
-ograničavanje rotiranja platforme za maksimalni ugao od 15 stepeni korištenjem “slajdera”
-parametarsko vezivanje “slajdera” sa rotaciom platforme
-parametarsko vezivanje “slajdera” sa kretanjem lopte
Nakon svih istraživanja pomeranja nadstrešnice i njenih deformisanja na osnovu zadavanja različitih kontrolera, napravljen je film koji pokazuje rezultat rada.
Određivanjem vremena trajanja filma u Time Configuration i dodeljivanjem Key-ova (zeleni krug) na određenim frame-ovima (rozi krug) se kontroliše način pomeranja sunca tokom filma, a sa njim i cele nadstrešnice i njenih nogu.
Sa tim podešavanjima, potrebno je namestiti u Object Properties koje od kostiju se renderuju, a koje ne. Što vidimo sa slike, da se selektovane kosti, koje predstavljaju noge nadstrešnice, renderuju (zeleni krug). Dok se kost unutar sunca ne renderuje (žuti krug).
-Modelovanje kompleksnih oblika i struktura kao što je odabrana klupa (Zaha Hadid) u programu 3dsMax, postiže se vrlo lako odabirom pravih koraka u modelizaciji.
-Za izradu ćemo koristiti editable-poly.Koristićemo ne više od 6 segmenata po dužini, 2 po širini i 1 po visini.
-Naravno, ovo je samo okvirna vrednost (bitno je da ne uzmemo previše segmenata).Dodavaćemo ih na mestima gde bude bilo potrebe (sve u zavisnosti od modela).
-Dobijamo približni oblik krivinam i formama (modelujemo na nivou verteksa i poligona).
-Kada smo zadovoljni sa oblikom klupe ubacujemo modifajer turbosmooth. On nam omogućava da dobijemo fin i zaobljen oblik koji prati liniju klupe, naročito posle korišćenja opcije smoothing groups.
Istraživanje se nastavlja kroz prikaz karakterističnih mreža analiziranih u prethodnom koraku uz upotrebu programa Rhino /Grasshopper. Prikazana su tri objekta različite mreže panela.
1) Trougaona mreža
Golden Terraces, Warsaw, Poland
Slobodna forma - Golden Terraces
Planarna trougaona mreža
Grasshopper definicija planarne trougaone mreže
2) Četvorougaona mreža
The Sage, Gateshead Quays, UK
Slobodna forma - The Sage
Planarna četvorougaona mreža
Grasshopper definicija planarne četvorougaone mreže
Након анализе неколико постојећих туторијала на ову тему, направљена је јединствена дефиниција која обједињује све предности сваког од споменутих туторијала.
На овај начин отклоњени су недостаци које је већина постојећих дефиниција имала а то су:
не могућност коришћења затворених тела (closed polysurface – solid), чести недостаци булових операција, и уопште коришћење сложене геометрије, лоша поставка дефиниције за правилно слагање елемената на папир.
Главни „проблеми“ који су исправљени и допуњени се огледају у следећем:
– за раван сечења, одн. за одређивање усека у телу потребно је користити глобални координатни систем и средишњу тачку за одређивање усека у телу, уместо уобичајеног „висинског“ сечења. Такође тело треба да буде постављено у тачки 0,0,0
– за правилно и равномерно постављање елемената на папир осим дефиниције у Грасхоперу (grasshoper) иста ствар се може урадити и на можда мало ефикаснији начин а то је коришћењем плаг ин-а (plug in) за Рајно (rhino) – Рајно нест (Rhino Nest). Овај плаг ин у суштини ради исту ствар као и направљена дефиниција, али његова предност је у томе што уколико немамо дефиницију код себе онда једноствано бржи начин јесте искористити овај плаг ин.
Слика1 : цела дефиниција у грасхоперу:
Слика 2 : Рајно нест- пример правилног слагања на папир
3. израда прототипа ради анализирања и отклањања недостатака.
На основу направљене дефиниције израђен је једноставан модел лежаљке. О ефикасности дефиниције говори чињеница да је цела припрема за сечење на ласеру трајала изузетно кратко.
Слика 3: процес – почетни модел у рајну – грасхопер модел – „испечен“ модел
Izvršeno je ispitivanje pokretljivosti nadstrešnice ukoliko se dodele različiti kontroleri za svaki stub. Jedna, u ovom slučaju leva, “noga” se okreće u zavisnosti od pokretanja sunca, a druga, desna “noga”, se okreće na osnovu pokretanja leve.
U ovom slučaju pri pokretanju nadstrešnica dobija potpuno drugi oblik i deli se na pola. Ukoliko se nadstrešnici dodele ovakvi kontroleri, njena geometrija se deformiše, a radi dodeljivanja skin modifier-a prostor između dve polovine nadstrešnice se razvlači.
Ovakva deformacija se dešava iz razloga što se pri dodavanju kože i kostiju koje će uticati na njeno pomeranje ona deli, po principu blizine tačaka.
Drugi slučaj:
U drugom ispitivanju su kontroleri podeljeni i nepovezani. Prema kretanju sunca prepodne i poslepodne. Kretanjem sunca do podneva samo se jedna polovina nadstrešnice pomera, a kada pređe na drugu stranu, od podneva se pomera druga polovina nadstrešnice. Ovo je urađeno sa pravljenjem dva sunca koja se kreću u različitim vremenskim periodima. Što ne daje dobre rezultate, jer dolazi do velike deformacije nadstrešnice i prevelikog rastezanja kože između delova.
Burj Al Arab / TEHNIKE MODELOVANJA KARAKTERISTIČNIH ELEMENATA:
OSNOVNA FORMA:
Osnovna forma objekta je izsječak sfere. Alatkom „Solid Elements Operations“ pomoću četiri ortogonalno postavljena kubusa substrakcijom je generisana data forma.
OSNOVNA GEOMETRIJA
Radijus sfere predstavlja radijus konture objekta u karakterističnoj projekciji . Sve projekcije i texnički podatci su ustanovljeni pomoću detaljne analize fotografija objekta kao i direktno datih dimenzija.
DIMENZIJA OSNOVNE GFEOMETRIJE
Generisana forma u potpunosti je vidljiva nakon „gašenja“ lejera u sklopu kojih su solidi koji su površinu međusobnom substrakcijom generisali.
Prema postojećim merama, uz funkciju Extrude, izmodelovana je zapremina hodnika.
Zapremini je zatim, Bulovim operacijama, oduzeta slobodna forma, koja je sačinjena od devet karakterističnih preseka, uz pomoć funkcije Loft.
Preseci su projektovani da odgovaraju dimenzijama prostora i formiraju oblik koji smanjuje razliku između površine zidova i isturenih stubova, a da pri tom ne narušavaju osvetljenost prostorije.
Pri projektovanju oduzete strukture vodilo se računa da otvori za vrata i izložbene panele budu naglašeni da se ne bi izgubili u komleksnoj krivoj površini dok su klupe namerno inkorporirane.
Da bi se izbegla masivnost i težina, forma je izdeljena na rebra funkcijom Make Hole.
Osnovna ideja: formiranje “zida” koji bi imao značajnu ulogu na različitim manifestacijama sa glasnim ozvučenjem. Naime, osim što predstavlja atraktivnu prostornu strukturu, na sebi ima pomerljive panele koji, u zavisnosti od jačine zvuka koji se prostire, zatvaraju ili otvaraju otvore na zidu.
Funkcionisanje: omogućeno je parametarskom vezom zvuka koji se prostire i pomerljivih panela na “zidu”. Osim osnovnih alata za modelovanje, korišćena je wire parametrizacija.
Na slici gore prikazan je princip funkcionisanja sistema, dok će u daljem radu akcenat biti na obliku strukture, kao i na estetici sistema.
Cilj ovog rada je napraviti nadstrešnicu na krovu medijateke koja će se pomerati u zavisnosti od pomeranja sunca u toku dana. Alatka na kojoj je baziran rad jeste Bones system. Na osnovu dodeljivanja hijerarhije svakoj “kosti” dobija se sistem koji se pri pomeranju sunca okreće po određenom luku.
Analizirano područje nalazi se na Bulevaru Despota Stefana, na granici između Limanskog parka i Kineske četvrti. Uočena mesta socijalizacije su skejt park u Limanskom parku, kao i restorani, kafei i klubovi u Kineskoj četvrti. Iako se na ovom području nalaze pretežno ugostiteljski objekti, više pažnje je posvećeno kolskom saobraćaju nego pešacima. Glavni pešački pravac proteže se od Limanskog parka do Sunčanog keja, ali je presečen jarkom i visoko frekventnom saobraćajnicom, te je kretanje pešaka znatno otežano. Područje je zapušteno i sa nedostatkom parternog uređenja. Iako se radi o atraktivnom prostoru koji ima veliki potencijal, ostao je u najvećem delu neiskorišćen pored izrazite potrebe.
PROJEKTNI ZADATAK
Glavni problem koji se javlja je prekid pešačkog pravca kanalom koji predstavlja prepreku. Kao potrebno rešenje nameće se ideja pešačkog mosta. Most na ovoj lokaciji bi obezbedio kontinuitet staze koja izlazi iz Limanskog parka i nastavlja se na ulicu koja stepeništem izbija na Sunčani kej.
PROSTORNI PRIKAZ
CILJ PROJEKTA
Ideja projekta bazirana je na već postojećim pravcima kretanja pešaka. Osim već gore navedenog, obezbeđivanja kontinuiteta pešačkog pravca, rešenje treba da obezbedi novi karakter prostora. Most, osim sto spaja dve strane, ima predispozicije da postane novi urbani reper, mesto socijalizacije i simbol područja. Izgradnjom mosta želimo da ukažemo na probleme grada i rešavanje istih.
3D model hotela “Burj Al Arab” . Model radjen 3d maxu i archicad 15 (u archicad 15 ubačene su nove “shell” alatke pa sad imam priliku da ih istražim…). Ono što eventualno nije moguće u archicadu, pored ostalog, doradio bi u 3D maxu…
Na slici je prikazan karakterističan detalj, koji je modelovan alatkom “shell” (lijevo) i standardnim bulovim operacijama (desno)… Trudim se da, što je više moguće, primjenjujem alatku “shell”, koja se pojavila tek u posljednjoj verziji archiCad-a, i koju najmanje poznajem.
Detalj nije u sklopu finalnog 3d rada, ali doprinosi uporednoj analizi novih i starih alatki.
Tema ovog rada je istraživanje različitih metoda koje se koriste pri postupku oblaganja slobodnih formi ravnim panelima.
Cilj ovog istraživanja je prikaz metoda sa njihovim svojstvima važnim za dizajn, konstrukciju i fabrikaciju u polju arhitekture. Svaka od tehnika ima određene prednosti i nedostatke u pogledu transparentnosti, složenosti potkonstrukcije, cijene, odstupanja od originalne forme.
Izbor vrste podeone mreže, odnosno geometrije panela, ima velik uticaj na dizajn i primjerenost rješenja oblaganja određene forme:
Frankfurt Mall, Frankfurt, DE
1) Trougaona mreža
Tehnika triangulacije (triangulation) je najprije korištena i najčešća metoda panelizacije. Najlakši način segmentacije i ”ravnanja” dvostruko zakrivljene površi je putem mreže trouglova. Prednost trougla kao geometrijskog tijela je što je površ između tri tačke uvjek ravna. Prednosti ove metode su dobra strukturalna svojstva, mala odstupanja od izvornog oblika i mogućnost oblaganja složenih slobodnih formi.
Nedostaci ove metode su veliki broj elemenata-panela, a time veliki broj veza. Nedostaci se takođe ogledaju u smanjenoj transparentnosti i izraženoj potkonstrukciji što može da ometa izvornu zamisao arhitekte. Tehnika je primjenjena na objektima poput Frankfurt Mall, Milane Trade Fair i Zlote Tarasy Warsaw.
The Sage, Gateshead Quays, UK
2) Četvorougaona mreža
Mreža ravnih četvorougaonih panela (planar quadrilateral mesh) omogućuje manji broj korištenih elemenata i veza od triangulacije. Četvorouglovi djeluju nenametljivo u poređenju sa trouglovima i šestouglovima i ne izdvajaju se u odnosu na cjelinu. Četvorougaone strukture su transparentnije od trougaonih šema, time omogućavajući manje troškove konstrukcije, veću osvjetljenost, ravnomjernije sjenke potkonstrukcije, neometan pogled iznutra. Za proizvodnju, transport i gradnju ravni četvorougaoni paneli bi bili idealni. Programi za stvaranje ovakvih mreža panelizacije slobodnih formi su u razvoju. Ravni četvorougaoni paneli imaju navedene prednosti ali je nažalost njihova primjena na slobodne forme složena i ograničena jer se četiri tačke skoro nikada ne nalaze u jednoj ravni. Za prevazilaženje tog problema koriste se različite tehnike:
Aproksimacija konusnim segmentima
–Aproksimacija osnovnih formi
Ukoliko forma nije potpuno proizvoljna nego se može probližno rastaviti na osnovna geometrijska tijela poput cilindra, sfere, konusa ova metoda dolazi u obzir. Ukoliko je forma složena upotreba ove tehnike dovodi do velikih odstupanja od originalnog oblika.
Rotaciona površ sastavljena od planarnih četvorougaonih panela; odstupanje od originala
-Rotacione površi
Translacijom i rotacijom jednog elementa oko drugog moguće je postići rezultate koji nalikuju originalnoj formi.
Oblaganje ravnim četvorougaonim panelima metodom mreže zakrivljenosti
-Mreža zakrivljenja
Ova metoda zahtjeva da forma bude podjeljena na mreže zakrivljenja (conjugate curve networks) koja formiraju četvorougaona neplanarna polja. Suština ove tehnike panelizacije je pretvaranje graničnih tačaka neplanarnog polja u granične tačke planarnog polja. Ova tehnika se može primjenjivati kod složenih slobodnih formi i moguće je postići ravne četvorougaone panele sa izvjesnim odstupanjem od izvornog oblika.
3) Šestougaona mreža
Project Eden, Cornwall, UK
Sa ekonomskog aspekta šestougaone mreže su najpovoljnije rješenje. Obezbjeđuju relativno mali broj elemenata, veza i povoljna strukturalna svojstva. Najveći nedostatak ove tehnike je što šestouglovi imaju jak estetski efekat, suviše skreću pažnju na sastavne elemente, umanjuju doživljaj jedinstvene forme. Primjer ovih mreža je Eden Project sa geodezičnim kupolama.
Standardizacija, optimizacija
Yas Marina Hotel, Abu Dhabi, UAE
Istraživanja tehnika panelizacije pokazuju da sve metode zahtjevaju dodatni korak standardizacije-optimizacije. Time se podrazumjeva izbjegavanje specijalnih elemenata, odnosno ponavljanje određenih elemenata kroz cijelu formu.
Specializovani programi poput Evolute tools pomažu pri panelizaciji slobodnih formi, postizanju ravnih panela kao i minimalnih odstupanja od originalnog oblika.
Evolute tools - prikaz stepena planarnosti panela krova
Опис теме: Циљ истраживања јесте састављање јединствене дефиниције у Grasshoper-u која би за циљ имала генерисање сложених датих површина или тела у структуру спремну за ласерско сечење.
Начин постизања циља: 1. Истраживање постојећих туторијала, 2. унапређивање туторијала у јединствену дефиницију, 3. израда прототипа ради анализирања и отклањања недостатака.
Напредак: 1. Истраживање постојећих туторијала
Логика прављења структуре/ мреже спремне за ласерско сечење је следећа:
дефинисање тела, површи
прављење мреже тачака око датог тела/површи
екструдовање релевантних линија (равни сечења) кроз дато тело/површ
добијање пресечних равни у оквирима (облику) датог тела/површи
додавање дебљине материјала (који ће се користити за сечење) на добијене пресечне равни
одузимање разлика између равни у x и y правцу- прављење зубаца за спајање
обарање добијених пресека у хоризонталницу
припрема за сечење- распоређивање пресека на лист, нумерисање
Uređenje Galerije Đura Kojić, na Departman za arhitekturu i urbanizam,
4. spratu Fakulteta tehničkih nauka u Novom sadu.
Slobodna forma koja ispunjava hodnik obezbeđuje prostor za sedenje
i izložbeni prostor koji su inkorporirani u samu formu.
Sastoji se od drvenih rebara pričvršćenih za postojeće zidove odnostno tavanicu.
Izmodelovanom solidu hodnika je oduzeta slobodna forma, te je zatim izdeljena na rebra.
Klupe su izmodelovane zajedno sa formom, preostaje izdubiti prostor za vrata i izložbene panele. Forma je nastala uz podršku programa Rhinoceros.
U grasshopperu model je zapocet elipsom sa dva ulazna parametra i centrom u 0, 0, 0 koordinatama. Koristeci opciju Move u smjeru Z ose, zajedno sa Series opcijom zapocinje se niz spratova. Rotate + Range odredjuju stepen rotacije oko ose dok Range i paneli (kvardatni i bezier) odredjuju moment ugiba u X i Y smjeru. Planar krivu elipse ispunjava povrsinom gradeci medjuspratnu tavanicu, a Extrude u Z smjeru daje joj debljinu. Scale + Area […] smanjuju obim tavanica pri vrhu objekta. Za kraj, opcija Loft pravi opnu ili zid zavjesu.
Bake. Export: 3ds file.
3ds 2009. F10. Vray
Plane mat bijele boje postavljen je ispod modela, cetiri izvora svjetlosti (vray plane light) radi osvjetljenja i ljepseg odsjaja na staklu, materijal za model: vray – bijela boja, opacity, refraction, reflection sa minimalnim podesavanjima. F9.
Photoshop CS5
A3 format, 300dpi – Open [logos] scale, rotate, text: + =, move. Crtanje objasnjenja, kratak tekst, isjecanje podloge pomocu pen tool-a (make selection, feather 0.2), kopiranje istog lejera i filtriranje u Edge Glow, stavljanje u Soft Light/Hard Light + smanjiti providnosti po potrebi.
Fotomontaza, fotografija Cikaga, Patch tool + Clone stamp za uklanjanje postojeceg objekta, importovanje novog i dodavanje Levels-a za korekciju kontrasta.
Pletivo kao elementima artikulisana pvrš prostorno je određena, u datom slučaju, prevojnim tačkama. ELEMENTI koji struktuiraju dato pletivo u geometrijskom smislu jesu krive određene sinusnom i kosinusnom funkcijom. PREVOJNE TAKČKE predstavljaju maksimume i minimume krivih .
U PROSTORNOM SMISLU PREVOJNE TAČKE SU I DODIRNE TAČKE te se u njima odvija STATIČKO-KINEMATIČKA RAVNOTEŽA SAMOG PLETIVA.
ALATKE : Kako bi se uspostavio kontinuitet prostiranja trake pletiva, bilo je neophodno uočiti MODUL(PATERN) koji predstavlja isečak najmanje površine koji će u oba pravca definisati pletivo.
A) ZAKRIVLJENA POVRŠ horizontalna traka + traka prepleta U ovom slučaju primenjen je modifikator SURFDEFORM(WSM)a za njegovu realizaciju bilo je neophodno da osnovni nivo modula bude NURBS Curve. Takođe, površina koja je dala osnovne izvodnice zakrivljenja pletiva je NURBS Surface.Kontrolisanje položaja osnovnog modula(paterna) kontroliše se direktno u podešavanjima na nivou surfdeform-a. Poslednji korak predstavlja prostornu dspoziciju samog paterna i vrši se pomoću opcije ARRAY. B) NEZAVISNO DEFINISANE IZVODNICE Traka prepleta kao glavni element prostorne artikulacije: Data su 2 slučaja primene: 1) zakrivljena traka je linijski nezavisno kontinualno telo. Kako je u ovom sličaju LINIJA glavni prostorni generator, primenjen je modifikator SURFDEFORM (WSM). Kao i u predhodnom slučaju, i ovde je patern u osnovi NURBS Curve i putanja njegovog prostiranja takođe, pošto je reč o liniskoj raspodeli. Prostorni raspored moguće je takođe izvršiti pomoću opcije ARRAY. 2) Delimično prožimanje traka na na istom pravcu Primenjen je isti princip sa modifikatorom za postavljanje paterna na linijski pravac (PATH DEFORM (WSM) ). Podešavanjima sa array alatkom postignuto je prožimanje. Način primene ovog pletiva vrlo je pogodan kod realizovanja raznih sekundarnih i tercijalnih prostornih elemenata: ispuna kod prostornih rešetki, spoljni i unutrašni zastori, razne fasadne perforacije, motivi gravure…
In this article, I tried to walks us through the most important chapters of the most popular software tools in the field of architectural design. It is covering all of the modeling, a bit of material creation, lighting, camera parameters, rendering settings and the post-production techniques used.
All this could have been done in dozens of ways. Therefore, I would suggest not to look for mistakes, but to try to get through the example and learn a new steps. So, we will try to use as many tools and find the simplest and the most logical principles of modelling. The point is to learn something that will make more benefit to the profession!
Arhitektonski pristup modelovanju bio je vekovima zasnivan na osnovnim geometrijskim oblicima (Euklidovim formama). Tek 1968. Eugenio Beltramis napisao je esej o interpretaciji ne-Euklidovog prostora, što je izazvalo revoluciju u svetu fizičara i matematičara. Otkriveno je da je prostor multidimenzionalan i da među elementima postoje i druge veze osim Euklidovih.
Modelovanje osnovnih geometrijskih formi zasniva se na prepoznavanju osnovne geometrije, odnosno oblika i njegovih transformacije čije osnove leže u pet Euklidovih postulata. Dok se modelovanje slobodnih površi, u kompjuterskom pristupu vrši pomoću NURBS krivih i površina. Najveći doprinos NURBS krivih jeste lako kontrolisanje oblika uz pomoć kontrolnih tačaka, debljine i čvorova.
Analiza ova dva pristupa nazvanih Poly modelovanje i NURBS modelovanje je rađena na objektu Chanel Mobile Art Pavilion-Zahe Hadid.
Pri ovoj analizi uočeno je da pri modelovanju zakrivljenih površina Poly geometrijom javlja se problem spajanja poligona, broj koraka je poprilično veliki, a rezultat neprezizan i zahteva dorade. Te se moze zaključiti da Poly modelovanje ostaje dominantna vodilja pri modelovanju pravilnih transformisanih geometrijskih formi, dok je za slobodne forme mnogo praktičnije NURBS modelovanje.
NURBS modelovanjem u samo par koraka moguće je gotovo matematički precizno definisati slobodnu zakrivljenu površinu, te su rezultati izuzetno dobri, za veoma malo potrošenog vremena. Osnovnik nedostatak ovog pristupa jeste što je gotovo nemoguće obrazovati pravilnu geometriju.
Zaključak jeste: u cilju postizanja što boljih rezultati praktikovati primenu oba , te na taj način istaći samo prednosti oba pristupa, i naravno dobiti vrhunske modelel!!
Uraditi u ZBrush-u organski model baziran na skici/ilustraciji.
Ova slika pokazuje kako se pravi željeni oblik od kvadrata/pravougaonika. Ista pravila važe za sve poligone sa parnim brojem stranica. Kad izmenimo jednu stranicu, translacijom moramo da je prabacimo na suprotnu stranicu kvadrata/pravougaonika. Tako činimo i sa druge dve stranice. Ostaje samo da unapred smislimo oblik, ili modifikacijom dođemo do željenog.
Kod poligona sa neparnim brojem stranica kada izmenimo jednu stranicu do željenog oblika, rotiramo je oko temena na susednu stranicu. Na slici je to teme obeleženo krugom. Stranica koja ostaje sama (nema svoj par) uklapaće se sama u sebe. Za početak odredićemo joj središnju tačku. Sad možemo da menjamo polovinu linije do središnje tačke. Sledeći korak je da izmenjenu liniju rotiramo oko te središnje tačke na drugu polovinu i tako dobijemo ceo oblik.
